Igra i igračke su oduvek bile sastavni deo dečjeg života i odrastanja. Pored toga što stvaraju osećaj zadovoljstva, one utiču i na formiranje ličnosti deteta. Iako su se igre, pa i modeli igračaka, umnogome izmenile u odnosu na vreme kada smo mi bili deca, njihova svrha je ostala potpuno ista. Uroniti u jedan imaginaran svet, pun slobode, mašte, nemogućih dešavanja i nestvarnih okolnosti – svet kakav jedino igra može da stvori. A mališani takav svet prosto obožavaju i maksimalno mu se predaju, crpeći izvore svih svojih ideja, intelektualnih sposobnosti, skrivenih težnji i naizgled malih snova.
Lako je zaključiti da je igra nešto mnogo više i značajnije od aktivnosti kakvom se inače doživljava. To potvrđuju i stavovi brojnih pedagoga, psihologa, vaspitača, književnika za decu. Dakle, značaj igre i igračaka je veoma važan za dete i njegovo odrastanje, a zašto su one u tom pogledu apsolutno nezamenljive saznajte u nastavku teksta.
Igra je više od slobodne aktivnosti
Igra je prvenstveno slobodna aktivnost. To znači da dete nije primorano na nju, već joj pristupa svojom slobodnom voljom i iz potrebe za njom. Dete vrlo dobro ume da napravi razliku između realnog i fiktivnog sveta, pa u tom kontekstu, igra nikako nije štetna za njegovu svest. Naprotiv, baš zato što zna kada igra počinje, a kada se završava, dete je u stanju da radije i mnogo više ispolji svoje sposobnosti, mišljenje i želje, nego u realnim okolnostima. To znači da roditelj, ukoliko je zainteresovan za igru svog deteta i ako je pomno prati, može da otkrije mnogo toga o njemu.
I najvažnija stvar, dečja igra nema nikakvog materijalog interesa i koristi. Ona potiče isključivo iz dečje radoznalosti i potrebe za razonodom i zabavom. Dakle, igra je sama sebi cilj!
Kroz igru dete razvja slobodu i kreativnost
Igra je uvek bila najbolji način da dete uči i razvija svoju ličnost. Njen karakter, dakle, nije samo zabavni, već i izuzetno edukativni i didaktički. Pre svega, dete nesvesno uči da pravi razliku između stvarnog i imaginarnog sveta. U tim nestvarnim okolnostima dete postaje slobodno da u igru unese svoju maštu i kreativnost. Iako mnogi roditelji kada su u pitanju kreativnost i mašta deteta prvo pomisle na šarene crteže, bojanke ili npr. ručno pravljene novogodišnje, osmomartovske i rođendanske čestitke, rezultat dečje mašte ne ogleda se samo u ovim aktivnostima.
Oslušnite kakve dijaloge i monologe vode vaši mališani tokom igre, o kojim temama pričaju lutke vaše kćerke, da li su njihovi junaci pozitivci ili negativci. Ako dete ne voli stereotipe, rado će napraviti neku novu igračku, osmisliti neobične rekvizite, pobrinuti se za enterijer mesta gde se igra odvija itd.
Igra i igračke potpomažu razvoj ličnosti deteta
Igra može da utiče na razvoj i oblikovanje dečje ličnosti. Postoje igre u kojima dete može samo da osmišljava način na koji će se igrati, ali i one u kojima su pravila unapred određena. Ova druga grupa igara i te kako je važna da decu.
Takve igre su npr. žmurke, jurke, čoveče ne ljuti se i druge. Dakle, postoje pravila koje svi igrači moraju da poštuju kako bi se ona neometano odvijala. Dete kroz njih uči da poštuje postavljena pravila i saigrače, ali uči i da se nosi sa porazom ili nepravdom. Iz vaspitnog ugla, sve to mogu biti lekcije o poštenju, pravdi, plemenitosti itd.
Druge, zahtevnije igre, kao što su kartice memorija, pronađi parove, puzle, monopol, tablić i sl., utiču na intelektualni razvoj mališana. Od njih se očekuje da razmišljaju, opažaju, procenjuju i zaključuju. Zbog svoje prirode, ove društvene igre namenjene su deci starijeg uzrasta, pa eto ideje za rođendanski poklon vašim klincima!
Igre ne mogu bez igračaka niti igračke bez igre
Ako je igra aktivnost u kojoj dete uživa i stvara neobičan svet, igračke su, grubo rečeno, predmeti koji mu u tome pomažu. Za mališane, one imaju posebnu vrednost. Igračke čine da taj imaginarni svet bude što realniji, a najčešće su i medijumi dečjih mišljenja, stavova, želja…
Dečje odrastanje prati smenjivanje igračaka, zavisno od uzrasta, ali interesovanja deteta. U prvoj i drugoj godini života insistira se na edukativnim igračkama za razvoj dečje motorike, orijentacije i kognitivnih sposobnosti. Od treće godine pa do polaska u školu izbor igračaka uglavnom zavisi od interesovanja dece. Dečaci su tipično ljubitelji autića, kamiona ili onih savremenijih igračaka na daljnsko upravljanje (npr. bager igračka). Za devojčice lutke će uvek biti na prvom i omiljenom mestu. Međutim, tu su i sve one igračke kroz koje se oponašaju svakodnevne životne aktivnosti i okolnosti (kuhinja i kuvanje, frizerski salon, šminka, kolica sa bebom i sl.).
Izbor igre i igračaka, naravno, nije presudan za to da li će dete da izraste u doktora ili u frizerku. To i nije njihov cilj. Ispunjeno vreme, zabava, smeh, sloboda, učenje – samo su neke u nizu prednosti koje igru i igračke čine apsolutno nezamenljivim delom dečjeg odrastanja.
One nisu besciljno ‘dokoličarenje’, što potvrđuju i reči velikih svetskih mislilaca: Učiti dete ne treba silom, već igrom (Platon), U dečjoj igri često je dubok smisao (Fridrih Šiler), Dečje igre nisu samo igre, nego ih treba smatrati ozbiljnom dečjom delatnošću (Mišel de Montenj).
