Za funkcionisanje jednog grada bitna je promisao čoveka ili grupe ljudi, koji čine građanima život u gradu boljim. Promisao čoveka je u realnosti, zapravo, dobra organizacija koja u svakom trenutku odgovara zahtevu pojedinca. Ovo bi u najopštijem smislu bila definicija pametnog grada.
Šta podrazumeva pojam Pametni grad?
Pametni Grad ili na engleskom Smart City je uglavnom asocijacija na digitalizaciju ili pak na pametne uređaje koji se već obilato koriste u svakom domaćinstvu. Međutim, tema je dublja od dometa samo tehnike ili elektronike. Ona seže još od Aristotela, Platona, Hipokrata. Da, i Hipokrat se bavio gradovima samo sa stanovišta zdravlja građana.
Pametni gradovi su mesta koja prikupljaju informacije sa svih dostupnih baza, umrežavaju se u jednu zajedničku bazu i komuniciraju sa krajnjim korisnikom.
Ta baza ili Pametni Grad iz svojih institucija radi sledeće:
– Prikuplja podatke
– Analizira i procesuira
– Umrežava informacije
– Komunicira sa krajnjim korisnicima tako što u aktuelnom trenutku ima jasan uvid i statistiku. Krajnji korisnik podatke koristi tako što ih uvrsti u svoje planiranje za dalji razvoj grada i poboljšanje života pojedinca.
U narednom delu teksta razložićemo sve etape koje smo naveli kao primer postupka nastajanja Pametnog grada.
- Prikupljanje podataka podrazumeva da se sagledaju svi mogući kapaciteti grada koji bi dalje bili udruženi i unapređeni ukoliko analiza pokaže da za tim ima potrebe. Na primeru opamećivanja našeg grada Niša, to bi značilo sledeće: Često se opština Palilula vodi kao mnogoljudna, ali trenutno nema resursa koji bi doprineli razvoju ove opštine. Prikupljanjem podataka iz opština koje čine grad Niš, možemo saznati koje su prednosti i mane i raditi na zadržavanju dobrih, a ublažavanju ili odstranjivanju loših strana. U opštini Palilula se nalazi stara ciglana Ćele kula koja je trenutno samo skladište smeća te taj prostor se može iskoristiti za izgradnju stambenih jedinica, a onda i za izgradnju bulevara. Ovim bi se povećao broj mladih u opštini (koja važi za opštinu u kojoj živi veliki broj starijih),a izgradnjom bulevara bi se rasteretio saobraćaj u opštini Medijana.
Baza podataka koja se podrazumeva jeste resurs iz koga bi se crpele glavne informacije o frekventnosti ljudi, saobraćaju, ekologiji itd.
- Analiza podataka dalje podrazumeva statistiku koja se koristi, kako smo u prethodnom pasusu naveli, za precizne intervencije u poboljšanju kvaliteta života sugrađana. Na primeru grada Niša to bi značilo da projekat koji je započet je tačan i precizan i nema sumnji u njegovu svrhu i učinkovitost. Npr. Jazz festival u Nišu ima dugu tradiciju i analizom njegove uspešnosti od devedesetih pa sve do danas, možemo se truditi da sadržaj i uključivanje mladih u program festivala, bude zastupljeniji i da nastavi da potvrđuje kvalitet festivala.
Sa analizom u kontekstu Pametnog Grada ne bi bilo mnogo odstupanja pri realizaciji projekta jer se ne radi o naslućivanju već o tačnoj proceni za određenom potrebom.
- Umrežavanje informacija je logična procedura nakon analize jer svaka analiza zahteva poređenje. To znači proveravanje zaključaka u odnosu na jednako sprovedene analize referentne teme. Na primeru našeg grada to bi značilo – ukoliko razvijamo opštinu Palilula iz Ciglane Ćele kula, proveravamo kako se to odražava na analize koje nam daju podaci iz opštine Medijana, ili Pantelej.
- Baza podataka komunicira dalje sa intencijom rukovodstva grada. Prilikom planiranja poboljšanja života građana, rukovodstvo poteže sve podatke iz baze i organizuje realizaciju.
Pametni grad je grad koji….
Pametni grad je grad Niš koji je najbolja modifikacija sebe. To znači, sve resurse grada treba usmeriti ka uspešnim realizacijama svakog malog projekta koji se čine malim na nivou Beograda ili Njujorka, ali velikim na nivou građanina Niša.
Na primeru našeg grada gde je kultura u dobrim rukama, ali uvek sa malo ulaganja, bi značilo učiniti da sve arheološke lokacije postanu vidljive kako žiteljima grada tako i turistima koji bi uživali u nasleđu kakvo je Medijana ili Niška tvrđava. Ukoliko bismo sledili primer Burgenlanda blizu Beča koji je operu Turandot smestio kraj rimskih iskopina, dobili bismo izvođenje predstave Konstantin Narodnog pozorišta u Nišu na čistini kraj Medijane koji bi bio svojevrsna senzacija. Međutim, ovde smo uporedili Niš sa Bečom, a to nije cilj. Uporedimo težnju gledalaca u gradu i onih koji dolaze da ga posete sa podacima iz prethodnog perioda i onda shvatamo u realnosti da li ima potrebe za tim ili ne.
Kultura je opet osetljiva tema koju možda i ne treba ostaviti Pametnom gradu da rešava i unapređuje. Međutim, pitanja- prevoza građana, kvaliteta ishrane, zagađenja vazduha, recikliranja, razvoja urbanističkih delova grada, bi trebalo regulisati jednom promisli zvanom Pametani grad.
Uloga elekronskih medija u sprovođenju ideje – Pametni grad
Ovakvog grada ne bi bilo bez baze podataka koju nam omogućavaju razne aplikacije i pametni uređaji. Za to su potrebni inženjeri elektronike prvenstveno, a onda i inženjeri mašinstva, zaštite na radu, ekonomisti, pravnici, dizajneri i ostali stručnjaci iz oblasti privrede.
Koncept Pametni grad bi mogao da vrati, društvenim okolnostima, zamrznutu svest građana, da je ovaj grad zapravo bio, a i dalje jeste grad elektronike. Puno ljudi je već dosta upućeno u razvoj pametnih uređaja. Koncept pametnih uređaja i pametnog grada je blizak inženjerima, ljudima od struke u Nišu. Taj potencijal se već obilato i koristi. Firma Hola Systems iz Niša je realizovala pametni uređaj za dezinfekciju ruku na senzor u trenucima kada je nastupio aktuelni virus. Tim pametnim uređajem privreda u Nišu je dobila kontinuitet u radu u teškim uslovima za opstanak privrede i izbegla ograničenja poput apsentizma u jeku virusa.
Mnoge druge firme iz Niša takođe bi mogle da doprinesu radu Pametnog grada kako prilikom prikupljanja podataka tako i u rešavanju problema, poboljšanju života građana.
Pametni gradovi se lako postave u infrastrukturu koja nije taknuta. Graditi Pametan grad ispočetka je najbrže rešenje. Međutim postavlja se pitanje, kako opametiti stare gradove kao što je Niš. Veći je izazov jedan ovakav grad uobličiti putem baze podataka koje dobijamo preko pametnih uređaja i koristeći se savremenom tehnologijom. Ideja je raznih od uređaja za beskontaktno merenje temperature do interaktivnih kioska koji umnogome olakšavaju svakodnevicu.
Interaktivni kiosk i njegova svrha u Pametnim gradovima
Interaktivni kiosk je samouslužni kiosk koji vas informiše, štedi vaše vreme, upućuje vas na određene usluge i vaše zadate ciljeve grana na niz drugih kako bi vam olakšali snalaženje.
Uređaj nakon upotrebe pravi statistiku tržišta. Npr. ukoliko se kiosk nalazi u autobuskoj stanici on bi mogao imati sledeće karakteristike:
– Izveštava putnike i pomaže im u snalaženju na stanici, ali i u celom gradu.
– Turista ne mora biti unapred pripremljen za sve što ga interesuje u gradu ( smeštajne jedinice; gde može da iznajmi auto; parking mesto; znamenitosti koje bi da poseti. ) O svemu ga izveštava interaktivni kiosk koji je spreman da deli svoja saznanja.
– Nudi samousluge koje se pokreću skeniranjem QR kodova. Ovim bi se ubrzala kupovina karata online – nema dodatnih zadržavanja na šalteru niti pravljenja gužvi na ulazu.
– Na interaktivnom kiosku može se voditi evidencija o frekventnosti ljudi na glavnoj autobuskoj stanici u Nišu i tako bi se pravila analiza pretraživanja. Na osnovu toga, krajnji korisnik zna kako da poboljša ponudu. Interaktivni kiosk upoređuje podatke o broju ljudi u odnosu na vremenske prilike kao i u odnosu na turističku sezonu. Nije ista nedelja posle dočeka Nove godine i pre Nove godine. Kao što nije ista frekventnost ljudi u junu, julu, avgustu kada je sezona odmora i putovanja su izvesna, nego u novembru kada su ljudi uglavnom u svojim kancelarijama i fabrikama.
Interaktivni kiosk na autobuskoj stanici bi prikupljao podatke o ulazu ljudi u stanicu i nudio im određene usluge. Na osnovu njihovog izbora, a onda i analizom, uprava bi znala kako da poboljša usluge.
Usluge Pametnih uređaja i Pametnog grada su dalekosežne i dobar su savetnik prilikom razvijanja velikih strategija i prilikom donošenja krucialnih odluka.
ZAKLJUČAK:
Da li je ovde reč o industrijskog revoluciji nove dobi? Pokazaće vreme i vizija ljudi koji se bave gradom i žele dobro svojim građanima. Njegova budućnost je izvesna u naprednim zemljama, postoje dugoročni projekti na nivou svih kontinenata, potežu se i pitanja pravne regulative zaštite podataka. Već se dosta promišlja na temu Pametnog grada. Niš ima kapacitet za njegovu realizaciju prvenstveno u ljudstvu koji bi taj projekat znao i mogao izneti na svojim utemeljenim znanjima. Znanje je ono što vodi čovečanstvo u boljitak.