Zašto donosimo novogodišnje odluke i da li ih ostvarujemo?

lista-papiri

Dani pre Nove godine obično su ispunjeni novogodišnjom euforijom, razmenom poklona sa najbližima, uživanjem u raznim đakonijama… Pored toga, pošto je reč o završetku jedne godine, a početku jedne nove, treba preispitati šta je bilo dobro u protekloj godini, a šta ne, i kakva su nam očekivanja od naredne.

Naravno, nije dovoljno da samo očekujemo, potrebno je da odlučimo šta želimo i da radimo na tome kako bi se ostvarilo. Kada je reč o tako značajnom povodu za slavlje, kakav je doček Nove godine Beograd nudi pregršt opcija za nezaboravan provod, što je odlična podloga za početak godine i ostvarenje novih ciljeva.

Na kraju određenog perioda podrazumeva se sumiranje svega što smo postigli

Kraj nekog perioda u našem životu ne mora nužno da se poklapa sa kalendarskim krajem godine. To može biti kraj školske godine, završetak semestra, kraj ispitnog roka, kao i neki važni datumi kakvi su jubilarni rođendani, godišnjice i slično.

U tim situacijama prirodno se nameće razmišljanje o ličnim uspesima i neuspesima, ali svakako i pitanje šta bi moglo biti bolje i na čemu bi se dalje moglo raditi. To nam pomaže da se orijentišemo u odnosu na ono gde smo bili ranije, kao i u odnosu prema tome šta želimo da postignemo.

Pa ipak, istraživanja pokazuju da se odluke koje počinjemo da ostvarujemo od nove godine, sledećeg meseca ili ponedeljka ne ostvaruju onoliko često koliko bi se možda očekivalo ako uzmemo u obzir entuzijazam koji ulažemo kada donosimo odluke.

Život je nije ništa drugo nego put od jednog do drugog cilja

Postojanje na ovoj planeti čovek je sebi objasnio kao put kojim idemo, koji ima svoj početak i kraj. Na tom putu nalazi se gomila različitih manjih i većih odredišta, koja usmeravaju naše kretanje po životnoj putanji.

Kako bismo znali kuda dalje, na kom skretanju skrenuti, a na kom produžiti pravo, potrebno je da sebi uvek zadajemo nove ciljeve, a Novu godinu mnogi ljudi vide kao odličnu priliku da osmisle i zapišu svoje ciljeve.

Zapisivanje odluka omogućuje nam da se povremeno vratimo na tu listu i vidimo šta smo od zadatog uspeli da ispunimo, a na čemu još treba poraditi. Čekiranje dostignutih ciljeva i te kako je stimulativno za dalji napredak, a još uvek nedovršene zadatke ne treba doživljavati kao neuspeh, već kao područje na kome nam tek predstoji uspeh.

Često zadajemo nerealne ciljeve

Ukoliko se na našem spisku nalaze odluke koje zvuče ovako: smršati deset kilograma do aprila, dati pet ispita u sledećem ispitnom roku, pročitati 15 knjiga mesečno i druge tog tipa, verovatnoća da nećemo uspeti je velika.

Opterećivanjem sebe mnoštvom velikih ciljeva, koje treba obaviti u kratkom vremenskom roku dovešćemo od toga da odustanemo ubrzo od svih ciljeva. Rezultat toga neretko je zaljučak da smo u stvari nesposobni, neuspešni, lenji i slično, što će nas demotivisati da ponovo pokušamo da ostvarimo svoje odluke.

To može imati zaista dugoročne posledice na naše samopouzdanje, što je i više nego dovoljan znak da izbegavamo zatrpavanje ogromnim i gotovo nesavladivim zalogajima. 

Umesto toga, treba zadati manje, lakše dostižne ciljeve, za čije ćemo ostvarivanje imati snage koliko je potrebno, a čije će nas realizovanje pokrenuti da i dalje idemo tim putem i ređamo nove pobede.

To znači da ako, na primer, treba da skinemo veći broj kilograma i znamo da to nije dostižno za kratko vreme, ne treba u jednom danu da proteramo sve loše navike iz svog života, već da ih postepeno smanjujemo. 

Treba da prihvatimo da će biti teških momenata koji će proći

Kada god ispred sebe postavimo ma i najmanji cilj, moramo računati na to da ćemo određeni napor morati da napravimo. Bez obzira na to da li treba da potpuno prestanemo nešto da radimo ili da uvedemo neku novu i zahtevnu aktivnost, nema sumnje da će biti kriznih momenata.

Možda je lakše prevazići takve trenutke ukoliko znamo da je čovek pre svega biće u čijoj je prirodi da se navikne i prilagodi, što znači da neće bez pobune odbaciti navike koje su štetne, ali ako ostanemo istrajni određeno vreme, naš mozak će se navići.

Mnogo toga u našem životu posledica je navike, što je shvatljivo onog momenta kada pokušamo da se iste odreknemo. U početku je teško, ali kada promena usledi, shvatamo da je samo reč o lošem običaju koji je moguće zaboraviti, a ne o inherentnom delu naše ličnosti.

Ciljevi su neophodni kako bismo koračali dalje kroz život, a ako ih dobro formulišemo i damo sebi dovoljno vremena da ih ostvarimo, upeh sigurno neće izostati. Zato neka vaša lista bude realna i nove pobede nizaće se jedna za drugom!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *