Ko god je maštao o romantičnim i strasnim vremenima, vremenima džeza, čarlstona, oldtimera, glamura, odela, haljina, šešira, kocke i dobrih skupih pića, vratio se u svojim mislima direktno u dvadesete godine. Godine strasti i zatišja među ratovima, donele su na evroatlanskim kontinentima pregršt događaja, ali i pokrenule inovaciju koja će, kada god zafali inspiracije, okretati glavu upravo tamo, žudeći za novom inspiracijom. Tu u dvadesetim godinama dvadesetog veka kriju se ideje za modni, industrijski, grafički dizajn, koje se i danas implementiraju u nove i savremene tokove. Automobili koji su tada nastali, pokrenuli su i simpatičan biznis rent-a-car agencija koji do danas ne jenjava, a čiji su naslednici gledali da u svoje redove uvrste što bolje i funkcionalnije mašine.
Automobili su na ulicama zamenili kočije, a gospodski frakovi i cilindri sve više na Balkanu menjali gunjeve i čašire. Kako u svetu, tako i kod nas. Svi pohitali ka modernom, ne znajući da će postati oaza starinskog, nekada kada futur dva počne da se zaista živi. I eto, i ovaj tekst posvećen je upravo vremenima za kojima žude tendencije u filmu, modi, muzici, slikarstvu, poeziji…
Posleratni napredak
Nakon što je 1918. prvi veliki rat u kome su upotrebljeni čak i tenkovi, završio i istinski promenio i način razmišljanja i teritorije u Evropi, tendencije sa američkog kontinenta preselile su se u Evropu. Džez je ovladao prostorima starog kontinenta, a pošto su mladi ljudi godinama gledali nasilje direktno u lice, žene se priključivale armijama, smrt ubirala plodove širom sveta, logična posledica bila je javljanje jako furioznog društva. Dvadesete su ženama donele i pravo glasa, i prava svih su se ujednačavala. Ne i ujednačila. Ipak, žene su, osetivši da se bliži novi period matrijarhata, počele da vode brojne poslove, i ta se postavljaju kao femme fatale osobe. Sloboda, mir i krepost samo su naizgled činili da dvadesete prodišu. Ispod žita dešavala se čitava paleta čudnih događaja, bujanje mafije, ubistva… takav buran period mogao je da prouzrokuje samo jačanje društvenih posledica kakva je u to vreme bila i kultura. Otud sve one vrednosti kojima su pribegavali. Otud svi ti “izmi” u kulturi, odatle nepravilni ritmovi džeza i književnost puna apsurda.
Beg u džez kao put ka slobodi
Struja je osvajala svet sve brže, a novi patenti i izumi bili su u saglasju sa čitavim napretkom civilizacije. Nemi filmovi najpre su okupirali javnost, da bi se potom dva načina komunikacija svela u jedan. Film i muzika zaplesali su nerazdvojni vekovni ples. Greta Garbo, Čarli Čaplin, Al Jolson, Meri Pikford samo su neka od imena koja su postala mas popularna. Stil oblačenja diktirao se sa filmskog platna, a muzički ukus sa radio aparata i gramofona. Ona sloboda za koju su se robovi godinama borili u Americi, berući pamuk i pevajući džez sinkope i triole, preselila se u žudnju za sveopštom slobodom i istinom. Tako je prokrčen put Net King Kolu, a kasnije Sinatri, Elvisu… Umetnost je postajala sveprisutni deo svakodnevice, i nimalo ne čudi što je džez u ovakvom sistemu vrednosti dominirao svojom pojavom. A džez nije bio samo muzika. Bio je svojevrsni način razmišljanja van okova uvreženih mišljenja, bio je slobodna improvizacija, baš sve ono što je narod želeo.
Prohibicija i buntovnici bez razloga
Svi pamte Džejmsa Dina i njegov, po mišljenju mnogih savremenika, veličanstven let u smrt. Osnova ovog načina razmišljanja ležu upravo u vreme kada su automobile počeli da jezde ulicama, a želja za adrenalinom počela da kulja. U vreme dvadesetih, alkohol je bio zabranjen, a ispod žita “valjale” su se tone pića, koje je predstavljalo tabu temu. Želja za strašću, brzinom, drugačijim aršinima, podzemlju, sumnjivim igrankama, terala je mnoge mlade ljude u stranputicu, pa se današnje kriminalne biografije, mogu “zahvaliti” upravo izvoru koji leži u dvadesetim.