naravno
, to mi je oduvek bio omiljeni zadatak pred preznike...
kao deci, roditelji su nam kupovali zive jelkice sa busenom (korenom), koje smo tada kitili ukrasima, lampionima, srebrnim i zlatnim trakama, cokoladicama - ma svim i svacim sto je dolazilo pod ruku, a moglo da se okaci
, a nakon praznika ih je tata sadio na placu... (bez ukrasa, naravno
)...
Jos i danas su zive, ogoromne, jedna do druge kao apotekarske flase
- tj. svaka mladja od prethodne za godinu dana...
sada, kada sam porasla i odvojila se od roditelja
, imam plasticnu jelkicu, i moram da priznam, ne bas tako zivopisne ukrase kao nekada... uglavnom su to kuglice raznih sjajnih boja: srebrne, zlatne, plave, crvene, zelene, ljubicaste, srebrne zvoncice na lancicu, lancice u raznim sjajnim bojama, masnice, trakice, lampice raznih boja - sve ovo sam nasla u kineskim radnjama u kojima stvarno mogu da se nadju svakojake drangulije ovog tipa (uglavnom samo to i moze kod njih da se nadje
)...
... jelku okitim pocetkom decembra i svakog dana kada se vratim sa posla, prvo sto uradim je: upalim svetlo, ukljucim TV, ukljucim jelku
, pa onda sve ostalo - po redu...
... i kuca odmah zivne ...
... a kada mi dodju gosti dodam one male svecice u malim staklenim raznobojnim svecnjacima, upalim ih i razmestim oko jelke: po policama, po podu, svuda gde ih neko nece ugaziti ... i sve tako lepo svetluca
... negde oko 15 januara praznike i svecanu kucnu atmosferu ostavljam iza sebe, jelka i ukrasi idu u svoju kutiju da sacekaju narednu godinu...
Ukupno članova: 