collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.081
  • stats Ukupno tema: 10.593
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - DanijelaNis

Stranice: [1] 2 3 ... 8
1
Istorija / 135 godina oslobođenja Niša od Turaka
« poslato: 10.01.2013. 18:59 »


DANAS SE NAVRŠAVA 135 GODINA OD OSLOBOĐENJA NIŠA OD VEKOVNOG NEPRIJATELJA

NAŠEM GRADU ČESTITKE



2

Možda nekom bude interesantno ovo.. juče sam dobila flajer  na kome je obaveštenje da će se u Niškom kulturnom centru, Stanoja Bunuševca bb, od 15-19. novembra ( svake večeri od 19.00) održavati predavanja prof. Dragomira Obradovića, iskusnog i poznatog arheologa, na temu :

Zadivljujuća arheološka otkrića u drevnim zemljama

i to :

Utorak , 15.novembar - Egipat - Iznenađenja pronađena u basnoslovnom blagu faraona Tutankamona i kaka su drevni Egipćani gradili  ogromne piramide da dugo traju

Sreda ,  16.novembar - Petra - Stepenice prema Suncu, čudesan i godinama izgubljen drevni grad isklesan u tvrdom kamenu crvenom kao ruža, ni Aleksandar Veliki nije mogao da ga osvoji

Četvrtak, 17.novembar - Izrael - Koja arheološka otkrića nam otkrivaju burnu prošlost ove male ali bogate zemlje

Petak, 18.novembar - Kumran - saznajte sve o najsenzacionalnijem i najbogatijem arheološkom otkriću svih vremena

Subota, 19. novembar - Tajne drevnih svitaka -  Arheologija progovorila i otkrila sve tajne


Jako interesantne teme, a kako znam da ovde ima puno onih forumaša koji vole istoriju, rekoh da podelim ovo sa vama :)




3
Niški kutak / Strašna tragedija u Nišu
« poslato: 29.06.2011. 09:29 »
šta natera ljudsko biće da uradi nešto ovako strašno....šta je to što se nekontrolisano skriva u nama ljudima, čini nas slabima toliko da dižemo ruku na sebe..ili što je još mnogo gore, da tada povučemo sa nama i voljene osobe ..još jedan slučaj se desio...




Nišlijka  A.S. bacila je noćas oko 00,30 sati svoje dvoje maloletne dece sa zgrade u Ulici Kralja Aleksandra 2a, saopštila je niška policija.

Deca su stara dve i četiri godine.

Prema prvim informacijama dete od dve godine je izgubilo život na licu mesta dok je stariji mališan preživeo, ali je u teškom stanju.

Više detalja znaće se posle istrage Policijske uprave u Nišu.

Izvor

.........................................................................


U Nišu je noćas poginuo dvogodišnji K., a petogodišnja A. je zadobila teške telesne povrede kada ih je majka Anita Stavrić (39) gurnula sa četvrtog sprata zgrade u kojoj su živeli, saznaje S media portal.


Ona je zatim i sama skočila i poginula, saopštila je niška policija.

Kako saznajemo, majka je bila u nervnom rastrojstvu, a otac nastradale dece nije u Srbiji, već na privremenom radu u inostranstvu.

Petogodišnja A.S. je zadobila teške telesne povrede , koje nisu opasne po život i smeštena je u Kliničkom centru u Nišu, naveli su u policiji.

A.S. stabilnog zdravstvenog stanja

Povređena devojčica A.S stabilnog je zdravstvenog stanja, rekla je direktor Dečije hiruške klinike u Nišu Anđelka Slavković.

- Sledi dalja dijagnostika, ali sada možemo da kažemo da je dete stabilno - dodala je ona.

Tragedija se dogodila u Nišu, na Trgu kralja Aleksandra pola sata posle ponoći.

Uviđaj na licu mesta obavili su istražni organi, tužilac i policija.

Izvor

4
Niški kutak / Bistrenje odi nišlisku istoriju
« poslato: 26.06.2011. 01:25 »

Dragi prijatelji, a i svi ostali ljubitelji istorije starog Niša, ideja o ovom druženju je nastala sasvim slučajno, pozvani su da dođu svi koji vole i ponešto znaju o istoriji Niša (a i oni koji bi voleli da nauče), bilo iz knjiga, bilo da je prenešeno s kolena na koleno od njihovih predaka.

Ako neko ima neke karte, planove, stare porodične fotografije koje bi podelio sa nama, čak i delić stare posude, a da ima svoju priču, bilo šta što bi bilo zanimljivo ljubiteljima starog Niša, neka ponese..

Okupićemo se ispred Tvrđave, a onda sesti negde i pričati o staroj istoriji našeg lepog grada..

Sreda 29.6.2011.g. 18.00h, ispred Tvrđave kod mosta





5
Niški kutak / Nema više Nitexa
« poslato: 09.06.2011. 09:38 »

....propustismo ovu temu bez komentara...


NIŠ - Ministar ekonomije Nebojša Ćirić i izvršni direktor grupe "Beneton" Bjađo Karolansa, potpisali su ugovor o prodaji niške fabrike tekstila "Nitex" italijanskom gigantu Benetonu.

Kako je rečeno na ceremoniji potpisivanja u Gradskoj kući, predviđeno je da Beneton u Nišu izgradi fabriku koja će se baviti preradom vune.

- To će biti najznačajniji objekat te vrste u svetu! Očekivanja od našeg prisustva su velika i to mora da bude izuzetan pogon u svakom smislu - rekao je Lućijano Beneton nakon što je i formalno njegova kompanija postala vlasnik Niteksa.

Nebojša Ćirić je ocenio da će "Beneton u narednih nekoliko godina napraviti novi centar tekstilne idustrije u Srbiji".

- Od prošle godine, od bezizlazne situacije, od jedne propale privatizacije, ovde ćemo imati ne novu fabriku, nego kompleks novih fabrika, koje će upošljavati 3.000 Nišlija - rekao je Ćirić.

Svečanosti u Gradskoj kući pored gradonačelnika Niša Miloša Simonovića prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Benetona, Lučjano Beneton.

Nakon potpisivanja, Tadić i Beneton obišli su fabriku koju je italijanski gigant kupio sredinom maja za 3 miliona evra.


Izvor

...iz fabrike je danima i noćima šleperima izvoženo sve što je moglo da se izveze ( čak i stolovi i solice ), ostali su goli zidovi ..

.. lagano ali sigurno uništena je i ova fabrika..gigant u tekstilnoj industriji..(da ne govorim o ostalom, spomenuću samo peškire koje  ćemo sada uvoziti iz makedonije, koja će ovim postati jak tekstilni centar- i to ko zna kakvog kvaliteta ili kupovati kod kineza )...

...novi komplex fabrika....3.000 radnika... novi centar tekstilne industrije....... dokle više bajke .... odavno smo svi mi prestali da budemo deca .......

... sve prodate fabrike su iz priče trebale da postanu bajkovite  za srbiju..... da li su ...pa svi dobro to znamo...



6
Niški kutak / Prodajni bazar Merak 4
« poslato: 08.06.2011. 07:50 »


ČETVRTI PRODAJNI BAZAR MERAK


18.JUN
od 12 do 21h
PARK SVETOG SAVE NA BULEVARU NEMANJIĆA




Merak 4 održaće se u najlepsem niskom parku, parku Svetog Save na Bulevaru Nemanjica. Prostor u kome ce bazar biti smesten je odmah do pozornice tako da ce biti dostupan sa svih strana.

Učesnici :

1. Natasa Todorovska
2. Danijela Stamenkovic - Marezato
3. Broselino brosevi - Magdalena
4. Milica Stojanovic - Mic Mic
5. Milica Stojanovic - Kamilica Nakit
6. Mirjana Djordjevic
7. Violeta Kostic
8. SmallDreams MaliSnovi
9. Petra i Jasmina
10. Julija Popovic
11. Azalea
12. Mina i Maja
13. Barakuda
14. Satenska perlica
15. Srdjana Unikatni Nakit Vasic
16. Bojana Andjelkovic
17. Mima i Iva
18. Jelena Nikolic - Vivid
19. Strasne Masne
20. Miljana Andjelkovic
21. Daliborka Hadzic
22. Milica Randjelovic
23. Pank na paru
24. Moj hobi
25. MvP - Vlada Milosevic
26. Katarina - Shiz Art
27. R-art Recycled Reused Redesigned
28. Adora
29. Miona i Masa
30 Ristic Radmila
31. Xenchy nakit



Merak 4 se odrzava pod pokroviteljstvom Saveta za mlade grada Nisa i Gradske opstine Medijana.


DOĐITE DA UŽIVATE U NAŠIM RUKOTVORINAMA

7
Niški kutak / Dal je pa neka avio vežba ?
« poslato: 25.05.2011. 11:49 »


.....zna li neko što ovaj avion luduje po nebu desetak minuta već   ???

8
Trg / Ja imam talenat: Nišlijka Draga Džini?
« poslato: 20.05.2011. 10:00 »


u  nedelju je naša nišlijka draga džinić pokazala svoj talenat

pored toga što je završila arhitekturu, bavi se izradom nakita, voli da putuje, draga peva kao prava operska diva  :clap:


budimo uz nju na ovom takmičenju talenata

Ja Imam Talenat 2011 - Draga Dzinic

9
Čestitke / Sre?an ro?endan Mijo :)
« poslato: 18.05.2011. 08:13 »


DANAS NAM JE DIVAN DAN, DIVAN DAN, NAŠEM MIJI ROĐENDAN, ROĐENDAN  :)

SREĆAN ROĐENDAN MIJO 

JOŠ MNOGO PUTOVANJA SRBIJOM I SVETOM I JOŠ MNOGO SLIKA SA TIH PUTOVANJA KOJIMA ĆEŠ NAS ODUŠEVLJAVATI OVDE :drinks:


10
Čestitke / Sre?an ro?endan ana.mi :)
« poslato: 16.05.2011. 12:07 »

SREĆAN ROĐENDAN DRAGA NAŠA FORUMAŠICE  :-*

11
Niški kutak / Lutkarsko pozorište: nagra?ena predstava Ptice
« poslato: 16.05.2011. 09:14 »

Jedna lepa vest iz kulture , a s obzirom da je naš forumaš Davorin Dinić jedan od glumaca u predstavi, ovim putem čestitamo njemu i njegovim kolegama na uspehu i još više sreće na sledećim festivalima  :clap:





(p.s.  morala sam ovako da postavim vest u vidu slike, jer je nema još uvek kao posebna vest na internetu- vest je iz Narodnih novina )

12
Čestitke / Sre?an ro?endan Anici, našem najmla?em ?lanu :)
« poslato: 15.05.2011. 23:07 »

auuuu,ovaj tata fuga zaboravio detetu rođendan  ;D

Дете није дете,
играчка за стрине и тете.
Дете је дете,
да га волите и разумете.

SREĆAN ROĐENDAN MALECKA,
DA TE MAMA I TATA SLUŠAJU I DA BUDEŠ NASMEJANA,
 ZDRAVA I SREĆNA DEVOJČICA  :-*


mali poklončić za tebe..jedna lutkica, lepa kao ti ...  :-*



13
Vesti iz Niša / Grafiti na spomen parku Bubanj
« poslato: 13.05.2011. 00:29 »

Krivične prijave zbog grafita mržnje


Niš - Gradska opština Palilula, jedna od pet gradskih opština u Nišu, podnela je krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Nišu protiv nepoznatih lica zbog sumnje da su na spomen-obeležju streljanim rodoljubima u Spomen-parku Bubanj ispisali grafite kojima se izaziva rasna, verska i nacionalna mržnja i podstiče diskriminacija, saopštio je juče predsednik ove opštine Igor Novaković (SPS).

- Na ovom mestu fašisti su u znak odmazde streljali Srbe, Jevreje i Rome. Danas neofašisti pokušavaju neprihvatljivim porukama da šire mržnju i netrpeljivost među stanovništvom Palilule i Niša, što ne smemo dopustiti, a oni zbog toga moraju biti adekvatno kažnjeni - rekao je Novaković na okupljanju na Bubnju u znak protesta zbog grafita mržnje.

Nepoznati vandali su uz poruke „Srbija Srbima, ostali marš“, „Ovde su komunisti ubijali Srbe“, „Smrt komunistima“ na spomeniku na Bubnju ispisali i antievropske, antidemokratske, kao i preteće grafite protiv osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja. Grafiti će biti uklonjeni sredstvima iz niškog gradskog budžeta. Osim rukovodstva opštine Palilula okupljanju su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave ljudskim i pravima manjina.

Izvor


....skrnavljenje spomenika, grobova, zgrada, crkava...nemam komentar za  ovakav vandalizam...


..interesuje me da li neko zna čime se čisti/briše sprej ili  to čime se piše, zbog jednog podatka koji sam čula na vestima ?

14
Geografija / ?????????????? ? ????
« poslato: 12.05.2011. 13:35 »


Виноградарство у Србији је развијена грана пољопривреде. Квалитет вина Србије почива и на великом броју малих произвођача, који их продају на малом броју места.Винова лоза се гаји на садашњој територији Србије хиљадама година. Виноградарство је процвало у доба Немањића, и то највише у Метохији, међутим стагнира под османском и аустроугарском влашћу, да би се поново повратило ослобођењем Србије.
Винородна Србија, као виноградарско географско производно подручје на територији Републике Србије, се разврстава на виноградарска подручја чији се називи могу користити као ознаке географског порекла, и то:

 - виноградарски регион је шире виноградарско подручје у оквиру винородне Србије, које се одликује сличним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај регион;
 - виноградарски рејон је уже виноградарско подручје у оквиру региона, које се одликује сличним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај рејон;
 - виногорје је уско виноградарско подручје у оквиру рејона које се одликује уједначеним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за то виногорје;
локалитет (или потес) јесте најмање виноградарско подручје у оквиру виногорја које се одликује хомогеним еколошким факторима.

Ужа Србија

Тимочки рејон

Крајински подрејон
Кључко виногорје
Брзопаланачко виногорје
Михајловачко виногорје
Неготинско виногорје
Рајачко виногорје
Књажевачки подрејон
Борско виногорје
Бољевачко виногорје
Зајечарско виногорје
Врбичко виногорје
Џервинско виногорје

Нишавско-јужноморавски рејон

Алексиначки подрејон
 Ражањско виногорје
 Сокобањско виногорје
 Житковачко виногорје
Топлички подрејон
 Прокупачко виногорје
 Добричко виногорје
Нишки подрејон
 Матејевачко виногорје
 Сићевачко виногорје
 Кутинско виногорје
Нишавски подрејон
 Белопаланачко виногорје
 Пиротско виногорје
 Бабушничко виногорје
Лесковачки подрејон
 Бабичко виногорје
 Пусторечко виногорје
 Винарачко виногорје
 Власотиначко виногорје
Врањски подрејон
 Сурдуличко виногорје
 Вртогошко виногорје
 Буштрањско виногорје

Западноморавски рејон

Чачански подрејон
 Љубичко виногорје
 Јеличко виногорје
Крушевачки подрејон
 Трстеничко виногорје
 Темнићко виногорје
 Расинско виногорје
 Жупско виногорје

Шумадијско-великоморавски рејон

Млавски подрејон
 Браничевско виногорје
 Ореовачко виногорје
 Ресавско виногорје
Јагодински подрејон
 Јагодинско виногорје
 Левачко виногорје
 Јовачко виногорје
 Параћинско виногорје
Београдски подрејон
 Грочанско виногорје
 Смедеревско виногорје
 Дубонско виногорје
 Крњевачко виногорје
Опленачки подрејон
 Космајско виногорје
 Венчачко виногорје
 Рачанско виногорје
 Крагујевачко виногорје
Поцерски рејон
 Тамнавско виногорје
 Подгорско виногорје

Војводина

Сремски рејон
 Фрушкогорско виногорје
Банатски рејон
Јужнобанатски подрејон
 Вршачко виногорје
 Белоцркванско виногорје
 Делиблатске пешчаре виногорје
Севернобанатски подрејон
 Банатско-потиско виногорје
Рејон Суботичко-хоргошке пешчаре
 Палићко виногорје
 Хоргошко виногорје

Косово и Метохија

Косовско-метохијски рејон

Вина из Косовско-метохијског виноградарског рејона означавају се као „косовско вино“.
Северни подрејон
 Источко виногорје
 Пећко виногорје
Јужни подрејон
 Ђаковачко виногорје
 Ораховачко виногорје
 Призренско виногорје
 Суворечко виногорје
 Малишевско виногорје

Сорте

У Србији се, између осталих, гаје следеће сорте винове лозе:
Аликант буше
Багрина
Бувијеова ранка
Бургундац бели
Бургундац сиви
Бургундац црни
Вранац
Гаме Бојадисер
Гаме црни
Жаметна чрнина
Жилавка
Жупљанка
Зачинак
Јагода (грожђе)
Каберне совињон
Каберне фран
Кевединка
Кратошија
Креаца
Крстач
Кујунђуша
Мерло
Мословац
Мускат бели
Мускат крокан
Мускат отонел
Мускат Хамбург
Неопланта
Пловдина
Португизац
Прокупац
Ризванац
Ризлинг италијански
Ризлинг рајнски
Ркацители
Семијон
Силванац зелени
Скадарка
Смедеревка
Сремска зеленика
Совињон
Станушина
Тамјаника
Траминац мирисави
Траминац црвени
Франковка
Шардоне
Шасла бела






15
Fotografija i umetnost / Ikonopisanje: slikarska umetnost
« poslato: 12.05.2011. 12:46 »

Иконопис (или иконописање) је посебна сликарска техника коју негује хришћанска црква (нарочито православна).

Корени су јој у раном хришћанству али се временом уобличавала све док није стекла коначни облик (и врхунац) у доба средњовековне Византије. Разликујемо иконописање (сликање икона на дасци) и фрескописање (сликање икона - фресака на зиду).

У православној цркви нарочито је раширен и развијен култ икона, и мада иконе спадају у култ и других конфесија, православље је најфиније и најдетаљније развило иконопис тако да сва правила и начини иконописа, доле написана, карактеристична су за православну цркву. У другим конфесијама које поштују икону ова правила не морају бити поштована (пример је Римокатоличка црква у којој није детаљно прецизиран и догматски одређен начин сликања икона).

У православној цркви постоје одређени канони (правила) иконописања којих се придржава сваки иконописац.Правила нису званично прописана већ се преносе генерацијама са мајстора на ученика. Основно неписано правило је да се икона ради по обрасцу (предложку) неке старије иконе (која је опште прихвећени образац). Сликање икона по машти уметника без познавања ових правила не представља црквено учење и не може се назвати иконом у строгом смислу.

Икона је пуна симбола који на визуелни начин предтављају учење Цркве. Неки од ових симбола су:

    Црвено-плава одежда Исуса Христа - означава богочовечанску природу Христову. По епископу Данилу црвена означава божанско порекло, док је плава симбол људске природе.По другим ауторима значење боја је супротно, црвена означава телесност (због асоцијације на крв) а плава божанство (због асоцијације на небо).Код Пресвете Богородице боје су у обрнутом поретку.

    Злато као материјал је симбол Истине јер је и злато као и Истина увек исто, никада се не мења (Реч "истина" је настала од речи "исто"). Сијање злата сиболизује Божију нестворену Светлост.

    На православним иконама светлост има битан значај. Светлост којом сијају лица и тело светитеља није овоземаљска већ "божанска светлост". Пошто ова светлост није природна не баца сенку нити има одрђени правац из којег долази. Беле је боје са местимичним плавичастим одсјајем.

Икона не тежи да прикаже догађај сликарски реалистично већ тежи да проникне у дубљи смисао догађаја који приказује. Често се на иконама приказују два догађаја која су се десила у два различита временка тренутка или у истом тренутку али на удаљеним местима. Такође се на икони једна личност може појавити и више пута. Тако, на једној икони Јован Крститељ држи сопствену одсечену главу.

Иконопис карактеришу следеће особености:

    На икони нема правилне перспективе, односно на иконама је присутна такозвана "обрнута перспектива". Израз "обрнута перспектива" није у потпуности исправан (мада се често користи) јер обрнута перспектива подразумева одређену правилност (мада обрнуту). Карактеристичност перпективе на икони је да нема правилности, често се предмети у даљину шире или је кров тако насликан као да је приказан од горе и сличне нелогичке представе.
    Представа може да приказује лик више пута на различитим местима и у различито време.
    Ликови се приказују у карактеристичним позама и одећи у складу са иконографском традицијом.

Византијски стил
Аутентичан стил у иконопису јесте оно што се назива „византијски иконопис“. Он је израз учења Православне цркве.

Коптски стил
Током историје коптска црква је веома развила коптску уметност иконописања по којој је постала чувена у свету.

Руски стил
Руски иконопис је класични византијски са елементима руске народне уметности. Најпознатији руски иконописац Андреј Рубљов сликао је класичним византијским стилом.

Барокни стил
У неким православним црквама, укључујући СПЦ, постоји традиција „барокног иконописа“ (цркве и манастири у Војводини). Постоје и разне иконе мешовитог стила карактеристичне за 17. и 18. век.

Нови стилови
Данас се појављују и други стилови. Класичан пример новина у иконопису је грчки иконописац свештеник Стаматис Склирис. Постоје опречна мишљења о новинама у иконопису. Док једни одбацују ове новине као стране православљу, други их одобровољавају као природни развој једне уметности.

Техника израде

Прибор
Иконописац користи четке за наношење подлоге, брусни папир за равнање подлоге, прибор за позлату, штап, штафелај, сликарске четкице, прибор за справљање боје (разне тацнице, посудице и кашичице), оловку и шестар.
У прибор за позлату спадају ахатне глачалице, позлатарско јастуче, позлатарски нож и чекица за злато. Позлатарско јастуче је парче даске обложено ватом и преко ње кожом. Служи да се на њему сече злато позлатарским ножем. Позлатарска четкица служи за пренос злата са јастучета до иконе јер је златни листић сувише танак да би се смео додиривати прстима.

Штап је специфични алат иконописца. Служи као ослонац руке при повлачењу потеза. Без њега би било могуће извести тако прецизне потезе сликарском четкицом.

 Слојеви
Слојеви иконе
Свака слика се састоји обавезно из носиоца и бојеног слоја а неке слике поред ова два основна слоја имају још и подлогу, позлату (код икона) и заштитни лак слој. Икона се састоји из следећих слојева:

    носиоц иконе - даска
    газа - служи као арматура подлоге
    подлога од креде и туткала
    шелак - наноси се на местима позлате као изолација
    микстион - лепак за злато
    злато
    бојени слој
    лак

Носилац

Свака слика се састоји од носиоца (који је понекад и подлога), подлоге и бојеног слоја. Поред овог слике често имају и заштитни слој -лак а иконе имају и слој злата.
Носилац иконе је дрвена даска најчешће од липовог дрвета, мада се срећу и даске од других врста дрвета. Дашчице треба да су суве и без чворова. Значајно је на који начин се секу из дебла. Ако су исечене тако да годови дашчице буду у правцу дебљине даске кривљење ће бити минимално. Даска се саставља из неколико (најчешће три) мање дашчице које се бочно спајају лепљењем а са задње стране углављеним кушацима.

Подлога
На дрвену даску није згодно сликати па је неопходно нанети подлогу. Традиционална подлога ђесо се израђује од креде (или посебно припремљеног гипса) и туткала (желатина). Туткало је лепак животињског порекла а најбољи је од зечијих костију. У новије време користи се и подлога на бази акрилика. Подлога се наноси четком у више слојева или ређе лопатицом. Након сушења равна се и глача брусним папиром.

Позлата
Икона се позлаћује на два начина. Први је новијег датума и назива се "позлата микстионом" или "уљана позлата". Златни лисићи се лепе на претходно припремљену површину премазану микстионом - лепком на бази конопљиног уља. Други начин је старијег датума и назива се "водена позлата" или "позлата болусом" где се златни листићи наносе на болус (врста глине) који се претходно влаже ракијом или водком. Залепљени листић се глача ахатним глачалицама. Оваква позлата је трајнија и више се цени али је поступак позлате много тежи.

Боја
За сликање икона се користи јајчана темпера - сликарска боја где је везиво жуманце кокошијег јајета. Сликање бојама справљеним од жумацета је врло старо. Скоро све иконе средњег века сликане су јајчаном темпером. Јајчана темпера је врло постојана што је глави разлог да су иконе старе и хиљаду година данас у добром стању. Јајчана темпера се састоји из два дела: везива и пигмента. Пигмент је прашак минералног или синтетичког порекла који сликарској боји даје одређену обојеност. Везиво (у овом случају жуманце) је материја која служи да слепи честице пигмента. Јајчана темпера може у хладњаку стајати око недељу дана. Постпак справљања јајчане темпере је следећи:
Пигменти
    Раздвоји се жумаце од беланцета. Из жумаца се пажљиво издвоји садржај док се опна баца
    Жуманцу се дода запремински једнака количина воде
    Пигмент се помеша са малом количином жуманцета да се добије густина пасте. Оваква паста се риба кашикицом на
    тањирићу   да би се разбиле грудвице.
    Након рибања пигменту се дода још жуманцета у приближном запреминском односу 1:1
    Може да се дода пар капи сирћета ради конзервације
    Боја се преспе у другу посудицу да би се таложењем одстраниле грудвице.

У средњем веку користили су се природни пигменти најчешће минералног порекла: разне нијансе жуте, црвене, окер и браон земље. Као црни пигмет користили су се упрашени угљенисани штапићи винове лозе (слонове кости или буковог дрвета). Још у средњем веку било је познато добијане бештачких пигмата: оловне беле и цинобера. Данас се користе углавном синтетички пигмети мада су у употреби и неки природни пигмети најчешће земљани окер и црна од винове лозе. Некада се пигмент ручно уситњаво и упрашиво док се данас купује већ фабрички припремљен.

Подсликавање је наношење основне боје на коју се касније додају светлост сенке и детаљи. Подсликавање се врши у више провидних слојева који се наносе равном четкицом тако да се нови слој наноси на претходно осушени слој. Пошто се слика акрилним бојама односно јајчаном темпером претходни слојеви се не "размазују".

Иконе се лакирају ради заштите од механичког оштећена, утицаја влаге и кисеоника. Иконе су се у прошлости лакирале најчешће олифом - згуснутим уљем са додатком разних природних смола. Олифа се добијала или дугим излагањем уља високој температури у пећи или излагањем сунцу лети. Данас се користе разни лакови. Лакови на бази уља се избегавају због лоше особине да временом тамне. Најчешће се користи Дамар лак - природна смола растворена у природном терпентину или неки лак на бази синтетичких смола као што је акрилни лак. Лак може да се наноси четком или прскањем.

Извор


Poslato: 12.05.2011. 12:43




16
Fotografija i umetnost / Origami umetnost
« poslato: 10.05.2011. 12:34 »


Оригами (јап. 折り紙; oru = савијање + kami = папир) је традиционална јапанска вештина креирања модела од папира. Традицинално се користи квадрат али постоји велики број модела који се прави и од другачијих облика папира - правоугаоника, троугла, осмоугаоника итд.

Не постоје прецизни подаци о томе када је оригами настао. Најчешће се везује за изум папира у Кини негде око 2. века н. е. Иако је тамо највероватније и настао, оригами је прави процват доживео у Јапану, где се и третира као национална уметност. Поред Јапана, ова вештина се појавила и у другим деловима света, на пример, у Шпанији где је позната под именом Papiroflexia.

Већ у 8. веку, оригами је постао саставни део разних церемонија у Јапану. Самураји су размењивали поклоне који су на себи имали украсе "ноши" - савијене траке папира. За време обреда шинтоистичких венчања, коришћени су оригами лептири који су симболизовали младенце.

Оригами се у принципу прави од папира, иако се могу користити и другачији материјали (тканина и сл.)

За вежбу и неке једноставне моделе често се користи папир за фотокопирање стандардне грамаже 70–90 g/m². Поред тога, могуће је користити и разне друге врсте папира - фолију, папир за увијање, хамер и тд. Постоји и специјализован папир за оригами који је најчешће двобојан и већ исечен у облик квадрата.

У Јапану се често користи "ваши" - специјалан папир чвршће структуре направљен од пулпе добијене из коре неколико карактеристичних дрвенастих врста које расту у Јапану.

Постоји и посебна грана оригамија која користи новчанице за прављење модела и то најчешће амерички долар. Извор


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=uoFTcjVzI7k" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=uoFTcjVzI7k</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=TpCN8_M5RAQ" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=TpCN8_M5RAQ</a>


<a href="http://www.youtube.com/watch?v=NQVLLoDeAa8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=NQVLLoDeAa8</a>


17
Niški kutak / MERAK 3 - Prodajni bazar unikata
« poslato: 09.05.2011. 20:13 »

14. i 15. maja od 12.00 h - 20.00 h   
REGIONALNI CENTAR ZA OBRAZOVANJE
( PARK SVETOG SAVE NA BULEVARU NEMANJICA ), NIS
Niški kreativci

Po treci put Niski kreativci sa Vama. Tokom dva dana imacete prilike da vidite radove vise od trideset kreativaca iz Nisa, Prokuplja, Negotina, Bojnika i Paracina.


Unikatni nakit, torbe, chestitke, kutije, slike samo su delic onoga sto Vas ocekuje u subotu i nedelju, 14 i 15 maja u prostoru Regionalnog centra za obrazovanje. Bazar ce trajati od 12h do 20h. Dobrodosli :)

Ucesnici:

1. Marezato - Danijela Stamenkovic
2. Mima nakit - Mirjana i Marinela
3. Bresvkica i Pahuljica - Petra i Jasmina Petrovic
4. Tamaris - Tamara Popovic
5. Barakuda
6. Porodica Stojanovic
7. Vivid nakit - Jelena Nikolic
8. Mima Iva Unikatni Nakit - Iva Nikolic i Milena Dokic
9. Kamilica nakit - Milica Stojanovic
10. Milica Randjelovic
11. Strasne masne
12. Mirjana Djordjevic
13. Milena Ognjanovic
15. Plash sumeca kupka - Miljana Andjelkovic
16. Violeta Kostic
17. Srdjana Unikatni Nakit Vasic
18. Bojana Andjelkovic
19. Maslacak nakit
20. Adora - rucno radjeni sapuni
21. Raki Uniques - Radmila Raki Ristic
22. Kreativni kutak - Tanja Krstic
23. Chik Chik - Julija Popovic
24. Draga Dzinic
25. Merin unikatni nakit
26. Miona i Masa
27. Pank na Paru
28. Chik tronic - Mina Stamenkovic
29. Violet Sparkle - Maja Stamenkovic
30. Jalera nakit - Jasmina Randjelovic
31. R-art Recycled Reused Redesigned
32. Marta Nikolic
33. Daliborka Hadzic - Paracin
34. Zorica Turkulja Vranjes
35. Xenchy nakit
36 Jasmina Zivic
37. FashionStudio M&N - Mirjana Bozilovic i Jasminka Andrejic
38. Andrijana i Marija
39. Ana i Mira - Negotin

Bazar su podrzali Savet za mlade grada Nisa i grad Nis

Medijska podrska RTV 5, NTV, City Radio, Radio Eparhije Niske Glas, Radio Seven, Narodne Novine, Juzne vesti

Prijatelji koji su uvek uz nas Pozamanterija Cicak, Hobby art shop Ducan, Konkursi regiona, Mreza kreativnih ljudi, OS " Car Konstantin ", Turisticka organizacija Nis, Nis Caffe



DOĐITE DA UŽIVATE U NAŠIM RADOVIMA

18

O SLIKARSTVU

Сликарство је умјетнички израз идеја и емоција на дводимензионалном простору, или површини.

Основне елементе сликарства, помоћу којих се врши представљање, чине: облици (ликови), линије, боја, тоналитет и текстура.

Перцепција простора, предмета, свјетла, ритма и покрета у дводимензионалном простору, долази од различитих комбинација тих елемената.

Представљање природе, предметно или фигуративно сликарство (мртва природа, пејзаж, портрет, фигура, итд.), настаје комбиновањем сликарских елемената, подређујући их природним законима облика и форме.

Непредметно или апстрактно сликарство је везано за субјективно и емотивно умјетничко изражавање, које не тежи представљању стварности, него стварању нових стварности. Апстрактни сликар изражава своје идеје слободним коришћењем основних елемената. Уношење геометријских облика у апстрактно сликарство везано је за рационално непредметно умјетничко изражавање.

Сликање, с техничке стране, је поступак наношења мјешавине пигмента и љепка (везива) на подлогу. Са умјетничке стране, сликање је умјетничко изражавање идеја, концепција, уз помоћ ликовних елемената, односно дизајна композиције, који се реализује преко прелиминарних студија, или у праисторисјком, модерном и савременом сликарству, често директним приступом, без прелиминарних студија, гдје се сликар води интуицијом и својим способностима за рјешавања проблема композиције с циљем постизања естетског доживљаја замишљене идеје.

Подлога за слику, може бити зид (у праисторијско вријеме су то биле стијене пећина из практичних разлога), папир, платно, дрвена табла (иконе византијског сликарства као примјер), стакло (витражи у катедралама), или било која од модерних и савремених подлога. У модерном и савременом сликарству подлога се третира као саставни дио композиције слике, односно подлога се бира по квалитативним својствима материјала, неговим могућностима и ограничењима.

Реализација сликарске замисли, било да је дата у облику уљаног пигмента на платну или у виду цртежа изведеног пером на папиру, само је један вид креативног акта. Карактер сваке ликовне замисли је одређен умјетниковим менталним и емоционалним односом према предмету његовог сликања исто као и избором средстава и начином њиховог коришћења. Сликарска идеја се рађа у том смислу што човјек види оно што жели да види. Пошто свако ликовно средство има свој начин постојања на пиктуралној површини, тако и сваки појединац има свој начин повезивања оптичких знакова у површине и представе, онако како он жели да их види.

Изражавање у умјетности првенствено зависи од коефицијента креативности. По креативном пориву и његовом изразу у форми, ликовни критичари разликујуу обичне умјетнике од оних који су обиљежени генијалношћу.

За умјетника се може рећи да изражава своја осјећања о животу, која израстају из његових искустава кроз сусрете са људима, мјестима, догађајима, објектима и идејама. Ова искуства испреплетена са асоцијацијама и осјећањима, умјетник претапа и прерађује у себи, познавањем ликовних вриједности. Тако настала „замисао“ добива облик и значење кроз умјетниково знање и изабрана средства. Изражавање постаје стилистичка форма којој умјетник даје своје осјећајно-визуелно значење; то је покушај да се каже нешто о предмету свога испитивања рјечником свога времена. Изражавање је, према томе, директно везано за основне компоненте умјетничког дјела.

Постоје двије широке класификације изражавања као стилистичке форме: индивидуална и групна. Групно изражавање припада једном друштву као цјелини које се формира и стиче зрелост са рођењем и растом своје културе. Примјер групног изражавања би био развој цивилизације „идеализма“ у старој Грчкој у којој је умјетник видио „људски род преображен својом судбином.“ У оквиру таквог групног израза, друштвене промјене су дјеловале на његов стил и настале су уочљиве промјене у односу на предмет, форму и значење.

Индивидуално изражавање кроз прилаз предмету, форми и садржају, више припада нашем времену, док групно изражавање припада прошлости. То је вјероватно посљедица тежње нашег времена за самопотврђивањем и индивидуализмом. Мада у умјетности 19. и 20. вијека постоје групе умјетника са сличним намјерама, уочљив је огроман број варијанти у границама главних праваца. Савремено наглашавање индивидуалности уродило је већом разноврсношћу у умјетничком изражавању од средине деветнаестог вијека до данас, него што се може наћи у свим претходним периодима историје умјетности.

Разматрајући савремене покрете у умјетности можемо уочити да традиције прошлости нису потпуно одбачене. Заправо, ове традиције се ревалоризују у свјетлу савременог укуса. Промјељиви концепти физичке љепоте кроз вјекове, илустровани су чињеницом што сваки период има своје стандардне укусе или каноне – жене у Рубенсовим сликама изгледају прилично „дебеле“ у поређењу са савременим концептом о женској љепоти. На сличан начин одређени умјетници у прошлости, који су били занемарени, често су сада више цјењени; понекад чак и читава ликовна традиција која се некада сматрала веома важном, данас се сматра мање значајном.

Ни један облик ликовног израза из прошлости не треба потпуно одбацити, без обзира на његов правац, јер сваки од њих има своје естетске вриједности и квалитете. Битно је да ми покушамо „видјети“ те квалитете на исти начин на који их је њихов стваралац „гледао“. Овај начин „гледања“ објашњава нам зашто су некад одбачене традиције сада потпуно прихватљиве и чак више цјењене од оних које су се некада сматрале веома значајним.

Различите форме изражавања у савременој умјетности могу се објаснити проучавањем психолошких и друштвених промјена које су се догодиле крајем деветнаестог и почетком двадестог вијека.

Izvor



МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ


Милена Павловић-Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк) је била српска сликарка и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.

На свом уметничком путу Милена Павловић-Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирико (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице, а касније у њеном трећем, прелазном периоду и симболи дискретнијег надреализма. Године 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом (Жан Кокто, Андре Бретон). Тада улази у нову, прерафаелитску, у ствари романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постаје представник надреалистичког или матафизичког романтизма. У Лондону излаже 1931, а у Паризу и Риму 1932. Августа 1939. одлази за Њујорк, где је живела све до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.

За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Многа платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.  Извор

19
Istorija / Krsne slave kod Srba
« poslato: 08.05.2011. 22:31 »


КРСНА СЛАВА
, најкарактеристичнија особина духовног и породичног живота Срба, праћена и проучавана свестрано; највише са етнолошке стране, а неупоредиво мање са гледишта историје Хришћанства; појава тако и толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације; породични празник породице који се преноси са колена на колено; прослављање светитеља на чији дан су у давна времена, преци примили Хришћанство крштењем. Крсна слава или Крсно име је српски, народно-црквени обичај и после Божића, најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног Православног светитеља. Слава је искључиво српски обичај, јер и кад је празнују припадници других народа - славе је као српски и Православни обичај.
Постоје углавном два правца у испитивању њених корена: по једном, она је паганског порекла - словенског или грчког, а по другоме, она има Црквено утемељење и формира се, углавном у данашњем облику, у време духовних реформи у младој Жичкој, односно Пећкој Архиепископији, које је предузео и извео њен први Архиепископ - Свети Сава (XII век). По првом схватању, она је митолошког порекла и представља хришћанску адаптацију култа митског претка или кућног бога, а по другом, она је потпуно црквеног и библијског порекла, и типично црквеног значења и намене. Да је она митска по своме значењу и намени, она би била у потпуности окренута димензији прошлости и подземљу, подсвести и сл. - а она није таква, него представља типично верски узлет и молитвени разговор са одређеним светитељима, Анђелима и Богом. Када се у молитвама спомињу преци, њихов помен је типично молитвено присећање (саспомен, заједнички помен). То молитвено присећање предака је дужност Хришћана из најранијих времена, а не неко митско обраћање. Извесни елементи крсне славе, само су одраз свеукупности коју она има у виду и укључује у себе, и јасан показатељ који адекватно илуструје основну догму хришћанског натприродног откривења: да је Хришћанство вера искупљења. Зато све акте Крсне славе треба схватити као дело искупљења и као изображени и осмишљени природни основ који у вери натприродног Божијег откривења има своје право значење и праве перспективе - према натприроди и есхатону.

У науци је сачуван први податак ο овом празнику из подручја Охридске Архиепископије из 1018. године, са територије данашње Албаније, али међу Словенима; међутим, није јасно да ли је то била свечаност ускопородична, каква је данас у нас слава, или локални празник села - града, храма - цркве у месту. Када би једна породица примила Хришћанство, домаћин као њен најугледнији члан узимао би име светитеља на чији дан се крстио, славио тај дан, а онда његова породица настављала, држећи тог светитеља као свог породичног заштитника. Једном примљена слава не мења се, него се наслеђује; ако дође до њене промене, онда за то треба да буде велики разлог и јак мотив. У том случају стара слава куће се не предаје забораву, него се држи као споредна; у народу се различито именује: мала слава, прислава, прислужница, прислужбица, прислужба, преслава, породична заветина. Смисао славе је у упућености Богу, чија благодат освећује и богати све непропадљивим богатством: дом, укућане, госте. Поред Срба, славу данас имају и неки од суседних народа: Хрвати, посебно на острвима и у Приморју, и држе је као остатак своје "старе вире" (вере) - свакако Православне, па неки Албанци мухамеданци - што јасно указује на њихово и српско и Православно порекло; затим многи Румуни међу које је дошао велики број Срба и асимиловао се, уложивши свој духовни и културни прилог у њихову укупну културу.

Поједине породице имају за своје патроне Србе светитеље. Реч је о породицама које су мењале славу или су касније примиле Хришћанство, а постоји могућност замене према имену или датуму празновања: краља Стефана Дечанског славе, рецимо, уместо мученика Мине, јер им је спомен истога дана; или Св. Алимпија Столпника уместо Св. Георгија, јер је тога дана спомен освећења капеле Св. Георгија у Св. Софији Кијевској. Извор


КРСНЕ СЛАВЕ КОД СРБА


СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
9.јануаp
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
14.јануар
СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ
20.јануар
СВЕТИ САВА АРХИЕПИСКОП СРПСКИ
27.јануар
СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР - ЧАСНЕ ВЕРИГЕ
29.јануар
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
12.фебруар
СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН
14.фебруар
СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ
16.фебруар
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂЕВДАН
6.мај
СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАРКО
8.мај
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
12.мај
СВЕТИ ПРОРОК ЈЕРЕМИЈА
14.мај
СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ, АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ
21.мај
СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ - ПРЕНОС МОШТИЈУ
22.мај
СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
24.мај
СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
3.јун
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЦАР ЛАЗАР
28.јун
РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉA ГОСПОДЊЕГ - ИВАЊДАН
7.јул
СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН
12.јул
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПРОКОПИЈЕ
21. јул
СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО
26.јул
СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА
2.август
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН
9.август
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
11.септембар
СВЕТИ ЈОКИМ И АНА
22.септембар
ПРЕПОДОБНИ КИРИАК ОТШЕЛНИК - МИХОЉДАН
12.октобар
ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
14.октобар
СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА - ТОМИНДАН
19. октобар
СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ И ВАКХО - СРЂЕВДАН
20.октобар
ПРЕПОДОБНА ПЕТКА - ПАРАСКЕВА, СВЕТА ПЕТКА
27.октобар
СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА
31.октобар
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ - МИТРОВДАН
8.новембар
ПРЕПОДОБНИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК
11.новембар
СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН – ВРАЧЕВИ
14. новембар
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂИЦ
16.новембар
САБОР СВЕТOГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН
21.новембар
СВЕТИ МУЧЕНИК СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, КРАЉ СРПСКИ - СВЕТИ МРАТА
24.новембар
СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ
25.новембар
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
26.новембар
СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЋЕЛИСТ МАТЕJ
29.новембар
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
4.децембар
СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК
9.децембар
СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ
13.децембар
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЧУДОТВОРАЦ, МИРЛИКИЈСКИ - НИКОЉДАН
19.децембар


20
Istorija / Izgubljeni gradovi
« poslato: 08.05.2011. 19:39 »

KURVIN GRAD




Kurvingrad u Niskoj  okolini  do  danasnjih   dana nedovoljno je ispitan lokalitet, i zgleda naseljen jos u osvitu istorijskog  doba . Zbog tranzitnog  i strateskog  polozaja  nad tesnacem nad kojim  se    uzdize u  doba  rimskog carstva  naselje je  bilo  odbrambena  kula  vojnog  puta  (via militaris). Znacajna  je  vojna  tacka  i  u doba Vizantije pod imenom  Komplos . U srednjem veku obnovljeno  je  naselje ,  koje je  preostalo  iz  ranijeg  perioda , i  od  tada   nosi  naziv  Koprijan .           Koprijan   je   pogranicni   grad   despotovine , vise puta njime ce zavladati srpski i turski mocnici.   Kada    je    u    poslednjem    turskom    naletu    razorena   Srpska    srednjovekovna  drzava, Koprijan je do temelja razoren , stanovnistvo pobijeno i raseljeno i odvedeno kao roblje u Malu Aziju .  Tvrdjava   je  vise  puta  koriscena   kao  gradjevinski  materijal  za i zgradnju Niske tvrdjave. U dvadesetom veku ruine je raznelo lokalno stanovnistvo i njime gradilo svoje kuce.
            U ovome  sto  sledi  dat  je  pregled  dosadasnjih  istrazivanja, legendi koje su se odrzale i desavanja koja su uticala na sudbinu grada.

            Kurvingrad se nalazi 12 km juzno od Nisa, iznad istoimene klisure,kroz koju protice Juzna Morava. Sa severo-istocne strane Juzno Moravske klisure, naspram Kurvinagrada na planini    Selicevici uzdize se Komiga, brdo visoko oko 270 m nadmorske visine. Tesnac povezuje Toplicku, Juzno Moravsku i Nisko-aleksinacku kotlinu, i kroz njega saobraca auto put od usca Velike Morave do doline Vardara.
   

   

     Legenda ili istina

     O najstarijoj  proslosti  grada  do  danas  su  se  odrzale  samo legende, a malobrojna istrazivanja zasnovala su se na srednjevekovnoj problematici, tako da nema mnogo materijalnih dokaza o tome kako i kada je grad prvi put nastao i ko ga je prvi osnovao. Sve sto danas pouzdano umemo da kazemo, odigralo se od 1372. godine do 1444. godine.

      Te prve godine izranja iz mraka poznog XIV veka; one druge godine na isti nacin nestao je u tami vremena.
      Tacnije, zivot grada protekao je omeden opsadama. Veruje se da vulgaran naziv grada potice iz vremena u kome je izvesna nemoralna dama iz gradskog naselja, prilikom opsade neosvojivog utvrdenja, nocu dok su svi spavali navela strazu da otvori kapije grada ili je sama to ucinila.
  .   Po drugoj legendi koja se jos zivlje odrzala u svesti naroda grad je pripadao carici, a grad se Kurvin nazvao otud sto je carica zavela svestenika iz crkve ispod grada. Da bi se lakse susretali naredila je da se razapne platno od grada do crkve po kome je prelazila.
     U julu 1933. godine zaista je postojala crkva pod gradom, pripadala je moravskom tipu, sazidana od netesanog kamena.
    Kurvingrad  ima izuzetno dobar strateski polozaj. Sa nesto nizom Komigom na drugoj strani on potpuno zatvara usku klisuru Morave, u kojoj danasnji put, sledeci anticku trasu, i pruga Nis-Vranje prelaze Moravu i Toplicu dvama mostovima medjusobno udaljenim dva kilometra.
    Car Justinijan I sredinom VI veka u okolini svog rodnog Nisa podigao je 32 nova i obnovio 7 ranijih utvrdjenja. U unutrasnjosti zemlje izgradio je mnogobrojne kastele da bi stanovnistvo imalo gde da se skloni u slucaju varvarskih napada preko Dunava. Kaze se da je obnovljen kastel ad Herculum i Calis.  Calis je kasnije mogao biti netacno napisan Komplos. Mogucno je da je vizantisko naselje podignuto na  Kurvinomgradu  bilo severnni odbrambeni for  Justiinijane Prime.
    Naissus je nastavio da postoji kao veliki grad pod nazivom Nis. U povelji (hrisuvolji) Cara Vasilija II iz 1020. god. Nisu pripadaju Mokro, Svrljig, Toplica i Komplos. Verovanje da se Komplos kasnije pretopio unaziv za danasnje Prokuplje  i da je zapravo rec o istom lokalitetu osporena je kada je pronadjen dokument o Segedinskom miru iz 1444. god. gde se posebno pominju KOPERHANUM i Prokopijam. Komplos je morao biti na mestu danasnjeg Kurvinog grada. Primetna je slicnost u nazivima, a i celo to podrucje bogato je vizantiskim nalazima.[Tako je u susednom selu Klisure pronadjena vizantijska bazilika i nekoliko grobova. Prilikom kopanja temelja zgrada cesto se nailazi na rusevine manjih i vecih gradjevina, koje su po materijalu i nacinju zidanja datirane iz VI do VIII veka nase ere.
   Komplos je morao biti vazan magistralni grad koji povezuje dolinu Morave sa dolinom Vardara, sastavni element mreze koja je u proslo vreme postojala na ovim prostorima, vazna vojna tacka, koja je stitla put od pljackasa i varvarskih upada. Kakva je sudbina zadesila grad u tome vremenu nezna se,ali je sa opravdanim razlogom mogao biti smatran za neosvojiv. Vazna odbrambena moc grada pocivala je u nepristupacnom planinskom ternu pod kojim se prostirao pregledan vidik na dolinu i reku, a cije zaledje je cuvala jos visa Selicevica.
   Od doseljavanja Slovena na ove prostore, od pocetka vladavine Stefana Nemanje ovo oblast poznata je pod nazivom Dubocica. Da li je Dubocica isto sto i Dendra, koja se pominje u vizantiskim izvorima, ostaje nerazjasnjeno.
    Kada je godine 1933. u niskoj tvrdjavi pronadjen nadvratni kamen za grad Koprijan (danas cuvan u niskom Narodnom Muzeju),postavilo se pitanje odakle je mogao biti donet. Kamen je lezao medju drugim kamenjem, kao neiskoriscen gradjevinski materijal. Verovatno je da je ovde prenet u nekoj od poslednjih turskih najezdi, pred pad despotovine, i da je srpski srednjevekovni Koprijan doziveo sudbinu vecine drugih srpskih srednjevekovnih gradova, koji su bili razoreni i upotrebljavani za izgradnju turskih vojnih logora. Kamen je bio dimenzija 114 cm duzine i 123 cm u obimu. Istesan od belog ovalnog kamena. Gornja strana je ravna u sirini od 26 cm, donji usek sa krajeva, za naslon na zid, iznosi 26 cm. Na  stubu  je  u   cetiri  reda  ( u  sirini  od  16  cm ) na srpskoslovenskom, cirilicom, sa jednakim slovima u velicini od 3 cm pisalo:
"Az Nenad, sin kaznaca Bogdana, sazidah si grad Koprijan godo… va dni blagovernago gospodina mi kneza lazara va leto…"
     Natpis je okrnjen sa krajeva, pa je po nesto ostalo nerazjasnjeno. Godina ovako kako je sacuvana predstavlja 6880., tj. 1372. po nasem kalendaru, i ona pada u veme vladavine kneza Lazara. Ako ovo prihvatimo kao tacno, onda je 1372. godine i Nenad, sin kaznaca (blagajnika) Bogdana sazidao grad Koprijan.
      Da li je srednjevekovni Koprijan danasnji Kurvingrad? Da je vizantisko utvrdjenje na Gradistu Calis, a potom netacno napisano Komplos, u srednjem veku novoizgradjeni Koprijan, bez osnove je, jer na tom mestu nema nadjenih tragova srpske srednjevekovne proslosti.  Nepoznata vizantiska tvrdjava na Gradistu izgubila je znacaj 1372. god., kada je zavrsen grad Koprijan.
     Grad je bio sa svih strana opasan rovom. Usled erozije rov je danas dimenzija 2X2m, u proslosti je bio dublji. Gradski bedem danas je prosecne visine od 4 do 5 m, i on je bio visi, ali se ne moze utvrditi za koliko, jer nigde nema sacuvanih karakteristicnih gradskih zubaca. Grad je bio izgradjen od sivozelenog  netesanog kamena i od crvene opeke, koja je na tom mestu postojala iz ranijeg vremena.Crkva Sv. Jovana na Komigi bila je, zajedno sa onom na crkvistu pod gradom obredni hram grada.  Sa zapadne strane grad su cuvale tri kule, od kojih su ocuvane ona na jugozapadu i centralna. Severoistocne kule danas nema, ali mora da je to bila glavna kula, donza. Fotografija  ( na pocetku rada ) je uradjena pocetkom XX veka. Na njoj se vide 4 kule, sto je moguce samo iz pravca severozapada. Odatle se pruza najpregledniji vidik na kotlinu Morave, a i danas je sacuvan deo puta, koji je najpogodniji pristup gradu. Sa severa su postojale 3 kule, severoistocna je srusena. Istocni zid je porusen, i pripadale su mu dve ugaone kule. A od 3 juzne preostala je samo centralna, i vec pomenuta jugozapadna. Unutrasnje prostorije bile su izgradjene od drvenih greda, koje su se glavile u otvore na bedemina.Samo je ostao temelj zgrade, u kojoj je udubljenje povrsine u osnovi 12 m2, u zemlji duboko 1,5 m, a visina nad zemljom ne moze se danas odrediti, verovatno je ovo bila cisterna. Kako je cisterna ovakvih dimenzija mogla da snabde vodom 1000 stanovnika, koliko je grad mogao da primi u toku opsade, i kako se voda do grada dopremala? Verovatno da je pod gradom bio izgradjen sklop podzemnih kanala, koji je vodio do Morave.
    Koprijan je bio pogranicni grad, jedini sa ove strane Lazarove drzavne granice. Stitio je put do Novog Brda i do rudnika srebra i zlata, na jugu despotovine.  Kada su Ugri 1072.god. osvojili Nis odvojili su ruku Sv. Prokopija,zastitnika grada,  koji je bio sahranjen u "staroj crkvi", i preneli u Sremsku Mitrovicu. Pobedonosni car Manojlo dao je da se vracena relikvija ponovo pripoji telu i pre prve opsade Nisa pobegao je u susedni grad Koprijan. Posle smrti Bajazita  njegovi sinovi se bore za  vlast u Turskoj. Prvi se povlaci iz sukoba Isa. Sulejman pobedjuje Mehmeda, a Musa zavladava Balkanom. Stefan Lazarevic, zakoniti vladar Srbije sklapa savez sa Musom protiv Sulejmana. Vuk Lazarevic i Brankovici, prave pogodbu sa Venecijom o prebacivanju Sulejmanove vojske iz Male Azije u Evropu, bivaju otkriveni i izbeci ce pogubljenje na intervenciju Stefana Lazarevica. Na Kosmidonu kod Carigrada dve vojske se sukobljavaju. Stefan Lazarevic sklonice se u Carigrad. Musa gubi, ali ce njgove pristalice sledece godine ubiti Sulejmana. Pri povratku u Srbiju bice pogubljeni Brankovici i Vuk Lazarevic. Musa  napada despotovinu, a Lazarevic se ujedinjuje sa Mehmedom. 1411-1413. god. Musa gospodari Balkanom. 1413. god. napasce vojvodu Hamzu [grad Sokolac kod  Aleksinca], zatim Bolvan, Lipovac, Stalac i Koprijan. Koprijan ce biti razoren,stanovnistvo raseljeno, ili pobijeno, ili prodano kao belo roblje u Maloj Aziji. Iste godine Musina vojska bice pobedjena pod Vitosom, kada ce i Musa poginuti. Mehmed I postaje sultan, a Stefanu Lazarevicu vraca Koprijan i jos neke od gradova. Posle Lazareviceve smrti na vlast u Srbiji dolazi Djuradj Brankovic, ali mu sultan ne priznaje vlast i trazi pravo na  zemlju svog pokojnog vazala.U napadu na Srbiju. 1443. god. Koprijan ce ponovo pasti u Turske ruke, a Segedinskim mirom 1444. god. bice vracen Djurdju Brankovicu.
    Grad je pod konacnu Tursku vlast pao 1451. god. zajedno sa Leskovackim pomoravlje, 70 gdoina posle pada Nisa.  Grad se vise ne pominje. Tek u turskim defterima, u popisu iz 1498. god. pominje se selo Kurvingrad sa 40 domacinstava. 1516. god. Niskoj nahiji pripada 111 sela, i 1000 stanovnika manje. uzrok tome je kuga koja je zahvatila Tursku iste godine kada je popis zavrsen. Citirani autor nije dao naziv popisanih sela. 1564. god. niskoj nahiji pripada 160 sela, gradu Nisu 49, naseljena kao u popisu iz 1498. god. Selo Kurvingrad ima 20 domacinstava.
    Ovo subpadinsko naselje pripadalo je orijentalnom tipu, jer su naselja u njegovom susedstvu i danas zadrzala pecat tog vremena. Grad se mogao snabdevati hranom bas iz naselja koje je zivelo van zidina, a naselje je moglo nastati i u doba posle Turske najezde od prezivelog gradskog stanovnistva. Posle Turskog osvajanja doci ce i do izmene u strukturi stanovnistva, i ove prostore nastanjivace pretezno muslimansko. Naziv Kurvin ili Korvingrad prihvacen je od vremena turske najezde, kada je Koprijan pao. Turski osvajaci su Srpskim srednjevekovnim gradovima davali pogrdne nazive pa otud ovaj i potice. Korvin moze biti otud sto se na turskom sme dvojako procitati.
    Narod veruje da Korvin potice od naziva Ugarskog kralja Matije Korvina, sto je osporeno jer nema naucnih dokaza da je Ugarska tada vladala ovim prostorima.
    U Prvom svetskom ratu lokalitet Kurvingrad iskoristila je Nemacka komanda i tu obrazovala s voj odbrambeni front prema srpskoj vojsci, koja je u oktobru 1918. god. nezadrzivo nadirala na sever. Nemacki front nije se odrzao i uprkos veoma jakom polozaju  samo zato sto je srpska vojska izbila na vrh Selicevice i nasla se iza ledja Nemcima, koji su tada uneredu napustili i ceo Nis bez borbe.
    Vec vise godina seljani iz okolnih mesta i danas ruse ostatke ove tvrdjave i kamen u vecim kolicinama  koriste za zidanje svojih zgrada. Nadleznoj opstini ovaj rusilacki rad je dobro poznat, no nista se na preduzima da bi se sprecio. [15] Odlukom Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture br. 541/47 od 17. novembra 1947.god. ovaj istorijski spomenik ima se smatrati opstenarodnim dobrom i stavljen je pod drzavnu zastitu zajedno sa neposrednom okolinom.

   Tabelarni  prikaz najvaznijih dogadjaja na lokalitetu Kurvingrad.

Rimsko carstvo Kastrum na vojnom putu
6.vek severni for Justinijana Prim_e
1020. god. povelja cara Vasilija II,mesto Komplos
1372. god. granicni grad despotovine, Koprijan
1413. god. osvojio ga odmetnik Musa, sin Bajazitov;iste godine vracen Stefanu Lazarevicu
1443.god. zauzeli ga Turci
1444.god. Segedinskim mirom vracen Djurdju Brankovicu
1451. god. pao trajno u Turske ruke
u XV i XVI veku selo Kurvingrad u defterima
1918. god. polozaj Nemacke vojne komande


Izvor

Stranice: [1] 2 3 ... 8