collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.073
  • stats Ukupno tema: 10.587
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - ZvoncicaNis

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Nekretnine / Odg: Prodajem ku?u u Pirotu
« poslato: 13.12.2011. 14:32 »
Kuća je i dalje na prodaju.

2
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 30.12.2010. 14:37 »
Upozna mladić devojku i odluči da je oženi.
Dovede je na večeru kod majke, kako bi je ova upoznala, ali dovede ukupno tri devojke: plavokosu, riđokosu i brinetu.
Majka ga upita zašto je doveo tri devojke, a on reče:
• Da vidim možeš li pogoditi koja je od njih tvoja buduća snaja?
Ona ih odmeri i potom sigurno izjavi:
• Ona riđokosa!
• Kako si uspela tako brzo da pogodiš?!
• Tako što ne mogu očima da je vidim!

3
Čestitke / Odg: Sre?an ro?endan Shiny_D :)
« poslato: 27.12.2010. 15:36 »

4
Čestitke / Odg: Sre?an ro?endan dejanshoki
« poslato: 27.12.2010. 15:35 »

5
Muzika / Odg: Disko muzika 70" 80"
« poslato: 04.12.2010. 14:54 »
Bila sam baš mala u tom periodu, svega nekoliko godinica :namigcrven: , ali ipak je za mene ovo najbolja muzika svih vremena i dan danas rado, i najčešće, slušam muziku 80-ih. Evo nečega što se meni sviđa

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=MLA9oIemtG8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=MLA9oIemtG8</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=aCca5mPMp9A" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=aCca5mPMp9A</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Gq4ychrRkQA" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Gq4ychrRkQA</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=7eP8PySwxIo" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=7eP8PySwxIo</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=_XOY7lsBVpo" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=_XOY7lsBVpo</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=2S8ZrQG0y6g" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=2S8ZrQG0y6g</a>

6
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 04.11.2010. 15:07 »
Ulazi žena kod pedijatra, noseći bebu i objašnjava: "Znate, doktore, beba ne dobija dovoljno na težini, čak je prošle nedelje izgubila 100 grama"...- Kako se beba hrani? - upita pedijatar: s**a ?? Molim Vas, svucite se do pola.Gospođa se svuče i ljekar počinje da joj steže dojke, da ih masira, vuče bradavice i najzad počne da "vuče" iz jedne bradavice. Najzad saopštava dijagnozu:- Nije ni čudo da dijete gubi težinu, vi uopšte nemate mlijeka...Naravno da nemam, to je djete moje sestre... ali ipak mi je drago što sam došla...


7
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 29.10.2010. 09:06 »
U prodavnicu ulazi kupac i gleda nameštaj.

Nameštaj je vrlo kvalitetan i veoma skup. U jednom trenutku kupac
upita da li bi mogao kupiti polovinu jednog masivnog radnog stola.

Prodavac mu odgovori da mora da proveri sa šefom i uputi se u
šefovu kancelariju, ali nije primetio da za njim ide i kupac.
Otvori vrata šefove kancelarije i kaže:
- Imam jednog idiota u radnji koji hoce da kupi pola stola!

U tom trenutku primeti zabezeknuti izraz na šefovom licu koji je iza
prodavčevih leđa ugledao kupca. Prodavac se okrene i mrtav hladan
doda:
- A imam ovde i jednog izuzetnog gospodina koji hoće da kupi
drugu polovinu stola.

Kada su prebrodili ovu situaciju, šef se okrene prema prodavacu i
kaže:
- Stvarno svaka cast, nisam mislio da ćete se izvući iz jedne tako
nezgodne situacije. Kako se zovete, odakle ste poreklom?

- Zovem se Milutin, ja sam iz Niša, grada punog sjajnih fudbalera
i jeftinih kurvi!
- Zaista? - suvo će šef. - Moja žena je iz Niša.

Prodavac bez promene u licu upita:

- Stvarno?! A za koji klub igra?

 :clap:

8
Zdravlje i lepota / Odg: MASAZA
« poslato: 21.10.2010. 14:25 »
Lik iz sportskog dispanzera radi masaže i dolazi na kućnu adresu. Sasvim je ok dečko i fino radi a što se cene tiče ne znam tačno koliko naplaćuje ali pozovi ga pa će ti reći. Broj ću ti poslati na pp.

9
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 11.10.2010. 15:17 »
Vaspitačica u vrtiću pomaže obuti čizme detetu, koje je pitalo za pomoć. On je gurao, ona vukla, ali čizme nikako na noge.

Kad su obe čizme bile navučene na jedvite jade, vaspitačica je bila sva u znoju. Skoro se onesvestila, kad mali reče:

"Čizme su na pogrešnim nogama"

I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovo ih navući. No, na kraju su bile čizme svaka na pravoj nozi.
Mali tada objavi: "To nisu moje čizme".

Vaspitačica se ugrize za jezik da ne bi zavrištala. "Zašto mi to nisi pre rekao?????!!!!" i uz napor mu ponovo izuje čizme.

Tada mali nastavi:"Čizme su od mog brata. Mama ih je dala meni."

Vaspitačica nije znala da li da plače ili se smeje... Nakon novog navlacenja čizme su ponovno bile na nogama. Vaspitačica tada upita: "A gde su ti rukavice?"

Dečak odgovori: "Pa ugurao sam ih u čizme!"

 :clap: :hihi:

10
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 07.10.2010. 10:04 »
Kontrola alkoholisanosti vozaca...

Naravno, policajci se smeste ispred najprometnije kafane i čekaju...

Oko fajronta izlaze svi napolje, posmatraju policajci i primete jednog
koji izlazi na parking i pokušava da pronadje svoj auto, proba jedan da
otključa, drugi, treci, pada...i nakon dobrih pola sata padanja po
parkingu i traženja svog automobila, parking se ispraznio, on napokon
pronalazi svoj automobil i kreće kući.

Policija ga zaustavlja i alkotestira ga. Na displeju 0,00%!

Gleda ga policajac i neveruje...

- Cekaj bre, pola sata padas po parkingu, a naduvao si 0,00%?!

Vozač odgovara:

Je*i ga brate, večeras sam ja morao biti mamac!!!
________________________________________________________________

Mujo gleda prijateljicu i ne skida oka s nje.
Ona: "Mujo, ne gledaj me tako, znaš da moje srce pripada drugom."
Mujo:"Znam, ali imaš ti i drugih organa."


Poslato: 07.10.2010. 09:47

Ђура је позвао своју маму код себе и свог цимера на ручак.

За време ручка мајци није промакло да је Ђурин цимер Пера јако згодан и мишићав.
Она је већ дуже сумњала да су њих двојица несто више од цимера, па је упитала Ђуру да ли је то истина
Ђура је уверавао мајку да су они само цимери и ништа више од тога.
 
Недељу дана касније Пера упита Ђуру:
Да ли си видео ону лепу кутлачу за супу? Нема је откад је твоја мама била овде на ручку. Није је ваљда она узела?
 
Ђура није у то ни сумњао, али је ипак мајци послао маил:
Драга мама, не кажем да си ти „узела“ или да „ниси узела“ кутлачу, али чињенично стање је, да од кад си била код нас, ње нема.
Поздрав, Ђура.
 
После пар дана Ђура добије мајчин одговор:
Драги Ђуро, ја не кажем да ти „спаваш“ или да „не спаваш“ с Пером, али чињенично стање је: да он спава у свом кревету, већ би одавно пронашао кутлачу.
Поздрав, мама.

  :hihi:

11
Književnost / Odg: Lepe, kratke i pou?ne pri?e
« poslato: 07.10.2010. 09:58 »
Krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti.

 Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.
Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.
Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.
"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.
Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.
Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)
Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.
Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.
Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.
Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."
Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.

12
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 21.05.2010. 13:58 »
Bauljali Mujo i Haso  po gradu cijeli dan i ostalo im 20 kuna.

Kaže Mujo: "Je** ga, Haso nemeremo vise pit', nema para.."

Haso:"Je** ga..ništa onda..."

Snuždili se oni i čuče na klupi u parku. Odjednom sine ideja Muji.

"Brzo Haso ajmo u trgovinu."

Odu oni u trgovinu i kupe za tih zadnjih 20 kuna jednu kobasicu.

Haso rece Muji: "Je** ga, Mujo sad tek nemamo para, što ćemo s tom kobasicom?"

"Ništa ti ne brini, idemo u prvi kafić i samo slušaj što ti govorim.

Idemo mi u birtiju i kad treba platiti ja ću staviti kobasicu u hlače a ti ćes

kleknuti, izvući je kroz šlic i praviti se kao da mi pušiš.

Onda će oni misliti da smo pederi i izbaciće nas iz birtije."

Odu oni u prvi kafić i piju, pa piju i na kraju Haso izvuče kobasu i
pocne pušiti.

Gazda ih s gađenjem izbaci iz kafića.

I tako oni sretni što se mogu opijati obiđu desetak kafića.

Na kraju kaže Haso Muji: "Je** ga Mujo, nemerem više, bole me

koljena a i usta mi se razvalila, dosta mi je toga..."

A Mujo će njemu: "A što misliš kako je meni, izgubio sam kobasicu već
u drugom kaficu.."
 :rofl: :rofl1: :thumbup:

13
Čestitke / Odg: Sre?an ro?endan Nemcca :)
« poslato: 16.03.2010. 00:50 »
SREĆAN ROĐENDAN I SVE NAJBOLJE!!!


14
Čestitke / Odg: Fuga Dejan, Srecan rodjendaaaaan!!! :)
« poslato: 10.03.2010. 19:36 »
SREĆAN ROĐENDAN FUGEC

15
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 09.03.2010. 14:42 »
Student polaže ispit, pojma nema, ali stalno nešto priča, davi profesora, traži još jedno pitanje... Najzad profesor kaže:

- Kolega, da li znate ko je najjeftinija ku*va u gradu?

- Ne, pobogu, otkud bih to znao?

- E pa ja sam! Platili ste ispitnu prijavu 1 dinar, a je**te me već pola sata!

16
Književnost / Odg: Lepe, kratke i pou?ne pri?e
« poslato: 09.03.2010. 14:33 »
Jedne večeri razgovaraju deda i unuk o aktuelnim događajima. Najednom unuk upita deda:
- Deda, koliko ti imaš godina?
Deda odgovori:
- Da razmislim, rođen sam pre televizije, vakcina za dečju paralizu, fotokopir-aparata, kontaktnih sočiva i kontracepcijskih tableta.
Nije bilo policijskih radara, kreditnih kartica, laserskih zraka. Nisu još izumeli klima uređaje, perilice, sušilice (rublje su jednostavno prali i obesili da se suši na svežem vazduhu).
Čovek nije bio na mesecu, nisu postojali mlaznjaci. Venčao sam se sa tvojom bakom i živeli zajedno, a u svakoj porodici su bili tata i mama.
Reč "gay" je bila poštovanja vredna engleska reč, koja je značila veselog, simpatičnog, zadovoljnog čoveka, a ne homoseksualca.
O lezbijkama nismo uopšte čuli, muškarci nisu nosili minđuše.
Rođen sam pre računara, paralelnog studija i grupne terapije. Ljudi nisu odlazili na preglede, nego ih je doktor slao prema potrebi na preglede krvi i mokraće.
Do 25. godine starosti sam svakog muškarca oslovljavao sa gospodine, a žene sa gospođo ili gospođice.
Golubovi i zečevi su imali svoj par, ne ljudi. Kada je u moje vreme gospođa ušla u tramvaj ili autobus, deca i mladi su požurili da ustupe mesto. Ako je bila trudnica, dopratili su je do sedišta i ako je bilo potrebno, išli su da kupe kartu za nju i doneli joj.
Muškarci su hodali rubom trotoara, žene uz kuće. Na stepenicama je ženama bila prepuštena strana do ograde, njih se prve propuštalo u lift i iz njega, muškarci su im uvek primaknuli stolicu kada bi sedale. Muškarci nisu nikada pozdravljali žene, a da ne bi ustali ako su sedili. Ustali bi svaki put kada bi žena ustala, pa i samo za trenutak. Muškarci su otvarali vrata automobila ili koja god druga vrata i ženama pomagali skinuti ogrtače.
U moje vreme nevinost nije prouzrokovalo rak i takve devojke su predstavljale krepost porodice i čistoću za svoje muževe.
Naš život je bio određen sa 10 zapovedi, treznim rasuđivanjem, poštovanjem starijih, ponašanje prema zakonu, te se ispunjavalo plodnim suživotom sa bližnjima i odgovornoj slobodi.
Naučili su nas razlikovati dobro od lošeg i da smo odgovorni za svoje postupke i njihove posledice.
Za brzu hranu smo mislili da je namenjena ljudima u žurbi.
Ozbiljna veza je značilo da smo u dobrim odnosima sa braćom, sestrama i ostalom daljnjom i bližom rodbinom, prijateljima i prijateljicama.
Time sharing je značilo da porodica letuje sa drugim porodicama, a ne da deli prostor sa neznancima.
Nismo znali za bežični telefon, o mobilnom da i ne govorimo. Nismo slušali stereo snimke, UKV radio, kasete, CD - e, DVD - e, elektronske pisaće mašine, računare, prenosne računare.
Notebook je bila beležnica.
Satove smo navijali svaki dan. Ništa nije bilo digitalno, ne satovi, ni kućni aparati nisu imali svetlećih prikazivača. Kada već govorimo o mašinama, nije bilo bankomata, mikrotalasnih pećnica, radio-budilnika. O videorekorderima i videokamerama da ne govorimo..
Nije bilo instant fotografija u boji, samo crno-bele, a za razvijanje je trebalo pričekati barem 3 dana. Fotografija u boji također nije bilo.
Kada je na nekom proizvodu pisalo Made in Japan, to je značilo da je lošeg kvaliteta, a proizvoda sa natpisom Made in Korea, Taiwan ili Thailand, a pogotovo Made in China nije ni bilo.
Nismo čuli za Pizza-cut ili McDonald's, ni za instant kafu, veštačke zaslađivače. U trgovini je bilo moguće kupiti nešto za 5 do 10 centi. Sladoled, vozna karta ili osvežavajuće piće stajalo je 10 centi.
Novi automobil je stajao 1.000 $, ali ko je imao toliko novaca?
U moje vreme, trava je bila nešto što smo kosili, a ne pušili.
Mi smo bili poslednji koji su bili uvereni da žena treba muža da bi imala dete..
Sada mi reci koliko ti misliš da sam star?
- E, deda... Više od 200 godina!? - odgovori unuk.
- Ne, dragi moj, samo pedeset!


17
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 04.03.2010. 13:59 »
Dođe Mujo kod Hase, a ovaj izvadio k**** i grije ga na radijatoru.

- Šta to radiš, jadan Haso?!

- Treniram fiziku.

- Kako, bolan?!

- Kažu da kad zagriješ neko tijelo - ono se širi, a kad ga ohladiš -
ono se skupi. Pa, eto, ja provjeravam da li je istina...

- Dobro, a gdje ti je Fata?

- Eno je u frižideru, i ona vježba!  ;D

18
Čestitke / Odg: Sre?an ro?endan Srkinatoru
« poslato: 03.03.2010. 08:59 »

19
Humor i zabava / Odg: Vicevi
« poslato: 02.03.2010. 13:34 »
Priča raja da je ovo istinita priča:

Bio neki stari dedo negdje oko Olova i kad su izašli mobilni telefoni kupio jedan i nije ga ispuštao iz ruku, ni kad je umro; rekao je da ga obavezno ukopaju sa njim. I hajde tako mu sin i uradi. Ali je dedo imao i 2 unuka, nestašna hajvana, koji su izvadili SIM Card prije nego su ga pokopali. I prošlo 10 tak dana od toga, pošao sin na akšam u
džamiju, a uzmu ovi unuci karticu i nazovu ga. Čovjek ulazi u džamiju, kad ono piše na mobilnom “Babo calling”.
Frajer se s**bo, ušo u cipelama u džamiju, i sav ishavješćen kod hodže. Nije mogo sebi doći 7 dana.
 
Baš u to vrijeme umre i komšija Ismet. Kad sad stiže SMS od babe: “Reci Ismetu da mi ponese punjač"


20
Humor i zabava / Odg: Smesne slike - samo u ovom topic-u
« poslato: 02.03.2010. 13:20 »
Novo čudo u Leskovcu!!!

Stranice: [1] 2 3 ... 10