Стотинак метара од градске већнице, на кеју крај Нишаве, прелепа зграда под заштитом државе пропада, препуште­на зубу времена, бескућницима, наркоманима, скитницама и вандалима, који су већ порушили или покрали њен инвентар.

Зграду је 1890. године подигао познати градски кафеџија Милан Радосављевић Рапоња, као репрезентативни угоститељски објекат, који је носио име „Велики булевар“. Касније, 1903. године, зграду је откупила војска, а здање постаје Официрски дом. Најзначајнији догађај под кровом овог објекта одиграо се 28. јула 1914. године, када је 148 посланика Народне скупштине Ср­бије овде немо саслушало телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији. У тој згради је затим 7. децембра 1914. годи­не усвојена чувена Нишка декларација, темељ стварања будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата, Официрски дом постао је Дом младих, у саставу Дома омладине „Јосип Колумбо“. Велика сала и двориште били су до га­шења Дома омладине, пре неколико година, кафана.

Историчар Богољуб Станковић је 1989. као директор Народног музеја био у Нишу домаћин академику Васи Чубриловићу, који је инсистирао да обиђе некадашњи Официрски дом и седиште Народне скупштине Србије у време Првог светског рата. Када је чуо да је зграда претворена у кафану, Чубриловић је резигнирано одбио да уђе унутра, а Станковићу је дао аманет да се зграда претвори у музеј о Првом светском рату.

– Нисам могао да испуним овај аманет академика Чубриловића. Као што му нисам рекао да је чувена нишка Кућа Стамболиј­ских претворена у кафану, а могла је бити претворена Етнографски музеј. Прећутао сам му и да се те исте 1989. године на Де­лијском вису рушило старо војничко гробље како би се подигао комплекс стамбених зграда. Камиони су одвозили земљу пуну људских лобања и костију, и био сам згранут тиме – рекао је историчар Станковић.

Pojavila se razglednica na Limundu iz 1906. sa slikom Nisa. U opisu pise pogled sa Gorice: