collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.056
  • stats Ukupno tema: 10.573
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Kude je taj Niš?!  (Pročitano 8429 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Mixa

  • Urednik
  • Meraklija
  • ***
  • Poruke: 4.556
  • Pol: Muškarac
  • ...sparkling...
    • Pogledaj profil
Kude je taj Niš?!
« poslato: 08.05.2007. 08:58 »
Da odmah podsetimo da je Niš bio među prvim gradovima u Srbiji koji je, biće tome, evo, deset godina, šutnuo Slobine socijaliste. Hrabre Nišlije tada su, pre Beograđana, sa pištaljkama izašli na ulice da se bune protiv izborne krađe.
E, sad, da li se pelcer demokratije dobro primio u Naisusu, stvar je ukusa. Priča se kako je ovaj grad danas uporište one takozvane "domaćinske" Srbije, koju personifikuje živopisni srpski ministar za kapitalne investicije.
I, može se dodati, duvačke orkestre. U neimarskom zanosu možda obnovi i "južnu prugu"; ko zna, putevi i pruge ionako su mu uža specijalnost.



Koji su pa sad ovi?!

Nekada je ovaj grad čak i u Evropi bio poznat po elektronskoj industriji i Fudbalskom klubu "Radnički", koji je početkom osamdesetih prošlog veka harao "starim kontinentom".
Sve dok nije stigao do polufinala UEFA kupa, na žrebanju u Cirihu stranci su se čudili u stilu "Koji su pa sad ovi?!".
Bilo je to dovoljno visprenim Nišlijama da odmah spevaju čuveni hit "Kude je taj Niš", pesmu koja je i danas nezvanična gradska himna i koja najbolje oslikava niški duh:
"Kad počesmo, pričaše 'Ne mlatite ale, kakvo, bre finale, sram ve bilo svi!' U početak, praviše se ludi, pa svak' se čudi, kude je taj Niš".

Mnogi evropski fudbalski velikani dobro su zapamtili kude su taj Niš i stadion Čair. Nažalost, zlatna vremena neutešno su prošla. Elektronska industrija gotovo da više i ne postoji, a "Radnički" tavori negde u Drugoj ligi. Ali, ostale su uspomene i, što je važnije, ostali su ljudi i - kafane. Ako bi se vodili aksiomom da je kafana izvorište demokratije, onda je ovaj grad prvi - ne samo u Srbiji.

Buregdžijada

Doda li se tome burek, koji Nišlije odavno žele da zvanično zaštite kao svoj autohton proizvod, stvar je potpuno jasna. Dobro, ima Niš i Tvrđavu, pa Medijanu, Čegar i Ćele Kulu, ali - kako da ih obiđeš praznog stomaka? Burek, dakle. Kada je, prema legendi, daleke 1498. izvesni Turčin Mehmed Oglu zamesio prvi burek u Nišu, verovatno ni slutio nije da će ova poslastica postati omiljeni doručak u Srba. Turci su otišli, ali je burek u Nišu ostao, pa danas u ovom gradu postoji svetkovina u njegovu čast koja se, naravno, zove Buregdžijada.

Da odmah kažemo da ovde u obzir nećemo uzeti pomodarije u vidu bureka sa šampinjonima ili takozvani pica-burek, već samo onaj pravi, autentični, sa sirom i mesom i, eventualno, sa mesom i ljutim papričicama (jogurt po želji). Burek se jede isključivo prstima iz masne hartije, jer - tako je najslađe, ne gubi se supstanca.
Pa ipak, nije svako klopanje bureka isto. Jedno je kada iz kancelarije skoknete na "četvrt sa sirom", a sasvim drugo kada ga kušate u zoru, vraćajući se sa kakvog tuluma. Tada možete na miru rezimirati noć iza vas i natenane, u blaženom spokoju, promišljati suštinu života dok vam mast klizi niz bradu. Svaki iole drčniji deran zna o čemu se ovde govori. Pravi je apsurd kafansku noć ne završiti burekom, naročito ako vas put nanese u Niš.

Kafanijada

Takođe je besmisleno naći se u Nišu a ne obići njegove kafane. I ovde se neće razmatrati surogati nastali na turbo-folk kulturi, u koje ne zalazi niko ko drži do sebe. Jer, ako je kafana jedna ozbiljna demokratska institucija, onda po definiciji mora da bude narodna u pravom smislu reči. A grad Niš pun je tih malih, običnih kafanica u kojima se neguje topla i prisna atmosfera: od Kazandžijskog sokačeta, pa do Šećer Male. Ponuda u njima delikatna je i sofisticirana, a cene niske.
Nemojte slučajno naručivati espresso kafu ili, daleko bilo, čaj, verujte da će čak i kuvarice izaći da vas osmotre. U najboljem slučaju, misliće da niste normalni. To se pije po kafićima i baštama. U ovim niškim svetilištima sa kariranim stolnjacima poredak je odavno ustanovljen, pa, makar iz pristojnosti, nije lepo menjati ga. Kartu pića i jelovnik, ako uopšte i postoje, ne treba tražiti. Najvažnije je uspostaviti poverenje sa osobljem pa zamoliti, ako ste došli sa strane, da vam oni preporuče ono najbolje. Verujte da nećete pogrešiti, jer dobro se dobrim vraća.
Logično, počećete sa nečim žestokim natočenim u čokanj. Salata po izboru, ali, ako ste već seli, gre'ota je ne probati kombinaciju sira, "moravske" i "albanske". Za nacionalne čistunce, "albanska" salata je na roštilju prepečen hleb posut uljem i krupno tucanom alevom paprikom, preko čega se može, ali i ne mora, narendati sir. Kada smo već tu, "moravska" se pravi od pečenih paprika pomešanih sa sitno seckanim paradajzom i belim lukom. Sve to, naravno, dok ne stigne ono glavno.
I, dok se lagano prepuštate svojim mislima, do svesti vam, poput najlepše poezije, dopire kelnerov glas: "Glava u škembetu, sarmice od jagnjećeg droba, dimnjena crevca na žaru, pohovani mozak, škembići pohovani ili u saftu, pasulj 'na tavče', barena svinjska kolenica sa renom i senfom…" Ovde ga valja prekinuti, jer ono što sledi samo će vas baciti u nepotrebnu dilemu: pileća džigerica rolovana slaninom, domaća kobasica, ražnjići od svinjskog vrata, dimnjena vešalica, pa onda vešalica rolovana u skrami. I, na kraju, nezaobilazni ćevapi i pljeskavice. Pa, šta čovek više da poželi? Za šta god da se odlučite nećete pogrešiti.



Litar - litar

Da napomenemo da uz pobrojane đakonije obavezno idu ljute papričice i crni luk, osim ako u Niš niste došli nekog drugog zadovoljstva radi. A pošto ste u već u Nišu, bez dvoumljenja naručite "litar - litar", znači belo vino i kiselu vodu, mada vam niko neće zameriti i ako poručite nešto drugo - izbor je, naposletku, samo vaš.

A kad već spomenusmo ćevape, samo će laik pomisliti da ih je jednostavno napraviti. Pa, nije stvar u tome samo baciti na žar samleveno meso. Ne, drugovi i drugarice, samo retki su pronikli u tajnu spravljanje pravog ćevap-mesa. Ali, na ovom mestu možemo vam samo reći da je majstorluk u tri stvari: izboru mesa, načinu mlevenja i mešanju. I pečenju, naravno. Majstori kažu da dobar ćevap mora da se kotrlja po roštilju ili, kako se kaže ovde, po skari, a gotov je kada počne pri tom da odskače.

I na kraju, kako u ovom kontekstu ne spomenuti Leskovac, koji važi za prestonicu i postojbinu roštilja, pri čemu je Niš apsolutno neopravdano skrajnut? Iskustvo kaže da se pri izboru kafane u "srpskom Mančesteru" možete grdno prevariti, što u Nišu nikako ne može da vam se dogodi. Leskovac je, nekako, izbor za naivne turiste, kojima na odmoru pokušavaju da uvale sve i svašta. Najbolja "leskovačka mućkalica" ipak se ne jede u tom gradu. Pravi poznavaoci znaju o čemu se ovde radi.
E, sad, valjda znate kude je taj Niš...... ;)


Izvor
« Poslednja izmena: 10.07.2007. 13:29 Mixa »

Van mreže SSpin

  • V.I.P.
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 2.060
  • Pol: Muškarac
  • ...
    • Pogledaj profil
Odg: Kude je taj Niš?!
« Odgovor #1 poslato: 09.05.2007. 09:37 »
Bravo Mixo za ovaj clanak!
Forumu nedostaje ovakvog 'stiva', i ovo je bas ono pravo. Profi uradjeno ;)