collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.069
  • stats Ukupno poruka: 151.548
  • stats Ukupno tema: 10.281
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...  (Pročitano 26024 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« poslato: 19.12.2006. 01:11 »
eto... dodje mi mail i grudi me zabolese tako jako da disem kao ... disem??? ... jedva... jedva pisem... ne vidim od bola vise ni slova na monitoru... sva sreca pa znam slepo kucati : / ... da to sam ja... crni humor sve dok debela dama ne zapeva i baci grumen crnice na moj plitki grob...

Ovu pesmu posvecujem, ako je uopste i pesma... Znace ona da je njoj posvecena... Ali to i nije tako bitno... Andjeli umiru sami... a rekose mi nekad sa smo svi mi andjeli sa jednim krilom i da uvek trazimo ono drugo da mozemo da poletimo zajedno... eh... kako sam nekad leteo... izvinite sto pisem ovo... cak niko i ne mora da procita.. ionako cu obrisati kad me bol prodje i grudi popuste a srce zakuca kao i svakog dana... ravno 60otkucaja u minutu... dotle jedva gledam i pisem samo po navici i zelji da kazem Ko nije Voleo taj Nije Ziveo... Junaci zamnom za .... mreti....

Ne dozvoli

Ne dozvoli da te prevare kada ti kazu
Da se nikad necu vratiti
Ne dozvoli da te prevare kada ti kazu
Da te nevolim
Ne dozvoli da te prevare kada ti kazu
Da sam ravnodusan
Ne dozvoli da te prevare kada ti kazu
kako nikad vise necu pogledati tvoje predivne oci
Ne dozvoli da te prevare kada ti kazu
Ne dozvoli da ti kazu i da te prevare
Da sam srecan kad sam SAM
Ne dozvoli
Ne dozvoli da moj bol u grudima
Za koji znas samo ti
Ostane takav
Potrudi se da postane manji
Ne dozvoli
….
Ljubim te kao sto te niko nikad nije ljubio i zapamti
Prava ljubav se desi jednom… i samo jednom ce te neko voleti kao ja
I kako god to zvucalo…
Uvek cu te voleti
Jer andjeli umiru sami….
Izvini na ovom pismu i zbogom mi ostaj a ja odlazim u drugu zemlju baveci se drugim stvarima
Nikad da se ne vratim ako im ikad poverujes



Spartak, Nish, 19.12.2006 1.02h

solo

  • Gost
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #1 poslato: 19.12.2006. 17:00 »
samo da kazem da sam procitao i svidja mi se jako...  kasnije, mozda sutra napisacu i ja nesto...

Van mreže Dare

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 187
  • Pol: Muškarac
  • ..i sutra da mogu,ja bih,opet,isto!
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #2 poslato: 21.12.2006. 00:46 »
..kada dodju drugi decaci kao ja.

Van mreže Dare

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 187
  • Pol: Muškarac
  • ..i sutra da mogu,ja bih,opet,isto!
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #3 poslato: 21.12.2006. 00:48 »
..I pazi kome dajes moje srce da ga lomi

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #4 poslato: 26.12.2006. 01:38 »
Pisem,a sta bih mogao drugo, pisem jer tako je lakse, pisem jer ti ne mogu reci ono sto vec oboje znamo... pisem... Znam, docice vreme kad ces iz starosti pogledati na ovu ludu mladost i reci... mozda je bilo bolje da... smo smo ipak... bilo bi ... ali znajuci tebe i sebe, znajuci da si vec hiljadu puta izvagala i presekla, presekla mene na pola i moj um i moje telo ali srce nisi mogla da zaustavis ono i dalje kuca za tebe.. ljubljena moja... Kuca a u svakom "tik" krije se jedan tvoj otkucaj svako moje "tak" dopunjuje tvoje i tako... Znam, tuzno je to.. nisi pored mene... "o kako su daleki vrhovi urala" setih se... ali to nista meni ne znaci... voleti a ne traziti, ljubiti a ne zahtevati, ljubav kao svrha postojanja... "Bog se ljubav zove", neka mi oproste bogovi na tome ali ti si moj bog i moja ljubav... Skrhan bolescu lezim i razmisljam... secam se onih blagih pogleda,drzanja za ruke, tvoja u mojoj, moja koja te stiti od mraza i trpi da bi ti bila srecna... Oh, proklet bio onaj ko kaze da ne vredi voleti, prokle... Secam se onog, za mene najduzeg meseca, kada nisi pricala samnom, o kako je bilo tesko... gledati te kraj sebe, videti te nasmejanu i tiznu i opet nemogucnost da pridjem da ti pomognem da te utesim da se zajedno smejemo... Secam se i onog dana kada sam se okrenuo i video tebe...pored tolikih ljudi ugledah tvoja dva predivna oka i jos jednu najlepsu liniju, najlepsi pokret koji covek moze da napravi... da draga, videh tvoj osmeh... Oh, secam se onih setnji pored obale, secam se sitnog peska koji se igra medju nasim prstima, secam se onog predivnog jutra kada smo bili na obali mora.... Secam se takodje i jedne predivne veceri, bas tu kraj tog istog azurnog mora... Secam se kako smo se smejali i onako obuceni zaplovili u vodu smejuci se i ljubeci... Secam se i nije mi zao... secam se i ... ne znam mozda je to buncanje mozda me groznica jos ne napusta ali i dalje.... opevam nasu pesmu i dalje cekam da dodjes da se pojavis da kazes, 322, da ta mala rec taj mali niz brojeva nikom poznat za mene tako veliki i radostan.... Zelim da letim, znam da ces mi pomoci znam da i ako mi zapale krila da ces biti tu da me uhvatis... Tako sam radostan sto imama za koga leteti... Secam se, a secati se lepo je... svih onih ranih vracanja kuci... da, draga, tih 15 minuta od tvoje do moje kuce su mi bili najtezi, svestan da te ostavljam, da odlazim...svestan a nemocan... o kako sam zeleo da se vratim da ti kazem... da.... Gledam sat... vreme prolazi, vreme da ... osecanja ne... I nemoj niko da se usudio da kaze da ne vredi, da nisi dostojna toga, nemoj... Secam se... secam ... Prosto se nekad zapitam zasto? ali znam odgovor... prosto mi nekad dodje da pobegnem da odem, da negde daleko,negde gde god gde nije OVDE, ali ipak ostajem,gde god otisao ne mogu pobeci od tebe... mozda cu manje misliti ali zaboraviti nikad... Ti koja si bila, moje more i moja pucina,moja zemlja i moje nebo, ti, o moja ljubljena, ti, zeno, savrsenstvo koje ne postoji a ipak tako stvarno... ti... o ljubavi moja....

Spartak
26.12.2006 1.38h

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #5 poslato: 29.12.2006. 21:33 »
Telefon zvoni... srce kuca... znam ko je... uvek znam ko je... uvek  te osetim uvek te vidim makar se sakrila medju stotine medju hiljade ljudi,uvek te osetim... Javljam se... o kako su topi vrhovi urala... cujem tvoj glas... cujem moje srce kako poskakuje... cujem... osecam te... ocesam tvoju bol dok mi pricas... znam da sam nemocan da ti ne mogu pomoci... osecam... Sada ti je lakse, cula si svog vojvodu, da to je moje kodirano ime koje niko drugi osim nas nije znao, rekla si mi svoje muke cula za moje ne tako dobro zdravlje, ali sta ces ni ti meni ne mozes pomoci... Cujem ides za novu godinu na zurku... Drago mi je zbog toga, znam da je pored tebe nas dobar drug,siguran sam da ce sve biti dobro,pomalo me plasi ali i raduje, mada me mozda vise plasi to sto ces se ... ne znam ne mogu reci... ne mogu ni pomisliti... jos uvek si moja mala princeza... kako sad da pomislim da si s` drugim... Znam, to je neminovno i zelim ti... nekog ko te nece voleti ko ja, nekog ko ce te voleti mnogo vise, ko ce te paziti vise nego ja, neko s kim ces uzivati vise nego samnom... Tek kada to saznam bicu srecan, srecan sto te ima neko ko te zasluzuje, neko ko je vredan tebe, neko bolji.... Da znas samo, kako me je povredila recenica moga druga... rekao je: "Bio sam na nekom rodjendanu i upoznao .... da tebe... i tu vec pocinje da drhi moj glas... pitam ga i kako je znas... pa rekla je da te zna,da ste iz iste skole..." Znam, glupo bi bilo ocekivati da kaze- to mi je bivsi decko... Porazi se broje i krisom analiziraju, a pobede slave... A i sto bi pricala o meni? Znam... Znam zasto mi je glas zadrhtao, ne zelim ga pored tebe, da, mozda on bolje izgleda od mene, mozda je veca faca, ali znam da ti ne padas na to, da ti nisi samnom bila zbog izgleda... znam... ali znam i njega, znam kakav je, fin, dobar ALI... ne zelim da pricam o nikome lose zato i cutim... Znam, da ti zelim najbolje, da ako mi je do nekog stalo to je do tebe, da ako bih za nekog dao svoju krv, da je to za tebe... Da si rekla skoci sa mosta skocio bih za tebe, ali takodje znam da si sigurna da bih tako nesto uradio i zato nikad nisi to trazila od mene... Znam... al od znanja i nema neke vajde... Vidis, moja prica nije tako povezana kao nekad... Sta da radi vojskovodja bez vojske, vojvoda bez princeze, ratar bez njive, drvo bez pupoljaka, nista... cak i to nista je strasno... Vojskovodja ce naci armiju, ratar moze raditi i na vodi, drvo ce obici bubamara i bice sve sredjeno, ali ja bez tebe... Znam, znam znam znam znam.... ali to ne pomaze... Kazu zivot je jedan,ne slazem se stim.... Mozemo ziveti hiljade zivota, zar svaki odgledani film nije bar jedan zivot, zar svaka procitana knjiga nije bar nekoliko zivota, zar svaki putopis nije mnosto zivota... Mozemo, ali mornar bez mora, riba bez vode, ja bez tebe... A tako zelim, zelim... da pridjem, da ti sklonim kosu iza uha, da te pogledam,da osetim tvoj osmeh, da dodirnem tvoje usne, da te zagrlim i nikad ne ostavim... zelim... Valjda ce   neko od bogovima koji sede gore ili dole ili koji se sechu medju nama dobiti par keceva na pokeru koji se zove sudbina i dati meni tih sekundi radosti, sekundi za obicne smrtnike, vecnost za mene...

Spartak
29.12.2006 21:33

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #6 poslato: 30.12.2006. 16:43 »
Kockar

Zima je... hladno je... trljam ruke da ih ugrejem,ha, secam se tih istih pokreta, tih istih trljanja ruku kada sam igrao karte... Secam se... dim, nas petnestak, karte po stolu, dim svuda oko nas, napolju magla, vec peti sat neprestano kako igramo,daj tu flasu ovamo, zedan sam, otpijam i bacam karte, igra se nastavlja... Znam da me cekas kuci,da se bas i ne slazes s tim kartanjem, znam... Ali igram ga prijateljima, drugovima, poznanicima, strancima, ljudima... Secam se... napravio sam najboljli spil u Nishu, najjaci,najbrzi... koji moze da pobedi sve standardne spilove, avaj... Nisam uzivao u igri s njim... Zasto? Znas sreco zasto... Zato sto sam uvek gubio s njim, uvek gubio sa osmehom na licu... Bez teskih reci i psovanja protivnika... smesno ali istinito... Pitaces se mozda kakve to veze ima sa tobom? Velike, svaki put kad sam gubio smejao sam se samo iz jednog razloga, "ko nema srece u kartama ima u ljubavi" a kako sam ja gubio vec treci turnir za redom sa najboljim spilom, e tu se moj osmeh siri i pronosi srecu telom... Od toga dana, ot tog septembra pre nekoliko godina, spil poklonih svom pprijatelju, koji je pobedjivao gotovo u svakom turniru sledecih meseci a ja odoh tebi i otad nisam uhvatio karte...
Ja nisam kockar ali gubim, cak i kad nista nemam
zbog jedne zene koju ljubim....

Spartak, Nish 30.12.2006 16:44

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #7 poslato: 01.01.2007. 18:38 »
Praznik

Podne, nedelja,dan uoci doceka... Idem gradom, bolje reci besciljno lutam, gledam izloge, cudim se svim tim ljudima... Toliko licemerja, toliko laznih prijatelja, toliko... Prodjoh gradom i vec posle desetak minuta dobih zelju da odem kuci, da pobegnem od laznih prosjaka, prevrtljivih prodavaca, lazno nasmejanih ljudi... Da, mozda sam i ja pomalo kriv zbog takvih osecanja, da, mozda sam samo besan sto moji prijatelji nisu oko mene, sto je moja porodica razbacana svuda, sto sam SAM a opet okruzen ljudima... mozda... Nego, ima nekih stvari koje vas drze u zivotu, bilo da su to pesme, price, putovanja, ljuvabi, zelje, nadanja, uvek ima razloga za zivot za ljubav... I ne postoji nista sto ne vredi voleti...
Mobilni zvoni, znam ko je, samo jedna osoba je povlascena da ima posebno zvono, samo jedna, samo ti... Cekam, mozda me samo cimas modza me zoves mozda... jos uvek zvoni, da ipak zelis da me cujes... DA? .... Naravno da cemo se videti, cekam te u centru, pozuri. O radosti, eto mog malog sunca, eto mojih minuta srece, eto moje drage... Cekaj, stani, poklon, o zaboga, gde sad, imam jos pola sata, poklon, poklon, poklon... Jedna, druga, petesta prdavnica, hm, nista tako dobro za tebe... Ah, da, kutija predivnih cokoladica, slatkih bombonica, mmmmm, da, to je ono sto volis. Uzimam, vec ides ka meni, drugarica koja je pored mene pita kako sam te video... Haha, ona ne zna, ne zna da te ne moram ugledati da bih te video, ona ne zna da te osecam, da znam tebe i tvoj korak, da znam tvoj kaputic i da znam tebe... Zagrljaj, okrece se kalca oko nas, svet prolazi mi stojimo, ljubim te u obraz, nezno, najneznije, kao nesto najdragocenije, kao nesto nestvarno, kao oblak, kao pokrov, sa postovanjem i ljubavlju. Necu da te pustim, ali moram, zeli drugarica da se pozdravi s tobom,  uz komentar kao u filmovima... ona ne znam, ne zna da je cela nasa veza bila kao film, kao predivno stivo za laku noc, za predivnim kraje, cekaj, stani, pa kraj i ne postoji, ono jos uvek traje... Odlazi, kaze ne zeli da nam smeta... Gurkam ti kaputic, kao malo dete, cekam da pomeris ruku iz dzepa i konacno radis to i gledas me upitno... dobijas kecisu na tvom prsticu i postaje ti jasno, za mene?... Naravno, draga, samo za tebe...
Odlazimo u setnju, kao bajka, dvoje zagrljenih, setaju, ociju punih ljubavi, ljubavi u onoj najcistijoj formi, kada volite a ne zahtevtevate, kada ljubite a ne trazite, kada je ljubav veca od vas dvoje zajedno, kada je velika kao najveca pecenka koju baka pece na bozic... i veca od toga. Sedimo, toplo je oko nas, vruc caj se pusi, narandza sa cimetom, oseca se aroma kako kruzi oko nas, predivno je... Toplo oko srca, toplo oko grudi, da bol je prestao... Tako ti je topla ruka, tako je lepo drzati je opet, zagrliti te kao nekad... O nemoj misliti kako zalim, kako placem zbog nas, nikad, zar bih ikada moga zaplakati zbog sve one srece koje smo imali, onih noci provedenih zagrljeni pricajuci jedno drugom svoje snove, zar mislis da mogu zaliti za tako necim? Ne, bilo bi to omalozavanje nase srece i nase ljubavi. Ljubavi koja je dostigla ljubav staraca, kada vole a nista ne ocekuju, kada vole cistog srca, kada ne traze telo da bi potvrdili ljubav, vec ljubav koja je nadrasla samu sebe, koja je jaca od svega na svetu, ljubav... koja se moze opisati samo dodirom usana, samo cutanje ociju, samo govorom pogleda...
Minuti prolaze, sati prolaze, vreme je da se ide, setamo, pricamo, zagrljeni, ne kao nekad, sada zagrljeni na drugi nacin, zadovoljni sobom i onim pored sebe, zadovoljni sto smo zivi i sto od svih ljudi na svetu imamo ono drugo, sto kada se mnoge stvari promene, i kada svi pocnu pricati, mi mozemo cutati i razumeti jedno drugo.
MI, svaka polovina koja je opet dovoljno velika i znazna da bude jedno JA, svako to JA ipak dovoljno veliko da moze biti deo jednog MI, draga ja i ti...

Spartak, Nish 01.01.2007 18.38h

Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
    • http://www.zlatniretriveri.com
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #8 poslato: 07.01.2007. 22:23 »
Zelim da ljubav dobije ime koje ce zauvek biti tu... na mojim usnama spavati... ziveti... ime koje nikad nece otici... ime koje donosi osmeh, srecu, spokoj i mir...ime koje ce mi pripasti celo...

Zelim da ljubav dobije ime koje cu izgovarati do kraja zivota... zauvek... ljubav...

Van mreže Didi

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 648
  • Pol: Žena
  • Nišlijka u srcu :)
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #9 poslato: 10.01.2007. 02:03 »
I opet cu veceras po ko zna koji put otici na spavanje sa tobom u mislima...opet cu te tajno pozeleti...opet ce me boleti misao da si sa njom...opet cu sebi obecati da cu prestati da te volim...i svanuce jutro sa tvojim likom u mislima...i kanuce suza...i sve ce opet biti isto...

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #10 poslato: 09.03.2007. 22:34 »
Pisem tebi,
o neznanko moja, neznanko, da jesi. Nisi ono sto si bila, znam, ni ja nisam ono sto sam bio, da li je krivo vreme, mesto, ljudi, Bog, Djavo ili neko treci? ne draga krivi smo MI. Da mi, samo mi i niko drugi. Da li je to bilo onog puta kada sam te zadnji put masirao, kada sam zadnji put dodirnuo tvoju predivnu kozu, da li je to bilo tada ili ne ali izgubio sam te. Izgubio a opet i nisam, shvatam, da te nikad nisam ni imao, da si ti imala mene ali ne i ja tebe, shvatam. O, kako boli, shvatiti das u godine prosle kao u bajci, da vise nema mene u meni, da to nisam vise onaj JA, da je to sada novi ja, nov koji zeli nove stvari, nova putovanja, nove ljubavi, nove prijatelje, nove note, nove pesme, nove poljupce, nove… Gledam a ne vidim te, gledam i pitam se sta je to, ko si ti? To nije tvoj osmeh, to nisi ti, to nisu tvoji pokreti, ti zuris, uvek i stalno si zurila. Stalno sam se pitao da li je toliko tesko jednom reci: Danas sam tvoja, dokle god pozelis? Izgleda da jeste, nisam trazio mnogo, samo par minuta vise, samo par poljubaca vise,samo par dodira samo… Eh, davno je to bilo, sada trazim samo malo mira i novih stvari. Mira od starih a avanture od novih. Gledam, prolazis kolima pored mene, neka mala zuta, neki momak te vozi, prolazis a i sva moja osecanja sa tobom. Nesto mi se vrti jedna pesma po glavi, REPLICA, I`m the man who… prazna ljuska unutar mene… Gledam, kao padobranac kome je upravo otpao padobran, gledam ali onda se budim, shvatam da imam rezervni, otvaram, letim, srecan i slobodan. Dobro, nije bas srecan, ali slobodno letim, ne padam, vidim kako su prekrasni vrhovi Urala.


Stajem, odlazim i pocinjem svoj zivot opet, iznova, sa novim ljudima, novim snovima, i naravno uvek lepim vrhovima Urala.

Spartak
09.03.2007 22:25


Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #11 poslato: 14.03.2007. 09:15 »
Prijateljici,
Radosna srca javljam ti da konacno disem, disem slobodan i uskoro srecan. Znam da si daleko, da je bolje da ti ovo kazem kada se vidimo, da te obraduje osmeh na mom licu, da vidis srecu u mom pogledu da vidis slobodu u mojim recima. Konacno sam se probudio, snevao dugo ali konacno se probudio. Vidis li razliku u mojim recenicam, nekada su bile tmurne, surove, snazne, sada su tako blage i nezne… i sve ove predivne recenice u svu istinu u njima posvecujem tebi, tebi koja si mi pomogla koja si me saslusala koji si me zagrlila kada smo se upoznali, Tebi, mom velikom prijatelju…


Ps.naslov celog serijala dobice nov naslov, cim nadjem neki prikladan

Spartak 14.03.2007  9.14h

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #12 poslato: 20.04.2007. 08:41 »
Noc bez sna......

...Da,priznajem,to je bilo fenomenalno.Ta velika muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju koji umeju da miluju,da traze,da nadju.Istovremeno je svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne,po celom licu.Osecala sam da mu se predajem,Bilo je to jedno mocno osecanje.kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni....
To nisu bili strast i zelja.
To je neko cudesno osecanje da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim.tada sam znala da je on negde na vratnici nekakvog mog novog zivota.
Ne,nije to bio bol,mada sam sigurna da je bolelo.
Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada toliko slusala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim.
Jedino sto sam videla,bile su njegove prelepe oci koje su mi sve rekle...
Osecala sam njegov dah na svom licu,i cinilo mi se da sam se potpuno ukocila,da sam neki drveni lutak,koji je njega cekao celog zivota da ga ozivi....
Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj...
Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima.......

Hotel"Konj"
Zajecar
14.08.2006

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #13 poslato: 20.04.2007. 08:43 »
>>I ako odem,ostace moja ljubav u vazduhu,u tvojim ocima.I kada me ne bude,bicu tu kraj tebe,da te zagrlim,bicu tvoja zvezda vodilja,sapat proletnjeg jutra.
Otici cu,i vise me nece biti,nekuda gde reci ne znaju za kraj,gde sunce nosi tople dugine boje,nekuda gde misao pocinje i zavrsava recju LJUBAV.....
Iako odem putem nebeskog tragaca,ukrascu jednu noc i zvezde,kao putokaz do tebe,da ti kazem koliko te Volim,koliko te Zelim,koliko sam sama....<<

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #14 poslato: 20.04.2007. 08:44 »
Molba....

Dozvoli mi
još jedan vrisak
jedan iz srca krik
još jedan pre sna
tvoje ruke stisak
jedan nevidljivi osmeh
i uzdah vidljivi u tami
još jedan smrtni greh
nek bude samo moj
dozvoli mi
pod telom tvojim
još jednom da se izvijem
kao duga da promenim
sve boje
još jednom pod pazuhom
da ti se svijem
i pre nego što razum me
načisto izda
pre nego što poslednji put
vrisnem od nemoći
pusti tu suzu što mi niz lice klizi
da se bar ona
umorna spusti na tvoj dlan
ako baš želiš
još jednom zgazi me i ponizi
pa da bez žaljenja utonem u večni san...

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #15 poslato: 20.04.2007. 08:47 »
Patnja....

Mislim da zaista neki moraju sve na teži način. Iz nekog razloga koji ponekad i ne moramo znati. Ali to nije razlog da mislimo kako smo najnesrecniji i kako su svi naši pokušaji i nadanja uzaludni.
Ponekad zanemarujem činjenice, zamagljujem oči lažima. Ne lažem druge. Čak mislim da sam okrutna u iznošenju istine, pa ko preživi neka prica.Lažem sebi. Ali ne dugo i ne toliko da se izgubim u maglama čudesnog sveta. Ne. Saspem ja tu istinu jednako okrutno i sebi. Možda je malo bolnija zbog zavaravanja, ali je barem istina.
Nikad se ne smatram nesrecnijom od drugih. Naprotiv. Vjerujem da me u životu prati sreća. Ljudi olako odbacuju lice sreće iz svog života. To je do percepcije, do našeg doživljaja stvarnosti. Da, mogu se baciti u depresiju i reći da mi je sve do sada preživljeno više nego dovoljno za ovaj život. I šta onda? Da propustim ostatak svog života? Da ga provedem u oplakivanju? Ne. Ostaje još vremena da se stvari pokrenu na bolje. Možda se nikad ne pokrenu, ali to nije moj problem, jer ja jednostavno moram ostati do kraja bitke.
Moja briga je kako da učinim život boljim i kvalitetnijim sebi i drugima. Na kraju ću znati, možda. Hoću da pokušavam.
Izgradila sam svoje mehanizme za preživljavanje. Pisanje je jedan od načina. Možda je u svemu previše tuge. Ali to je način da budem sretna kad stavim tačku na slova o jednoj emociji. Neke se vraćaju uvijek. Konstante su mog pisanja. To su oni duboki zarezi u duši koje je teško zakrpiti zahvatima olovke i papira.
Jesam li preživjela pakao? Zavisi kako se uzme. Svakom je čovjeku njegov bol najveći na svijetu. Svi mi živimo svoj pakao. Nesreća je u glavi čovjeka. Ona žena o kojoj sam pisala i jeste i nije nesrecna. Relativno je. Možda živi ispunjeniji život od nekog prolaznika koji je sažaljeva. Jer skloni smo uvijek prvo komentarisati druge, a ne vidjeti svoju sliku u ovom svijetu. To je naša stvarna nesreća.
Možda je ovaj život jedno ludilo. Ali moje je da se borim i ostanem normalna. Rođena sam sa pobunom u venama i ne pristajem na ono što mi se nudi ako znam da mogu učiniti da bude bolje. Ako u svemu tome ostavim traga na druge ljude, jer ja sama sebi nikad nisam konačni cilj i svrha, onda ima smisla. Možda jednom nekom čovjeku ponudim obrazac za preživljavanje. A to je već sreća!
A sreća nije imati sve što poželiš. Sreća je umeti živeti s onim što imaš i biti sposoban videti sreću u svemu što ti se servira u ovom životu. Naravno, ne uljuljkivati se u sadašnjem trenutku, već težiti da već sutra stvari budu još srecnije. Teško je. Strašno je teško. Zato ću i sebi, a i vama koji ovo čitate otvoriti vrata još jedne okrutne istine: "Da bi grane stabla dosegle nebesa, korenje mora dosegnuti pakao."
Ne kazem to ja,vec alhemicari iz srednjeg veka.....
18.02.2007

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #16 poslato: 20.04.2007. 08:48 »
U lavirintu izgubljenih zelja.....

Zelela sam trenutak u hodniku vremena koji ce zauvek nositi pecat tvog imena.Zelela sam lepotu tvog beskraja.Tvoje misli prepune pomesanih boja.Zelela sam tebe u svojim snovima.Zelela sam i ako znam da nisam smela………

Dok tiho pada noc i roji se million zvezda , pitam se koja je tvoja?A onda ponovo sapat nisi smela,nisi smela……. a toliko si zelela ………..
Sada u lavirintu svojih secanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i ocajnicki trazim pukotinu suncevog sjaja.Trazim zrak koji sam na momenat ukrala………a znala sam,znala sam da nikad ne moze biti moj.

Okrecem se nazad,pocinjem da trcim ,cujem sapat…..ti zelis, zelis a znas da ne smes, trcim jos brze , u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prozima me drhtaj , ne znam sta da radim, sapat ne prestaje….ne smes , ne smes.Gledam u tebe i dalje stojis, ne prilazis, trazis da se sama izborim .Cujem samo odjek tvojih misli, ti se plasis, ti se plasis…….

Atmosfera koja steze , ruke veze i ne prija….mozda ne znas, to se zove, agonija.
U dubini svoje duse znam jedno, oduvek a nikad tvoja, vredelo je ziveti zbog toga.I zato trcim i dalje u susret tebi i zelim , zelim……sklanjam sapat sopstvenog straha i osecam da se predajem iskonskoj sreci…..Prepustam se trenutku koji me nosi …….i znam da ne smem, ne smem…….ali toliko zelim....

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #17 poslato: 20.04.2007. 08:49 »
Ceznja...

Ceznja cveta u meni.
Nemiri razum mute.
Pohotom mirise svaka noc.
Ruka drhti kao list prazna.
Poznanstvo.
Misljah-kao sva druga,
povrsno sexualno.
Ali,nije.
Sadrzajno je,lepo,uzbudljivo i cisto.
Zurim.
Imam sastanak sa tvojim usnama.
Zurim.
Cekaju me tvoje ruke
zagrljajem da me skriju.
Zurim.
ceka me tvoj osmeh
da me razveseli.
Iskri mi telo
od tvojih dodira.
Strasti kljucaju.
Razum se muti od tvojih poljubaca.
Nestajem,
u tvojim neznostima
Volim te.
Zbog svega.
Sudbine nam slicne.
Posten si,pazljiv
drag,nezno -strastven
Volim te.
Volecu te uvek.
Zbog sadrzajnosti i lepote,koju imas za mene....

Van mreže Lutak

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 19
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #18 poslato: 20.04.2007. 08:54 »
Spartak,o Spartak....
Kako je tvoja ljubav lepa i velika....
Zao mi je sto vise niste zajedno...... :(

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: pesma,prica.... pismo... bol ostaje...
« Odgovor #19 poslato: 21.04.2007. 17:16 »
Zalis? Ali zasto? Nema potrebe, trebaju zaliti oni koji nisu voleli, oni koji nisu zeleli, oni koji nisu patili, oni koji nisu gubili i dobijali, oni trebaju zaliti a ne mi. MI, koji smo sve dali, sve imali i sve izgubili, mi koji smo spremni za cilj zivot dati, o, ne, mi nemamo za cim zaliti. Sta je zivot ako ga dovedemo do pustog prezivljavanja? Sta je ljubav ako tako nazivamo ispunjenje nasih nagona? Ne, nije to zivot, zivot je svaki sekund, svaki minut, svaki vek i svaka smrt je zivot. Nemoj zaliti, jer ni ja ne zalim, ja sam srecan kao retko ko. Vinuo se do neba iako bez krila, ponirao do pakla, i sada mirno i zadovoljno hodim ovom zemljom. Hodim lakocom deteta i mirnocom mudraca. Svestan da je svaki dan jedan predivan zivot. Da li, moja prijateljice, mozes razumeti kada ti kazem da osecam, kako trava nice, kako drvece raste, kako listovi padaju, kako me sunce miliju dok hodam? Ako me razumes onda nemamo zbog cega zaliti... Zale oni koji ne razumeju sta imaju, raduju se oni koji sanjaju i zele...
Ljubim te moja prijatelji...
Spartak 21.04.2007 18.17h