collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.069
  • stats Ukupno tema: 10.583
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Odlomak omiljene knjige  (Pročitano 36006 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odlomak omiljene knjige
« poslato: 06.11.2007. 15:23 »
Hajde da podelimo po neki citat  iz omiljene knjige. Na ovaj nacin bi smo najbolje preporucili literaturu - jer bi odmah shvatili da li nas to interesuje ili ne.

Za pocetak:

Antoni De Melo - Dobra volja, novi dan

****Jedan stari hodocasnik isao je usred zime preko mosta u podnozju Himalaja kada je pocela kisa. Cuvar prelaza mu je rekao: Kako ces, dobri covece, stici gore po ovakvom nevremenu?
Starac mu je veselo rekao: Moje je srce vec stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati.

****Ne postoji ni jedan trenutak u vasem zivotu u kome nemate sve sto je potrebno da biste bili srecni. Vasa nesreca potice od onoga sto usmeravate svoju paznju na ono sto nemate, umesto na to sto u odredjenom trenutku imate

****Zivot je zanosna arija za onoga ko ima usi; ali retka su, veoma retka ljudska bica koja uopste mogu da je cuju.````

****Kada niste nigde usidreni, kada niste ni za sta okovani, kada se ni malo ne bojite da cete bilo sta izgubiti, slobodni ste da tecete kao planinski potok, vecito svez, bistar i ziv.

****Nasa sreca ne zavisi od onoga sta nam se desava, vec od nacina na koji to dozivljavamo i suocavamo se sa dogadjajima. Ako zelimo da budemo srecni, to mozemo odmah, jer je kljuc nase srece sakriven unutar nas.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #1 poslato: 07.11.2007. 06:11 »
Paulo Koeljo - Alhemicar

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak



Van mreže Otrovna

  • Urednik
  • Nišlija
  • ***
  • Poruke: 972
  • Pol: Žena
  • je vrla doma?ica!
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #2 poslato: 12.02.2008. 13:20 »
Herman Hese - Odlomak iz dnevnika (Razmatranja, pisma, eseji)

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Patnja zadaje bol samo zato sto je grdis. Ona te proganja samo zato sto bezis od nje.
Ne moras bezati, ne moras grditi, ne moras se bojati. Moras voleti!
Ti sam znas sve to, ti u dusi sasvim dobro znas da postoji samo jedna jedina carolija, jedna jedina sila, jedno jedino izbavljenje i jedna jedina sreca i da se ona zove ljubiti.
Dakle, voli patnju!
Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje! Samo tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol, inace nista drugo.
Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne nacinis time!
Patnja je najvelicanstvenije muzika - ukoliko je slusas. Ali ti je nikada ne slusas, ti imas drugu, sopstvenu, upornu muziku i ton u uhu, ti nju neces da ispustis, a muzika patnje nije s njom u skladu.
Cuj me! Cuj me i seti se: patnja nije nista, patnja je zabluda. Samo ti je sam stvaras, samo ti sam nanosis sebi bol!

Van mreže mysty

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 10
  • astrolog u pokusaju
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #3 poslato: 25.01.2009. 01:23 »

..."Hteo dam da kazem da su pakao drugi ljudi.Ali ta recenica,"pakao,to su drugi"je uvek bila pogresno shvacena.Smatralo se da sam time zeleo da kazem da su nasi odnosi sa drugima uvek zatrovani,da su to uvek pakleni odnosi.Ali ja sam zeleo da kazem nesto sasvim drugo.Hteo sam da kazem da ako su odnosi sa drugima napeti,iskvareni,to onda moze da bude samo pakao.
Zasto?Zato sto su drugi ono sto je najsustinskije vazno u nama samima da bi imali samosvest.Kada mislimo o sebi,kad pokusavamo da se spoznamo,u sustini koristimo znanja koja drugi imaju o nama.I sebe procenjujemo nacinima koje drugi poseduju,koje su nam dali da sebe procenjujemo.I sta god rekao ja o sebi,uvek je misljene drugoga unutra.Sto ce reci da,ako su moji odnosi sa ljudima losi,ja sam onda u potpunoj zavisnosti u odnosu na drugo bice.I tada sam u sustini u paklu.
Ali to nikako ne treba da znaci da ne mozemo da imamo i drugacije odnose s drugima.To samo pokazuje sustinski znacaj koji drugi ljudi imaju za svakog od nas.
Druga stvar koju sam zeleo da kazem,bila je da nam ljudi nisu slicni.Tri licnosti koje su akteri komada"Iza zatvorenih vrata"ne lice na nas jer smo mi zivi a oni su mrtvi.Naravno ovde "mrtvi"ima drugu simboliku.Ono sto sam zeleo da naznacim,je da je mnogo ljudi ukotvljeno u nizu navika,ob icaja,sudova o sebi zbog kojih pate ali ni ne pokusavaju da ih promene.I ti su ljudi kao zivi mrtvaci.U smislu da ne mogu da razbiju klupko svojih briga,opsesija i navika,i da tako ostaju zrtve sudova koji su drugi doneli o njima.I iako se tako gleda,ocima drugih,vrlo je ocigledno da su kukavice ili da su losi ljudi naprimer.
Ako covek postane kukavica,nista ne menja cinjenicu da je kukavica.I zato su ljudi mrtvi,i zato,je to nacin da se kaze da je to ziva smrt kad se covek okruzi stalnom brigom o sudovima i reakcijama koje ne zeli da promeni.Tako da,u sustini,posto smo zivi,hteo sam da pokazem prinicipom apsurda,kolika je vaznost ljudske slobode,to jest vaznost promene nekih delovanja drugim delovanjima.I kakav god da je pakao u kome zivimo,mislim da smo slobodni da ga razbijemo.I ako ga ljudi ne razbiju,takodje onda slobodnom voljom u njemu ostaju,tako da se moze reci da dobrovoljno ostaju u paklu.
I vidite,dakle,da odnosi s drugima podrazumevaju slobodu,slobodu kao drugu stranu nametnute patnje,i to su tri teme koje su sustinske u pozorisnom komadu.I voleo bih da se toga setite kad cujete da neko kaze"pakao,to su drugi"

Zan Pol Sartr

Poslato: 25.01.2009. 01:22

Bilo je jedno vreme kad sam hteo da sluzim Istini.Htio sam joj zivot svoj posvetiti i ostati kod njenih nogu.Ali u nocima kad nisam mogao spavati,neodoljivo su me zvale ceste i brezuljci krajeva koje sam nekad ,lutajuci svetom gledao;i ognjena reka krvi je sumila i nije davala mira ni sna.Mucio sam muku i bio posten boj.Tada sam se odlucio za ljude,stvari i krajeve koje sam u lutanju gledao.

I kada sam posao niz brijeg,mrk i sam,ali slobodan i vedra duha,docekale su me rasirenih ruku stare ceste i klicanje zivice,pune ptica i cvata.Vetar me je cjelivao u celo.
A tamo gore ne znam da li je i opazala Istina da me nema medju mnostvom podno njenih nogu....ali nad cestima i poljima je vladala radost.

Ivo Andrica

Poslato: 25.01.2009. 01:22

Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa

Spavao bih manje, a sanjao više.

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.

Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica.

Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.

Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi.

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.

Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to nece biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #4 poslato: 25.01.2009. 10:28 »
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.

Naucio sam ;)

Van mreže mysty

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 10
  • astrolog u pokusaju
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #5 poslato: 25.01.2009. 11:58 »

Van mreže butterfly

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 130
  • Pol: Žena
  • Ja zivim svoj SAN!
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #6 poslato: 08.07.2009. 19:27 »
Halil Dzubran-Prorok...(“To sto ja danas dovrsavan u samoci, u dusama mnogih ce sutra odjekivati.”)

Kada vas ljubav prizove, podjite za njom, premda su staze njene tegobne I strme. A kada vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mac , skriven medju perima njenim, moze povrediti. A kad vam progovori, verujte joj. Premda vas glas njen moze unistiti snove, ko sto severac opustosi vrat. Jer bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas I razapeti. Isto kao sto vas podstice da rastete, tako ce vas I okresati. Kao sto se uspinje do visina vasih I miluje vam grancice najtananije sto trepere na suncu. Tako ce se spustiti I do vaseg korenja I protresti ga u prijanjanju njegovom za zemlju. Poput snoplja psenicnog sakupice vas u narucje svoje. Omlatice vas, da bi vas ogolila. Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samlece vas, do beline. Umesice vas,dok ne postanete gipki; a onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.
Sve ce vam to ljubav uciniti,ne bi li spoznali tajne svoga srca I u spoznaji toj postali deo srca Zivota. Budete li, pak, u strahu svome trazili samo ljubavni mir I zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju I odete sa gumna ljubavi u svet koji ne poznaje godisnja doba gde ce te se smejati, al’ ne punocom smeha svog I plakati, al’ ne do poslednje suze svoje.
Ljubav ne daje nista, osim sebe I nista ne zima, osim od sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju, jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se ucinite vrednima, usmerice vase puteve. Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos I da zelite, neka vam ovo budu zelje:
da se istopite I budete razigrani kao potok sto peva svoj milozvuk noci…
da spoznate bol prevelike neznosti…
da vas rani sopstveno poimanje ljubavi…
I da krvarite drage volje I radosno…
da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim I uputite zahvalnicu za jos jedan dan ljubavi…
da otpocinete u podnevnom casu I razmisljate o ljubavnom zanosu…
da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu, a potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu I pesmom slavljenickom na usnama.




Poslato: 08.07.2009. 20:08

Ljiljana Habjanovic Djurodjovoc-Zapis duse


-Davno je receno da je istinska ljubav snazna kao molitva. Ona cisti srca. Okrepljuje duh. Pobedjuje tastinu. Ona doziva. Mami. I mora biti uslisena.

-Covek ne moze od sebe pobeci.

-Jer jedina nedostizna daljina je daljina posvadjanih srca.

-Ucili su me da je strah odsustvo vere. Da se plasi covek koji nema cvrsto pouzdanje u Boga. Ja sam verovala da Bog zna sta je za mene najbolje. I da ce mi bas to dati. Verovala sam I da me nece opteretiti vise nego sto mogu da podnesem. “Ali sta ako je to sto je najbolje za moju dusu neko strasno iskusenje? Neka tezina od koje necu pasti, ali cu posrtati savijena do tla? Neka muka koja me nece ubiti, al ice me bolno ranjavati?” pitala sam se. Bojala sam se buducnosti. Bojala sam se zivota, koji mi vise nije izgledao kao niz mogucnosti, vec kao mracna suma puna zamki, I zveri koje vrebaju sa svih strana. Svaki dan cinio mi se kao nova pretnja. Dusa mi je treperila, a srce neprestano drhtalo I tugovalo zbog onoga, nepoznatog, sto bi se moglo zbiti.

-Uvek sam verovala u Boga. Imala sam poverenja da je sve sto se desava deo Njegove neuhvatljive I neshvatljive volje. Njegove savrsene promisli,nedokucive nasem malom znanju I slabasnom umu. U toj veri,u tom poverenju,bilo je I sigurnosti u neki jednostavan red I poredak. Dobro se dobrim vraca. Zlo cini, zlu se nadaj.Gospod dopusta samo ona iskusenja koja covek moze da podnese. Koja sum u na duhovnu korist. Srce se cisti suzama,a dusa jaca bolom.Sva covekova nastojenja vivi Svevideci I stoga nijedan nas trud nije uzaludan.Covek zivi na zemlji da bi stvorio sebi mesto u Carstvu nebeskom.Ali postoje nesrece pred kojima se svaka misao smuti, um zanemi. A srce pisti I jauce I rida, I njegova pitanja su sve brojnija.

-…ne placi,jer ne vredi.To je zenska sudbina.Da ode na ko zna koji dvor.Da zivi u tudjem svetu, medju tudjim ljudima,prepustena na milost I nemilost svome muzu I gospodaru. Ida se neprestano moli,najpre da joj Bog podari,a potom I sacuva sinove.Jer sinovi su majcina krila.Snaga I oslonac.Ponos u mladosti.Garant opstanka u zrelom dobu.Sigurnost u starosti.A kceri su, kceri moja mila,tek odrazi nas samih.Radjamo ih da ponove nase patnje I nemoci. Nase bolove I stradanja. Da I one radjaju kceri.Da ih vole kao sam svoj zivot.Ali da se nadaju I raduju sinovima.

-Sreca cesto postane nestrpljiva. Nece da ceka!

-Sta vredi coveku da zadobije sva blaga ako dusu svoju izgubi.

-Neznost ostavlja najdublje tragove.Poverenje obavezuje vise nego pretnja.Ljubav se najduze pamti.

Van mreže butterfly

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 130
  • Pol: Žena
  • Ja zivim svoj SAN!
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #7 poslato: 09.07.2009. 20:38 »
Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"Danas sam cvrsto ubedjena da niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje!! To je iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je!!"
 
Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"Naucila sam da je cekanje najteze od svega i hocu da se naviknem na to; hocu da si SA MNOM, cak i kad NISI pored mene!!"
 
Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"Onaj ko je sposoban da oseca, zna da je moguce uzivati cak i pre nego sto dotakne drugu osobu. Reci, pogledi, sve to sadrzi tajnu plesa.
Najvece zadovoljstvo nije u sexu, vec u strasti. Kada je strast velika, sex dolazi da bi dovrsio ples, ali on nikad nije bitan. Onaj ko je zaljubljen uvek vodi ljubav cak i kada to ne radi. Kada se tela susretnu, to je samo prelivanje case!!!"

Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"Najjaca ljubav jeste ona koja moze pokazati svoju slabost!!"
 
Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"Umetnost sexa..je umetnost kontrolisanja gubljenja kontrole!!"
 
 Jedanaest minuta- Paulo Koeljo-"ONI KOJI SU DOTAKLI MOJU DUSHU..NISU USPELI DA PROBUDE MOJE TELO...A ONI KOJI SU DOTICALI MOJE TELO...NISU USPEVALI DA DOSEGNU DO MOJE DUSHE!"
 


Poslato: 09.07.2009. 21:37

Bogomoljka- Zoran Popovic-"TI SI MOJ DRUGAR...A JA BIH ZA DRUGARSTVO SVE UCINILA!!!  U ZIVOTU SAM IMALA SVALERA KOLIKO HOCES...A DRUGOVE JEDVA NA PRSTE MOGU DA IZBROJIM!!! OD SVALERA OCEKUJEM DA ME IZVODE NA VECERE...DOK DRUGARA PRVO PITAM IMA LI STA DA JEDE...!!!"

Van mreže butterfly

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 130
  • Pol: Žena
  • Ja zivim svoj SAN!
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #8 poslato: 15.07.2009. 18:46 »
Postoji nesto sto bi moglo da se nazove emocionalnim smecem.
Ono se stvara u fabrikama misli.
To su bolovi iz proslosti,vec minuli i sada kao takvi nemaju vise nikakve koristi,neupotrebljivi su.
To su predostroznosti koje smo izgradili i koje su nam bile znacajan mehanizam odbrane u nasem delu zivota koji smo proziveli.
Sada vise nicemu ne sluze.
Ti imas,poput drugih,svoje uspomene,ali razdvoj ono sto je korisno od onog sto je izlisno:baci svoje emocionalno smece.
Ne pokusavaj da osetis stvari koje su sagorele,jer pepeo se ne moze,kao vatra,osetiti..
Ako postoji odlucnost u potrebi da se menjas,onda i tvoja nova osecanja neka te prate u toj promeni.
Paolo Koeljo "Prirucnik za ratnika svetlosti"


Poslato: 15.07.2009. 19:43

Bog koristi samocu da bi nas naucio kako da zivimo zajedno.
Koristi bes da bi nam ukazao na neprocenjivu vrednost mira.
Koristi dosadu da bi naglasio znacaj pustolovine i prepustanja.
Bog se sluzi cutanjem,da bi nam predocio odgovornost govorenja.
Sluzi se umorom,da bi nam omogucio da spoznamo vrednost budjenja.
Sluzi se bolescu da bi istakao vrednost,blagodetnost zdravlja.
Bog koristi oganj da bi nam objasnio vodu.
Koristi zemlju da bi nam omogucio da shvatimo vrednost vazduha.
Koristi smrt da bi nam predocio vrednost zivota.
Paolo Koeljo "Prirucnik za ratnika svetlosti"

Van mreže nedelja20

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 12
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #9 poslato: 15.10.2009. 16:44 »
    ...

    "Probaj", veli, "Bogdane, što ne znaš, pokušaj jednom, pokušaj drugi put, i treći i peti ako treba i budi uporan, ne odustaj, jer jedino tako ćeš naučiti i saznati. Oslanjaj se na sebe. Tuđe iskustvo nikome nije pomoglo. I opet ti kažem: ne odustaj nikad. Padneš li, ustani i produži. Ne broj modrice i uboje, jednog dana ćeš ih blagosiljati."

    ...

    Svitalo je. Bogdan je pogledao gore uz kulu, klimnuo glavom i zatakao struk bosioka u rupicu između dva tesanika.
    "Zbogom, moj učitelju", rekao je glasno i stavio kapu na glavu.
    Na obali Dunava bacio je venčić petrovca u vodu. Hteo je nešto da kaže, ali mu se grlo steglo.
    Seo je u čun i zaveslao uzvodno.
    Nije se osvrtao.


Despot i žrtva, Dobrilo Nenadić

Van mreže Toxic

  • Mlađi član
  • **
  • Poruke: 72
  • Pol: Žena
  • Jede kinder cokoladicu i uziva :)))
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #10 poslato: 28.10.2009. 11:58 »
"Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo
stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve
mogli biti i učiniti. "

Aska i vuk - Ivo Andric

Van mreže rockgirl

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 273
  • Pol: Žena
  • SRE?NA I BERI?ETNA 2012. :-)
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #11 poslato: 22.12.2009. 22:13 »

            Dobrica Ćosić-"Vreme smrti"-citati

             *Mi (Srbi) smo narod u kome se mnogo lakše daju glave nego što te glave razumeju neke sasvim očigledne istine. Sasvim očigledne, proste istine...
             *Velike nesreće preživi onaj ko može najduže da trpi.
             *Balkan je kusur u podeli sveta. Kožom nekog balkanskog naroda uvek će se plaćati sitni računi među velikima. A srpskom kožom pre svih drugih.
             *... Srbija u ovome svetu nema prijatelja. Svaki je mali narod na neki način našao sebi zaštitnika. Jedino ga mi, Srbi, Zaista nemamo.
             *... Ko hoće u politici da bude demokrata i vlada bez nasilja, prva je stvar da ume podneti nepravde prema sebi; ko trpi optužbe, taj razoružava protivnika. Političar o sebi mora da ćuti, a slobodu on jedini ne sme da koristi za svoju odbranu. Sloboda, to je pravo da se vlast napada. Od takve slobode nema ničeg korisnijeg za vlast. Dok se galami nije loše, opasno je kad se u narodu ćuti.
             *... Kod Srba je, kao i kod svih pravoslavnih naroda, vlastoljublje postalo nacionalna ideologija. A to je podloga srpskog patriotizma. Srbin voli državu, a ne zavičaj.
             *Ta težnja za večnpšću, ma koliko da je u krajnjem ishodu takođe besmislena, ona je ipak onaj nevidljivi temelj našeg sveta.
             *Večna su sva zla ovoga sveta.
             *Smešan je i jadan inat pred neminovnim.
             *Ne postoji veliki ratni cilj. Postoji samo bezuman ratni cilj.
             *Pravda ne sme biti osveta.

             *Volja da se trpi i traje, dublja je i ljudskija od svake vere u pobedu; u toj volji, ratna, kao i svaka druga pobeda, nije jedina mogućnost da se opstane; u toj se volji i ratnim porazom i ropstvom opstaje, ako se drukčoje ne može, ako se tako manje strada i gine, manje ruše temelji narodu i čoveku. U takvoj se volji sadrži ona životna sposobnost naroda da se opstane pod svim okolnostima i svim sredstvima: hrabrošću isto kao i čuvanjem glave, povijanjem isto kao prkosom, borenjem isto kao i pokornošću. I lukavstvom pred silom i nadmudrivanjem jačeg. I uzmicanjem i ćutnjom.

             O vojvodi Putniku: " U Boga-tvorca, veruje otkad misli, u zagrobni život nije uspeo da poveruje, ali ga to ne muči. Jer kada se kao mladić i nezaljubljen zagledao u vedra nebesa i započeo svoja bdenja pod vatrama nepojmljive veličine, što su čoveku samo treptanja i žiške, zasvagda ga proželo saznanje ljudske ništavnosti u beskraju zvezdanih jata; potom je i s naporom, poverovao i to da se i u toj ništavnosti svojoj, umom i voljom, čovek može da izdvoji od ljudskog mnoštva i nešto duže i vidnije potrje. Zbog toga treba odmah poći najdužim putem i bez straha od daljina i usamljenosti pred njima. Treba od početka služiti velikom; ozbiljno i strasno delati za večno; to je jedina muka kojom se opravdavaju sve druge muke života".
     

Van mreže marince

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 724
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Odlomak omiljene knjige
« Odgovor #12 poslato: 23.01.2010. 15:20 »
"Samo zatvorene sobe mogu da zastite tajnu jedne bliskosti,da iza zidova sakriju neodoljivu privlacnost a da je pri tom ne ubiju"

"Kad na rubu svog sopstvenog zivota ostavimo ljubav koju smo zaceli,reci koje smo izgovorili,milovanja koja smo dali i primili,to je pocetak lutanja,srce zna da da stalno krsi obecanja,upusta se u avanture do te mere da zaboravlja njihovu cenu"

"Grad se nocu kupa u svetlosti,vidi se sve sto ga krasi a skriva sve sto mu ne prilici"