Grad Niš

Niška Akademija Nauka i Umetnosti - NANU => Književnost => Temu započeo: solo 01.06.2006. 15:35

Naslov: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: solo 01.06.2006. 15:35
ovde mozete da postujete stihove koje ste sami napisali... temu otvaram najnovijom pesmom koju sam posvetio i napisao drugarici za rodjendan...

HVALA

Sa olovkom u ruci, nad prazninom,
Da je popunim lepim, trazim reci.
Da ti zahvalim za momente samnom,
Za paznju, neznost i osmeh koji leci.

Svaki trenutak pretvoren u uspomenu,
Prosarala si osmehom i dobrotom,
Hvala za podrsku prijateljstvom obojenu
I svaki dozivljaj u njemu stvorenom.

Hvala ti za razumevanje dok sam cutao
Cak i kad sam imao puno da kazem.
Hvala ti sto si cula i kad sam saputao,
Sto si verovala kad su mislili da lazem.

Verujem u tebe jer si to zasluzila;
Prijatelja kao ti zelim zauvek kraj sebe,
Bicu tu kad god budes zatrazila,
Posao bih vucjom stazom prateci tebe.

                                S.Ilic

mozda premestim i starije stihove... za sad neka je ova... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 02.06.2006. 17:16
super je pesma, bas je iskrena ;)

PS> Ovo ti je bas dobra drugarica koliko vidim...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Limit 15.06.2006. 19:24
Ajde nesto.. za pocetak..

ALHEMIČAR
Pruži mi svoj dlan,
dozvoli da na njemu stvorim zlato
i stavim ga u tvoju kosu.
Onda ćeš sijati
pa ću te pronaći gde god mi pobegneš.
Primetila si onaj sjaj na licu?
To sam ti ja stvorio dragulje usnama
i ostavio ih tu gde jesu da blistaš.
Ćudiš se šta je to u tebi,
zašto dišeš drugačije.
Zato što u plućima
imaš najfiniju kristalnu prašinu
pa dahom omamljuješ sve oko sebe.
Čak se i drugačije krećeš
zato što umesto da teče krv
kroz tvoje vene se cepa uran
opasna, pogubna to si,
zato svaki tvoj pokret
prouzrokuje nuklearnu eksploziju.
I trebaš da me se bojiš
vidiš da si postala moja laboratorija.
Samo
čekam dan
kada ću zajedno sa tobom
odleteti u vazduh.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 17.06.2006. 19:34
bravo Limit, bravo.... respect ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: snajp 17.06.2006. 20:01
Slazem se sa sspinom - mada ne citam ili vrlo retko citam poeziju

 ;)

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 20.06.2006. 14:59
 Priznanje


Pa shta ako mi je stalo?
Ako ne zelim da priznam sebi.
Da li to neshto menja bar malo?
Srce olovke opet pricha o tebi.

Pa shta? Mozda se i bojim,
da kazem rechi koje cutim,
da krenem dalje ne da stojim,
protekle dane niz vreme pustim.

Tachno je, i dalje nocima patim,
danju mi tugu u ochima vide.
Trazim nachine dan da skratim
al’ vreme mi nocu u inat ide.

Zato shto sve ovo jako boli,
uporno vreme za zaborav molim.
Svaka je rech poput soli,
na ranu jer te i dalje volim.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 20.06.2006. 15:00
Pismo njoj

Poklanjam ti ove sladunjave rechi
Dok mislim o tebi same se redjaju,
O snovima koje stvaraju tvoje ochi,
Sjaju njihovom dok u mene gledaju...

Pishem ti pesmu i stihove lude,
Sebichno ih u sebi ponavljam...
Pishem ti iskreno pa kako bude,
Strepeci na papir srce stavljam...

Toliko toga hteo bih da ti kazem,
shapatom prosharam tishinu pogleda...
Tvoje usne shvate da ne lazem,
Mareci samo za ono shto je SADA.

Shaljem ti muziku i note iz glave,
Oprosti shto sve one govore o tebi.
Tvoju neznu lepotu i dodir slave...
Shaljem ti ono shto drugoj ne bi.

Izvini ako nemam razumevanje tvoje,
Ukoliko patish zbog moga stava.
Govorim ti onako kako stvari stoje,
Kako zaljubih se u tebe a nemam prava.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 20.06.2006. 15:01
San

Dok ceo svet polako se gasi,
Ja nemo stojim ispred tebe,
Reci su ucutale, govore uzdasi,
U tvojim ocima vidim sebe.

Grlim te nezno dok vreme staje
Briga me za ono sta vreme nosi
Ovako je bilo, jeste i ostaje,
Tvoja milovanja i prsti u kosi.

Dok ceo svet polako se gasi
I mrak obale tihe reke spaja
Zaspala si, utihnuli su talasi,
Kraj tebe sam tiho zaspao i ja.

Krijem suze, al’ izdaju me oci,
Kao da prosao je jedan dan.
Nema te, znam, i neces doci.
Nema te, sve je bio samo san.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 22.06.2006. 16:44
znas sta mi se svidja kod tvog stila, imas umece da ga lepo uoblicis, a to mi se svidja...

cenim kad pesma "lepo izgleda" i kad mnogo govori, to mi se svidja ;)

bravo samo nastavi... evo jednog mog malog pocetnickog rada :)


Nekako zivim... i dalje disem
sve teze gledam, ne mogu da ti pisem!
Jer me boli...
daleko si, a ja te volim.

Sve mi je teze. Sa snom se borim...
daleko si, a ja te volim!
iz mrtvila me vadi tvoj glas, tvoja kosa...
predamnom se javis kad zmurim.

Moras doci, trebas mi,
jer ovako dugo necu moci!

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 22.06.2006. 17:15
kada bi malo i ti uoblicio i doterao mogao bi da ispadne jaaako dobar stil... iskreno kod mojih stihova volim da postujem samo to pravilo da se kao rimuju 1. i 3. stih i 2. i 4. ... naravno imam i par koji uopste nemaju rimovanja... poezija je lepa sama za sebe i sve sto iskreno napises je delo duzno postovanja... drugo... tezim da znacima naglasim kako treba citati i kako bi trebali da zvuce moji stihovi.. mislio sam da samo ja mogu tacno i najlepse onako kako sam zamislio da ih citam... ali kada sam dao onu pemu posvecenu drugarici da je procita... tako je lepo zvucala... uskoro cu da izbacim jos par pesama... vuku mi se stihovi po svesci i ... jos samo par reci... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 24.06.2006. 16:30
I ja sam pisao pre jer sam mnooogo zeleo da budem sa njom, i evo me sad... :) i nekako se izgubi inspiracija... :)

Evo jos nekih starih :


Njen osmeh, njen pogled...
to mi toliko treba sad!
Njena kosa, blizina...
kako mi nedostaje!

I taj, meki dodir usnama,
koji je trajao tren samo,
rado ga se secam,
i ceznem za njim...




Drhtim sav,
a osmeh na licu bi da pukne!
Bila je tu, kraj mene
cele veceri svetle...

Blistala je za mene,
kao najbelji oblak sad.
Uz nju sam bio,
ona me je vodila...

Jer sam pijan bio,
pijan od srece
jer sam sa njom!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 11.07.2006. 01:47
Nedorecena...


(http://www.ocf.berkeley.edu/~carolen/drawrings/2002/unfinished.jpg)


Zaboravio sam ukus usana tvojih,
najmanje zbog vremena i ponajvise
zbog toga sto za zaborav molih,
jer vreme tako malo toga brise.

Zaboravih i melodiju sapata tvog,
ne zbog buke ili muzike lepse.
Zaboravih iz inata ponosnog
zbog lazi da bez muzike je lakse.


Ukoliko nekad procitas ove redove, nemoj pomisliti da te mrzim...
Mrznja je jako osecanje ali se iz nje ovakve reci ne radjaju i zbog toga se ponekad bojim da mozda nikad vise necemo progovoriti...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 11.07.2006. 01:47
Precutane reci


I tako, ponekad, izvucem neki stih
iz misli koje sam nekad zabelezio...

O tome kako smo onog jutra setali po kisi,
kako smo one noci bili jedno,
kako si sledeceg dana prestala da me volis...

Ponekad usetas u moj zivot,
nesvesna stete koju pravis
onako lepa, vesela i nasmejana
vratis me u vreme kad si bila moja...

I mozda cu ove reci nekad pretvoriti u stihove,
da poteku poput suza... mozda...
nocas cu ih samo precutati i...
plakati sam...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 11.07.2006. 12:47
Citat
Nedorecena...

Jel ti se tako zove pesma... ili se odnosilo na moju pesmu :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 11.07.2006. 14:45
tako se zove moja pesma... :) da se odnosi na tvoju rekao bih ti to.. :) stavio sam taj naslov jer je stvarno nisam zavrsio i pocela je da mi se svidja ideja da tako i ostane... inace primetili ste do sad da volim tri tackice... one daju slobodu koju jedna tacka oduzima... nista nije definitivno i treba uvek ostaviti prostora za slobodnu interpretaciju...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 01.10.2006. 14:50
evo jedne koju sam danas zavrsio posle nekog vremena... nisam bas zadovoljan kako je ispala ali zato sam joj i dao naslov koji jos odgovara... prosudite sami

Hladna pesma


U meni nema topline, nema strasti.
Pisem bez osecanja, hladnoga srca.
Stajem u odbranu ponosa i casti
samo zbog toga ono brze kuca.

Sada govoris kad okrecem ti ledja
izgovaras lazi koje me bole.
Svako slovo moj ponos vredja,
ton sa usana koje jos uvek vole.

Ne racunaj vise na moju dobrotu,
na cutanje moje dok me gazis,
ne racunaj na suze, jecaje, toplotu...
na sve ono sto od mene trazis.

Nisam srecan sto ovako pevam,
znam da sve ovo jako te cudi.
Ja nisam hteo da se menjam
al' nisam isti, promenili me ljudi.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 05.10.2006. 15:06
inace primetili ste do sad da volim tri tackice... one daju slobodu koju jedna tacka oduzima... nista nije definitivno i treba uvek ostaviti prostora za slobodnu interpretaciju...
Sad si me oduševio! Sta god da napišem, mora da sadrži izvesnu "dozu" tri-tačkice znaka... a nikad nisam umeo baš lepo da definišem šta me to vuče ka njima... i, gle, eto odgovora u tvom postu! ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 05.10.2006. 15:15
Inače, ovu pesmu nikad nisam znao kako da nazovem... Na kraju je ipak ostalo ovako kako je :) Ako neko ima neki predlog... :D

---
Balada o starcu, dečaku i moru

Na velikoj visini, nad sinjim morem, galeb kruži.
Pod njim, samotni čun u morskom beznađu plavom.
Starac i dečak. Ribar se trudi dečaku znanje da pruži.
Dečak sluša. Starac, već svladan umorom, pognuo glavu.

Iskustvo je veliko, teško se prenosi, ali starac pokušava.
Zna da, od sada, moraju zajedno da se bore.
Neizvestan je život na moru, strašna je neman plava,
treba dečaku preneti znanja da vodi borbu s morem.

Pučina je strašna. Daleko su od pitomog žala.
Tajne mračne u sebi krije, strašne se zveri u njoj gnezde.
Dubine progutale užarenu kuglu. Noć je već pala.
Starac umoran leži u čunu. Zamišljen, posmatra zvede.

Udiše duboko morski vazduh slani. Zna, vreme je.
Otkriće dečaku nit tajne života. Mora tako biti.
“Dečače, pogledaj zvezde. Svako svoju zvezdu poseduje.
Zvezda sjaji kad ti sjajiš. Do kraja života će te pratiti.”

“Dečače, uzdaj se u zvezde! Samo, nemoj da se izgubiš u roju...”
Noć je duboka. Dubine tavne prete. Starčev glas lagano podrhtava.
“Dečače, ovo zapamti. Sebično čuvaj zvezdu svoju...”
Glas je utihnuo, oči se sklapaju. Starac žmuri. Čini se, spava...

U beskrajnom roju retko ko primeti. Jedna zvezda izgubila je sjaj.
Jedna suza iz dečakovog oka kotrlja se da da svoj doprinos moru.
Dečak shvata da starac je završio. Predavanju je kraj.
Starca više nema. Ostao je sam. Sam će od sada da čeka zoru...
---

Ovo je jedna od retkih pesama koju sam napisao u ovako dugim stihovima... Ali, nekako mi je posebno draga, a ne umem da objasnim zašto je to tako...

Inače, kao što sam pročitao u još par ranijih postova, sličan slučaj je i sa mnom: dok sam bio depresivan, sav tužan, ogorčen, i slično, pisao sam prilično! Od pre izvesnog vremena, možda oko godinu i po dana, čini mi se da nisam napisao ni dve-tri pesme... Kao da je neko odjednom kvrcnuo nešto i postao sam xtra happy, pozitivnije gledam na sve, ali sam to morao da platim inspiracijom... Da li neko zna rešenje? :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 01.11.2006. 20:09
e sad se drsh'te stigla je josh jedna moja pesma :) .. shta znam.. ovih dana mi pisanje iste pomoglo mada kontam da je mogla da ispadne i mnogo lepsha... shta je tu je, ukoliko je i prochitate i pozelite da je kritikujete pliiizzzz budite blagi... :)

Na kraju Varadinske duge


Reski shum lishca pod nogama
skriva topot voza na mostu
dok tihe rechi poznatih pesama
reka, valovima, peva gostu.

Uz rane otkucaje znanog sata
galebovi, graciozni u svom letu,
pokraj ladja shto gone jata,
sa lakocom pera, prkose vetru.

Stojim, cutim dok Sunce kroji
zlatnim bojama kukuruznih polja,
slike grada shto mirno stoji,
svaka slika od prethodne bolja.

Iskre svetlosti pred korakom beze
poznate prilike u senkama trazim
nad ravnicom dokle pogled seze
pod nebom chije zvezde sad pratim.

                                             S.Ilic
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 11.11.2006. 13:42
nekako sam zaboravio da postavim jednu od omiljenijih pesama... ispravljam to sad...

NECU


I ne, necu ti dozvoliti da se vratish,
da gazish po rushevinama moga sveta.
Ne vrede priche kako stvarno patish,
i da te, kad si sama, muchi seta.

Pa sama si rekla da me ne volish,
da tvoj osmeh vishe ne mogu da kupim.
Uopshte nisi htela da se borish
a ja vishe nisam smeo da se trudim.

Zashto izgovor sada za to trazish?
Ja zbog toga ne zelim da ti sudim.
Zashto uspomene iz zaborava budish?
Ja ti samo prijateljstvo nudim.

Zaborav je mali da bi u njega stala,
zbog toga se samo josh vishe bojim,
jer te, priznaj to nisi znala,
duboko u srcu ja josh uvek volim.

Ali ne, necu ti dozvoliti da se vratish,
da gazish po rushevinama moga sveta,
jer znam kako je kad stvarno patish,
i kako te, kad si sam, muchi seta.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Kristina 11.11.2006. 21:26
Ovako: ja sam pravila prilicno dugu pauzu u pisanju, a kad sam nastavila - evo sta je ispalo:) Posle pauze ovo je prvo prikazivanje pesama vecoj publici ( pa se nadam da ako bude bilo komentara nece da budu strogi).
Uglavnom, meni ljubav ovako izgleda:)


    Kod nase klupice

Dodji. Cekacu te kad sunce zadje,
kad sve izbledi nakon crvenila boja,
jer kad budes tu bice mi sladje
da kazem svetu da sam samo tvoja.

I neka ti ne bude neobicno
ako zaustavim dah, oci mi se sklope
ili ucinim nesto tome slicno,
samo pusti neka se minuti tope.

Jer zelim da te osetim snazno,
da pod rukama mi bude tvoje telo
da culima jedino ono bude vazno,
da ga dodirom upamtim celo.

I prislonicu glavu na tvoje grudi,
osetices kako nezno na njih stupa,
ali nista ne govori, tih budi
da cujem kako ti srce lupa.

Da naucim tu muziku sto svira
da njenu tajnu svom telu odam,
jer kad te grlim ne da mi mira,
jer hocu po tom ritmu da hodam.

Samo dodji. Moja te ljubav ceka.
Jedino s' tobom sve mi je vredno
i sve dobija lepsa oblicja neka.
Ti si sve sto mi je potrebno.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 13.11.2006. 00:20
 :clap: :clap: :clap: :clap:
svidja mi se... mozda samo par izmena ali svidjaju mi se rechi... svidja mi se poruka koju pesma nosi... ahhhhh...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Kristina 13.11.2006. 22:58
 :dancing:

U tom slucaju, mogu da postujem jos neku  :hihi:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 25.11.2006. 14:23
Odbacena

Odbacujes moje stihove...
olako, poput moje igre njima.

A ja, kukavica, skriven
iza niza zamrljanih, grafitnih reci,
                               bojim se...

Strahujem... da se ne probudim iz lazi,
strahujem da te nikada nisam ni voleo
i da nikad nije bilo nas...

Zato, ne krivim te sto
olako odbacujes moje stihove...
olako, poput moje igre njima.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: solo 25.11.2006. 14:24
Ja, autor...



     Pricao sam sa covekom koji svoje pesme odbacuje.
Onda, kad njegova inspiracija nestane, odbacio bi pesmu
kao trag da je ona uopste i postojala. Negirajuci njen znacaj
zaboravio bi citavu vecnost sadrzanu u trenucima dok je
cekao da se vrata pred njim otvore. Nisam ga razumeo
a ni sam nisam cinio drugacije. Ja, onaj koji ispod pesama
ne stavlja ime. Ja, onaj sto se svojih stihova ne odrice ali ih
i ne prisvaja, poklanjam reci svakome ko se u njima nadje
a ipak, na to nemam prava.
       Ja... vodio sam razgovor sa samim sobom...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 14.02.2007. 23:38
           Zaboravi!
   
    Sve sto sam rekao, zaboravi...
    Zaboravi, i tada sam cutao, jer
    reci, izdajice, tisinom prekrivene,
    nisu imale onu notu sto kazuje...

    Zaboravi sve sapate, reci
    da bice bolje, obecanja prazna
    da bicu zauvek kraj tebe...
    Zaboravi... ne, nece me biti.

    Zato zaboravi jer nisam umeo da kazem,
    da u jedan red smestim sve...
    Zaboravi, nisam umeo, sad ne umem...
    Oprosti, cutim...

    Lagao sam, i to zaboravi, da
    drugaciji sam od svih...
    Nisam!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 14.02.2007. 23:39
        Ime tisine
   

    Pitaju me za ime tvoje,
    kome stihove i pesme redjam,
    pitaju za oci, koje su boje?
    Da li te cujem, da li te vidjam?

    Za odgovor moj, ti spokojna budi,
    odavno vec ne spominjem te...
    Pitaju da li zaborav ti sudi?
    Ne, samo na proslo ne vracam se.

    Koracas li sama zanima njih,
    il' govoris nekom da njegova si?
    Znas li za, ijedan od ovih stih,
    ista novo o tebi znam li?

    Pitaju me za ime tvoje,
    dal' iza reci svojih stojim?
    Misli o tebi da li se roje?
    Da li te i dalje...

    Al' za odgovor moj, ti spokojna budi...
    Ja odavno vec ne pisem o tebi...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: SSpin 18.02.2007. 19:43

`````````````````````````````
Slatki umor sanak polako donosi
a sve brige koje more,
Nisava daleko odnosi.
Mladoj glavi
februarski dani iskusenja prave.
Nadahnuce daju,
opojni vetar
i zvuke tisine
da ne zaboravi.
``````````````````````````````

Moja prva pesma u kojoj se doticem Nisa, tako da mislim da je red da je postavim na gradskom forumu ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Slovenska 18.03.2007. 16:49
Oslushni tishinu

Zagrli moju tugu,
nasloni svoje chelo na njene usne,
oseti hladnocu shto razara.
Priljubi se uz moje nemire,
zivi u njihovim otkucajima,
zazmuri...
Molim te,
ne napushtaj moje strahove,
ponesi ih sa sobom.
Sada...kad odlazish,
samo ovu tishinu oslushni,
chucesh...

Slovenska
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: IVAN 22.03.2007. 16:57
@Slovenska

citam sve tvoje pesme, predivne su :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Slovenska 02.04.2007. 08:05
Kad tishina zacuti...

Kad bol zacuti,
kad zaustavim vreme,
secanje postaje vechnost.
Moja dusha u procepu
tishine,
razapeta mreza lazi...
u shupljinama potisnutih
strasti
divljaju tvoji vetrovi.
Gubi smisao
nashe postojanje
ochajnika.

Slovenska
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 05.04.2007. 22:14
Danas sam se probudio u jednom od onih buntovnickih raspolozenja kada od samog jutra osecam prkos koji iz sebe zelim da izbacim i celom svetu dam do znanja da nisam statisticki podatak, da me ne mogu ugurati u jedan broj i vecno osudjivati za tudje greske... a u nekom listu procitah da Kandiceva po Beogradu pravi neki performans i trazi da nas svet strozije kaznjava, trazi sankcije... i htedoh da uz tekst koji sledi stavim njenu sliku ali oprosticete mi, previse mi je mrska i svoje reci nisam hteo da prljam... izlet mojih dela u "politicke vode" ne zamerite mi jer iza svake reci stojim... ispod teksta koji sam danas napisao, postavicu i pesmu koja je nastala nakon poznate emisije "Kljuca" kada su gostovala deca sa Kosova i Metohije...



            Zahtevam!

   Recite meni, sto pred vama stojim, da moje kuce zapravo nema,
da moje je sve u stvari tudje? Recite meni, od krvi i mesa, zar na papiru sam samo brojka?
U oci me gledajte i recite da sve kroz vekove sramno je i nevazno, da koreni moji su prokletstvo,
da dusa i cast se vise ne broje... Recite mi da sve je bilo lazno, celo detinjstvo, sve te boje?
   Ponovite, zahtevam, sve to hiljadu puta ja vam ni trena verovati necu jer
moja je rec ta sto vredi a vasa jeftina i bez srca. Zahtevam da na papiru i moje ime stoji,
kraj imena sve sto nemam, sve moje nade, zelje i snovi...
        Upisite jos da ne zna se cena, upisite jer branicu sve to dok me bude!

Slavko Ilic
05.04.2007.



      Zov!

I nocas srce jako tuce,
teske me brige ponovo more.
Kazu, sutra ce danas biti juce,
kazu, radite ono sto drugi zbore!

Dok suzama na papir utiskujem reci,
crni mrak mi tuzna secanja vraca...
Kada meci su, od zivota, bili preci,
kada nestali su ocevi, sinovi, braca...

Otimaju ono sto bilo je nase
jos dok je Zemlja bila ploca.
Svojim nas nedelima i terorom plase,
poje se suzama decijeg placa.

Pogleda poput, u kavezu, ptice
u kom svi su snovi o slobodi,
detinjstvo ne dopire dalje od zice,
dalje od vojnika sto ih vodi.

Teske me brige ponovo more,
srce neprestane bitke tuce,
za sve ono sto je moje,
ka zemlji, domu, na jug me vuce.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Slovenska 06.04.2007. 20:27
Zvezdane nesanice


Blude nemirom
pogledi tvoji,
kao senke sablasnih nevena
mojim licem
od papira.
Postojimo bezglasno:
ja od nemira
bezglavo,
ti
u noci od sjaja i beskraja.
Nasa je noc.
Htela sam tada...
zbog nas
da ne dogori kestenje
u vatri ceznje vecernje.
Noc.
Klupa pod zvezdanim drvetom
i
fijuk zakasnelog voza
u trenutku
ljubavnog
nepostojanja
u nasim venama.
Odsjaj milovanja u kosi-
bljesak smeha u zubima.
Mesecinom oplodjeno telo spavaca se budi.


Slovenska
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ghoul 02.05.2007. 08:04
evo jedne od pesama dejana ognjanovića....

 Satir

Ja satir sam tvoj
presit divljih gljiva,
reči su mi otrovane
a srce medeno.

Ja satir sam tvoj
vatre preskačem sutonje,
golo telo u reci ti pijem
dok vinom se ne opijem.

Ja satir sam tvoj
drčak ko jarac,
uporan ko vampir
da srcem se tvojim ogrejem.

Ja satir sam tvoj
kraj ugaraka što bez svesti leži,
dok snove mami leta zrelog kiša
a proplanak se crveni od gljiva.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: cyberwitch 03.05.2007. 12:12
Dragi moji, procitah sve ovo i ne mogu da se nacudim, jer su vam stihovi vrlo razocaravajuci  :'( i da u njima postoji jako malo ma i najsitnijih naznaka talenta (a o umecu da i ne govorim). Mogla bi se izdvojiti samo Slovenska, za koju ukoliko ima manje od 20 godina ima nade. Ne zlim da vas obeshrabrim, ali vam najtoplije preporucujem da citate sto vise vrhunske pesnike (poput Bodlera, Malarmea, a od nasih Crnjanskog), jer cete tada uvideti koliko toga vasim redovima fali da bi se uopste nazvali poezijom. Nadam se da vas ipak nisam naljutila, jer nisam zlonamerna
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Iva F 03.05.2007. 15:24
@cyberwitch
Svaka kritika je dobrodošla ali mislim da je vaša ipak prestroga.
Ovo je prostor gde su nam forumaši sa poverenjem poklonili svoja osećanja.Ovde ne moraju da budu ocenjeni,dovoljno je što su svoje stihove podelili sa nama.
Dakle, nemojte se obeshrabriti, samo napred.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 03.05.2007. 17:18
Tropiko
>> Dejan Pejčić

Zarobi moć kapi kokosovog mleka
   na vrhu svog jezika...
Upregni zov timpana,
   nek utihne jeka!
Na vrelom pesku,
   u smiraj dana,
oseti šum talasa,
   što miluju ti stopala,
doživi fresku
   koju nižu u plićaku...
Dozvaće te slika
   negde iz daleka...

Nek palma zamaše
   otpozdrav glasu
što ga s kraja mora
   nosi kap u talasu...
Oživi tu poruku
   u nekom drugom svetu...
Pokušaj da shvatiš
   neko drugo vreme...
Prihvati tu ruku
   što ti se pruža!
K’o makovo seme
   doživi planetu...

Zažmuri... na usne prisloni more...
   u večnoj soli okusi med.
Oživi svitanje neke tuđe zore
   kad svetost mira dođe do vrhunca...
U pozdrav daljinama
   nekog drugog sveta
zarobi u beskraj kapi
   tihi poj gitare...
I kapi sa dlana
   duni, nek ispare,
na krilima vetra,
   u plamenu sunca...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: cyberwitch 03.05.2007. 21:57
@ I_W_A

U pravu si... izgleda da sam jutros ustala na levu nogu, sto mi ne daje za pravo... dakle, dragi moji veliko izvinite... u stvari sam samo htela da vam kazem da poezija zahteva uzasno puno rada da bi se takvom zvala. a vi ste pokazali da ste mnogo hrabriji od mene - ja sam napisala milion stvari, a objavila tek par, studijama obavezna da procitam more vrhunske knjizevnosti, zauvek sam izgubila jedno od glavnih obelezja mladosti - hrabrost...
izvinite jos jednom!
p. s. a pride mi se dopada ovo sto je danas ostavio urbazon!  ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Iva F 03.05.2007. 23:54
Citat
... u stvari sam samo htela da vam kazem da poezija zahteva uzasno puno rada da bi se takvom zvala. a vi ste pokazali da ste mnogo hrabriji od mene - ja sam napisala milion stvari
U pravu ste,naravno.Baš to, što ne znamo koliko je pisanje pesme teško i zahtevno, čini nas hrabrim.
Drago mi je da ste ovde i još više bih volela da postujete vaše stihove.Vaš primer će sigurno značiti onima koji pokušavaju da se izraze pesmom.Naravno da su i kritike dobrodošle(samo malo nežnije,da nas ne ubije prejaka reč  ;) ) Hvala   :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 04.05.2007. 11:24
p. s. a pride mi se dopada ovo sto je danas ostavio urbazon!  ;)
hvala... ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 05.05.2007. 08:55
Dragi moji, procitah sve ovo i ne mogu da se nacudim, jer su vam stihovi vrlo razocaravajuci  :'( i da u njima postoji jako malo ma i najsitnijih naznaka talenta (a o umecu da i ne govorim). Mogla bi se izdvojiti samo Slovenska, za koju ukoliko ima manje od 20 godina ima nade. Ne zlim da vas obeshrabrim, ali vam najtoplije preporucujem da citate sto vise vrhunske pesnike (poput Bodlera, Malarmea, a od nasih Crnjanskog), jer cete tada uvideti koliko toga vasim redovima fali da bi se uopste nazvali poezijom. Nadam se da vas ipak nisam naljutila, jer nisam zlonamerna

toliko toga ima u Vasim redovima sto mi se nikako ne dopada, ne zato sto sam medju "kritikovanim autorima" vec zbog nekih drugih stvari koje jednostavno nisu (bile) ispravne u vasem postu... na osnovu vasih postova stekao bi se utisak da bi morali znati kako se kritika upucuje. lako je reci da nesto ne valja, nije tako lako napisati dobru i konstruktivnu kritiku. Ne, nije dovoljno preporuciti "vrhunske pesnike" i smatrati da ste doprineli boljitku jer recimo meni se Bodler svidja ali mi Crnjanski nikako ne lezi. Drugo, poezija koliko znam nema egzaktnu definiciju po kojoj bi se moglo reci sta jeste a sta nije poezija. Po mom misljenju je poezija sve u sta je ulozeno neko osecanje, sve sto je imalo doprinelo tome da se autor ili bilo ko drugi bolje oseca. Postujuci to i ne priznavajuci nikakve granice, pravila i slicno znam da su moji stihovi (ako se tako mogu nazvati jer nisam strucan) meni pomogli, znam dosta ljudi koji su se u njima nasli i sve je to meni jednostavno dovoljno... nemam ambicije da izdajem zbirke, stampam i prodajem u milione primeraka, kupujem stanove od zarade... ne...

Postovanje,
S.Ilic

p.s. naravno da nista iz Vasih redova nije moglo izazvati ljutnju jer ipak... ne moze se bas svima svideti ono sto radimo i racionalno je to tako prihvatiti... sa druge strane zaista bih zeleo da cujem konkretne kritike isto toliko koliko i da vidim tih par objavljenih pesama (jer kao takve medju mnogima sigurno odgovaraju Vasoj definiciji poezije ;) )
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: cyberwitch 09.05.2007. 13:58
S obzirom na to da su svi koji su od mene trazili konstruktivnost u potpunosti u pravu, ja cu sada sebi dati malo vise prostora da uputim nekoliko “saveta”, ne umisljajuci, naravno da sam bilo kakav ekspert, ili, daleko bilo, neki od pisaca koji su upucivali savete mladjim kolegama (poput Kisa). Elem, nista sto cu ovde reci nece biti novo, ali mi se cini da na te stvari niste obracali paznju. I iako je gggr u pravu kada kaze da definicije poezije nema, ipak se oko pojedinih odlika poetskog jezika mozemo sloziti. Npr. poezija je jezik koji oneobicava i time pojacava percepciju recepijenta (setimo se stiha Jovana Ducica, kog ja uzgred ne volim, ali koji ima pesmu koju obozavam “Jablanovi” i iz koje je ovaj, iz lektire svima poznat stih “Zemljom, prema meni, / Lezi moja senka” – to je stih koji tera na preispitivanje percepcije). Dakle, kolridzovski receno, poezija jednostavne stvari cini slozenim i obratno. Odavde proizlazi i drugi zakljucak: okostale, ovestale metafore, klisei i ritmovi nisu dozvoljeni osim kada se njima igramo (za sjajnu igru ovestalim metaforama i frazeologizmima dobar primer je Popin ciklus “Igre”) – ne mora svaka poezija biti zatvorena u sebe i nejasna, ali uvek treba traziti nove metafore i poredjenja, nesto sto ce citaoca iznenaditi, sto ce ga naterati da razmislja, da oseti poetsku sustinu recenog (evo, npr. malo Crnjanskog, iako je gggr rekao da ga ne voli: “gde cu smeh pod jablanovima samim da sahranim”, “mrtva si mi gola”, “Teska si bila, vrela i bosa / kao snop zita kad se razgrne”, “Secam se samo (…) I da je u nama pre uranka / zamirisao bagrem beo.” Itd…). Dakle, poezija ne sme biti bezukusna kasa koja klizi niz grlo (bolje od toga je cak i da bude kost koja ce u njemu zastati), vec raskos ukusa. Pored originalnosti u izrazu, treba teziti i onoj u formi; ukoliko vec koristite rimu igrajte se njom – odjednom iznenadite promenom ritma i rasporeda rima (Crnjanski je tu maestro), a zvuk vam naravno uvek moze posluziti i da prizovete atmosferu ili predmet o kom pisete (setite se opet skolske lektire i Santicevih stihova “Pucina plava / Spava, / Prohladni pada mrak. / Vrh hridi crne / Trne / Zadnji rumeni zrak.” I poslusajte zvuk i ritam ove pesme, asocijativnu moc ovih stihova postignutu zvukom.). I jos nesto, ucite se poziji od vrhunskih pesnika, jer ma koliko spontano dolazila, pozija je izmedju ostalog i vestina. Mislim da sam malo preterala u duzini pa cu ovde i stati. Nadam se da ce nesto od ovoga biti od koristi nekome od vas.
p. s. a kada je o mom pisaniju rec, objavljene su mi bile kratke price (ukoliko izuzmemo srednjoskolske pesme), a da bih nesto ovde stavila, moram prvo ponovo da procitam neke svoje stvari, pa da vidim ima li tu bilo sta vredno bilo cije paznje.

p. s. p. s. molim sve koji su mi se obracali da mi ne persiraju, jer verovali ili ne ja sam (jos uvek) mlada osoba, ili se barem takvom osecam, a id a nisam opet bih vas isto molila  :vestica:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: t0M 11.08.2007. 15:11
Zvezdana smrt

Dodji, ove magične kišne noći,
da pojedemo poslednje parče suvoga hleba
što polako truli u mojoj fioci.
Dodji da pokrenemo taj sat života
i lagano, za sva vremena,
krenemo u nespokoj.
Da podelimo svest o tome
da do zvezda nikada nećemo stići.
Da ovde ćemo mi zauvek ostati,
u ovoj maloj sobi magijskog kova
satkanoj od pustih dečjih snova
što sve dublje tonu u zaborav.
U ovoj ćemo zatvorenoj kapsuli
stvoriti sopstveno nebo
i smestiti svoje beznačajne živote.
Ovde će naše duše počivati večno
u svom malom kutku nebeskome
beskrajne rajske lepote...
ili gorke paklene muke.
Dodji da još jednom odenemo svoja svemirska odela
u podnožju ove vaseljenske luke.
Da ozarimo lica nesputanom sigurnošću,
u oku da vidimo dalekih zvezda blistavi zrak.
Dodji da se još jednom spojimo u strasnom zagrljaju
i mladi, polako, krenemo u mrak.

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Iva F 11.08.2007. 15:55
@ t0M
Pesma je divna! Eh, da je više takvih.  :clap:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 07.09.2007. 20:07
Jos si ti mlada, nailazices ti na takve pa ce ti i dosaditi :D
kakvo divno iznenadjenje sto je neko makar i na kratko oziveo ovu temu... Trebalo mi je nesto iz nje i ocekivao sam da je nadjem pri dnu :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 07.09.2007. 21:48
Ti me mozda opet negde cudno slutis
usred puste sume u osami mraka
i poludim tada kada bolom drhtis
darujuc se cela zeljama decaka

u mislima mojim.I taj ludi plamen
silazi niz ruke u ponore ledne
da me zlog izleci.Pa bih da ustanem
i da usne suve a ljubavi zedne

prislonim na nebo.A ti dugo cutis
odlazeci stazom de te greje kamen
da me mozda opet u osami slutis
raznoseci mrakom podivljali plamen


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 08.09.2007. 14:40
Uhuu al je ovo dobro... Svaka cast!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Iva F 08.09.2007. 16:04
 :appl: :bis:
 Samo da ponovim gggRove reči: svaka čast!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 08.09.2007. 23:09
@goran: odlicna pesma!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: zavs 08.09.2007. 23:53
Pesma je super.   :appl:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 09.09.2007. 12:53
Slabašni drhtaj nemira,
šapat krila leptira,
tihi zov svemira
i sjaj zvezde...
Nežan dodir breze,
kap rose...
Osećaj svile na usnama...
I večnost se otvara pred nama...

naslov: Poljubac
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 10.09.2007. 15:47
Pohodim nocas i nebesnu ccesmu
da se napijem tajno osvecene vode
da snevam davno nepevanu pesmu
na livadi zlatnoj gde zla ne dohode

Ccekam svanuce.Pod nogom izvor ne disse
i mrtve zvezde gnjiju ko voce zrelo
Na nebu zaspalom urasta sve tisse
raskovnik mrki u trossne noci telo

U jutro kriknem i zaseccem obzor
da svetlost se prva u vene pretocci
a iz ccesme krvave ko kroz mraccni prozor
mesto vode teku iseccene occi
 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 19.09.2007. 19:25

Na sahrani jednog
cculo se i ovo :
Drzzao je svima
oprosstajno slovo

A on dole ,ccudak,
smesseci se jetko :
Da sam mrtav hladan
dessava se retko
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: gggR 20.09.2007. 10:43
Malo crno zar ne? ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 20.09.2007. 23:01

Obiccan dan.Sunce u dnu sobe sakriveno.Kissa.
Kissobrani vode prolaznike.Drzze se za drsske.
Prazan stan.Ja potrbusske.Niz mokre ulice od plissa
drvoreda slike.Osmehnuta lica padaju iz krusske.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 21.09.2007. 23:25

sumrak se pali na toplim kolenima
na vratu
gde bol zastaje u begu

taj grubi dodir hladnog iskustva

dlanom proleti zlatno prividjenje
devojka razbijenih godina
i prolece severnog predgradja

pijani starac priccace beskrajno
o njenim manirima
malenoj uspomeni u predveccerje

joss jedan osmeh
dok zalazi sunce
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 22.09.2007. 19:00

Ti nisi possla nikuda
i sunce nas je uzalud pojilo jutrom

hodali smo pod senkom verovanja
i nismo za cutanje znali

u travama krilo je prolece
misao nasse krvi
veliko davanje zaboravu

i nismo uopsste stigli

negde nasred puta
udavilo nas je secanje gorko
pa budjenje nasse
mozze da potraje dugo
 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 25.09.2007. 22:01

Gospodaru,
ponovo se
u POHODE spremam
i alatu otkivam
potkove zlatne

Ccuvaj mi vernu ljubu
jer mnim
vratiti se necu
ovoga puta

neka se nocas
ruke vrele
spletu oko neveste ccedne
neka se
opet
utroba moja
pretocci u njenu

oni
ssto posle mene dodju
da pale vatre Vidovdanske
i u kandilima
zzisske veccne
neka ne zamere nikada
ludostima mojim




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 26.09.2007. 22:07

Vreme bez secanja na nju
sred Nissa
ulica gde voda imitira hod njen
a pritvorene kapije
lice

natkriljena potkrovlja joss je prate
zaspalu
u ovaj tren

occi trajanja unaokolo
kissa
da me napije
ona drugome dok poklanja osmeh

jug kradom doziva ptice
i ovu uspomenu malu
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 28.09.2007. 10:28
Goranove pesme... neko novo otkriće... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 30.09.2007. 22:31

Nedoskoccive
ludi nas kovacc kuje
negde izvan prostora

u novom vremenu
sa one strane smrti
nassa nepotrccala stopala

skocci
dani dok osmehe kriju
dok uz nedra se uspinju
cekanja vrela

na nakovnju vremena
koraci odjekuju
pod zamahnutom rukom
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 01.10.2007. 18:05

Veliki knezze
zzivot je sa one strane

tu sokolari vatrom love
nevidljivu pticu

pusti me knezze SILNI
da odem tamo
jer dan je isti
a
jedino su recci nedovrssene

star si
pisaru sedam velova
sorabske dusse

nemira oslobodjen idi

i dugo pamti

tupo je meso ljudsko
i dussa je nassa slepa
 pred mocnom navalom zaborava

tvoje je
da budess
i od sebe jacci



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 02.10.2007. 22:04

Pokussavajuci da uhvatim vetar
izmislih kraj ulice

Ko si - pita nimalo iznenadjen
zaustavljen zidom cutanja

Dok rukom zaklanjam lice
ne zzeleci da me prepozna
govorim da sam sluccajno nadjen

Smehom otvara vrata
neotvorenog lutanja
zove me gde nisam bio
avaj
izmedju dva nehoda nemocan cutim

Gle junaka - ruga se odlazeci
u srcu tvome placce neverna zzena
vracam ti zidove netaknute
i zaborav kada se njoj uputim

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 03.10.2007. 21:07

Kao nov
upravo izassao iz fabrike obecanja
koraccam poliranim trotoarima

moj osmeh blistavog porcelana
moje ruke zlatnog dodira
moje srce nestvarnog obracanja

prolaznicce
ti me ne primecujess
tvoje su occi zagledane u nevidljivo
tvoje su usne zelene od ccekanja
dodirni me sluccajni ssetaccu
dodirni me da procvetam
i proreknem ti sudbinu

gde su nestali
zaspali u mimohodu
meni sliccni
imali su sjaj u occima
i novi dlan na dlanovima

zbog ccega su pozzurili tamo
odakle ja dolazim
ja sam poslednji
ipak
iz poslednje serije popravljenih

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 11.10.2007. 13:47

Bilo je nebo i strepnja i tama nocna
ulica sakrila oci u male zelene ruke
mir je ponovo sveo i vreva mocna
palila je sred kamena davne prazvuke

smisla.Svilena varka telo je skrila
i pticu nemu usred velikog leta
i sve je spavalo dok nas je budila
sarena slutnja u san tad preneta.

I bese jauk i toplo more iznenadno
i suma sve hladnija bacena u usne
i bese tad vreme isuvise jadno

i bese sve.Ostade samo pesma daleka
da nam se ponovo u venama gusne
u napor poimanja svega sto se ceka.



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: bonnie 11.10.2007. 19:22
Jedino sto sam zelela
Je da te vidim u svetlu
zato sam tako silno
poletela ka tvome svetu.
Ali tvoj lik
i u ogledalu je isti
vidim samo tamu,
Mrak, nijednu boju
A znas i sam
Da na kraju
Ne ostanemo cisti
ni u uniformama
ni u stroju
ni pod zastavama,
Sto lelujaju na vetru...
Ni oni sto znaju
Na kraju
ne haju,
sto isti smo pred bogom
I ljudima,
sto podlezemo cudima
ovog sveta
i svih vekova...
Nisu nas nahranili
ni hiljade plehova
naseg hleba jedinog
Isusovog tela
i njegove krvi,
koja nas mrvi
u prah stvara
da ostanemo vecni
Zar mislis da cemo svi
hodati putem mlecnim,
i naci svoju zvezdu?
Zar mislis da cemo
u smome gnezdu
naci smisao zivota,
bez trunke zrtve na kraju?
Ne, necemo biti u raju,
iako je on iluzije lepota!
Zato te molim.
dok pesak mi kosti ne ogoli
Pokazi mi se u svetlu,
jer ja na njemu stojim
i stajacu
sve dok postojim...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 11.10.2007. 19:46

Divna pesma...

Tuga na pocetku resena je onim svetlom na kraju.

Nastavi kako ne bih bio sam sa stihovima i svetlom!

Ostali forumasi su izgleda stidljivi...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: IVAN 11.10.2007. 19:47
Nismo stidljivi. Ja sam je procitao vise puta.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 11.10.2007. 19:51

Nisam mislio samo na citanje,vidim da se dosta cita.

Ideja je bila da se pesnicki raspolozeni forumasi,a ima ih ( barem u dusi ) mnogo
oprobaju i na ovom polju.

Ovom prilikom ja ih ohrabrujem !
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 11.10.2007. 20:08
a'e, da ne kazete da se stidim! :P

Citat
Eho
Dejan Pejčić

Posmatram zrake sunca u stotinama kapi kiše,
dok vetar nečujno moje misli njiše...
Odjeke vremena čujem sve tiše i tiše...
Na zalasku sunca zaborav sve briše...

Odlazi. Odlazi... Sve na kraju odlazi...
Trenutak prolazi...
Večiti su samo odrazi,
naše siluete u plavičastoj vodi...
Hodi...
Zažmuri, i u novo sutra zakorači,
dok suton nam sunce s neba svlači,
dok noć lagano mrači prohujali dan...
Zažmuri... I krenimo u san...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 11.10.2007. 20:24


malo pozitivne i pozivne kritike

i evo lepih rezultata.

A ostali...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 11.10.2007. 20:33
:)
ja sam postovao i ranije, tako da se, mozda, i ne racunam bash :D
ali, stvarno, sta je sa ostalima? 'ajmo, ljudi! ;) nemo' se stidite, pa svi smo nashi! :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: bonnie 11.10.2007. 20:59
Samo me probudi u svitanje
I otvori prozore
Osecam radjenje zore
U kosi njeno uplitanje
I postaje mi sve gore.
Spusti mi glavu u svoje krilo
Nezno poljubi u celo
Zamisli da nista nije bilo
Da ti je srce celo
I da ti nije klonulo telo
Da ce ti izrasti novo krilo
I da ces obnoviti let.
Kada velika zuta lopta
Bude na nebu vec visoko
Kao uvek puna zivota
Neka je oseti i vidi tvoje oko
I misao vine kao soko
Za koga je plen jedino dostignuce
O, probudi me u svanuce
I neka ti ne bude zao
Sto se moje telo muci
Da udahne poslednji dah zivota
Dusa je ta iz koje snagu luci
U njoj je sadrzana sva lepota
Odrzace tvoj let da ne bi pao
Ma probudi me u svanuce
Jer ne zelim da molim
Dusa je zeljna cvrkuta ptica
Mirisa peska i morske soli
Zagledaj se duboko u moje oci
I pogledaj ne celu jos jednu boru
To je zivota poslednja klica
Koja nece opstati
Ni do kraja ove noci...


Kad naleti inspiracija eto mene opet kod vas na obali mora da zderemo skoljke  ;D
Mada u principu vise imam proze, a poezija naleti kao poseban trenutak, komentar, kao kritika na nekoga ili nesto, i kao sala.
Pozdrav "stihoklepcima"   :vestica:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 12.10.2007. 15:06


Stepenista
zastala zaspala
izmedju dva vremena

umela su
da govore sa tabanima
o nehodu i nemiru
i sa njima
da silaze na ulice

kao reka
slivaju se jedan u druga
kao ruke
topla su dozivanja
u nesto novo
negde dole
ili visoko

kao i mi...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 14.10.2007. 16:38

Mrezama vremena uhvacene
dovlace nas nebeski ribari

zato ne sanjaj vise

izdali su nas prividi slobode
u vodama mracnim

cutanjem oblikuj pticu
mir visina da kvari
krilom padanje da plasi

ako let ne zapocne jednom
kako se uzletu i sunovratu
nadati mozes

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 14.10.2007. 17:50
Citat
Zašto dopuštaš mašti da leluja?
Nemirni trnci nervoze nek' nestanu!
Opusti se, da ponese te struja.
Neka svi nemiri prestanu!

U jedinom trenu koji traje večno
u nedogled misli teže da se roje.
Zažmuri!
I prisloni njene usne na svoje...
>> autor: Dejan Pejčić

 :zaljubiska:                                     :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: bonnie 22.10.2007. 20:24
Ljubav za jednu noc

Osecam kako tisina cuti
Pri pomenu tvoga imena
Kako mi prsti tvoji miluju grudi
Usne klize duz ramena

Da li je ovo strast ove razbludne noci
Ili sam se spotakla o kamen ludi
Ne pomeram vise ni usne ni oci
Neizvesnost je ta koja nas cudi
I podize ovu oluju u meni

Pustinja u dusi tvojoj
Sipa pesak u zube i oci
Talasi leda kidaju sve moje misli
Postali smo begunci strasti
U pijanoj noci...

Usne su igrale u istom ritmu
I oci pricale najlepse reci
Ali osecaj krivice je jaci
U vodu pada sve ono malo
Sto tako puno znaci

Blagi drhtaj celog tela
Zbog tvojih dodira tako jako boli
Zasto smo ucinili sve sto nismo smeli
I dozvolili strasti da nas oslepi
Nije mi telo moglo da odoli
Boze kako smo u mraku lepi!

Ne zelim da prestane nasa igra
Jer samo je mi igrati znamo
Tela u velicanstvu kao sfinga
Ova me ljubav najvise boli...

Pusti da prva odavde odem
Zora ce obrisati tragove moje
Nece me biti ni u tvom dahu
Kada se prvi pupoljci ruza
Vodom  ociju mojih napoje
Osetices me samo u njihovom prahu... :crvenilo:

Ova pesma je pisana davno i jedna jedina je takoreci "ljubavna". Posto sam bila naivni devojcurak tada kad je pisana inspiracija je bila prva ljubav. Uzas...evo sad me sramota  :bear_wub: Ali u isto vreme mi je simpaticno.  :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 29.10.2007. 19:16

Isti pred navikama
ponavljamo tišine
nerazumno i dugo

zatvoreni u sve
stegnuti u ništa
i tako sami do rasprskavanja

jedino se voda
u vetar pretace
isuvise neprimetno
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 04.11.2007. 22:33

REČ mi je tvoja
sve

zlatousti

okupan njome gordo hodim
u svetlo i tamu
u svet i u NE

izvor i uvir ja sam
lav i orao
mladi bik mesečev
zmija sa jabukom u ustima
i greh ponovljen
neznano puta

zasužnjen u telu prolaznom
strepim
da tajna se POČETKA
ne spozna prebrzo

nebo da ne padne na glave
na glave keltske
nedostojne naše

o
mogu li to



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 05.11.2007. 22:43


Došapnuću tajne
da me želja prodje
da blago razdelim
što nikada dosad
postojalo nije
a teško me veže

došapnuću tajne
onoj što u podne
nedoskočna dodje
da u telo mraka
nemoć moju skrije
i opet me srećnog
u nevide vrati

tu zlatnici svega
kad su priče sjajne
okovani leže

došapnuću tajne
da se razjesenim
jer ničega nemam
pa ni samog sebe
u očima njenim

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: bonnie 07.11.2007. 02:46
Bojim se priznati sebi
Ono sto tisina sapce
Reci upucene tebi
Kazuju se od sebe same
Ne bezim vise
od prokleto gole tame
jer prodjoh vrata raja
i prodjoh vrata pakla
ali ni u jednim od njih
tvoju dusu nisam dotakla
ona je tu, osecam njen nemir
i nisam sigurna vise
ni da li je skriva svemir
ni da li je to vazduh sto disem
reka sto uzburkano penusa
za mene ce ostati tajna
zauvek skrivena, pusta
tvoja dusa...
Samo u mislima sam s tobom bila
I u snovima svojim
Hiljadu puta usne ti ljubila
Oci mi tvoje podarise krila
Ali ih odmah slomise
A ljubav mi tvoja dusu ubila
I nesvesna toga
Omiljenu igru ponovo sam gubila
Zbog jedne iskre u ocima tvojim
Prestala sam da se bojim
Dane, sate i minute brojim
Zbog tebe crni andjele moj
Prestala sam da postojim...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 13.11.2007. 23:32

On i njegova senka
izmišljaju reči
i starice
što ih kazuju dugo
usred večite dokonosti

u proleće zaborave sve

kada prve ptice
odlete u noć
negde u jesen
on i njegova senka
ispod usana
lezaće sakriveni

jutro uzalud pokušava
od njih da nas leči
šapatom do bola

pogled
sa one strane oka
raznosi nadanja u nestvarno
to se ljubav ponovljena
poigrava
danima dolazećim



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 14.11.2007. 00:21
On i njegova senka
izmišljaju reči
i starice
što ih kazuju dugo
usred večite dokonosti

u proleće zaborave sve

kada prve ptice
odlete u noć
negde u jesen
on i njegova senka
ispod usana
lezaće sakriveni

jutro uzalud pokušava
od njih da nas leči
šapatom do bola

pogled
sa one strane oka
raznosi nadanja u nestvarno
to se ljubav ponovljena
poigrava
danima dolazećim





Pesma me je tako takla...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: mala anja 14.11.2007. 10:45
All I ever wanted was to be part of your heart,                             
And for us to be together, to never be apart.
No one else in the world can even compare,
You're perfect and so is this love that we share.

We have so much more than I ever thought we would,
I love you more than I ever thought I could.
I promise to give you all I have to give,
I'll do anything for you as long as I live.

In your eyes I see our present, our future and past,
By the way you look at me I know we will last.
I hope that one day you'll come to realize,
How perfect you are when seen through my eyes.



divno...

(http://i169.photobucket.com/albums/u203/nattyboo32/mwah.jpg)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 19.11.2007. 22:08


U krugu od bilja tajnog
stojimo mirni
milosrdja puni

sada smo sasvim sami

storuki

sa omčom vremena
oko vrata
i
drvom svetim

na obzorju
senke se naše
sa svetlom spajaju

LJUBAV je put
kojim se ide
kada se nebesa ruše


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 22.11.2007. 23:46

Nušava voda pe-nušava
okolo kamena
vilinske igre započinje

pod Triglavom noć Meseca
u peni vremena

ko god da je budan noćas
san vekova prelistava
pitanjem
da li su stigli SADA
do kraja puta
oni
što nas nevoljno a davno
ostaviše ovde

u naporu samrtnome
da živi ostanemo
sred prostora nespoznatog
nestajemo nepovratno

jer to beše reka
što došla je odasvud
izmilela izvan obala
i u sve nas pala
plaveći damare novom ljubavlju

to beše reka
čije dno niko video nije
što sama je sebe
iz ponora mraka iznedrila
u najtrajnijoj od svih noći

o vodo
laka kao dah
udahnut u pticu

na mestu
gde prvo bila je reč
izmedju tri nišavske obale
izrasta grad na čija vrata ispisuju
njegovo jedino ime



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 24.11.2007. 12:53

U sumrak je pevalo sivilo
drvoreda pred kapijama njenih darivanja
i predstava na trgovima

ona dolazi u rastočenu krv
i umiva se na prvom vodoskoku
dva pedlja od srca

pobunjena stvarnost 
pomera joj misao ka budjenju

to noć krade opore reči
i poruke se nevoljno prinose
snu nekog u mislima


 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 24.11.2007. 15:05
U sumrak je pevalo sivilo
drvoreda pred kapijama njenih darivanja
i predstava na trgovima

ona dolazi u rastočenu krv
i umiva se na prvom vodoskoku
dva pedlja od srca

pobunjena stvarnost 
pomera joj misao ka budjenju


to noć krade opore reči
i poruke se nevoljno prinose
snu nekog u mislima


 

Izdvajam ove stihove kao one koji mi se lično najviše dopadaju...
... lepo korišćenje reči...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 25.11.2007. 17:59

UDVOJEN svet
vidim

u snu vidim
na javi

blizu
i daleko

vatra premetnuta
u sve
i u NIšTA

tren kao ja
i
ja kao tren
u hodu beskrajnom
vremena što ne postoji

Lazare kneže

silinom srca
ti uznosiš se
iz zemne tame
u nebesa carstvo

udvojen svet
vidiš
u snu velikom
sorabskom


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 03.12.2007. 09:48


opet
u prostoru kazanom jedva
kao dah
nečija ruka
voda naslućena
i svetla

istim putem
do luka
u nebolet
u prah
u neka bolja
a nedočekana vremena



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 26.01.2008. 22:04

Na ivici novog govora
u praznini svevida
opet ludo usamljeno čekanje

dan pre morem bespočetnim
imaginarne obale postojećih dodira

i sunce dečije u netaknutim usnama

uzalud da dan ovaj govori
mlečna da nestane i ova staza
pre nego je potekla

noć se opet prividja
pogledima davno zaspalih


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 26.01.2008. 23:33


Sanjaš neotvorena za sve
trag slutnje

promeni samo korak
zaspao izmedju

vrati se odnekud
jasnija
opomenuta novim čekanjem

ova će noć potrajati
duže od nadanja ponovljenog

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 27.01.2008. 00:03
@goran laz,
Jesu li pesme posvećene nekom?

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 27.01.2008. 00:21


Da,JEDNOJ koja bi da razume
a ne ume,
pa sve u jednu ravan svede,
i ode u svakodnevno i besno
u svesno
a mene ne povede
zbog stida i greha neznanog
a tren je iskan
da bude veliki dan
saznanja valjanog

Pa neka,
neka od novog ceka
trenove nove
o ONOM palom u snove...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 08.02.2008. 10:39

Lament nad Kosovom



Milice
kneginjo

nad ispražnjenom Sorbiom
orao dvoglavi
otac i mati
ti si sada

zvona u Parizu
dok se još stišala nisu
rudnike zatrpaj
sluge raspusti
devojane pripremi

vidovdan u srce sakrij
zlatnim koncem
po nebu
izvezi pohvalu pobedi
u žRTVENOJ smrti
velikoj

na saborima
kad dodje vreme daleko
pevač neka blagorodi

sa prestola
isprati Oliveru
 i pleme tvoje
na put pozlaćene svetlosti 



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 09.02.2008. 00:24

Udvojen vidim
SVE-T

u snu vidim
na javi

blizu
 i daleko

vatra premetnuta

Lazar
pred vojskom mrtvom nebeskom
poslednju odbranu SVETA
započinje

da zvone pariska zvona
neće imati
ni ovde
ko da javi

trošni
kada se zduši sunčevi mehur
šesthiljadadvestota
godina biće

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: marko_17 21.02.2008. 15:20
1.- Ne zovi me vise
 dugo sam cekao da me zavolis i mislio sam doci ce taj dan ti si dobro vracala mi zlim dugo je trebalo da oci otvorim stalno sam sanjao isti...

 2.- NEMOJ
 NEMOJ DA PLACES KAD SUZA NEMA, NEMOJ DA ZIVIS OD USPOMENA, ZIVOT JE TAKAV ZNA DA BOLI, NAJVISE PATI ONAJ KO VOLI!! SELVEDINA ZEC I ALMIR...


 3.- Drugarice,mos mislit
 Da se svidjas mojoj drugarici to do sada nisam znala. Kad sam rekla da te volim samo mi je precutala. Sada places svake noci ni mom srcu nije...

 4.- seti se
 kad vreme ucini svoje i postanemo deo proslosti,nek ostanu makar uspomene,sjecanje na vreme kad smo bili srecni.

 5.- KAD BI ČOVJEK
 Kad bi ?ovjek mogao re?i ono ?to voli, kad bi ?ovjek mogao uzdi?i svoju ljubav do neba, kao ?to je oblak uzdignut u svjetlosti; kad bi poput...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 02.03.2008. 11:06

Moj obed
vrela je kaša
zvezdane prašine

i malo vode svete
sa dlana tvoga

Veliki kneže
reci mi jasno
da život je
i sa ove strane

kada se sokolari umore
i reči postanu suvišne
DANICA zvezda
neka mi puteve svetli

i vila u planini
nek predamnom
razgoni zveri divlje

san moj
doveka da traje

slutnja
glasnik nesreće da ne bude

rod moj
doveka da se množi

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 03.03.2008. 21:34

U nepostojećem uglu
ispod ispruženih ruku
nasmejana sanjaš

noć talasa zenice
i ja osetim
da dolazi ono davno
neslušano

tvoj smeh uranja u moj nevidljivi zagrljaj
zastanem
nestopljen sa tobom
ponovo bih da dečak budem
ponosan
i smeran zbog privremenog bola

mladost se to nesputana
poigrava
zaboravljenim snom






Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 04.03.2008. 18:12

podeljena u dve nevidljivosti
u san je
nečujna dolazila

ispod senke zenita
svila
njenog nemira i stidljivosti

u nedohvatu sunca
ruka je njena
nudila srce

ona je ptica
u letu rasprsnutom prvom
sokolica

vatreni ulov
njena je nesanica
pred jutro sveto dom


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 08.03.2008. 10:18

još jednom sebi jasna
u ruke moje podji
kao u hram beli
najsvetiji

molitva neka ti bude
misao jutarnja prva
i snova zlatna nit

kada se budeš glasna
vratila medju ljude
zagrljaj neka te sveti
od svega zloga čuva

korakom tajnim da ne čujem
sam kada snovima putujem
ponovo smerna dodji
pred svaki novi osvit






Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 12.03.2008. 19:14

seti se

jedna je senka
ponovila oblik tvojih usana
na mom ramenu
i obodu prazne čaše

iz nerastvorenih ruku
pobegla je nesmotreno
velika malena nada

u tvom kafeu
u srcu grada
ponovo kriju pesmu
koja nam se nudila

samo se ja ponavljam
sam i zamišljen
za stolom koji su davno odneli






Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 15.03.2008. 00:10

Iznad oblaka čardak palata
potok od svile i nebo reči
na dlan je stala ptica od zlata
srce i ljubav koja sve leči

U sobi sna sokolica budna
privija sumrake na grudi vrele
bez gneva plete nadanja čudna
sklapa u bokor cvetove bele

Niz prozor senke mir pronose
noć se prikrada sa onog sveta
svadbarske dare prosci donose

i divlje zanose davnoga leta
Netom se ona trgne u sebi
da vrati sve to tek sada ne bi
 




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 15.03.2008. 02:17
Sonet... divno... Nisam čula da je neko skoro napisao neki sonet...
Joj, sad mi samo zvecka po glavi metričko-kompoziciona shema za analizu...  :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 23.03.2008. 18:05
Вајар

Још једно путовање у подсвест.
Палим лампицу.
Осветљавам пространства недогледних можданих вијуга.
Укрштају се, пресецају, бриде.
Огњена светлост обасјава чело:
Замрљано филмско платно и звук поквареног грамофона.
Укочена игла забијена у месо,
док прокључала крв слива се у поре,
дере кожу и згрушава око опеклина - великих кратера боли и мучнине.
Осећам мој мозак натопљен сувишним информацијама…
Као неки фоликул испуњен слузавом течношћу који чека да пукне…
Експлодира!
Стање које убија…
Стање ирационалне логике и кидања свести.
Црпи енергију и живост.
Гута, без жвакања, брзо и халапљиво.
Као лешинар, кљуца мозак до изнемоглости…
И када схватим да је моја глава само празан простор,
потрудим се да га испуним неким вишим смислом.
Сузбијем осећања и мисли у једну тачку.
У једну реч… Истиниту и јаку.
Реч, сачињену од светлуцавог материјала,
с намером да друге пеку очи.
Они не подносе боју мога гласа…
Зато вриштим, док гласне жице не зашкрипе.
Зато светлим, јер Сунце јесам…
Суначај се! Чини ми се да говориш истим разумом као и ја.
Знаш, сенчење је ипак предвиђено за естраду човечанства.
И док се пружам Небеским пространством,
ја летим, јер Птица јесам,
јер Човек јесам.
Ја падам... јер Звезда(на) сам.
Лептири не дозвољавају да им мрежа уништи крила.
Ипак, Гусеница у мени још се крије.
Ја не губим тле из вида.
Попут Змаја у својим волшебним одајама,
на чардаку ни на небу ни на земљи.
Јуришам тако...Чељуст ми је гадна и гладна... Пуна ватре.
Тек у очима задржала се топлина, мека и местимична.

                  ***
Споји све елементе у један.
Лако… Као пластелин.
Ево, видиш како се ја играм.
Буди ослобођен предрасуда да ћеш упрљати руке.
То је поштен посао, веруј!
Рука вођена жељом кадра је избрусити и белутак…
Обликуј се…

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 23.03.2008. 18:13
Fantastično, mala-velika (O)ognjen(k)a!  :clap:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 26.03.2008. 23:38

Nemoj me izdati
dok ti govorim o smislu trajanja

nemoj me izdati
dok te gledam naslonjenu
na misao o njemu

mnogo smo rekli
i nema kraja nehodu u zajedno

to se ponavlja vreme
i mi u njemu predaleki

sanjamo u dvoje
hodamo u dvoje
ludovanje beskraja


 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 26.03.2008. 23:41
Baš, baš mi se dopada... !!!


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: daxtara 27.03.2008. 08:41
u kuci Bukowskog se ne citaju pesme
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 28.03.2008. 13:44
...Кревет. Обешена жеља у ваздуху и врео дах око струка. Застој времена... за украдени пољубац и миловање по образу. Огњена светлост свећа. Мирис цимета и здела колача на столу. Празнична магија... Створена за двоје...
„Погледај, снежи“, шапућеш ми у ухо... Голица. Тресем сe од милине. Знам тај додир. Милијарду пута сам га осећала у мислима. Измаштавала и доживљавала... увек са тобом.
Окрећем ти леђа и ушушкавам у твој загрљај. Пријаш. Кожа. Додир. Енергија. „Знам“, одговарам гласније него што то атмосфера тражи, надајући се да ћу прекинути чаролију која омамљује. „Зар немаш ништа снежније да ми кажеш?“ „Ћути“, кажем, „остави мисли нек се бујно роје, и реч нек твоја ничим не помути безмерно силне осећаје моје... ћути, и пусти да заборавим да смо ту нас двоје пред величанством природе...“ Осећај страха који упорно гурам у желудац. Никада нисам успела да га сварим. Ево, и сада ме мучи и разједа. Оптерећује црева… Смејеш се. Тихо, готово у себи. Знам и због чега, па не питам ништа. Склапам очи. Шербеџија рецитује Искрену. Уметност давања. Апсолутно романтично. Пусти ме да спавам... Само да спавам...
Буђење у зору и наш први заједнички доручак. Пржимо палачинке. У ствари, ја радим све док ме ти нетремице посматраш. Кажеш: „То се зове морална подршка.“ Смејемо се. Гласно. Од срца. До срца...
Недеља. И наш дводневни брак се завршио. Аутобуска станица. Гледаш ме. Поглед лута. Коса. Очи. Усне... Нема времена - за поштен растанак. Возач – филозоф и његов сапатник, класични шофер са разбијеном главом, пожурују путнике. Улазим... полако. Олово у ногама. Олово у глави. Машеш. Јецам... Волиш да се опрашташ од неких ствари обичним гестовима. Зато бришем сузу и узвраћам поздрав хистеричним мрдањем шаке. Као деца...


Poslato: 28.03.2008. 13:37

Искрадам се из постеље. Туђе. У купатилу, непознат распоред пешкира и козметике... и плочице отужно-сиве боје. Ледена вода мили ми по врату. Рукама је разносим по образима и челу. У огледалу: лице са подочњацима и лажним сјајем у очима. Још једна непроспавана ноћ. Сузе... неконтролисано сливају се низ бледе образе. Дисање као ропац, разара душу. Покушавам да задржим ваздух у себи, али после свега неколико секунди халапљиво уздахнух. И све се врти...
Додир хладних плочица струји кожом. Јежим се. Језа обухвата чак и мисли, осећања. Паника и страшна тескоба. Не успевам да се одупрем рукама. Покушавам још једном, овог пута држећи се за лавабо. Тетурам се до спаваће собе. Седам на кревет... Осећам топлину нечјег тела. Приближавам му се, у жељи да затражим загрљај, топлину... И онда ме удари у главу. Хладноћа. Понос. Достојанство.
Узимам своје ствари и облачим у тишини. Порука, цедуља са бројем телефона. Не! Затварам врата за собом...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 28.03.2008. 18:58

pod ležajem njenim spavaju zmajevi
okovani danima suznim i proteklim

njena je seta
vilenica velikih letova
na mirnim oblacima smisla

pred san
reč se iskrada ka nepoznatom
pred pragom zvezdane palate
u koga ona utone
smerna i zadrhtala

ponekad
kao da grli vetar
ili on nju






 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Otrovna 28.03.2008. 19:07
@ goran laz
Prelepa je... Prepisaću je negde... Ostala sam bez daha...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 29.03.2008. 00:20
@ goran laz
Prelepa je... Prepisaću je negde... Ostala sam bez daha...

I ja to mislim... kao i za mnoge druge njegove...

@Ognjen(k)a,
Apsolutno ''moje'' :) :

Олово у ногама. Олово у глави.

И онда ме удари у главу. Хладноћа. Понос. Достојанство.

Zapisujem, stavljam sebi iznad glave... prostorno... bukvalno... metaforički...

U, je! :)
Dobro je, još uvek sam pomalo ljubav, čim me reči taknu. :)
Okopnjavam...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 30.03.2008. 12:28


Koliko krika sagore sinoć u meni.

Još uvek osećam tvrde izgoretine duše,

Zgrčene u trudu da zaborave.

Ne može se lako preko Vatre...

Još teže preko Vode.

Zagrizla sam nebo...

Ne želim ga pojesti.

Mada, imam dovoljno snage za to...

Želim samo da se ogledam negde...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 30.03.2008. 15:55
Veruj i hodaces

   Zamisli jednu sumu, polu magicnu i jedan izvor...
   E sad dolazimo da se napojimo vode iz tog izvora i vidimo ni manje ni vise nego Jednoroga... Ja koji verujem u savrsenstvo kao i u postojanje jednoroga odmah ga vidim i odusevljeno i sa radoscu gledam i uzivam, i kazem ti: Pogledaj, Jednorog...
   Ti koja ne verujes u njih neces ni sada  verovati da je to bas on, tvrdices kako je to neki konj koji samo lici ili tako nesto... mozda ces cak tvrditi da uopste ne postoji i da ga zapravo ja umisljam ili da je to neki jelen... Utom ce on otici...
   Poenta je: Ako ne verujes da postoji nikad neces znati da je tu, makar i videla...

Spartak
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: sanja 30.03.2008. 21:38
Spartace, ponavljas se :)
link (http://www.gradnis.net/ljubav/savrsena-devojka-mission-imposible-4-ili-mozda-ne-t4754.0.html;msg45598#msg45598)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 30.03.2008. 22:35
uuuuuuuuuuuuu, ovo iskopah iz arhive na kompu, nisam se setio da je vec bilo ; /
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 01.04.2008. 18:58

Na usnama njenim veliko nebo
i nežni ugriz daleke vatre

peče joj nezarasle rane
vremena ne tako davnih

ona se plamenima igra
dok daleka ogledala
prenose njen obrnuti lik
u svepogled krotitelja vatri

u rukama njegovim
zbunjena ostavlja od krljušti košuljicu,
svlak zmije koja je zmaju posestrima








Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 05.04.2008. 01:47
ENERGIJA

Na zadnjem spratu jednog čudnog kafea,
uz miris čaja i prolećne kiše...
Razmeniše se par dodira, par pogleda
i pregršt reči...

Misli himnično hodaju glavom...
Odlutaju ponekad,
uvek u blizinu...

U kutu za dvoje...
Na poslednjem spratu...

Jedan poljubac - ukus badema i turskog meda...
Lakunoćno EH i nebo... u grudima...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 05.04.2008. 10:11

Nad sedam nebesa
medju javom i med snom
tišina beskraja
i zvezde razgorene dodirima

približena večnost
umnožava se u očima
dok razlistava probudjenu vatru

vodeni plamen sama je ona,
talas vreline u zrnu nadanja
posadjenom u dlanove
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 05.04.2008. 13:14
Na zadnjem spratu jednog čudnog kafea,
uz miris čaja i prolećne kiše...
Razmeniše se par dodira, par pogleda
i pregršt reči...

Misli himnično hodaju glavom...
Odlutaju ponekad,
uvek u blizinu...


U kutu za dvoje...
Na poslednjem spratu...

Jedan poljubac - ukus badema i turskog meda...
Lakunoćno EH i nebo... u grudima...



Kako lep izraz ''lakunoćno EH''... kao i ovaj boldirani stih...
PoZz :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 05.04.2008. 16:04
Kako lep izraz ''lakunoćno EH''... kao i ovaj boldirani stih...
PoZz :)

Eh...

Pozzdrav
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 05.04.2008. 22:18
Капут

Стојим...

Шамарам себе сопственом хладноћом.
Промрзао нос још се бори,
и прострујала крв у образима.

Ушушкани осећај сигурности у капуту
полако се губи.

Тежак је то капут.
Саткан од снова.
Прекривен дистанцом.

Осећам га - притиска крхка рамена.
Отежава кретање.
А пут - дугачак.

Јер...

Предалеко је... Живот.
Коначна дестинација.

Кидам и задње дугме.
Тромим, уморним покретима
скидам га са себе.

Гледам у Небо... Празно је.

Дрхтим...

Али корачам...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 07.04.2008. 17:12
Ноћас ми се једна Срна отела из груди...
Њен галоп, као ропац.
Усирена суза у левом оку...
И блистава мисао упућена... Коме?
Склупчана уз најмилије, Срна ћути...
И пати...
Мегаломанска жеља за пажњом
И новим свитањем...

Могао би Змај да је понесе на леђима,
Али снаге за то нема.
Једва подиже тек порубљена крила ка Сунцу...
У глави један Облак... Као чаробни ћилим...
Корача небом...
У рукама му, топлим и снажним,
Младо, рањено срце...

Решени задатак са тешком зачкољицом
И златна нит претапа се у блискост...
Један тренутак - очи у очи...
И вечност се оцртава на челу...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Boulevardz 07.04.2008. 19:32
Ovu pesmu sam posvetio malom zeki, skoch-u i giricama. Nazvao sam je: 0123456789 i glasi ovako:

Tri put seci, jednom meri,
prvo hopni pa reci skoch!
mali zeka pije vodu,
girice se prze samo tako!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Mixa 08.04.2008. 09:24
@Boulevardz
covece ti si najbolji pesnik svih vremena!
 :rofl1: :clap:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: kuglager 08.04.2008. 11:34
@Boulevardz

Talas oduševljenja evo zapljuskuje i u susjedne države.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 08.04.2008. 22:01
Ноћас ми се једна Срна отела из груди...
Њен галоп, као ропац.
Усирена суза у левом оку...
И блистава мисао упућена... Коме?
Склупчана уз најмилије, Срна ћути...
И пати...
Мегаломанска жеља за пажњом
И новим свитањем...

Могао би Змај да је понесе на леђима,
Али снаге за то нема.
Једва подиже тек порубљена крила ка Сунцу...
У глави један Облак... Као чаробни ћилим...
Корача небом...
У рукама му, топлим и снажним,
Младо, рањено срце...

Решени задатак са тешком зачкољицом
И златна нит претапа се у блискост...
Један тренутак - очи у очи...
И вечност се оцртава на челу...


... uvek me za srnu vezuju najkrhkija osećanja i asocijacije...
Ovo ''težak zadatak'' - podseti me na ''Tvrđavu'' (Selimović) kad se Ahmet Šabo pita zašto je njemu dodelio Bog da uvek rešava neke nerešive zadatke, KAO TREĆI BRAT U PRIČI... divno poređenje...
... fino...

;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Boulevardz 08.04.2008. 23:30
covece ti si najbolji pesnik svih vremena!
 :rofl1: :clap:
Znam Mixo ja to, al' i pored toga sto pisem iz srca i sa puno osecajnosti ostajem i dalje neshvacet pesnik.  :beach:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 09.04.2008. 10:25
@Boulevardz: hehehe, dobri stihovi! :D
----------------------------

Kišobran

Stojim.
Pod kišobranom svojim.
I brojim
kapi kiše,
prve, druge, treće...
Sve ih je više...
Hajde,
ne prkosi vodi.
Hodi,
zakloni se pod kišobranom mojim.
Niko tvoje pravo
na kišobran oduzeti neće...
----------------------------

odavno nisam kačio svoje stihove ovde na forumu, jer sam lepo otvorio svoj blog, na kome ste svi dobrodošli ;)
http://trag-mog-pera.blogspot.com
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: mildz 09.04.2008. 18:43
Kišobran

Stojim.
Pod kišobranom svojim.
I brojim
kapi kiše,
prve, druge, treće...
Sve ih je više...
Hajde,
ne prkosi vodi.
Hodi,
zakloni se pod kišobranom mojim.
Niko tvoje pravo
na kišobran oduzeti neće...
ju, kako je divan ovaj kisobran :)

:clap: bravouuuuu
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 09.04.2008. 23:16
Molim vas, poštujem vašu dovitljivost i stvaralačke ideje, ali sve mi se čini da tema prelazi u ismejavanje...
... povedite računa...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 10.04.2008. 18:20
ja stvarno ne znam cime ti vidis da ja bilo koga ismevam!?
je l' nesto u mojoj pesmi? :(
:P
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 10.04.2008. 18:26
Ne, tvoju pesmicu kapiram, ok je :) (koliko vidim, ti se i baviš pisanjem), ali pogledaj Boulevardza  ;D  :hihi:... ismejala se jesam, iskreno... ali vidim da je izazvao talas oduševljenja i ovacija, a ljudi se ''ubili'' pišući ovde i niko da ih pohvali :( :)...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 10.04.2008. 20:44
U svetu gde je vreme sve, gde smo opkoljeni gomilom inf i gomilom ozbiljnih tema/dogadjaja/desavanja i slicno, treba coveku neka tako "zaniljiva" pesmica da se nasmeje. I nemoj da dizes buku za dz :)
Sto se Ognjenke tice i njenih pesama, to je ipak neki profesionalniji pristup i kao takav nije toliko zanimljiv za komentarisanje. Moramo se zamisliti sta prenosi, kako, na koji nacin, da osetimo drhat glasa i opis boja, da udahnemo miris parfema i onda damo komentar. To umara ljude, smeh ih odmara :P
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 10.04.2008. 20:49
U redu je, u pravu si, ljudi su željni da se nasmeju :).
Možda sam i ja suviše pristupila ozbiljno temi, jer i ja imam neke stihove, ali sam totalno demotivisana da ih postavljam, baš zato što su previše zamorni (za druge) i bolni (za mene).

Ja, svakako, svima dajem podršku, i onima što pišu o zanimljivim i o nezanimljivim stvarima.

Nisam želela da se moja sugestija shvati kao ''dizanje buke za dž'', a najmanje da se pesnici osete manje vrednim. ;)

SAMO NAPRED! ! !

:)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 10.04.2008. 21:36
ja sam lepo pohvalio Boulevardza... zasto? zato sto zapazeno bude ono sto se izdvaja iz svega! a i uz sve to volim te neke "uvrnute" tripove... sta cete, takav sam, odrastao uz Dilana Doga i techno muziku ;D
a mi, "obicni pesnici", pisemo uglavnom na slican nacin, nijanse su u pitanju tu... i onda se sve to stapa u jedno... i onda... sto ja uopste pishem? :)
sad je vreme da zavrsim ovaj post i odem da "nazvrljam" jos jednu pesmu ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 10.04.2008. 22:58
ja sam lepo pohvalio Boulevardza... zasto? zato sto zapazeno bude ono sto se izdvaja iz svega! a i uz sve to volim te neke "uvrnute" tripove... sta cete, takav sam, odrastao uz Dilana Doga i techno muziku ;D
a mi, "obicni pesnici", pisemo uglavnom na slican nacin, nijanse su u pitanju tu... i onda se sve to stapa u jedno... i onda... sto ja uopste pishem? :)
sad je vreme da zavrsim ovaj post i odem da "nazvrljam" jos jednu pesmu ;D

Ako je ''trag pera'' - tvoj, imaš lepe pesme...
Ova sa kišobranom mi se ne sviđa toliko.
Neke su vrlo efektne, zašto ne staviš neku od onih koje si tamo postavio...?
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: mildz 10.04.2008. 23:25
meni je ta sa kisobranom bas divna i plemenita :clap:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 11.04.2008. 13:45
Ispadoh ja neki Profesionalac... :bis:

Ali, nezanimljiv...  :-\

Pa, dobro... Nije mi to ni cilj...

Poslato: 11.04.2008. 14:24

Бајка о три Дијалога

Било је то у једном малом краљевству Драми јужно од Романа, западно од Новеле и северно од Сонета. Краљица Перспектива родила је три сина: Дијалога 1, Дијалога 2 и Дијалога 3. Имена су добили по редоследу доласка на свет. Дијалог 1 био је најстарији брат, 8 минута старији од Дијалога 2 и 20 минута од Дијалога 3. Што значи да је Дијалог 2 био старији од Дијалога 3, 12 минута. Дијалог 3 није ни од кога био старији, али то није утицало на њихову равноправност.

Након очеве смрти, смрти краља Риме, браћа су положила заклетву да ће заједно владати краљевством и да ће поштовати један мото: Сви за једног, један за све! Нису били оригинални, реплику су преузели од мускетара, али се је одлично уклапала у њихову демократско – либерално – радикалну власт. Дијалог 1 заступао је Демократску странку Драме, Дијалог 2 Радикалну странку Драме, а Дијалог 3 Либералну партију Драме. Ово је био идеалан начин владања (план је био да се створи утопијска Драма), јер су њих тројица чинили идеалног краља. Наиме, познато је да диајлог има различите функције, aли ниједан од ових Дијалога није обухватао више функција одједном. Тек њиховим комплементарним односима и јединством план би био остварен.

Најстарији дијалог, Дијалог 1 био је прави филозоф, па је прозван сократовским дијалогом, јер је његова основна тежња била тражење истине у разговору сa другима, која се у ствари темељи на мајеутици, вештини порађања, где је Филозоф стално сабеседника изазивао да изрази своје мишљење и становиште о предмету, а онда му се супротстављао (анакриза и синкриза били су његово моћно оружје). Зато је у разговору са њим увек постојала психолошка напрегнутост, експлозивност и полемичност. Динамичност је била његова карактеристика. Као изванредан беседник и познавалац стилских фигура, вешто је понижавао своје противнике. Атеиста, ослобођен сваке предрасуде, иморалиста, Дијалог 1 волео је добро да се забави, па је због његове ванбрачне деце, коцкања и пића цела Драма била на лошем гласу.

Дијалог 2 био је магнетичан и шармантан младић. Својом појавом и атлетском фигуром умео је да остави дојам. Прозвали су га лирским дијалогом, јер је био јако романтичан. Своје срце поклонио је још са 18 година младој маркизи Парономазији. Одликовао се својом колоквијалношћу. Разговори са њим текли су лако и били су ненеабијени садржином, што је одавало утисак неначитаног, простог и испразног човека. Није био упућен у државне послове па је често успоравао догађајни ток, тј. задржавао је разне мисије због додатних објашњења и упутстава. А због непажње и незаинтересованости мисије су у већини случајева биле тотални промашај. Образовање га никада није занимало, па је сате и сате проводио у дворској теретани (краљица Перспектива наредила је, одмах након венчања, да се једна од одаја преуреди у теретану). Мачевање, бокс и друге борилачке вештине помогле су му да буде изванредан ратник. Борио се је у свим биткама за повећање територије Драме (освојили су Интертекстуалност, Фусноту, Митему, Беотију и проширили се све до Херметизма), док су његова браћа обично чекала на врху брда, довољно далеко од попришта крвавих сукоба. Дијалог 2 није се много разликовао од осталих војника, обичних људи, сељка. Зато га је народ волео. Али, бити војник и бити краљ није исто. Дијалог 2, са 0,5 % мождане масе није ни војсковођа могао да буде.

Најмлађи дијалог, Дијалог 3 био је пун комплекса (ружан и погрбљен), ироничан, али изузетно оштроуман младић. Имао је фантастичну интуицију и знао је да прочита човека, а да само баци поглед на корице. Карактеризација ликова била му је хоби. Као изванредан глумац, још као мали научио је да се израз лица може сам извајати. Све је ствар вежбе. Стајао је сатима испред огледала и изводио читаве представе, сукцесивно мењајући улоге. Најлакше је било глумити невиног, моралног човека коме је етика на првом месту. Прорачунат и невиђени тактичар, Дијалог 3 је одмах укапирао да се у религији и вери крије кључ његовог успеха.  Човеку је у трагедији, индивидуалној и колективној, била потребна вера. И тако га народ прозва Дијалог Исповедник - људи су му се поверавали износећи своје немире у нади да ће им дати добар савет.

Овакав систем заједничке владавине функционисао је првих неколико година, док је краљица Перспектива још била у фит форми и успевала да држи све конце у својим рукама. Међутим, њено Височанство боловало је од поремећаја исхране (булимије), као и болести 21. века – депресије, па су је убрзо синови прогласили неуравнотеженом и неурачунљивом и послали у старачки дом у Баладу, југоисточно од Версификације.

И би Хаос… Дијалози решише да укину паролу краљевства сви за једног, један за све и објаве рат.

Рат је трајао дугих 10 година. Убиства, крађе, преваре… Циљ је оправдавао средства. Међутим, једног дана, лепу Парономазију, жену Дијалога 2, узидала је у своје ново утврђење у Фабули, приватна војска Дијалога 3. Скрхан од бола Дијалог 2, решен да прекине сулуди рат, позива браћу на састанак једнакостраничног троуглог стола. На састанку су поред браће присуствовали сведоци: Монолог, Коментар и Полилог.

Монолог је био дворски саветник, психијатар и психолог. Његова интуиција превазилазила је границе нормалног. Он је био Чаробњак 21. века. Упустити се у разговор са њим је исто као и разговарати са самим собом; са својим жељама, сновима, намерама. Његова тежња је да уђе у подсвесно код човека, разоткрије га и да опис његовог психолошког стања. Због својих способности Монолог је често добијао улогу тајног агента. Прерушавао се (што му иначе није тешко пало, јер није припадао реду straight мушкараца), приближавао непријатељу, глумећи му пријатеља, и сваки детаљ преносио краљу Рими, а касније краљевима Дијалозима. Последњих година Монолог није имао неку сврху. Краљеви су ратовали међусобно и било је узалудно користити га као тајно оружје. Свакако би га препознали, без обзира на прерушавање. Поред тога, било је тешко одлучити се на коју страну стати, сву тројицу је волео као своје синове. И сада, након толико година, опет може да служи краљевству. Његов задатак је да ослика средину која окружује краљевство и околности у којима Дијалози делују, да посаветује и потражи излаз из конфликта.

Коментар – ћелави, мали, џангризави судија имао је задатак да процени укупну штету коју је рат донео, скрене пажњу на затамњена места у плану који Монолог предложи и изнесе пресуду у корист читавог краљевства. Треба одлучити између владавине једног од њих и владавине све тројице. Одлучивала је порота, тј. Полилог – разговор масе, веће или мање групе људи. Њихова тежња била је да се уђе у ширину, изван оквира појединачног, односно да донесу одлуку која ће користити читавом краљевству, па самим тим и сваком појединцу, а не само краљевима и њиховим судбинама. Али, судство као и свако судство, корумпирано и озлоглашено, прима мито. Свесни ситуације да ће Полилог пресудити у корист читавог краљевства и прогласити тројицу Дијалога једним тродимензионалним Дијалогом, Дијалог 1 и Дијалог 3, као непогођена страна рата, решили су да поткупе малог, џангризавог чичицу и понуде му богатство ако пресуди у њихову корист и оглуши се о мишљење пороте. Пошто је Дијалог 1 скоро сав новац потрошио на пороке, понудио је Коментару само један ковчег злата. Лукави Дијалог 3 увек је играо паметно и тактички, па је зец из рукава сам искакао. Тако је Коментар, са два ковчега злата и дијаманата које му је Дијалог 3, одлучио да он постане званични и једини краљ Драме.

Међутим, скривени, анонимни и наравно знатижељни Читалац, батлер, све време је слушао разговор између Дијалога 3 и Коментара. Пошто је батлер био јако присан са покојном краљицом Перспективом знао је да је њена последња жеља била та да синови буду равноправни у свему. Из љубави према њој одлази код Монолога и износи му сиже разговора. Монолог, неизненађен, телефонира Коментару и разрешава га дужности. Уместо њега на место сведока поставио је свезнајућег Приповедача, чија је главна карактеристика била објективност. Непристрасна и равнодушна особа је идеална за позицију главног сведока.

Тако је троугласти састанак почео и завршио се happy end-ом.. Побогу, каква би то бајка била без срећног завршетка. Сви за једног, један за све!

Moj način učenja... Tako sam spremala ispit iz Teorije književnosti... Bez smejanja, molim...  :hihi:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Heindel 11.04.2008. 15:26
Alkohol počinje kada sve shvatiš
I kada haos do tebe dopre,
Požuriš da svoje račune platiš
I da deponiju napustiš što pre.

P.S. Postalo je neizdrživo, pa sam morao  >:(
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 11.04.2008. 16:01
Pogledaj u Nebo!
Jedan penušavi talas,
kao ortografski potpis
u uglu ugla tvog levog dlana...
Leluja prostranstvom...

Životno nihanje...
Ciklično kretanje...

Čarobna kugla i bljesak
Zvezde Severnjače.

Pokoja kap kiše
sliva se niz obraze...
Dodiruje usne,
ispucale od Vatre...

Ukus proleća... I Jorgovani na stolu.

Pogledaj u Nebo...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 11.04.2008. 16:25
:D
@ognjen(k)a: svi smo mi "profesionalci", na svoj nachin ;D
@nedoskochiva: hvala na komentaru! da, to jeste Trag mog pera... a zasto ne okacim neke pesme ovde? pa, ja i jesam bio kacio neke svoje pesme, pogledaj ovu temu na drugoj, trecoj strani, tako nesto... ali, niko nije citao, pa, reko' da okacim sve lepo na jedno mesto, u svoj kutak globalne (paukove) mrezhe... i tako, prekopirah i (svoje) pesme sa ovog foruma tamo i nanizah i nove (stare)... ako pratish trag mog pera, mozes da stignes u taj kutak... ;) :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 11.04.2008. 21:55
Pogledaj u Nebo!
Jedan penušavi talas,
kao ortografski potpis
u uglu ugla tvog levog dlana...
Leluja prostranstvom...

Životno nihanje...
Ciklično kretanje...

Čarobna kugla i bljesak
Zvezde Severnjače.

Pokoja kap kiše
sliva se niz obraze...
Dodiruje usne,
ispucale od Vatre...

Ukus proleća... I Jorgovani na stolu.

Pogledaj u Nebo...




Dovoljno dobrih reči pohvale nemam, dovoljno pravih...
Prelepo... prelepo... i još jednom, treći put, za sreću ;): prelepo...



Poslato: 11.04.2008. 22:49

Hm... Imam i ja nekih četrdesetak pesama (što pesama, što žvrljotina, izmišljotina, nebulozotina,... ;) ), ali da ne postavim odmah one hermetične, mračne, patetične, tegobne,... Evo jedne pesmice koja je od mojih prijatelja izglasana za najbolju moju... Jasno zašto: jer se svi ismeju kad je čitaju... A i meni je naročito draga... Imam tu naviku, maniju, običaj... da gubim minđuše...

Dakle, po istinitom događaju iz juna 2007. godine, sećanje na jedno lepo veče...  a i po želji pojedinih člankinja :) foruma, jedna neopterećujuća pesmica... za početak...
;D


U prizemlju zgrade broj 85
jedna je minđuša provela
jesen celu i zimu do pola.

A onda je, usamljena i izgažena,
naprosto presvisnula do bola.

Tako se priča po gradu.

Priča se nevinoj krivici njenoj
i o mladom samrtničkom jadu.
I da smo je mi cenili
kao anđela u bezveznom Hadu.

Bila sam prisutna u času njenog smaknuća:
čini mi se da bila je hrabra
i da ni jauk pustila nije.
(Ili je mi od drčnih poljubaca nismo ni čuli...)

Zbog nas takvih,
kakvi ljudi većma i jesu,
sebičnih i nemarnih,
bila je ponosnija nego prevareni oficir:
povukla se tako da je niko ne može naći.
(Ili je mi u mutnoj strasti i nismo valjano tražili...)

Strčali niz stepenište sa sedmog sprata
kao sa sedmog neba,
opipavali smo prašinaste podove
i dozivali je molećivo i željno...
(Ili smo mi to jedan drugog dozivali...)

A ona - ništa.

Bila je tada već skoro zora.
A kad je zora, zna se: jedan otići mora.

Otišli smo oboje.
Nikad se vratili nismo
na mesto našeg zločina.

I kad je bila zima,
radije bih se upitala da li on šal ima
nego kako je njoj
u prizemlju zgrade broj 85.

Jedna je minđuša umrla prerano.
A mene zbog toga i sada...
... boli uvo...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 11.04.2008. 22:45
Kad bolje porazmislim... I treba da te boli uvo...  ;)


 :clap: ohrabrenja... Nastavi da pišeš, ne i da gubiš minđuše...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 12.04.2008. 11:10
pesnicki odgovor ( :D ) :

Pogledaj u nebo.
Oseti izvor inspiracije mnogih.
Dozvoli dahu vetra da te vine u visine
iznad umova plitkih i pogleda strogih.
U trenu bezbroj zaoka sunca sine
i svaka trazi svoj dom.
Preuzmi darove koje pruza ti nebo,
samo sunca ne diraj
da ne dobijes blagoslov slepilom...

------------------------------------
@nedoskociva:
blesave li pesmice :) simpa, simpa :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 12.04.2008. 11:17
pesnicki odgovor ( :D ) :

Pogledaj u nebo.
Oseti izvor inspiracije mnogih.
Dozvoli dahu vetra da te vine u visine
iznad umova plitkih i pogleda strogih.
U trenu bezbroj zaoka sunca sine
i svaka trazi svoj dom.
Preuzmi darove koje pruza ti nebo,
samo sunca ne diraj
da ne dobijes blagoslov slepilom...

------------------------------------
@nedoskociva:
blesave li pesmice :) simpa, simpa :)

Blesave?!
Pa ta pesma - minđuša ''je priča života moga,
a ja u njenom srcu samo epizoda...''  ;D

Uskoro postajem ozbiljna. ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.04.2008. 14:30
Sviđa mi se kako vas Nebo inspiriše...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 12.04.2008. 19:36
Nebo je vecita inspiracija... :)
ja sam jednom imao trip da opisujem oblake... i bilo je tu par pesama, ali sam se, kao i kod svega drugog sto "dugorocno isplaniram", smorio i ne dovrshih ciklus ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.04.2008. 19:42
"U meni jedno nebo, obešeno za noge, visi kao da spava... A to je jedino nebo koje ne ume da spava... U meni jedno nebo visi kao zastava od vetra strašno natekla..."

Mika Antić
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 12.04.2008. 19:43
Evo, kad sam se malo oslobodila sramežljivosti, da stavim još nešto što pisah nekada, a što mi se ''kao'' dopada...

Lako je tebi
to, sa kockicom leda.
Ne moraš da bivaš Neko iznad sebe.
I kad si Nula -
piješ me iz kupe zbijenog dlana.

Probaj da ovaj krug u meni,
krug topline i toplote,
izruniš sopstvenom blagošću
do njegovog epicentra...
Da ostane samo njegov izvor i središte...
Tačka preseka:
Ti.

Preseci Savršeno na Dva
i dobićeš još nešto uzvišenije od kruga:
Ti
+
Ja.

Po definiciji: mora da se umnoži pozitivno.

Nadmaši me u nežnosti.
Prestigni me u čovečnosti.

Budi čitavu svetlosnu godinu ispred mene.

Dva koplja iznad.

Potegnimo oružja Ujedinjene Umnosti.
Mraz... Sunce...
... svejedno...

Samo nek' je viteški...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.04.2008. 20:11

Nadmaši me u nežnosti.
Prestigni me u čovečnosti.

Budi čitavu svetlosnu godinu ispred mene.

Dva koplja iznad.


Nemoguće da će uspeti u tome... Mada, može da se trudi... Samo nek' je viteški

Odlično, NeDoskoku...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.04.2008. 22:46
Asimetrične oči zaslepljene nepodnošljivim svetlom blica. Mučni osećaj podno stomaka... Nikada nisam volela da se slikam. Fotografija me je uvek privlačila na drugačiji način. Želja za otkrivanjem sveta pomoću objektiva usadila mi je hendikep... nezaintresovanost da postanem predmet obožavanja istog...

Slikao me je neprestano... Beležio svaki trenutak proveden sa mnom... Neverovatno smaranje, a ujedno fascinantnost njegovog pogleda obuze mi dušu... Nije mi bilo važno oko objektiva, znala sam koliko je lažno. Sjaj njegove zenice otkrivao je mene... ma, ogolio me u potpunosti... glorifikovao me, kovao u zvezde... a u isto vreme bacao na tle... Plemkinja i prostakuša... Prijalo je... Kolena su klecala... Stomak goreo... Želela sam još... svega... njega, nas...

Ali, želja za igranjem i poigravanjem preovlada... Lomatanja nikad dosta... Kad pomisli da sam pučina bez ijednog oblaka nad njom... kreiram oluju... Pa, nema luku u meni... Šakomaz treba. Znoja odveć... Mučim ga malo. Držim distancu... Ta to ga šutkam s litice samo da mu pokažem koliko moja ispružena šapa znači spas... Spas za Brodolomnika mog.  Deluje smešno, ali se vrlo isplati. Zna on da ja kvalitetno nadoknadjujem izgubljeno vreme. Silna se kovitlanja uspostavljaju, gde god nas ima... Iznutra il’ spolja. Tako se u slatkovodnu kap pretvaram tek da se stopim u harmoniju žuborećeg potoka... Obožavuckanje u najnovijim talasima... Velika je pučina... ima i previše mesta za Igru...  Reči... i Talasa. Potočić je sličan ćepenku. Orijentacija u prostoru jeste izvanredna... ipak, daj da isključimo svaku mogućnost izgubljenja...

No, ja ne gubim kompas, a ni on... Možda smo na svojevrsnom testiranju nas. Meni je osmeh sladji, što je čikanje nezgodnije... Dodir i pogled su tu, pred nama... Voljenje je najneovozemaljnije stanje orgazmizma.

Pulsiram u tom trajanju... Ljubim... Dodirujem. Moje telo je prekriveno Mirom... Pore ispunjene Tišinom... Mislim, Zrim, Osećam... Nitne beskonačnosti nas vežu. Svojom nesavršenošću prave idealnu ravnotežu... Živim... Sanjam... I kada se skamenim bridiš u meni, kao nemirni vazduh zarobljen u steni... Opet sam NEČUJNA (glasna, glasovita, valovita...), prisutna tek da oslušnem krik... taj sreće beskonačni urlik...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 12.04.2008. 23:15
Broken Things

Don't bring up the broken things.
It's all over when it comes to lies...
Let it go, let them spread their wings.
Open your mouth, release all your butterflies...

Don't fight the neverending battle.
Release that last remaining butterfly...
Just forget... Let emotions to settle...
Let it go! Let the love die...

link do mog bloga, sa sve ilustracijom ;D
http://trag-mog-pera.blogspot.com/2008/02/broken-things.html
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 12.04.2008. 23:54
Prijalo je... Kolena su klecala... Stomak goreo... Želela sam još... svega... njega, nas...

Ovo tako liči na tebe...

Velika je pučina... ima i previše mesta za Igru...  Reči... i Talasa. Potočić je sličan ćepenku. Orijentacija u prostoru jeste izvanredna... ipak, daj da isključimo svaku mogućnost izgubljenja...

No, ja ne gubim kompas, a ni on... Možda smo na svojevrsnom testiranju nas. Meni je osmeh sladji, što je čikanje nezgodnije... Dodir i pogled su tu, pred nama... Voljenje je najneovozemaljnije stanje orgazmizma.

Pulsiram u tom trajanju... Ljubim... Dodirujem. Moje telo je prekriveno Mirom... Pore ispunjene Tišinom... Mislim, Zrim, Osećam... Nitne beskonačnosti nas vežu. Svojom nesavršenošću prave idealnu ravnotežu... Živim... Sanjam... I kada se skamenim bridiš u meni, kao nemirni vazduh zarobljen u steni... Opet sam NEČUJNA (glasna, glasovita, valovita...), prisutna tek da oslušnem krik... taj sreće beskonačni urlik...


Ovo što sam izdvojila mi se posebno dopada.

Kompas... jedan od mojih omiljenih predmeta... simbola...

Podvučeno je kao neka mudrost kazana... spoznana... :)

Boldirano... završnica... ubedljivo nešto što me je od cele pričice taklo najviše...

Ali i sve prethodno... da misliš, zriš, osećaš... kao da proživljavam kroz tvoje reči delove nekih svojih životnih situacija...

Jedino mi se početak ne dopada. Ono sa fotografisanjem. Ja obožavam da se slikam! ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.04.2008. 23:57
Moralo je nekako da počne... S obzirom da mi je fotoaparat ispred nosa... ETO! Inače, zaista, ne volim da se slikam...

Da, liči... na mene... Pa, znaš... Mora da grmi!!!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 13.04.2008. 00:00
Evo još jedna od mene pesmica... mada su mi neke druge duge daleko draže... nego da ne smaram... ;)

Nacrtaj
romboid,
parabolu, ravan.

Saberi
puls,
trk, svanuće.

Otpevaj
molitvu,
zakon, psovku.

Naslikaj
vetar,
strepnju, krošnju.

Sagradi
bulevar,
pećinu, hotel.

Odigraj
marš,
paralizu, remi.

Našminkaj
rame,
utrobu, tetive.

Spleti
kosu,
prste, arterije.

Osmisli
trajanje,
davanje, nestajanje.

A onda...
Napiši mi poruku:
''Ništa
nije vredelo...

... tvojih suza...''
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.04.2008. 00:08
Ej, mene tvoje pesme ne smaraju... Samo daj, najdužu koju imaš...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 13.04.2008. 16:08
U zoru se drobe mrvice njenih ideala
pre naleta vetrobesa, na postelji od inja...

Po trpezi misaonosti marširaju
utrnule seni preterivanja...

A ona stoji, hladna...
veličanstvena kao kip:

ćutanje koje udiše prasak.

Njena praznina - oreol samoosude.

Najveća sumnjičara pod teget Božjom beretkom,
svoje strahove i tuge skriva u rukavu
ukrivo ukrojene spavaćice...

Kad vetrovi priljube svoj jauk uz prozor,
ona ispija vino iz zakorelih rana-
taj gubitnički pehar od čelika sna
i prinosi ga tamo, gde je bio izvor...

Počinje ritual:
napuštanje sebe iz sopstvene senke.

Onda odgega do nekog kovčega
spremljenog za nju...
davno još...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.04.2008. 16:14

Najveća sumnjičara pod teget Božjom beretkom,
svoje strahove i tuge skriva u rukavu
ukrivo ukrojene spavaćice...

Podseća na nekog ovaj stih...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 13.04.2008. 17:28
Evo još jedne od mene... do daljeg... zato dajem sebi taj luksuz, da se malo ''proširim'' pesmom... :)
Negde samu sebe citirala, pa sad da izađem iz anonimnosti...  :hihi:

MOJA NELJUBAVNA PRIČA

... ne znam koliko ovo smisla ima...
Stihovi ovi... na ušću napukla praznina...
Poneka nespretna rima...
I moje suze kreću... Evo ih, već se bakterijski roje.
Ispraznim zracima reku. I u korito kiše stavljam
kao voljena čeda.
Spravljaj Nojevu barku!
Natrpaj u nju sve što ti je drago...
Fotografije sa njima, pesme o njoj... a mene izbaci...
I ovu noć odlazim... da te spasim...
Mesečinu ne gasim. Uključim tišinu na ekranu...
Crno-beli podsmeh. Vrisak bez oblika.
Penje se kao magla. A onda u sunovrat pada:
u pećinu mog uma,
što brundi.
Frekvencija se gubi u času kad Dugme zapeva
sudbinu moju:
’’Ptico malena’’...
Soko je odavno siv. Odleteo u nevid... Odveć slep.
Dan je treći, svečan i lep.
Počeo je jul. Vazduh ubrzano diše, gust i vreo.
Čini mi se da te volim. Ti mene?... ne bi smeo...
Ipak...
Šunjam se pod prekrivač, dotičem te šapatom...
Mirišeš na mladost. I prvost. I dragost.
I sav si od vetra i sav si od straha.
... retka vrsta...
Bez pričanja ikakvog...
Bez dodira...
Bez obzira koliko ostaneš...
... bezbrižnost pusta...
Halapljivo grabimo srčad ljubavi.
Posle mi koža krvavi dugo...
Hej, tugo! Sa zidova se skloni!
Ne otvaram ni suncu što na prozor lupa:
neka zvoni i ječi bezbroj puta. Nevoljena sam, idi!
Paučina ljubičasto pod očima bridi...
Ćelije nerava gamižu. Istrošena misao gmiže kao zmija.
Otrovno, peckavo... Jurcam... na leđima mi ostarela krljušt zmaja.
Zmaj budi... da me divno oplačeš... neki sam i ja uvelak...
San mi je zagasit, proziran, lak.
Tonem u nešto bez povoda... bez boje... Slano je, podseća me na more.
To umire još jedna letnja noć. Sahraniću je pre zore.
Zato se u crno oblačim. A sasvim sam gola,
bez mišića i krvi koja me veže...
Čak i gromovi od mene sažaljivo beže... Ne ujedaju me za stopala bosa.
I sad već besna, trčim... Preplivam Egejsko more.
A opet sam suva. Zemljana sva. Tebe žedna.
Rosama mi umivaš rame. Samo ti imaš to pravo.
Da ispravno kriviš prave stvari i kvariš toplinu svaku...
I što posle da te čude moje pobelele usne
pred polakak na put? Ne... niko nije obećao
da ću uspeti konačno da se vratim
posle svih povrataka...
... Ali kuda...?
Majstore, stani! Izgleda, pogrešila sam turu..
Ma ne... nije ni važno...
Popijte jednu i za nas... valja se... mrtvi da spokojni budu...
Još dugo za tobom farovi plaču.
I senke točkova se pokrivaju peškirima mokrim.
Gorkim.
Sumrak se mrvi. Leto je. Ledeno neko doba.
’’Izbaci te drhtave bubice iz glave’’... piše Ana...
Bubice hoću, a šta što bubnji rana...?
Nije te bilo te noći. Ni sledeće. Ni mnogih drugih.
I kako da se dogodi dan pored nas, vazda ludih, ludo budnih...
Privijam tvoj diskmen uz plavetnila čežnje...
Isti čin, bezbroj puta: ’’off’’... ’’on’’...
I poznato ime na displeju zasvetli...
Dozivano mesecima... i Mesec što kraterski vri.
A ti s one strane. I ne slutiš.
Raspuće u čaju zri.
Zoveš me Pahuljica. Raspilaviš me u snegu
konturama osmeha... kružno... Praznik je.
I sve se namah isprazni.
I već je godina prošla.
Kucnem u ivericu avgusta. Tri puta. Ne ponovilo se. Daleko bilo.
... isto kao i tvoje blizine sada...
A ja te tako tvrdoglavo čuvam:
Negde u sebi... najbliže...
Bliži se smrt suncokreta.
Okrećem se, teška kao zemlja... oko svoje ose...
Krećem se kao vernik na molitvi. Molim se
za tvoje dobro...
’’Dobro, ali ja tebe ne volim’’... Pa niko nije obećao
da ćeš uspeti konačno da me zavoliš
nakon svih ovih voljenja.
Oktobar kandžama lišće gazi.
Cvile ljuljaške naših susreta. A ja opet nekud jurim...
Da prva sitignem na pogreb iluzija, žurim.
’’Gospođice, nije u redu da idete
preko reda!’’... dovikuje mi starac s bradom...
Gospodine... ta vidite me samo...
Ja sam uredno uvek u neredu...
... sama...
I, odjednom, kazaljke prestaju sa radom.
Aparatom za pritisak merim sekunde...
125/60... 140/60.... 170/60...
Puls odlazi u minus.
Doktorka, izvinite molim,
možete li umesto računa da udarite crtu...?
I neću više da prelazim preko...
Ja sam najozbiljnija zamlata
što je u rasprskalom letu
sletela na jednu rasturenu planetu.
Sad je već dosta. Pokupila sam u dlanove svemir.
Sad me možete ogovarati... lakša je mržnja nego nemir...
Mrazim se... i led ledena sam ponovo... ništa novo...
Isti je prkos i ista je predaja...
Stisnem se. Ne pisnem.
Kao Amazonka...
Ne potegnem čak ni vazduh iz luka.
Divlje sam nežna.
Dijagnoza: propast – neizbežna!
Čudno i čudesno mirna
u čudnovato bolesnoj noći. Smelo Boga tražim
da ga upitam gde je za zaborav seme.
’’Žao mi je... rasprodato... nisi stigla na vreme...’’
A koje je vreme sad, zapanjeno pitam Njegovu majku...
’’Pluskvamperfekat.’’
Previše sam spavala.

Nedeljno jutro.
Pocepam zavese duhovnog sanatorijuma.
Škripi mi orman prevaziđenih misli.
Vitalne funkcije rade.
Sada je napokon kraj ove jeftine parade.
Ne smeta mi što od tebe tvrđavu grade. Nastavite samo...

Ali pazi... kompas u ruke...
Čuvaj se...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.04.2008. 18:33
Zatvaram oči:
Jedna ljuljaška pod dudom
I cveće u kosi...

Miriše zelena trava...
Razgoreva oblak na nebu.
I Sunce - zavodnjeno...
Sija.

Šapućeš u dlan.
U beskraj...
I kote se zvezde u njemu...
Mazim ih prstima.
Grickaš ih usnama.

Skakavci svirači
Pesmu nam poje...

Jedan svitac, kao blagoslov...
Treperi u očima...

Na najnežnijem brežuljku,
Tik ispod Vode.
Mesec, kao petao...
Kukuriče...







Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 13.04.2008. 19:18
Zatvaram oči:
Jedna ljuljaška pod dudom
I cveće u kosi...

Miriše zelena trava...
Razgoreva oblak na nebu.
I Sunce - zavodnjeno...
Sija.

Šapućeš u dlan.
U beskraj...
I kote se zvezde u njemu...

Mazim ih prstima.
Grickaš ih usnama.

Skakavci svirači
Pesmu nam poje...

Jedan svitac, kao blagoslov...
Treperi u očima...

Na najnežnijem brežuljku,
Tik ispod Vode.
Mesec, kao petao...
Kukuriče...









Menjala bih ovo ''pod dudom'' - zašto ljuljaška mora uvek da bude pod dudom? :)
Možda pod lipom, ona je mirisnija... ili neko neobičnije (manje ''literarno'') drvo...

(malo da i ja ''zanovetam'' ;) )

Boldirano - divno...

Pesma je inače sva slikovita...  u mojoj svesti stvara raznolika osećanja i predstave... ima puno prirodnog, prolećnog u njoj... ali i neke mistike, posebno zbog pomena Meseca i beskraja... Pesma je kao neka igra, lepršava i mirisna... čak mi je i erotska...

Svitac kao blagoslov - vrlo lepo poređenje...

Ne znam šta da kažem za sam kraj - opet jedno zanimljivo poređenje Meseca sa petlom... petao mi se još od Selimovića urezao kao kompleksan motiv... Buđenje i podsećanje na prolaznost... Bilo bi ovo nešto kao: buđenje Meseca, buđenje nas (njih iz pesme) kad je noć (predvečerje), kad se Mesec budi... i Mesec... inspirativan i višeznačan simbol...

E, malo sam sve ovo glupo napisala, ne oblikovah lepo misao, ali to su utisci što su me preplavili tokom prvog čitanja... sveže... taze... ;)

Poslato: 13.04.2008. 20:16

Da, zaboravih da pomenem ''zavodnjeno Sunce''...  :clap: za sintagmu... dosetljivo, maštovito, poetski... i opet simbolično... ništa bez simbolike... ccc... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.04.2008. 19:30
I dud ima svoju simboliku... Ne brini, Zanovetalo... Znam ja šta pišem...  ;)

Petao kao prolaznost... NE... Ima on i drugačiju f-ju... Seti se narodne književnosti.

Zlato i Srebro... Ja kao Sunce (zavodnjeno)... A analogno tome on bi trebalo da bude Mesec.

HVALA na komentaru... Znači...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 13.04.2008. 19:33
I dud ima svoju simboliku... Ne brini, Zanovetalo... Znam ja šta pišem...  ;)

Petao kao prolaznost... NE... Ima on i drugačiju f-ju... Seti se narodne književnosti.

Zlato i Srebro... Ja kao Sunce (zavodnjeno)... A analogno tome on bi trebalo da bude Mesec.

HVALA na komentaru... Znači...

Da, stavila sam svoju prvo asocijaciju za petla, jasno mi je da ovde nema on to značenje koje mu ja pripisujem... ja sam ipak nekad bolesna i opsednuta i ophrvana prolaznošću... prehitrom...

Pretpostavila sam da je (neki) On - Mesec. Tvoja podsvest, je li... hm...  :-\ čudo :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.04.2008. 19:37
Znam da nisi mislila ništa loše...

Ma, moja podsvest je Ludilo... Čudo...

Ne prokomentarisah tvoju (ne)ljubavnu... Mada, već znaš  :perfect:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 15.04.2008. 19:53
Noć se razlila u nama
kao krv nevinih
u sveti čas...

Delili smo mrak na snopove
snopove na večnost
da što duže trajemo
u ovoj igri strasnih nedodira

U dlanove smo šaputali
samo naslućenu vrisku
moći jednog zagrljaja

Sve je bilo naše
u tom tuđem svetu

Sanjali smo se i plakali
I voleli i tražili
I ljubili i gubili
I sretali i kleli
I želeli i lagali

I sve ostalo...
tajna je postalo...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 17.04.2008. 01:19

Delili smo mrak na snopove
snopove na večnost
da što duže trajemo
u ovoj igri strasnih nedodira


Reči su me tako razgalile...

Eto, čitam sve (skoro sve) pesme... Divota...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 17.04.2008. 14:53
Mala Sirena sa viljuškom u ruci
Kao češljem provlači je kroz kosu...
I razlistaše se zvezde.

Po vratu i ramenima
Zvezdana prašina... Lska...

Pozlaćena krljušt
I peraja - ostaci vrelih tabana...

U dubini... Svemira...
Njena Tvrđava.
I Mesec - kao srp...
Razdire pore.

U podrumu nebeske Tvrđave
12 dozvoljenih odaja i 13. zabranjena.

Zapečaćena vrata - usnama...

U polumraku
Morska devica spava...
I snuje... želje srca svoga.

Jedan vilenjak
Na dnu sobe...
Sedi... Čeka...

Svanuće...






Poslato: 17.04.2008. 15:23

Франсоа...

Гледао сам те док се спремаш за још једну Јутарњу посету Балутсу. Навлачиш црвене, свилене чарапе гледајући ме у огледалу... Мамиш ме својим белим боковима и великим облим грудима... Њишеш се преда мном Купачице моја. Неколико капи парфема и цела соба обојена је твојим стилом. Ах, Франсоа, залудела си главног Развратника и блудника својим држањем, покретима, додирима!
Да се обојим у црвено и вриснем у неповратно... Да разбијем главу у хиљде комадића мисли... Да те дозовем... Joш овај пут... Чему то? Све је то сувише за ту причу, Франсоа... Само и сувише...


Inspirisana silkama Cileta Marinkovića...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 18.04.2008. 00:49
... jednoj osobi... ;)

(ne puštaju me ove igre rečima, pa to mi je... to vam je... :) )

Ako nemaš nikog,
ama baš nikog...
da podeliš sa njim
sumanut ovaj kosmos,
ludo moja!
... a ti me pozovi...
... da zvezde srušimo...
... planete izbušimo...
I od njih stvorimo magmaste metke
za nas posebne, ovostrane izuzetke...

Pozovi se na mene...
... pravo je vreme...
uvek... u vek... koji se u nama rađa...
nama se ljubav nikad ne događa...
dogodila se jednom, nekad... i sad ćutimo o tome...
a reči, ključale, ključne, zaključane... lome

Ako ne znaš nikoga,
ali nikoga stvarno...
da je kraj tvojih drhtaja stalno...
pre stvaranja sna...
a ti me makni...
sa tvog spomenara dna...
pomeri me po tvojoj meri...

... po tvojoj želji večeras se igramo:

otuđenosti
sluđenosti
uvređenosti
ozlojeđenosti
laži

navikla sam na maskarade, samo kaži...

Ako ne nađeš nikoga
sasvim nikuda
u ovim nikakvim
sablasnim prolazima jave...
one koji se alhemijom topline bave
a ti meni naruči da ti nežnost
po usnama dahom pospem...
malo ruma dospem...
u narandžin čaj...
Evo, još gratis i - zagrljaj...

Ako niko nije dovoljno tu
da te ohrabri kad si u zlu
zlo kad te gura sa vrhova u ravnice
u samice...
u tamnice...
... tamne, ogavne...
... ti me uputi
na put gde se čuje
jecaj tvoje puti...

i ja ću od toga novu da stvorim nadu...

Lepše se samuje kad se umnožimo.
Pa udružimo.

Onda smo mi - dve tuge.

I možemo mi voleti druge...
i veruj mi da ćemo moći...

ali postoje noći...
kao ova...

kad ti nedostaje neko
neko sav
uzduž i popreko
pa pređeš preko svega
što je bilo
i preko sveta...

i nađeš ga...

u tvom srcu.

Nije nestao, samo je malo...
stao...
i u svojoj ludoj ljubavi...

zadremao...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 18.04.2008. 08:26
evo da jedna osoba (nije obavezno da jedna osoba ima neke veze sa jednom osobom) prokomentarise stihove Nedoskocive
Necu reci ni lepo, ni ruzno, ni svidja mi se... do su odgovori koje daju deca i oni neozbiljni koji se ne potrude da razmisle o tome i napisu nesto zaista smisleno.
Ima nekoliko lepih motiva ali kao da se umaras dok pises, iskoce par dobrih a onda par manje dobrih. Sama konstrukcija pesme, same reci nekako imam utisak da procitah pricu. Mozda je to sto nisam knjizevno poducavam i ucen da razumem vec sam tek obican energeticar-procesar.
Srusimo-izbusimo-metke-izuzetke fino iskomponovano
uvek, u vek, zanimljivo iskoriscena podela
narandzin caj i zagrljaj, zaista budi osecaj onog slatkastog milford aromatizovanog caja, sedenja u bombaju, blagih zagrljaja i mekih usana...
----------------------------------------------
Gde ti i Og gresite:
Kada vrsite analizu, imate fond reci koje imaju odredjeno znacenje, kao jedan prirucni pojmovnik reci. Svaki put, koliko god to ludo izgledalo vi jednim elementima dajete uvek isto/slicno znacenje prethodno naucenim recima, vadite iz leksikona.
Primer: Odete na ples, naucite korake i onda uvek i iznova i opet igrate samo to sto ste naucili. Ne kombinujete, ne dozvoljavate da vas muzika/srce/dusa zaigraju, poigraju, da dozvolite sebi da ti nauceni koraci izrode nesto novo, nesto drugo, nesto lepo, nesto nezno, nesto drugacije.
Zar petao ne moze biti samo petao, muska kokoska? Zar je tesko shvatiti ga kao budilnik? Kao opomenu, zar mora imati samo ono sto su vas ucili? Nemojte se drzati naucenog, onda nikad necete uzivati u nepoznatome :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 18.04.2008. 10:42
Moram priznati da ovako iscrpnu kritiku, a da nije iz predmeta koje proučavam na fakultetu, već upućena na ono što ljudi piskaraju po forumima - nisam čula!  :D
Naravano da je na ovoj temi dozvoljeno i da se očekuje i to da se nešto prokomentariše... to može da bude i pomoć (demotivacija totalna ;) ) onome što piše... Pa čak i da napiše neko ''Dopada mi se'' ili ''Ne dopada mi se'' - dovoljno je, mada jeste dečije izjašnjavanje...
Ali - zar mi sve ne vrednujemo prema nekom unutrašnjem osećaju i sopstvenom estetskom kriterijumu...?
Ova pesma je na jednom drugom forumu, eto, podstakla jednog čoveka od pedeset i kusur godina (koji se i sam bavi pisanjem stihova) da mi se obrati privatnom porukom, kako bi pesmu pohvalio.
Verovatno ima i takvih koje pesma nije ni na koji način dotakla, niti im se našla zanimljivom.
Sve je to poštujem.
Svako pesmu pušta kroz svoje energije i prema tome je doživljava na osoben način...
I da se ovde nadovežem na ovaj deo tvog pisanja...

Gde ti i Og gresite:
Kada vrsite analizu, imate fond reci koje imaju odredjeno znacenje, kao jedan prirucni pojmovnik reci. Svaki put, koliko god to ludo izgledalo vi jednim elementima dajete uvek isto/slicno znacenje prethodno naucenim recima, vadite iz leksikona.
Primer: Odete na ples, naucite korake i onda uvek i iznova i opet igrate samo to sto ste naucili. Ne kombinujete, ne dozvoljavate da vas muzika/srce/dusa zaigraju, poigraju, da dozvolite sebi da ti nauceni koraci izrode nesto novo, nesto drugo, nesto lepo, nesto nezno, nesto drugacije.
Zar petao ne moze biti samo petao, muska kokoska? Zar je tesko shvatiti ga kao budilnik? Kao opomenu, zar mora imati samo ono sto su vas ucili? Nemojte se drzati naucenog, onda nikad necete uzivati u nepoznatome :)

... shodno tome, svako ima neki svoj ''pojmovnik'' koji vrti, svoje simbole, svoje omiljene motive... i to nije nepromenljiva kategorija... menja se, nadograđuje, bogati ili gubi... Ali Ognjena i ja smo sad u toj fazi kad nas opsedaju ti i takvi elementi i pesme nam imaju tu atmosferu, taj ''ples''... Tebi se čini da naše duše ili srce ne igraju... Ali to nije istina, i protiv toga moram snažno da se pobunim! ;D
(ja sam drhteći pisala mnoge pesme... i toliko za mene neke ječe emocijama, jer su iz tolikih i emocija nastale... samo mi u emotivnost ne dirajte  :hihi: :xyxgun:)
Samo nam fali životno i da kažem - pesničko - iskustvo, pa da sve to bude prošireno - ti bi rekao ''nečim novim''...
A to ne ide preko noći...

Nisu nas - konkretno mene - učili da je petao budilnik. Ali kad pročitaš neka dela gde petao nije dobar znak, a kad se i sam ogrneš nekim mislima o prolaznosti... onda je sasvim normalno da ti se u (pod)svest petao ureže kao takav sumorni simbol... Ja petla da me ubiješ ne mogu da doživim kao životinju kad se pominje u književnosti, da me ubiješ... :) Čak ni tamo gde se piše za decu... i kao mala sam ga mrzela... grrrr...  :vatra:

Nema ničeg naučenog ovde...
Ja bih inače bila veliki pesnik da sam naučila i da znam da učim. ;)
Sve je to talenat, ali i rad, iskustvo, iskustvo,... vežba, vežba,...

Sve u svemu - hvala na svemu, ja sve na neki način uzimam u obzir, a i lakše podnosim kritike nego pohvale, odnosno - obe mi teško padaju ;), ali za pohvalu sumnjam da li je iskrena, a kritiku znam da prihvatim kao ''amin''... :)

I da provučem ovde i jedno svoje (možda glupo) razmišljanje, a to je da dobra (solidna) žena pesnik i dobar (solidan) muškarac pesnik, ne mogu da se porede. Muškarci pišu nedvosmisleno bolje, ubedljivije, upečatljivije. A zašto je tako... ne znam...
Meni se na ovom forumu više dopadaju stihovi koje napiše neki muškarac (goran laz) i moji mi liče na baljezganja spram njegovih...

A ti, Spartak, marš na ''Uradi sam''!  ;D (Nismo li se tako dogovorili? ;) ) PoZz

P.S. I zašto li svi kad kažeš ''čaj'' - pomisle na ''Bombaj''....?  :hihi:
(imala sam neke druge kafiće ja u glavi... sećanju... isto se ispijaju lepi čaj0vi tamo... hehe...)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 18.04.2008. 12:15
Mozda sam se malo nejasno izrazio, nije da ti tj vi nemate dara za pisanje ili tako nesto, da nemate dovoljno emocija, dobro znam da nije tako, bar sto se tebe tice, nju ne poznajem :P
Jednostavno, plasim se da svim tim svojim ucenjem ne upadnete u tor, tj zatvor, i da neke stvari cenite samo na taj "nauceni" nacin. Na eng bi se reklo pattern na srp bi to bio obrazac. Nemojte da sputavate sebe tim (pod)svesnim nagadjanjima kojima vas uce. Dozvolite sebi da vama taj PEVAC znaci nesto drugo, nesto sto mozda ima jedinstveno znacenje u toj prici.
Ako razmislis malo videces da ima logike. Ako bi se uvek petao vezivao za jedne stvari i uvek jedni objekti za jedna znacenja, tj za ona kako ih zovem naucena, dosli bi do toga da su sve price, i sve pesme vec ispevane, na ovaj ili onaj nacin. Dosli bi do toga da je sve ono sto se novo stvori samo kopija starih obrazaca i starih ideja. Znas da nije tako i da je stvaranje jednostavno nezaustavljivo i da ce postojati i kad nas nebude bilo.
Spartak

ps.Energiju ju nemoguce zaustaviti...
ppd. Sto se Bombaja tice, vecina je tu bila sa curicom/momkom i ondak ih vezuju lepe stvari. Sto se mene tice, kad sam tamo pijem uvek caj, na ostalim mestima zestinu ili toplu cokoladu :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 18.04.2008. 15:58

Gde ti i Og gresite:

Zar petao ne moze biti samo petao, muska kokoska?Kao opomenu, zar mora imati samo ono sto su vas ucili? Nemojte se drzati naucenog, onda nikad necete uzivati u nepoznatome :)

Lepo si napisao da me ne poznaješ, pa te molim da mi ne nalaziš i krojiš nadimke... Ja sam Ognjen(k)a, drago mi je...  :D

Da, petao jeste muška kokoška u pesmi - mužjak... Ne znam zašto si ti razumeo petla u nekom drugom, naučenom smislu...?

Inače, svaka kritika je dobra... Neki me vole, neki me osporavaju, ali to niti usporava moj jedrenjak, niti mu dodaje vetar...

P.S. NeDoskok i ja baš uživamo u nepoznatom... Zar ne?  :namigcrven:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 18.04.2008. 16:25
Spartak je aludirao na moje tumačenja petla kao naučeno...
Mislim da je ovakva diskusija i neophodna na ovoj temi.
Ljudi pišu, a niko da progovori o tome, kako to na njih deluje...

P.S. NeDoskok i ja baš uživamo u nepoznatom... Zar ne?  :namigcrven:

Da, naročito u društvu makroa... i pacijenata druge vrste... Svako je lud na svoj način... Ispevaćemo jednog dana pesmu o tome...

 :hihi:

Ništa na ovom svetu nije nepoznato... treba samo da se podsetimo... to je negde u kolektivnoj svesti... Čika Jung... ;)

Snalazimo se... u poeziji, mislim... Takoreći, mi smo snađene...  ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 18.04.2008. 16:32
Da, mi smo snađene devojčice... Poetične, pesnički nastrojene, Mesečarke... Još da počupamo petlu perje i pravac rerna, 220 stepeni... Hm, ionako ne znam šta ću sutra za ručak... Eto, jedna muška kokoš bi bila idealna!  :hihi:

Hoćeš da dođeš sutra na ručak NeDoskoku? Da vidiš Ognjenske majstorije...

Ma, naravno da ništa nije nepoznato... Važno je - biti snalažljiv!!!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Spartak 18.04.2008. 17:28
Ono sto internet/mail/chat/sms cini ljudima tj cistoj kulturi jezika, je upravo tema koja je u Britaniji dovela do velike polemike i borbe, tvrdnje da se jezik sakati i nakaradno prekrojava. Poenta; upotreba sto krace i jednostavnije forme. Kako sam na netu poprilicno dugo i kako nemam uvek zelje da pogadjam i nagadjam imena a dovoljno je reci samo jedno ili dva slova i svi ce znati na koga se misli. Pogotovo kada bih u temi knjizevnost napisao Ned, postoji Nedster ali def ne mislim na njega. ( i ajde sad da dodje neko i kaze ovo def sta ti znaci) :)
Dakle, drago je i meni Og :)
Spartak
ps.dozvoli i meni da budem poetican i da te zovem drugim imenom. A sto se tvog jedrenjaka tice, putuj igumane...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 18.04.2008. 17:33
Ako je to stvar poetičnosti - onda može... Mada, to Og me podseća na jedno poređenje (loše) moje Vatre... Og kao šibica... A to mi se ne sviđa...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 18.04.2008. 18:55
Tiha pesma

Ovo je jedna tiha pesma
Tiša i od tišine same...

Ritam njen je sasvim
Sasvim miran...
Spokojan i nem.

Bezmolvije odaju obloži...
Razliva se čak i po koži...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 18.04.2008. 23:09
There's a small horse,
knockin' on your door...
A lot of noise
is a consequence of your choice,
bull's eye in your head,
not to opet, but sit quietly instead...
Sh*t can happen if you dare
not to care...
Here I present some plain blabbering
and I'll finish without a rhyme...
... just to prove that I'm a modern poet...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 18.04.2008. 23:14
Knockin' on The Heaven's Door... što je to dobra pesmica... :)

Podseti me jedan tvoj stih na nju...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 19.04.2008. 18:24
Nebesko dvorište Sirene Male:
Zvezdani vrtovi, maslačci, suncokreti...
I miris pokošene trave.

Poneki leptir na kosu joj sleti...
                                             
                                             lepetom krila da je probudi...

U snu ugleda kometu
Ostavlja za sobom tragove zlata
U tom veličanstvenom letu...

I otvaraju se 13. vrata...

Peščanu obalu dodiruje usnama more
Jedan talas razbijen o kolena...

                                              I pena...

Luda pena, ta Sirena.... čeka nadolazeće zore...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.04.2008. 19:14
Trinaesta vrata koja se otvaraju... mistično...

Miris pokošene trave... osećam u nozdrvama... celu mene je zapahnuo taj miris...

Dopada mi se to što sleće leptir,


                                           lepetom krila da je probudi...

Zanimljiva misao...

Pesma je laka, a duboka, tajanstvena... kao da dodiruje i zadire u neke druge sfere i svetove... za mene intrigantno... :) primamljivo... neodoljivo... ;)
Refleksija i slikovitost - na to podstiče kada se pročita.

Luda pena, ta Sirena.... čeka nadolazeće zore...

Ovo je najbolji stih!

Završinica ti je jaka! Takva i treba da bude... Samo napred!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 19.04.2008. 19:20
Usmrtih Malu Sirenu... Kao čika Andersen...  :CrywithKleenix:

Ostade samo mekota slane pene... Reinkarnacija...

Ko zna, možda i vaskrsne... Nekad...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 21.04.2008. 21:05
Mekota noći
proleće u ušima
i odraz punog Meseca
u rečnoj viziji
peNušavog toka...

Prisloniš usne na Nebo
i pojedeš Zvezdu...

A Zvezdani kačamak
čeka na stolu...
                       ... i hladi se...

Mrav, kao hodočasnik,
temeljno istražuje
Zvezdane dine
natopljene medom i mlekom.
Malo cimeta i
čarolija počinje...

Prasak...
I vatromet
ozari detinja lica...

Mahniti plamičci
peku ramena i čelo.
Rumena koža pulsira
stapajući se sa
damarima blistave reke...

Behari prolećnog voljenja i
najsporiji ringišpil vasione.
Košara za dvoje i sve(t)...

Speletnih prstiju
gledaju nebesku predstavu...
Šarenilo boja
pretapa nebo u platno...

Ispružen dlan
i Ciganka proriče...

... Sreću...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 21.04.2008. 21:21
Kraj, kao i uvek, zadivljuje.

A ovo...

Behari prolećnog voljenja i
najsporiji ringišpil vasione.
Košara za dvoje i sve(t)...

Udari me posred duše... veruj mi... O, Bože!!! Koliko je čarobno rečeno!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 22.04.2008. 20:46
Pogača na stolu
miriše kao Sunce.
Mekota, toplota, glad...
... za Nebom...

Trostrana piramida
od kristalnih čaša i
kiša se penušavo sliva...
... preliva...

Prelivanje u velikim talasima...
Nabrekla zemlja
kao srce...
... pulsira...

Vriska i kolo vila brodarica.
Sasvim slučajno,
gotovo nehajno,
Oblak, kao vetar,
pokida krug...

Slepoća i žigosano čelo:
vatreni kolut
kao oko kiklopa...
...propoveda...

Div u duši...

Uklet i prognan...
Luta... i skriva se...
                       ... u kosi...

Spleten
sa devojačkom pletenicom
sanja:

U ustima komadić hleba
I zrak sa Neba...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 23.04.2008. 20:25
Jedna svadbena

Nebo kao poprište
dvoboja dveju sila...

U desnom uglu Sunce -
okrnjeno za plamen.
U levom - Zvezda Severnjača...
Gomila se oko nje
pregršt Svezda...
I ugledaš na nebu suastiku -
simbol cikličnog kretanja...

Magija svetlosti...

Svadbena zvona zazvoniše
da Nebo iz sna trgnu...

Obuj cipele i putuj, Nebo!
Ne osvrći se - jer Sunce
obešeno na plutani pano...
... krvari...

... I plače...

Suze radosnice,
šampanjac, zdravica, pesma...
za mladence!

Raskujem zlato sa prsta...
Teško je...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 23.04.2008. 21:08
Ccccc... ccc... cccccc... cccccccccc... ccc... cc... cccccccccc...

Nemam reči...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 27.04.2008. 10:03
U Tvrđavi staroj
pod usamljenom krošnjom
dve su se Vatre splele -
Zajedno sa Zvezdanom česmom
stvaraju penušave talase bele...

Izvor i uvir Voda Nebeskih...

Plove guske - Vetar ih nosi...
Div je još uvek skriven
u devojačkoj kosi.
Kolut sa čela na silu ozari
svetlost im podari!

Kao gusari iz neke
bajkovite priče
za skrivenim blagom...
... krenuše...

Podigoše jedra u tu slavnu Zoru
svaka u džep strpa
po hleba koru.

Kormilo...
kapetan okreće na desno -
pravo... Sunčevom putanjom...
... u Beskraj i Večno...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 27.04.2008. 13:24
... i kuda sada...

Ne mogu da se krećem.
Ostavila me krila
kao kiša oblak
pun besa i boli...
I sada sam paralizovana
vodom i etrom u sebi...

... i mišlju o tebi...

Ostavila sam sve poroke
žedne i bedne
da se batrgaju u kontejneru podsvesti...
I sada se osećam svečano.
I sada se osećam pomalo prazno...

... i sve ti ispunjavaš...

Ostani tako,
pun sebe i izdaje...
Ostani tako,
spreman na nova ostavljanja mene...
na novu dugmad kaputa...
Natrpaj u džepove munje...
I glava mi grca i puca...

Ostani tako,
glave uvijene u zavoje snova.
Ranjeni smo od života
darom da kroz njega
protrčimo samo...
Da nam namigne u begu...

Ostani tako
kapaka podvezanih nadom,
vena podlivenih od nerazumlja.
I sve će biti drugačije
kad se sretnemo drugačije
neslučajno
prvi put
poslednji put...

prodato...

Ostani tako
prodan...
za mrvicu ljubavi... za čašicu iluzije...
Na leđima ti čitam da su te izigrali...
I nije bilo dečje.
I nije bilo naivno.
I sad veruješ kako mi je...

Ostani tako
tuđe meni znan...
u dlanovima iscrtaj slepe ulice čežnje
i nemoj tuda da prolaziš...
Suviše je smelo ići
onda kada znaš da nikud nećeš stići.

Ostani tako
sa pogledom neprohodalih ptića
sa osmehom što se tetura
kao izgubljena mladost...
Mi smo najusamljenija stvorenja
što Ništa dele na pola
da bismo ga sebi uvećano vratili...

Ostani tako...
Tek onako...

I nemoj da prilaziš.

I ja se držim na distanci.

Ipak je ovo mnogo svečan dan...
Ipak je ovo mnogo veliki praznik da bi ga runio svojim prazninama.
Ipak: drago mi je da te vidim.

Ostani tako.

... i idem sada...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 27.04.2008. 14:54
Tužna je ova tvoja pesma NeDoskočiva... Zacementirana tugom... Eto, dala bih joj naziv Bitulirana Tuga... Ne znam...

Konstrukcije rečenica su lepe, kao npr:

Natrpaj u džepove munje...
I glava mi grca i puca...

Ostani tako,
glave uvijene u zavoje snova...

Ostani tako
kapaka podvezanih nadom...


Ali, ne uspevam da se otrgnem od ritma i intonacije... osećanja... tuge, sete, čežnje... i bola... Ipak je ovo mnogo veliki praznik da bi ga runio svojim prazninama... Eto.

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 27.04.2008. 22:19
Zavrtim se kao novčić
u redu za obećanja...

Navalica
pred kapijom pakla...

Osećam vatru -
Peče i boli...

Guraš me preko reda.
Kažeš: Izvoli!
 
Mirnije, molim...
Da još nekog mučenika pokorim.

U dlanove -
Da im znojem
trajnost odbrojim...



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 28.04.2008. 10:31
Zavrtim se kao novčić
u redu za obećanja...

Izuzetno lepo rečeno! Toliko lepo, da mi se čini da će elaborat pohvala biti nedovoljan...

Guraš me preko reda.
Kažeš: Izvoli!

Ovo mi je originalno...

I celokupni duh pesme mi se dopada, više od one prethodne koju si takođe juče postavila... neobična pesma...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 28.04.2008. 11:07
Meni se duh ove poslednje pesme uopšte ne dopada... Nastala iz besa i tuge... Kroz suze...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 28.04.2008. 11:11
A ko tebe šta pita da li ti se dopada tvoja pesma? :)

Pa meni se NIJEDNA moja ne sviđa! I ako mi se dopadne u prvi mah, brzo me prođe...

Nego ih ne brišem, eto... neka budu svedočenje na neko vreme... olakšala sam se mnogo puta kroz njih... možda u nekom drugom izazivaju neke bolje emocije i neko dopadanje...

... možda neko drugi u njima vidi neki duh...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 30.04.2008. 08:10
Jutarnji zraci
kapke uspavane ozariše.
I trepavice,
te nemirne lastavice,
drhtajem krila
zenice probudiše.

Gerberi kao sunašca
ćepenak krase...

Šapćući ljubav
miluješ vrat usnama...

Na toplom trbuhu
tvoji prsti i mladeži
tanac viju, pesmu poje
lenjom, pospanom uhu.

Mirišu kroasani na stolu...
                             
                           ... i kafa...

Rastopim se kao šećer
tek da se stopim sa njom
i usnama tvojim...

Zagrljaj... pogled... poljubac...

I dobro - savršeno - jutro!!!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 30.04.2008. 15:07
U Tvrđavi staroj
pod usamljenom krošnjom
dve su se Vatre splele -
Zajedno sa Zvezdanom česmom
stvaraju penušave talase bele...

Izvor i uvir Voda Nebeskih...

Plove guske - Vetar ih nosi...
Div je još uvek skriven
u devojačkoj kosi.
Kolut sa čela na silu ozari
svetlost im podari!

Kao gusari iz neke
bajkovite priče
za skrivenim blagom...
... krenuše...

Podigoše jedra u tu slavnu Zoru
svaka u džep strpa
po hleba koru.

Kormilo...
kapetan okreće na desno -
pravo... Sunčevom putanjom...
... u Beskraj i Večno...



Hm... Nisam dala komentar za ovu pesmu, a znam da sam se spremala... ;)
Dopala mi se rima... nekako je lako ostvarena...
Pesma mi ima atmosferu neke bajke... Div, Zora, devojka,... sa momentima koji toj ''bajci'' daju nešto mistično, a opet univerzalno, kao što su: Sunce, Zvezde, večno(st),... što je u potpunosti u autorkinom stilu... :)
I naravno, gusari, kormilo, brod,... elementi koji me trenutno asociraju na neku dečju priču, naizgled naivnu, a zapravo alegoriju koja vrvi od mogućnosti značenja... I posebno lepo (i opet karakteristično za Ognjen(k)u ;) ), taj brod i ono što ga čini se prenose na neki nebeski, imaginativni plan...

Pesma mi je u prvom čitanju bila ljubavna, a onda sam prošla kroz svako naredno čitanje kroz neke nove faze da bih dospela sada do - metafizike!  :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Heindel 01.05.2008. 04:23
Sazvežđe dvanaest latica
Ali tek sada
Pelikan je miran sa Orlom

Svetlost ružinog krsta
Snagom groma
Raspršuje lju-dske lju-šture

Duboko u noći Pan
Objavljuje dan harmonije ljubavi

Mudrosti ti, ptico Ibis
Progledaj kroz moje oči
Da Kapije Univerzuma
Postojano zrače Vrlinama Sfinge

Život da prostruji
Lunarnim i Solarnim smerom
Snagom Svemira
Žestinom vatre
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 01.05.2008. 13:04
Heindel, ide ti od ruke stihovanje u rane jutarnje sate... Poslednja dva stiha su izvanredna... Posebno ovaj:

Mudrosti ti, ptico Ibis,
Progledaj kroz moje oči
Da Kapije Univerzuma
Postojano zrače Vrlinama Sfinge
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 01.05.2008. 17:17
Baš sam se spremala da uputim ''kritiku'' svima, jer imam utisak da otkad se na ovoj temi (po)javila Ognjen(k)a (a i otkad sam ja počela da se pravim ''pametna''), ostali ljudi su nešto zaćutali, a znam sasvim pouzdano... i verujem da mnogo vas ima šta lepo, pametno, originalno,... i još lepše... da napiše...

Zato svi koji nešto pišete ili imate inspiracije za bilo koje igranje rečima, pod hitno da ste sve ovde stavili! :)

Unapred vas hvalim!!!

@Heindel,
Hvala ti što si se osokolio da postaviš i svoje stihove ovde.
Tvoje pesma je oplemenila podforum. Pravo je osveženje!
Piši, imaš moju podršku (kao i svi), ovo je IZUZETNO u svakom smislu, samo napred!

Sazvežđe dvanaest latica... predivno rečeno...

''Lju-dske'' i ''lju-šture'' - sa ovakvim odvajanjem slogova - inventivno, dosetljivo...

''Lunarni, Solarni smer''... ''Snaga Svemira'', ''Žestina vatre''... tačnije - poslednje dve strofe - IMPRESIVNO!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 01.05.2008. 20:20
Baš sam se spremala da uputim ''kritiku'' svima, jer imam utisak da otkad se na ovoj temi (po)javila Ognjen(k)a (a i otkad sam ja počela da se pravim ''pametna''), ostali ljudi su nešto zaćutali

Sad je Ognjen(k)a kriva što ostali ćute... Dobro, dobro...  :hmpf:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 01.05.2008. 21:20
Sad je Ognjen(k)a kriva što ostali ćute... Dobro, dobro...  :hmpf:

Ma ne ;)... Ja samo razmatram situaciju i pokušavam da nađem razlog što su se neki dobri pesnici povukli, da ih nisi uplašila svojim stihovima... :)

Ima mesta za sve... Treba svi da ostanete...

Ne volim što su se drugi tako povukli.
Ovaj put ih prizivam i pozivam.

P.S. Vatra je, svakako, neophodan element... uvek... svuda... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 01.05.2008. 21:24
Ma, šalim se ja NeDoskoku...  ::)

I ja bih volela da pročitam nešto novo i sveže... Eto, Heindel me ja zaista zadivio...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 01.05.2008. 23:15
nije moja poezija, ali sam je danas čuo i... baš je ... istinita... ;D
haiku poezija:

Vazelina kilo...
Tela im se sjaje...
Drugari su školski...


;D
shta je moderna haiku poezija... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 02.05.2008. 14:04
Savremena haiku poezija, kažeš? Hm...  ::)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 04.05.2008. 00:58
Drhtavom rukom
pred San i Beskraj...
Nekoliko reči i
škripa starih zuba...

Zatim - šutnja...
Duboka i strašna.

Milovanje po kosi
prati ritam teških udisaja...

Borba za vazduh...
Kopanje nejakih noktiju
po mesu i prašini...

Jedan srneći,
usplahireni pogled...
I želja... Pregršt želja...

Pred Kraj... U Beskraj...







Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 05.05.2008. 18:26
Puštam Te od sebe
da potražiš sebe
da pronađem Tebe
najboljeg za mene...

Pomalo se Ti pitaš: ko sam to ja...
Pomnogo se ja pitam: ko si to Ti...

Ti si sve moje nesređeno poimanje vanpojmovnog.
Uz Tebe, ja nikad ne stajem. I nikad ne stižem. Neprekidno pokušavam.
Ti si moja pomama za beskonačnim.
Pohađem kurseve zvezdanog jezika. Ilegalno prelazim granice.
Ti si moja najnemarnija i najnemirnija galaksija.
Uz Tebe drhtim, mada porađam bisere po mesečini.
Ti si moje potmulo ponoćno zorovanje.
Kada sam s Tobom, ja lomim kazaljke i grizem pokislo vreme.
Ti si sve moje osenčano i osunčeno brigovanje.
Uz mene, naučio si da ne poznaješ bojazni.
Ti si prapočetak nečeg prepoznatog davno,
u pepelu nerođenja... u nagoveštaju smrtnosti...
Ti si sapletena vatra što bi da se obnovi
u vodopadima mojih nežnosti.
Nikad Ti nije dosta svih ovih mojih pesama o Tebi.
Ti uvek ćutanjem zahtevaš eho mojih urlika ljubavi.
Ti preteruješ. U skrivanju i snivanju. Ti, naprosto, preteruješ u preterivanju.
U bahatosti da budeš onaj koji je prvi i kad dođe na kraju.
Ti neprestano iscrtavaš halucinantne krugove.
Ti si samo vrteška mojih žudnji,
samo vetrenjača mojih mrežnjača, mreža mojih vrtloga...
samo ringišpil iskonske strasti, strast zavejane duše...
Ti si jedina nada koja umire prva,
jedina oda koju pojem naricajući.
Ti si jedina nada...
Ti si vera koja dahće u uginulim nervima.
Ja u Tebe verujem. Palim sjaj u očima da Ti to dokažem.
Jer Ti si dokaz prolaznosti u koji se sumnja.
Nedefinisani budimo... to je najslobodniji oblik definicije.
Bliži smo tako večnosti za jednu daljinu manje.
Ti si šamar svih dotrajalih blizina.
Od tebe crvene obrazi i kad me napusti sva zrncad i ispsuje hemoglobin.
Ti ne štediš moja neposlušna zdravlja,
prehlađena moja osnaženosti, osnažena moja ranjivosti...
Ti si najnevinija i najnevernija moja strepnja. Slutnja. Ljutnja.
Od tebe pletem svu žeđ za sigurnošću.
Ti si ona sitost koja ne prestaje da bude gladna.
Bezdan Dragosti... Tone milovanja i milosti tu ja trpam...
Za Tebe i nikog više... Ali u nemilosti intuiticije
Ti nikako da spoznaš gde su moje bezgranične granice
van svih razgranatih korena kojima smo vezani...
Postaje dosadno. Hajde da se rastanemo.
Sve je ovo, ionako, već jednom bilo.
Sve ovo bi trebalo da se još jednom desi.
Ti si proroštvo koje se ne ispunjava iz inata.
Velikodušan si inat. Nepodnošljivo uporan da me nazoveš: nedostajanje Tebe.
Ti si vešto osmišljeni besmisao,
što se ponavlja kao kletva.
Ti si amanet kojom blagosiljam srčana stradanja.
Tebe i šmirgle preziru. Konkurencija si svim oporostima svile.
Sa Tobom se takmičim u ograđivanju i razgrađivanju utvrđenog.
Ti si zid koji uspešno brani sebe od... sebe... Ali si i sigurnost.
Ti sigurno znaš o čemu ja sve ovo pričam.
Jer Ti si onaj koji me je video kroz slepilo...
u pepelu nerođenja... u nagoveštaju smrtnosti...

Ti si... Ti -
onaj bolji deo najnesnosnije mene.

Kad promislim bistro: Ti meni samo praviš probleme.

Vrati se u mene, Ti.
Još nije vreme da odeš nepovratno. Još nije vreme da Te volim.
Još uvek mislim da Te ne volim.
Još uvek volim da mislim da Te ne volim.

Pusti me od sebe da se ponovo nađem...
...  u Tebi...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Miša iz Daleka 06.05.2008. 00:16
Genijalno...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 06.05.2008. 15:18
NeDoskočko prijatno si me iznenadila pesmom... Udaljila si se od uobičajenog modela tvojih pesama... ne nalazim u njoj onoliko tuge, nekog sakrivenog besa i ljutnje koji su bojili prošle stihove... Pa, ipak, ostaješ dosledna u fantastičnim konstrukcijama, poređenjima, simbolima i živopisnosti.

Pohađem kurseve zvezdanog jezika. Ilegalno prelazim granice.
Ti si moja najnemarnija i najnemirnija galaksija.
Uz Tebe drhtim, mada porađam bisere po mesečini.
Ti si moje potmulo ponoćno zorovanje.
Kada sam s Tobom, ja lomim kazaljke i grizem pokislo vreme.
Ti si sve moje osenčano i osunčeno brigovanje.


                             ***

Ti si sapletena vatra što bi da se obnovi
u vodopadima mojih nežnosti.


                            ***

Ti si amanet kojom blagosiljam srčana stradanja.
Tebe i šmirgle preziru. Konkurencija si svim oporostima svile.

Suludo je komentarisati ove stihove koje sam izdvojila i šta oni prouzrokovaše u meni... Potpuno, nepopravno me dirnuše, posred čela i duše...

U suštini, pesma - lepa definicija Njega... Vešto osmišljeni besmisao Njega... Pesma je zaista najslobodniji oblik definicije...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 06.05.2008. 15:39
Ne znam šta pesma izaziva u drugima, meni se najčešće moje pesme, kao što već negde rekoh, dopadnu kad ih napišem, posle sve to splasne... i onda ih zamrzim...  :vatra:
Drugačije se doživljava sa druge strane... tamo gde su oni koji čitaju... recipienti... :)

U suštini, pesma - lepa definicija Njega... Vešto osmišljeni besmisao Njega... Pesma je zaista najslobodniji oblik definicije...

Kakav kritički osvrt! Maestralan! :) I da je negativan bi mi se dopao po konciznosti i povezanosti.
Inače, taj ''najslobodniji oblik definicije'' je moj favorit...   :D Hi, hi. Definicije su nas iznedrile. One će mi i glave doći.  ;D

Genijalno...

Ti, naprosto, preteruješ u preterivanju... ;)

Hvala vam, dragi (''moji'') ljudi...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Miša iz Daleka 06.05.2008. 19:55
Pa ovde se bre nadskakuju ko će koga više da pohvali!!! loool :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 06.05.2008. 21:44
Pa ovde se bre nadskakuju ko će koga više da pohvali!!! loool :D

Pa, nego... Skačemo, pa se nadskačemo i tako... Probaj i ti...  ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 07.05.2008. 09:47
Pa, nego... Skačemo, pa se nadskačemo i tako... Probaj i ti...  ;)

ŠIRI DALJE, ŠIRI DALJE...!!!

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 07.05.2008. 22:50


Dečak
tajni odbljesak na nevidljivom staklu
gumenih leptira zaspalih u skoku

mladost se jedna roni
niz vrele dlanove njene

iz prošlosti kamena i vatre
kao u davno ispovedanom paklu
oni
i sedmi krug opomene

zrnasta struktura sećanja u oku
kaleidoskop snova i preobučene sete
ljubavi usnule dete

izmedju kraja i tajnog trajanja
niz stazu stazama izmaklu
misao jednu krije
u sebi duboku

brušen svetlom nedosegnutih daljina
on lebdi nad uskom trakom
mahnite zvezde

na dlanu miriše njena haljina
nektar poslednje ljubavi u danu prejakom
niz koji umireno usnama jezde








Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 07.05.2008. 23:18
@goran laz,

Kad ti napišeš pesmu, ja se posramim za svaku reč koju sam ikad igde napisala u uverenju da je to poezija...

Predivno!!!

I toliko dubokoumno da se ja sa svim svojim misaonim sposobnostima osećam kao neka ništavna barica kraj jednog jedinog tvog stiha...
Cela pesma - ona je tek posebna priča... ima kosmičku dimenziju...

Povlačim se sa ove teme, uz sve bezgranično divljenje prema tvom stvaralaštvu...

Samo napred!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 09.05.2008. 14:45
Vrlo je sramno da JA posle Goranovih stihova pišem nešto, kao što rekoh... Osećam da će sve što smatram da ima neku estetsku vrednost i da je neko ''uzvišenije'' moje stihoklepanje, biti ogromna glupost i praznina spram ostalih pesnika ovde...
Te evo jedne očigledne moje gluparije :), da mi se bar podsmevate, ako ništa drugo  >:D... Ovu pesmu voli moja [email protected] drugarica, a ja sam je napisala u nekom trenutku kad sam se stvarno osećala kao sir, iako ne znam kako se tačno sir oseća... ;)  ;D

Ja sam sir

Na konferenciji Divljih ljubavi,
a rezolucijom 0405 za mir,
odlučeno je da u jednoj vezi
ja budem ni manje, ni više nego - sir!

Stave me na tacnu,
preseku me na četvrtinu,
dok me on gleda kradom...
... neutoljive požude pun...

Onda me gricka i žvaće
parče po parče
gram po gram
a ja sve manja
i u mišićima sve slabija i tanja

Pobledim, pa i požutim
od silne muke što me snađe
da me jedan mali tako kida
i rupe u meni stvara
svaki put kad usnama mi priđe
i kaže mi da sam ja ona prava.

A pukotina sve je više... ti krateri duše moje
što kao ponori mrki zjape.
I poneka buđ u uglu
od ledare ove sobne i tegobne vlage...
a on ide dalje... i dalje... u zalogaje sočne, blage...

Pojeo me tako,
sad znaće svako-
jedan miš!

I šta miš drugo zna i sme
nego da posle svega
u rupicu strošnu ode
i kad ga upitaju je l' me znao
on pokunjeno kaže: NE.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 09.05.2008. 15:30
Пих, какве су ово глупости и глупарије НеДоскочиви Сиру, а? И да знаш да се осећаш... Баш!!!  ;) ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 09.05.2008. 15:56
Пих, какве су ово глупости и глупарије НеДоскочиви Сиру, а? И да знаш да се осећаш... Баш!!!  ;) ;D

Uvek može i gluplje... ;)

Ma fali mi miš da bih se sad (sa)osećala...  :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 09.05.2008. 21:59
Evo jedne ''starije''...

Moćniče,
Kad upadnu u atare moje podsvesti
kad zgaze na jutarnje senke mojih vidika
oni
od nemila i neljudskog
goli
u zlobu i glupost
oblagani

samo me pretvori u ugljen-dioksid.

I neću više ovde da se vraćam
ni u majsko veče ni u trešnjin cvet... mada volim to... i njega bez
njih

Jer nema svrhe da delim ovaj azot
sa njima
čiji rendgentski snimci pluća pokazuju
uljanu podlost i amorfni dim nerazumlja...

Umorna sam više od govorenja i ugovaranja govora.
Od pokušaja da im se približim
ne bi li me pre rastrgnuli.

Umorna sam od ovih borbi sa nečasnima.
Zato bih i da odem, negde odakle se ne opisuje krug
i ne kreće u mučna ponavljanja
obnavljanja
umnožavanja
svega već viđenog kroz
već proživljene mučnosti.

Samo ću kao masa čestica da se vinem
bez transformacije da ponovo budem neko
u svetu nikakvih

Tvoje je samo da kiselinama spržiš
i poslednji gen Feniksov u meni...
i rastreseš pepeo da ga gaze deca...
neki bolji klinci...

Na dan njegovog rođenja,
napisaću testament Strašnom sudu:
ja, napadanog imena, zaboravljena
od njega,
pri čistoj ljubavi i nezdravoj vernosti
prema jednom gubitniku,
zabranjujem modifikacije mojih očiju,
usana i grudi...
najlepših delova moga tela...
Izjavljujem javno da će mojim nestankom dobiti sve...
od njih...
sve što oni požele da bude...
i neka pristane...

A moju bičovanu podsvest neka skrije u svoju.
I ponekad, u majsko veče,
kad ga ne vide
oni
najslepiji na svet(l)u,
neka zagleda pod koru mog mozga
tragove zgaženih trešanja i učvorenih misli
i neka razmisli čistim plućima
je li više bio Petar ili Juda...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 09.05.2008. 22:16

Kroz plavo putuju senke

izmedju prozora i zidova
naše zapanjene oči
povešane o sunca drugog neba

ostajemo zauvek tu
na prvoj liniji nenačete praznine
zatvoreni u sve
stegnuti u ništa
i tako sami do rasprskavanja


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 09.05.2008. 23:10
zatvoreni u sve
stegnuti u ništa
i tako sami do rasprskavanja

Ponavljaš stihove, ponavljaš...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 09.05.2008. 23:23


namera postoji...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 09.05.2008. 23:25
Nisam ni mislila da ne postoji... Samo moja konstatacija... Bože, ovde čovek ne može ni da konstantuje... !  ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 13.05.2008. 08:09


Kočije prve
boje su smeha
u svetlom predvorju rajskom

krilati ati kopita zlatnih
beskraj sad mere
u danu majskom

reka nebeska
pod vatrom srca
opet talasa
dzvni i bljeska

to mi smo jeka
vremena davnih
božanskog peska





Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 13.05.2008. 12:54
reka nebeska
pod vatrom srca
opet talasa
dzvni i bljeska

to mi smo jeka
vremena davnih
božanskog peska

Pesma je... Božanska... Dzvni, talasa i bljeska  reka - nemam reči...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 15.05.2008. 19:43
Iz drvoreda gustih, devojačkih vlasi
Belom putanjom, uz Mesečev sjaj,
Na krilatom atu jezdi Div...
Zlatna mu kruna čelenku krasi...

Rumeno nebo i oblaci meki
                              Osvetliše kraj...

To ozoravanje svatove budi...
                              Pesma se čuje...

Nož u kolač - na proleće stane.
I crvene bulke prekriše belinu...

Glavu na grudi... Na golubice nežne...
Da gnezdo zajedničko sviju...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 15.05.2008. 22:59

Stoglava zmija niz mlade usne
u svet pun tajni lagano stiže

Svlak upija da svest ne zgusne
da cvet se sjajni uz kičmu diže

Nemo se svija i namah prsne
taj gmaz nehajni od senke bliže

Venama proklija u bele stoprsne
u bol pun tajni dok odgmiže




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 16.05.2008. 13:44
Pre nego stavim neku od novijih pesama, evo još jedne od starijih...
Nije možda ništa posebno, ali ja je volim. :)

Ma koliko da  želim,
Večeras te poznati ne umem.

Ne osećam te više
Kao blizinu
Kao svitanje

Izgubljeno Sve
Postojeće Ništa
Takvo je poznanstvo naše.

I uvek je isti svaki korak
Što nam se spoji
Svaka daljina
Što nam se sretne
U sumraku
U Ničem

Uvek smo isti, tako nevoljno isti...

Ti, u svom plaštu
Neshvatljivog besa
Ja, zaogrnuta velom ludosti.

Nije mi zato neobično ovo
Nevoljeno dodirivanje leđima
Na ovoj strmini slučajnog ukrsta...

Možemo tako večno da ostanemo.

Ti, zagledan u svoju istinu
Ja, utonula u svoju ćutljivu tamu.

Kraj nas će promicati milenijumi
A sve će opet biti isto, tako isto...
Ista muk u lažnom
Ista bol u nemom

Promeni
Okreni
Kreni
I odi

U izgubljena vremena
U prošlo
U naše

Čekam te.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 16.05.2008. 16:04
Zašećereno nebo
I ukus meda u vazduhu...

Poneka pčela
Opijena u letu
U svom lelujavom zaokretu...

Omajeni pešaci
Pod Suncem se kreću
Zveckaju im poletni koraci.

Bela se Rada beliša po travi...
Gledajući je
Svako svoju jesen u duši otkravi.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 17.05.2008. 10:45
Ova kao neka misaona...  :-\ Pih... ;) Sad će Ognjen(k)a da me prorešeta kritičkim osvrtom...

Ni Bog više nije
kao što je nekad bio.
Videla sam ga
kako se očajnički krije
ispod šahti jednog modrog grada.

A onda, kao kukavica,
i još nemilije od toga,
posmatra sav taj svet... uništen pre stvaranja...
ljude, navodno...
što jedan drugog gaze...

Ni prašinu ne skuplja više.
Povuče se u sebe, tako...
I ćuti...

Naslonjen na rešetke
prljave i sluzave
tih uličnih šahti
kao zatvorenik sopstvene kreacije
On prepadnut gleda
kako modre kiše prže zemlju
i kako se voda gasi
pod olujnim gnevom vatre

A onda padne noć.
I niko ne primeti to.

Ulične svetiljke danom blješte
Zaslepljujuće, plačljivo.
Snimaju se pokreti vazduha
nerastegljivi i ubijeni, a onda podižu se optužnice.
Protiv pulsiranja.
Protiv disanja.
Protiv pucanja zglobova.
Protiv tapšanja umornih kapaka.

Sve je to suludo zgrešilo slobodi.

A on... još više se plaši
dublje uronjava u ugušeno svitanje ...

U zadah zarđalih cevi i oporog metala...

Ako ga nađu kako viri,
ako ga kazne,
ko će mu verovati da je nekad bio Bog?

Da li je nekad gospodario?
Previše poderan imidž ima
za jednog Boga.
Mnogo je kod njega neopipiljivog.
Nevidljivog.
Ko će takvome da veruje?

Ali, on uporno, izgubljen u sopstvenoj
paučini sopstvenog imena,
uporno ne skida pogled sa ulica
i tromog kretanja po njoj:

majka ostavlja dete kraj
zaleđenog igrališta.
Jedan čovek vodi ljubav
sa izbledelom novčanicom.
Poštar deli koverte jalovosti
onima koji boluju od života.

Ne usuđuje se ni da šapne.
Seća se starih dobrih vremena
kada je osmeh bio žagor pravednih...

Seća se tako, raznežen...
I zaspi, verujte mi, tako, sećajući se...
Zaspi u crnom ulju što se izliva
iz stradalničkih srca izgubljenih...

U početku beše reč.
Sada, na kraju,
ostao je samo muk.

I muka.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 17.05.2008. 15:23
 :xyxgun:

Evo, vidiš kako te kritički i misaono rešetam!!!

Ali, on uporno, izgubljen u sopstvenoj
paučini sopstvenog imena,
uporno ne skida pogled sa ulica
i tromog kretanja po njoj:

majka ostavlja dete kraj
zaleđenog igrališta.
Jedan čovek vodi ljubav
sa izbledelom novčanicom.
Poštar deli koverte jalovosti
onima koji boluju od života.


Izuzetan opis nekakve (nikakve) današnjice...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 19.05.2008. 08:48
Golubice,
žaluzine na prozoru
krilima svojim razgrćeš
u san, nežna, dolećeš...

Pod punim Mesecom
sova se čuje i šuštanje trave
sa žuborećim potokom
harmoniju proleća naprave.

Na jastuku grana masline,
poljupci i zagrljaji...
Posteljina prepuna topline
i udvojene miline...

Golubice,
ljubav nesebično gučeš...

Kad Sunce se za gorom pojavi
Ona prhne, iz hotela se odjavi i
           granče masline u žurbi zaboravi...
                           
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.05.2008. 10:16
Golubice,
žaluzine na prozoru
krilima svojim razgrćeš
u san, nežna, dolećeš...                           

Ova prva strofa tako nežno uvodi u ''harmoniju proleća'', nesebično GUKANJE :) ljubavi...
Pun Mesec, naraFno... ;) Nezaobilazni ''detalj'' radovanja...
Posteljina prepuna ''udvojene miline'' - prelepo...
Za granu masline nemam reči, ti znaš da je volim... odmah u sebi zapJevam: ''Kada bi neko granu masline na jedna vrata odnio...''

Kad Sunce se za gorom pojavi
Ona prhne, iz hotela se odjavi i
           granče masline u žurbi zaboravi...
                           

Završna strofa deluje pomalo zagonetno, taj odlazak iz ''hotela'' i grančica masline koju zaboravi da ponese...

Celokupna atmosfera pesme: mir i ljubav - ''udvojena milina''...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.05.2008. 20:11
Evo kako se ubija vreme... :)

Teturamo se niz raspevana groblja.
Teturamo se niz zamršen dan,
niz ostrašćen san... teturamo se...
Uz zamuk'o grad
uz posmrtnu nadu
i opet osećam tu za nebom glad
i opet me sveci mamurnu ukradu...

Preturamo se po oštricama mesečine
po blagosti oprosta,
po sažeženom miru
po razneženom nemiru.

Preturamo se. Pa se kotrljamo.

Pijemo, pijemo dok ne dodirnemo svest,
pijemo dok se ne popnemo u nesvest.
Pijemo. Pa bijemo. Nemo srce, nemost, most srca bijemo.
Pomamu krijemo. Ćudljivošću ćutnje se branimo.
Sramimo se, drsko se zajedništva sramimo.
Hranimo se upitnicima. Zarezima. Tačkama. Nastavcima.
Daltonističkim dugama, bajkovitim tugama... smotanim sastancima...
Hranimo se.

I jednog drugog samo pomišljajem... ranimo...

Opijamo se od nesretanja, od preokretanja, od smetanja.
Opijamo se od svih izuzetnih proleća kroz sva ništavna stoleća.

Posle smo najpospanije budni.
Posle smo najnormalnije ludi.
Posle smo najčudesnije čudni.

Mi smo taoci jedne banalne hemije...
Ova naša ljubav boluje od anemije...
ovo masakriranje maskiranja dovodi do šizofrenije.

Zar ti se ne čini da ovo već nije neki naš klan?
Neki grebljivo mekan, goropadni, predrasudni plan?
Pruži mi ruku, drhtim i dahćem, ljubim te u rastegnut dlan.

Ljubim te u emotivnu hitrost
u oči mutne i misaonu britkost.
Pre nego što se sklupčam uz pomračine skut
pre nego što na oktobarski kreneš put
...
ljubim te... onako, usput...

... navike znak to je...
Ljubim te, tako je sve bolje...

U juče i danas... ljubim te...
A već sutra...

Gubim te.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 19.05.2008. 20:40
Lepo ti je ovo ubijanje vremena...

Opijamo se od nesretanja, od preokretanja, od smetanja.
Opijamo se od svih izuzetnih proleća kroz sva ništavna stoleća.

Posle smo najpospanije budni.
Posle smo najnormalnije ludi.
Posle smo najčudesnije čudni.

Ovi stihovi su mi najinteresantniji. Najpospanije budni - baš oksimoronski (samo igra rIJeči, nemoj da se ljutiš).  ;)

Ljubim te u emotivnu hitrost
u oči mutne i misaonu britkost.
Pre nego što se sklupčam uz pomračine skut
pre nego što na oktobarski kreneš put
...
ljubim te... onako, usput...

Ovi su, pak, po mom mišljenju, srž pJesme... Svakako da je u tvom stilu i pomalo čudnovatom bilu...

Ne znam da li da tvoje umetanje ijekavice shvatim kao sprdačinu na Gomizijsko pravopisno društvo Crne Gore ili samo kao tvoju ljubav iste?  ;D

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.05.2008. 20:48
Ljubav... U vijek vijekova... Amin...

:)

Mada... ništa nije večno... Možda jednoga dana prestanem da volim... ijekavicu... ;) ''Gadim se vernosti prolaznog.'' :)

''Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snJegovi i šaš...''

Jedno je sigurno: volim ja te oksiMORONE...  ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 22.05.2008. 08:44
Ispolinskim koracima
ka nebu se uputi...
Za njim: krajevi cvećem posuti...

Gleda uspavane planine
sa te nebeske daljine,
i blještava, usijana mora...
Gle, maše mu lelujava gora!

Presretne u putu ptice
i shvati pričajući sa njima
da su iz iste zajednice:
Zvezdoznanstva...

To orijaška sunca u njima čuče
greju ih i hlade.

Poneka setna misao
kroz oči mu se provuče...
Da umiri leptiriće mlade.

Nahrani ih onda mrvicama tih zvezda
što ih u džepu vešto skriva
I golubova najezda
divovska ramena prekriva...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 23.05.2008. 16:01
U dnu kreveta
sklupčale se misli
kao narandžina kora
na toplom radijatoru...

Zimsko je doba
I pahulje mirišu...
Ljubavlju odišu...

Razlistavaju se sećanja...
Korak po korak.
Sloj po sloj...
Baršunaste prašine.

I prošlost
Zracima svojim platno ošine...

Protiče još nezamrzla reka
Kroz drevni, Veliki grad...
Desa na sudbonosnoj obali čeka
I čuva pod krošnjom uspavani hlad...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 24.05.2008. 09:09
Protiče još nezamrzla reka
Kroz drevni, Veliki grad...
Desa na sudbonosnoj obali čeka
I čuva pod krošnjom uspavani hlad...

Lepa stofa, po kompoziciji me podseti na Dučića... ;)
''Sudbonosna obala''... Hlad koji je ''uspavan''...

Pa iz ostalih stihova sledeće konstrukcije:
''Razlistavaju se sećanja''... ali kako... ''sloj po sloj''... dok čitam, osećam kao da me neko skid... :) (u nekom emotivnom kontekstu, mislim...) ''korak po korak''... sećanja u ovom ritmu zvuče kao elegija...

A onda dolazi malo drugačiji ritam, prošlost koja ''ošine''... to može biti i nekakva bol, bar u meni izraz ''ošine'' izaziva takvu asocijaciju...

Čitava pesma je nostalgična... kao nešto što je moralo da prođe, jer nije imalo budućnosti, a bilo je osobito dok je trajalo... i dobro je što postoji bar kao uspomena... život je bogatiji...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 24.05.2008. 10:10
Nedoskočiva, nemoj uopšte da se dvoumiš oko buduće profesije. Kad završiš fax, da se baciš u kritičarske vode, ozbiljno ti to kažem.

Ali za Dučića ga pretera... Uh, što ja njega volEm...  :D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 24.05.2008. 13:25
Ne znam kako vi, ali ja sam svoje pošteno odradila.
Ovu platu Ljubavi melanholovanjem sam zaradila.

Malo sam zevala.
Mnogo sam snevala.

I beskraj dana sam patila...

Kilometar nostalgije. Kilovat najstidljivije erotike.
Kilogram uhićenih pokušaja. Kilobajt ushićenih daljina.

Nešto mi se strašno dešava.
Mislim da volim bez pokrića i bez smisla.
I sve mi to nalaže - razum!

Ne znam kako vi stojite sa mozgom,
ali ja klečeći bežim od njega...
Molim ga, pretim mu da mi se skloni s puta
kunem se u Telo i Srce i Dušu,
obećavam mu da ću mu načiniti muzeje,
mauzoleje, spomenike i manastire...
I slaviti čak tri puta godišnje...

samo neka me ostavi ta pamet-nezgoda...

A ona me puževski puzeći stigne
i uvek mi šapatom vikne da oprostim
i volim nadnaravno...

Ne znam za vas, ali ja sam uvek činila više
nego što se od mene tražilo.
Zeleno sam se kajala
kad nisam prekomerno sebe davala...

Disciplina poljupca. Bahatost dodira.
Preciznosti nemerljivog. Prostornost kalcijuma i bilirubina.

Svemu sam tome bila porok i prorok.
Sve me je to izjedalo.
I znala sam da ću patiti unapred i unazad
i u svim smerovima
i ispoddnovnovidno
i jedino sam sa patnjom počinjala
pre prohodavanja po zvezdozemstvu...

i to me nije sprečavalo da volim nadanaravno...

Naravno
vi ste ubeđeni da ja sve to umišljam
da se hvalim i hvalu tražim, možda...
da priču o urednom radu voljenja izmišljam

ali stvarno je bilo tako...
Pitajte njega, ako ne verujete...

Kako vi inače možete znati
da su klupe u našim planetama
ugravirane plemenskom sigurnošću
kada zajedno lomimo štapiće od sladoleda?

Ko može tvrditi da mu nisam poklanjala jesen čovečanstva
i proleća čovečnosti? Leta saosećanja? Zime čarobnjaštva?

Ne znam kako vi, ali ja sam svoje pošteno odradila.
I prstima hobotnice i oslobađujućim razumevanjem njega,
a i, rekla bih,
ovim pesmama...

Ne dolikuje mi baš da lažem
sad, kad se ispovedam,
kad ispit Trajanja polažem...

Nešto mi se zbiva,
inteligencija mi svestranost voljenja proliva...

Ako iskrvarim, na ime ''Milica'' uplatite Nežnost.
Iznos: neograničeno.
Uplatilac: neprepoznatljivo poznat.
Razdragano drag.
Ja ga već očajničkim očajem znam.

Kažem vam, svu ovu ludost sam ja zaradila...
Ne znam kako vi...
Ja sam svoje rekla.
I odradila!

Pošteno...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 24.05.2008. 16:03


Pesma je interesantna i dosta neobična.

Ako iskrvarim, na ime ''Milica'' uplatite Nežnost.
Iznos: neograničeno.
Uplatilac: neprepoznatljivo poznat.
Razdragano drag.
Ja ga već očajničkim očajem znam.


Ovi su me stihovi baš takli. Iskrvariti na sopstveno ime - fantastično!

Evo, obećavam uplatiću na tvoj žiro - račun Nežnost belu, ali budi pažljiva prilikom davanja poziva na broj, jer sam maher u grešenju. Ko zna, možda zbog te moje nestrpljivosti i gluposti i ispite neću moći da polažem.  :D

Kako vi inače možete znati
da su klupe u našim planetama
ugravirane plemenskom sigurnošću
kada zajedno lomimo štapiće od sladoleda?

Ko može tvrditi da mu nisam poklanjala jesen čovečanstva
i proleća čovečnosti? Leta saosećanja? Zime čarobnjaštva?

Ovo, pak, potpisujem šutnjom... I skidam šešir sa glave...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 24.05.2008. 20:24
Додир Свилe

Синоћ сам се обавила маркизетом. Пријатан осећај струјао је телом. Није свила, али ипак пружа осећај лагодности и неке необјашњиве лепршавости.

Јутрос хтедох свилу. Ништа необично. Навикла сам на најбоље. Отворих ормар: Ничег свиленог! Чудно. Још јуче ми се чинило да је у углу висила зелена, свилена хаљина. Можда сам је послала на хемијско. Није ни важно. Обући ћу нешто ланено. Сигуран и конфоран избор.

Поподневна кафа и лежерна, casual комбинација од џинса и памучне кошуље. Природно, урбано, уклапа се уз све: високе потпетице, велике минђуше, велику торбу… и обрнуто.

Излазим из купатила. Где је мој свилени, црни кимоно? Уф, ових дана се баш нешто не сналазим. Па, добро, огрнућу се обичним баде-мантилом.

Вечерас сам расположна за нешто од грубљег материјала. Црне, уске панталоне, црне кожне чизме, црна кожна јакна. Мрачно и опасно. Да није претерано? Ублажићу ја то свиленим топићем, боје вина. А, могла сам да претпоставим, Ана га још увек није вратила. Tа њена прослава била је још пре недељу дана. Ужас! Морам да размислим… Бела кошуља је за ову прилику и сувише формална и униформисана. Класика. То ми вечерас није потребно. Знам! Обући ћу ону црвену, сатенску кошуљу из Италије. Црвени кармин и то је то.

Ново јутро. Ново сазнање: нема свиле. Ни њеног додира. Све је нестало...

Стварност је као одећа. Није важно шта носиш, него како ти стоји. Прекини са облачењем, мода је сезонска уметност, каже Мика Антић.



Poslato: 24.05.2008. 21:22

Zamolila bih sve forumaše koji se bave stihoklеpаnjem ili nekom vrstom pisanije da se okuraže, postave svoje radove i izlože ih strogom, stručnom kritičarskom žiriju: Nedoskočivoj i meni...  :rofl: :rofl1:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 26.05.2008. 13:11
Koprivo, moćnice, trezvenost donosiš...
I reči izgubljene u vrelom dahu,
                                       u uzdahu...
Neiskazanost, snagom svojom, odnosiš.

Bridi koža – crvenilo uzima zamah...
I izmiče ošamućenje... Nespokoj... Strah.

Koprivo, mirno je ovde... I tiho...
Tamjan se širi kraj manastirske česme,
Voda i slavuj prate ritam duhovne pesme...

Raširim ruke, evo, ovako...
Sa vetrom tek da prijatelj budem.
I osećam, lebdim... Polako...

U duši je spokoj, mekota i san...

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 27.05.2008. 23:13
Samo sam pion u tvojoj vlasti.
Mada me kraljicom čine sve moje izbrušene reči o tebi
i iscenzurisana naklonost i pokornost naopakom dnu
ovu prašinu u koordinantnom sistemu
naših slučajno neslučajnih vez(etin)a
kreiraju pripitomljeni konji
jedne ludačke posesivnosti ništavila
hej!
lovče na moje najnežnije dane,
na moju uspavanu mudrost zaborava,
pucaj na mene topovima finoće
samo napred
jedno je slovo G i nije to G tačka kao što se priča
već celo sazvežđe u mišiću uma

trenirajmo skokove...

Čudan je ovaj svet, moj kralju ironije i sadizma...
Najspektakularnije crno-beli.
Svaka je kocka ep za sebe i elegija za druge.
Svakom zamisli si korak dalje ili bliže cilju.
Zbilja je čudan svet.
Obezbojen, obezglavljen.

Sad ono ''pion'' i ''ironija'' zameni sa ''Milica'' i ''iznenađenje''.
Ljudi vape za kojom lepom rečju.

Nenormalno je čudan ovaj crno-beli svet.

Samo kraljevi zadržavaju pozicije do kraja.
Vratimo se na početak.
Zabrljajmo ponovo.
Učini svaku ispravnost pogrešnom.

Ovu smo partiju oboje izgubili.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 27.05.2008. 23:37
Koprivo, moćnice, trezvenost donosiš...
I reči izgubljene u vrelom dahu,
                                       u uzdahu...
Neiskazanost, snagom svojom, odnosiš.

Bridi koža – crvenilo uzima zamah...
I izmiče ošamućenje... Nespokoj... Strah.

Koprivo, mirno je ovde... I tiho...
Tamjan se širi kraj manastirske česme,
Voda i slavuj prate ritam duhovne pesme...

Raširim ruke, evo, ovako...
Sa vetrom tek da prijatelj budem.
I osećam, lebdim... Polako...

U duši je spokoj, mekota i san...
svidja mi se... zbog leprsavosti stihova... i zbog rime koja nagovestava postojanje ritma... ;)

Citat
Zamolila bih sve forumaše koji se bave stihoklеpаnjem ili nekom vrstom pisanije da se okuraže, postave svoje radove i izlože ih strogom, stručnom kritičarskom žiriju: Nedoskočivoj i meni...  rofl rofl1
ja postovah, postovah, pa na kraju odlucih da nastavim sa postavljanjem svojih pesama na blog... doduse, i to ne radim bas cesto, ali tamo mozete da ih citate, komentarisete, podelite vase impresije sa mnom (i drugima) ;)
da ne spammujem, koga zanima, adresu ima u mom potpisu ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: bonnie 28.05.2008. 00:05
Trezna sam,
ovaj put se stvarno molim
i mislicu na tebe svaki put
al necu te voleti vise.
Ako nekad neko pita za mene
Slobodno reci:
"Ne salim se!
Ona vise nije ovde!
Bila je tako umorna!
Samo je trazila svezu vodu!"
Mislis da si video radjanje sunca
u njenim lazima?!
To je samo drugaciji svet
samo strane reci na njenom licu.
Zato te pitam sada:
Da li postoji drugaciji nacin
kako bih ostavila sve iza sebe,
Dani za drugacije
kako bih oprostila svemu
sto je u meni?
Ja bih mogla da te ubijem u sebi
samo da bih prezivela.
Ostavljam te sad...
i vraticu se sa suncem u svojoj dusi
kada prekinem ovaj san
ovu konfuziju.
Sigurna sam, naci cu taj znak
nesto ce se desiti.
Ovoga puta se stvarno molim...



Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 28.05.2008. 11:34
Pojavili se i drugi Ljudi!!!  :clap: :thumbup:

Bonnie, vratiću se sa suncem u svojoj duši - odlično rečeno!

Otrovna, hvala što doprinosiš ohrabrenju forumskih pesnika.

Urbazone, pogledaću tvoj blog obavezno, a za komentar HVALA puno!

NeDoskočiva, nastavi da treniraš Sokole... Jedno je slovo G i nije to G tačka kao što se priča već celo sazvežđe u mišiću uma - geniozno!

                     ****

Ostavljaš tragove prstiju svojih
da vrište i drhte i plaču i smeju se...
u ispucalim uglovima usana mojih.

U očima ti - boje jutarnjeg Sunca
dečaštvo zalutalo
ispružene dlanove nudi...

Porinuće sna u javu.
Utoneš u moje Sve...

Ipak, naviješ dosadne satove!

Tačno u četiri čarolija prestaje...
Petao bi da budeš!

Kukurikanjem svojim, u zoru,
                ljubav izjavljuješ...

I za gorom, za vodom...
u magli nestaješ...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 28.05.2008. 19:00
Bravo za bonnie!

Izvolite, pesnici! Navalite! ;)

Ognjeničice...
Opet neki petlovi... :)

Nestajanje u magli... vrlo mistično...

To, da čarolija tačno u neko vreme prestane... i to vreme sigurno ima neku svoju tajnovitost... stvarno lepo!

''Porinuće sna u javu.'' Fantastično rečeno!

Zalutalo dečaštvo... ideja i izraz - desetka! :)

''Utoneš u moje Sve...'' - naježih se...  :CrywithKleenix:

Ipak, naviješ dosadne satove!

Ova rečenica me je presekla, ne znam zašto. Tako obična, a (meni) moćna, upadljiva, upečatljiva...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Heindel 29.05.2008. 09:19
Plišani je zeka
Životinja meka
Kad se trešten vratim
On me uvek čeka

 :andjeo:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 29.05.2008. 09:55
Plišani je zeka
Životinja meka
Kad se trešten vratim
On me uvek čeka

e, ovakvu poeziju volim da procitam! lepo izrimovano, jednostavno, sasvim ritmicki skladno i govori bas ono sto treba, sa naznakom dublje poruke (koju pesnik, verovatno, nije imao nameru da ostavi ;D )
struktuirano kao decja poezija, koja je, IMHO, najbolji oblik poezije, bez nepotrebnog mlacenja prazne slame ;D steta sto vise ne umem da pisem ovako ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 29.05.2008. 18:03
Plišani je zeka
Životinja meka
Kad se trešten vratim
On me uvek čeka

 :andjeo:

U mom slučaju mene čeka malena Tufa
da je češkam iza šlogiranog uha...

Njuškica joj vlažna i meka
nad činijom hrane ona neumorno čeka...

Plišana dlaka noću me greje
a kad me iz kreveta šapama otera
podlo se kezi i smeje...
 
 :innocent:


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 29.05.2008. 18:58
Bila sam hladni izbrušeni stub
u podrumu vatre.
Bila sam.

I koža mi je stenjala i davila se
u tvojim mislima od čipke
i bio je dodir, okrznuće u prolazu sudbine.
Bio je.

I bilo je brže od nade
naši poklopljeni dlanovi na čistini strmina
i niko od nas nije mogao stići ni shvatiti
šta je to bilo.
A bilo je.

I bili su drumovi koji su bežali
i bile su neke ptice
i sletale su na moje usne i klele se u moju nežnost
i onda su otišle.
A bile su.

I bio si tu i ti.
I bio si čokoladni oktobar
i pokisao šetač kroz moje aprile.
I grom plemenitog roda.
Bio si.

I sanjala sam nedokučivost nedohvatno nedovoljnog
i sanjala sam grane i nas na njima
i prolaznost kako pod nama plače.
I plakala sam i ja.
I sanjala sam.

I sreća je imala tvoj redak osmeh
i tvoje pantalone od drap somota
i iskraćali od vrenja džemper.
Imala je. Sreća. Bila je.

I rekla sam: nikada ovako više neću tugovati
i nikada ovako više pamtiti
I pamtila sam...

I obećala sam: neću više o njemu,
znam, postajem prepoznatljiva carstvu dosade.
Smisliću već način da ukradem kutiju iz tvoje sobe
i zakopaću je pod okeanom mraka.
I obećala sam: od sutra ćutim.
Budite strpljivi i to sutra će doći.
I niste bili strpljivi.

I ponovo me je opsedao karcinom inspiracije
i galopirajuće sam pisala
i opet sam sanjala
isto drvo, istu zoru
i prolaznost nad kojom smo bdili
kao nad iluzijama
koju smo čuvali
kao svoja zaključana srca...

I ponovo pišem.
I ponovo sanjam.
I ne obećavam više ništa.

Ne, nisam tužna
samo bih dopešačila do tebe...

Sekundama te nema.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 29.05.2008. 22:05

piskava flauta oblaže sluh
u ova prsnuta predvečerja
plavna

delom mrtvila neba
mirno i ljuto
valja se smeh betona
kroz prazno
dok
izmedju dve daljine meke
lunja svemirski pas

obalom vida
vodna tišina reke
zmijski vijuga

to mogla bi biti ona
njen odjek
il glas
ko mrva hleba

u meni bez obrazno
davna
miruje tuga
odjek nestvarni ljubavi zgasle
mladosti nove
a tako daleke




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 30.05.2008. 09:10
Koza moja pocinje da poprima plihove
Kad vidim - svaki post ovde mora d'ima stihove... :S
Zasto ljudi, jednostavno, ne moz' lepo kazete
ono sto vam je na umu, vec se prenemazete? ;D

A i lice vec pocinje da mi biva krivo
dok ispijam spricer Knjazov, jer je g**** zivo ;D
Gde su ljudi videli spricera bez vina ???
No, veceras ceka me Namestajka fina...

                                                             ziveli! ;D
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 30.05.2008. 12:51
Sekundama te nema.

Evo... Plačem...

Poslato: 30.05.2008. 13:23

Niza zvezda niz kosu se sliva
pretače boje lunarnih dubina...

Na paspartuu nebeskom
beskraj lucidnih kandela
i vasionska, filigranska kapela...

Iz zamotuljka vetrovi se šire
raznose prvo požutelo lišće...

Razulareno ruka ruku stišće,
znoj na dlanovima izvire...

Žmurke i jurke vatrenih voda -
višeslojnost igara besprekornog svoda...











Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 30.05.2008. 13:15
Evo... Plačem...

Nisi se valjda rasplakala?  :-\ :o :'(

Tvoja pesma je pomalo magična, zbog zvezda  i ''lunarnih dubina'' (IMPRESIVNO!)...

''Paspartu nebeski''... genijalko ;), kako ti je samo palo na pamet... :)
U stvari, celokupna ta strofa
Na paspartuu nebeskom
beskraj lucidnih kandela
i vasionska, filigranska kapela...

- meni najlepša, dubokog značenja, INTELIGENTNA, u duhu i dahu nečeg neobuhvatnog i sveobuhvatnog...
LUCIDNE KANDELE!!! Molim lepo, moje oduševljenje ovde ostaje zanemljeno i zadivljeno...
Već sam deset puta pročitala ovu istu strofu...
''Filigranska kapela''... opet neobičan izraz koji pesmu boji u nešto mistično...

BESKAJ! Reč koju ja mnogo volim! Moja glad za beskrajem se utoljuje u pojedinim stihovima...

Volim što ti se pesma kreće u nekim čudnovatim, čudesnim, kosmičkim prostranstvima...

U drugim dvama strofama kao da se na trenutak pesma spušta u materijalno (a i ne mora da znači)... ruka, znoj na dlanovima...

Pesmu više doživljavam kao refleksivnu, ali motiv ljubavi u ovim stihovima toliko je blago, a efektno utkan...
''Razulareno''... zamišljam kakav bi to bio stisak...

I naravno, poslednja strofa...

Žmurke i jurke vatrenih voda -
višeslojnost igara besprekornog svoda...

Savršeno, kao i ''besprekorni svod''...!
Vode koje su vatrene... oksimoron (koje ja obožavam ;) )... žmurke i jurke... Asocijacija na razigranost duha i uma (u mojoj svesti bar)... Opet lepo zaokružena celina, povezano sa pomenutim beskrajem i zvezdama sa početka...

Kakve to mogu biti višeslojne igre...? Vredi probati! :)

Uglavnom, jedna od tvojih najboljih pesama...

P.S. Komentarisala bih i pesme drugih, ali ne želim da ih uplašim :) (iako uvek imam pozitivne komentare, pohvale i podrške)...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 30.05.2008. 16:22
Stidljiva svila
u njegovim rukama
giba se i šapće
mami me
da ne isplivam.

Jauk
oknastih mora
i granice između sna i... sna
bolna molitva
za nas, neosvojene

U njegovim očima
graniti sećanja
deo po deo
predeo
usiljenog zaborava

Pogledi
talasno kruže
po neprohodnim našim aurama

Osećam ga osmim čulom
kroz podsvest se baulja
razvratni stranac
u izmišljenoj zemlji
obesmišljenog trajanja
razdvojenosti

Mi pripadamo istom plemenu
svehvatnog Etra
peti elemenat
na kraju vasione...

početak istine:
volimo se večno!

P.S. Ognjen(k)a:
''Riječi, riječi, samo riječi... NE PLAČI... Evo, tu sam... i već izgleda kao da prije mene ovdje nikog nije ni bilo...
Zakuni se u nešto... i više ne plači, ne plači...''
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 30.05.2008. 16:28
Sekundama te nema... Pripadnice plemena Svehvatnog Etra...

Pa, kako da ne pustim koju suzicu...?  :CrywithKleenix:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 30.05.2008. 23:52
Danas kad se rođendan slavi
i svečano duvaju sveće vremena
došlo je, izgleda,
da se odraste do sopstvenog temena.

Suze kao kamičke u džepove stavi,
ispravi malo ta pogrbljena ramena,
i produbi glas... koriguj stas...

Seta nek' beži na druge planete...

I, gle, kao cvet ka Suncu se okrete...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 17:33
Bio je učtiv.
Rekao mi je blago: promeni stil - napiši neku srećnu i poletnu pesmu...
Nisam želela da ga poslušam. Mnogo je toga bilo po njegovom.
Ali... šta ja znam... o njemu, sebi i svetu... šta ja znam zašto... ali...
Nekoliko sati u ovoj sobi, naranžaste boje oko mene ili uporna svetlost što udara u ramena (a roletni i nemam, za nesreću)... i ja mu poverovah da mogu da stvorim nešto antidepresivno...
Hvala mu na tome...

I što bi Balašević rekao: ''Eto ti pesma, ludo jedna!''

Slušaj me, glavo!
Gledaj me plavo
razmišljaj zdravo
koračaj pravo

u Sutra i San!

Razmrsi kose
raščupaj tuge
raspusti slutnje
razmrdaj nebo

porasti Sad!

Vrati se nazad
zavoli mene
ili nekog drugog, nebitna stvar...
Vrati se smeo
vrati se i lud

Slobodan duhom naći ćeš Put!

Pokloni mi list
oteću ti zimu
bežim u leto, jer nemam gde

a tvoje je proleće
i (z)maj(ev)ska podrška
(i felerično je, zar ne?)

i da zbrljaš
i da stvaraš -
tvoje je!
Tvoje je i da se ne kaješ
a ponajmanje razočaraš...

tvoje je Sve!

Čeka te golub
i maslinov hlad
i poneki s visina iluzija pad
čeka te i let
avionom ili nadom... zar je bitno čime...

Mladost raspolaže svime!

I čeka te nedoskočivi dan
i neka noć na grani i preko nje... ali 'ajde sad...
i ledene kocke
i bezbrige krug
majice na pruge
iz detinjstva drug
poneka porodica
nerođena deca
toplina
čežnja
uzdah
smeh
i učiće te da je mnogo toga definicija i greh...

a ništa nije definicija i ništa nije greh!

i čekam te i ja... al' nebitna stvar...

čeka te smisao
otkrij ga Sam!

Zaviri u sebe
osvrni se na druge
produbi vid
naštimaj sluh
umagnetiši dodir
pocepaj um
nek' procuri Iskrenost

na zvezdani Drum!

Zaboravi reči
i osećaje pamti
i osetićeš pametno
vrednosti istinske
težnje iskonske:
sećanje na one što te razumeju

Uvek su Negde Tu!

Ali za sve to
moraš baciti preko glave glavu
veruj mi:
bar sam ja više puta no ti bila u pravu...

šta će ti ta...?

Ponesi samo Srce, žudno i žedno,
prostrano kao poverenje
divlje kao strast
krativno kao haos
kao oda(lina) nežno, kao ples zanosno
kao izmirenje umirujuće... radosno
uporno kao rađanje... umiranje... obnavljanje...
i sve to ispočetka... u novu Veru i novi pokušaj i novi rast

hej, Ti... imati mene... kakva je to čast!

I upamti... oseti...:
Srce je tvoje unikatno, jedno!

Ali ipak: evo ti kao suvenir i ovo moje...
eto ti ih Dva!

Nek' ide Život...
Odlazim u pobunu sada Ja...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 31.05.2008. 17:41
@Nedoskočiva
Da li su ti sve pesme u ovom stilu, "modernih" metafora?Ono sto sam citala jeste, ali mozda mi je nesto "drugacije" promaklo
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 17:43
Ana... da li mi veruješ da - ne znam? ;)

Kako ih ko doživi - takve su...

Ali jeste... volim ja metafore... :) hehe... preterujem nekad s njima...

Možda je i meni nešto (drugačije) promaklo...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 31.05.2008. 17:50
Hehe, metafore su veoma jako sredstvo u svakoj pesmi.Nije ti losa ova pesma, ali su mi se one prethodne vise svidjale.Iskrena, ali ne i zlonamerna kritika( barem je to moje misljenje)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 17:51
Hehe, metafore su veoma jako sredstvo u svakoj pesmi.Nije ti losa ova pesma, ali su mi se one prethodne vise svidjale.Iskrena, ali ne i zlonamerna kritika( barem je to moje misljenje)

Uvek su jače DEPRESIVNE pesme u odnosu na veselije... Prirodno, jer je i tuga jače osećanje...

Hvala ti, znam da je tvoja kritika i iskrena i dobronamerna... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 31.05.2008. 17:55
Uvek su jače DEPRESIVNE pesme u odnosu na veselije... Prirodno, jer je i tuga jače osećanje...
Slazem se sa ovim
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 31.05.2008. 19:02
Etarskom krvlju ispisujem ime
i lakiram nokte u jarko crveno -
                prsti kao vreteno...

Dedalski brušena kandidna krila
leđa gola krase -
bravurozne kanelure postavljam
za ukrase.

Zvonak mi korak... lepršav stas
i kao vila u kosi -
nosim cveće i štras.

Bose noge mokar pesak rune,
šušti more i povetarac mlak...

Ruke su moje ljubavi pune
dok ukus vina rđasto šara zrak...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 19:55
Za njega više ne pišem pesme!
Tako mi kaže.
Poručuje.
Savetuje.
Preporučuje.
(A ja bih volela da laže.)
Decidirano:
ne trebaju mu više stihovi od mene!

Molim lepo!
Ostajte dobro!
Zbogom, gospodine B...

Nećete me videti više... a, bogami, ni čuti...

Rastanak boli
priznajem
ali za šta kafane služe...

Oprostite, druže,
muzičaru stari,
svirajte noćas samo za mene...

A ja ću da pijem
i zaboraviću put do kuće... a, bogami, i do Foruma...

Novi list je. Crno na belo.
Slušajte pažljivo ispovest:

Pevam
dok oblačim se u dim
navlačim na zglobove krovove
i prebijem mesečeveg stražara
što mi se šepuri nad temenom

Okrenem se ka banderama i kažem im:
Idite, dosta je bilo zagrljaja za ovo veče.
Pustite me da se ismejem svom budalstvu,
što troših reči na jednog plašljivog kretena,
a onda probam da zaspim,
jer jedino uspavani mogu da se nadaju buđenju...

Bandere stravično jako grle. Ne znam da li ste znali.
Pritajeno strasno prostruji njihova seksualnost kroz mene
i opali me posred koštane srži... samo mi još ta drmljavina treba...
i s njima li da vodim svađalačku ljubav...
na svu ovu moju muku...

Pomerim se s mesta
i pljunem u nedra nekoliko puta:
daleko bilo... bandere da me vole više od njega...!
Muka mi je od svega!

Trofeji razni
izgovoreno, neshvaćeno...
prećutano, shvaćeno...
i onda porazi... gubici... bežanja silna njegova... od sebe li, možda...
i njegov strah da možda pesme nemaju klešta... kao da on nije rođen u znaku Raka, već one... možda...

I kaže mi da napišem neku pesmu za drugog.
A ja se sa drugima samo ljubim po parku,
i nemaju vremena da me inspirišu na stih...
(i volim ih sve, neka se zna...)

i ne mogu da im pišem... a, bogami, i neću...

Ma shvatate li nešto uopšte vi, čitači?

Zar ne vidite kako me ''onaj'' tera u plač
kao da su mi suze stado, a ne metafore drage...?

Učinite nešto!

Ma neću više da pišem o njemu,
pisaću o sebi
kako imam zanosne oči
i zanosim kad se vraćam iz kafane
i lepa mi je kuća
ali usne su mi mnogo lepše,
pa se radije njima vraćam kao svome domu...

Poklopim ih, premažem sjajem i sjajim
i zračim
kao mesec među tegetovštinom neba...

Dobro, Meseče i mesečnice moja,
zar svakog meseca mi da vodimo rat?

Groznica me trese. Popiću dunjovaču,
trešnjovaču, višnjovaču... a, bogami, i šljivovaču...

i biće mi bolje.
Neću da se treznim.

I pisaću i dalje pesme, ali samo o sebi
svojoj lepoti, inteligenciji, šarmu i plemenitosti... a, bogami, i gluposti...

... što ga voleh i moljah i verovah da razume
a ne samo da me razočara što ume...

Razumeli smo se, gospodine B. :
ne pišem više pesme o Vama... a, bogami...

ni manje...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Dule 31.05.2008. 20:02
Fascinantno...  :clap: Inspiracija (i bandere) su moćna stvar...  :CrywithKleenix: Ostadoh bez reči
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 20:52
Lupetala sam, lupetala... ako je od toga ispala pesma... pa još ako se nekom i dopala... e onda ću da nastavim u tom maniru...  ;D :namigcrven:

Poslato: 31.05.2008. 21:06

Forumaši, ne znam kako vi, ali oduševljena sam svojom pesmom!  :dancing: :beach: :appl: :bear_wub: :hmpf: :worthy: 8) :firedevil:

Ne znam šta me je spopalo da pišem...

Gospodi, pomiluuuj...  :a060:

Poslato: 31.05.2008. 21:13

Etarskom krvlju ispisujem ime
i lakiram nokte u jarko crveno -
                prsti kao vreteno...

Dedalski brušena kandidna krila
leđa gola krase -
bravurozne kanelure postavljam
za ukrase.

Zvonak mi korak... lepršav stas
i kao vila u kosi -
nosim cveće i štras.

Bose noge mokar pesak rune,
šušti more i povetarac mlak...

Ruke su moje ljubavi pune
dok ukus vina rđasto šara zrak...

Sad ću ja da se oduševim ''etarskom krvlju''... :)
O, etre... etre...

Ukus vina koji ''rđasto šara zrak''... ''geniozno'', da te citiram...

Lepo... bogami (ja sam ceo dan u ''bogami'' stilu  ;) )...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 31.05.2008. 21:26
Ma neću više da pišem o njemu,
pisaću o sebi
kako imam zanosne oči
i zanosim kad se vraćam iz kafane

i lepa mi je kuća
ali usne su mi mnogo lepše,
pa se radije njima vraćam kao svome domu...
haha ovaj deo me je malo nasmejao

@Nedoskočiva
Uzgred, da li tvoje pesme prate hronoloski dogadjaje u tvom zivotu ili je to samo umetnicka sloboda? :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 31.05.2008. 22:47
haha ovaj deo me je malo nasmejao

@Nedoskočiva
Uzgred, da li tvoje pesme prate hronoloski dogadjaje u tvom zivotu ili je to samo umetnicka sloboda? :)


Prate moju trenutnu emociju...

A jesu autobiografske... do svakog slova...

Postoji jedan krug dešavanja iz koga stalno crpim ideju i motive... Što je povezano sa osobom koja me je podstakla da pišem... itd...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Miša iz Daleka 31.05.2008. 23:09
Vala, dobro si mu rekla!!! Šta li se pa on pravi pametan pa da se kači sa Nedoskočivom, kada će ona, pre ili kasnije, da ga doskoči???
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 31.05.2008. 23:42
Ukus vina koji ''rđasto šara zrak''... ''geniozno'', da te citiram...

Hvala, Forumašice (izvini ne smem ni po nadimku da te oslovim, pošto se smatra za lično obraćanje, pa ne bih da popijem ban). Iskreno, ne sećam se šta sam sve napisala kao komentar na tvoje pesme, a ne mogu ni da pročitam, pošto je delimično sve obrisano. Ipak, tvoja poezija jeste geniozna! Ali, od sada ću ti to govoriti usmeno.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ključar 01.06.2008. 04:03
Za njega više ne pišem pesme!
....
A ja ću da pijem
...
Ma shvatate li nešto uopšte vi, čitači?
...
Učinite nešto!
...
pisaću o sebi
kako imam zanosne oči
...
ali usne su mi mnogo lepše,
.... Popiću dunjovaču,
trešnjovaču, višnjovaču... a, bogami, i šljivovaču...
...
Neću da se treznim.
I pisaću i dalje pesme, ali samo o sebi
svojoj lepoti, inteligenciji, šarmu i plemenitosti... a, bogami, i gluposti...
...



Kidaš!
Ujedaš za srce!
Gaziš preko mrtvih.
Preko živih.
Preko gospodina B., preko foruma, preko svih nas, sledeći put svoje emocije.
Svi smo prozvani.
Ja se osećam prozvanim.
Nastavi da pišeš. Ne znam za ostale, ali mene tvoje reči pogađaju u centar. U srž. I brišu sve, kao olujom odnešeno. Prave mesto za nova shvatanja i iskrenije emocije.
Ne, ovo nije pohvala tvojoj poeziji. Ni slučajno. Nemoj da se uobraziš. I nemoj da se trezniš...
Neću ni ja. Popiću još nešto u ime tvojih stihova i nastaviću da čitam. Mada sam osuđen da ništa ne shvatim. Samo da osetim. Neku bol, kao mazohistično zadovoljenje.
 :drinks:
 :worthy:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 01.06.2008. 12:26
Gazim
i ne marim za nered tragova
duboko zaglibim u neku zvezdu
i olujno sam nežna
prema pripitim ključarima...

Ja kad gazim
svesno preterujem
kidam perle ogrlice sa Ateninog vrata
i ne marim za posrnuća bogova
jer nikome više ne verujem

Volim da flertujem i sa Bogom
i ne marim šta će komšiluk za to reći
Znam, ogovaraće me preko satelita,
ali ja ću ipak sneno namigivati Njemu
i On će reći da nikada nije video lepši osmeh od mog
i nikada varljivije oči
(o ukusu usana i da ne govorim)
ali od svega Mu se najviše sviđa moja mudrost i originalnost...
...nedoskočivost!

O, Bože!
Ni Ti više nisi kao što si nekad bio...
Zaljubljuješ se u tamo neku M.V...

Evo,
probala sam
nije da nisam
da napišem neku pesmu
koja nije o gospodinu B.

Pa ipak, gospodine B,
ne čini li vam se apsurdnim
da vam suparnik bude - Bog?

Jeste li ikad vodili ljubav
za kafanskim šankom
lepljivim od prelivene vatrenosti?
Još to da probamo, a onda ću Vas zauvek ostaviti
i završiti sa stihovanjem.

Javite se.
Božica poezije nije trenutno dostupna, molimo, pokušajte kasnije. Hvala.

Iskobeljaću se ja iz ove zvezde.
A onda ćete me upamtiti.

Kunem se u Ljubav!!!

Do tada, ključar i ja... pijemo nebo iz flaše
i ne marimo što je to opšta nekultura...

Gazimo gutalj po gutalj...

Otključani su svetovi za iskrenije emocije.

Molim vas, platite ulaz: jedna perla
za moju novu ogrlicu od čistog intelekta.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 01.06.2008. 18:56
Za nekog drugog...

Priznaj
Premazao si ruke vatrom
i tek onda prešao po meni
mom vratu
ušnim resicama
vrhovima prstiju
kroz moju kosu
kroz moju kožu

i kroz duhovnost...

Samouvereno
kao stari alhemičar
moje si Ništa pretvorio
u plemenito trajanje
u oprost ljudskom rodu
i želju da volim
birano i brižno

Priznaj
mora da tu postoji neki trik
neka zavera
skovana i okovana
te se vreme trampilo za večnost
i nastanile u meni dimenzije
magije i religije
i sve to više nema smisla
koliko ima smisla...

Vešto
mene si u meni spleo
a povodom sebe
još uvek sam pod utiskom tebe
još uvek mirišem proleće
još uvek mirišem na strah
bojim se i bojim sebe
u zeleno
i početak
i znam da ima kraja
samo kad mi poželimo kraj

Priznaj
ključevi zveckaju
kao redak glas
svesnih krojača
negde u svemiru
pokraj neke rampe
uigrani ringišpili glave
tu prolaze svi vozovi
a ja im samo mašem
i prošvercujem neki svoj ideal
u vagon Saturnovih prstenja

Ne opominji me više.

Pokupi pepeo
kad izađeš iz stana.

Stavi ga na sims.
Malo vitamina C
i voćnog joruta od jagode
i opet sam ona stara
opet mi je otac Feniks

I sad se možemo ponovo sresti.

A i ne moramo.

Svejedno je lepo.

Pamti...

do 98. godine...

I priznaj
da je jedini svetski greh -
mene zaboraviti!


Poslato: 01.06.2008. 19:19

Iz njegovog ugla
(vraćamo se na gospodina B.)

Shvatite me:
nisam ja lud, već ona
za mnom
kao snom
i kao greškom...

Lepo joj kažem
učtivo sasvim:
Idi od mene, ne trebaš mi
ni tvoje upitne oči
ni tvoja stidljiva snaga
ni britkost reči
ni dovitljivost misli

a ponajmanje da o meni pišeš pesme...

Ne zastajkuj kad se šetamo,
kakav je to način,
pa mi odavno nismo zajedno,
šta će drugovi reći
ako vide da sam te zagrlio
iza ove zone sumraka...?

Koliko je nerazumna
mogla bi ovako neprekidno da piše
i da me uvek čuva u sebi, najbliže...

Nervira me!

Jetra me boli od ovolike priče!

Mislim, jeste... nije
da ne volim njenu strastvenost
'đa mi se i njen ten
i to da jedem posle nje
i to što je pročitala celog Remarka
i to što ume da bude podrška
i mnoooogoooo mi se dopadaju
njeni biserni zubi...

... ali: što stvarno ne nađe
nekog jebača
nekog tragača
plesača
orača
vrača
...

umesto što moli taj uvrnut svoj kosmos
da nam svetla na semaforu
budu nepopravivo crvena?

Nikad je nisam voleo
i uvek voleo da joj to i kažem.

Nisam, doduše, ni znao
da li ona mene voli...
ali sad je stvarno preterala!

Napinje me tu raznim kombinacijama
i svuda je ima
i kad je nigde nema...

Čak zveči i kad pomeram zavesu
i ukončava se u šavove mojih majica
i ponekad proviri kroz kutiju
i ponekad mi nedostaje... (ali slabo)

i ostaje ista
a uvek drugačija

I dalje veruje
da ja mogu biti
bolji

O, da, da, da, da, da...

Mora prestane!
Po definiciji:
oni su postojali pre i posle nje.
A i ona... jeste, žao mi je
što ona mene ne voli i što ne ume da napiše ni jedan jedini stih
ali mi volimo istu muziku
i išli smo u gimnaziju
u fantaziju
na žurke
žmurke
jurke
gurke
(i sve je to do bola bitno... za kokoške, a i za ćurke...)
i ja sam je čekao
i ona me je zavlačila
svlačila
otkačila
i to je bilo zanimljivo...

Dosadno je sa zaljubljenim pesnikinjama
koje imaju integriteta:
one su kao tvrđava tu
i toliko su brižne
da me nije briga da li su žive...

Možda ponekad ja nju rasplačem...
ali irelevantno je to
letnje su noći kratke
brzo svane...

Mora prestane!

I sad mi recite
JEL' sam ja lud...
ili zbunjen...?
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 01.06.2008. 21:19
Pesme su ti Lude, NeDoskočiva!!! Upucaće te gdin B. od tolikog pisanja ili te možda i tuži što ga poetski uznemiravaš.  :hihi:

Toliko od mene, da  :police: ne obriše...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 02.06.2008. 00:03
I ja sam luda i sluđena i sve se to prenelo na pesme... zarazna bolest...
Lepo ja ponavljam: ''Nemoj da piješ iz moje čaše''... :)

Da, proći ću kao onaj Slovenac što pisao dvadeset godina jednoj, a ona nije reagovala...

Ja sam Petrarka u ženskom obliku...  :hihi:

Neki ljudi jednostavno ne umeju da se zaraduju što je neko izvanredan prema njima...

Ipak: hvala svima, drago mi je da vam se dopada i ovaj moj malo ''skrenut'' stil... ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 02.06.2008. 13:38
Moje nepreboljeno čovečanstvo,
užasno te mnogo volim
i užasno se mnogo bojim
da ti priznam to.
Moje jedino, moje najdraže čovečanstvo,
jesi li ikad razmišljalo o mom životu,
moj živote,
teško te je živeti
kada te svi opominju na smrt...
Moje poreklo,
kako si se urezalo tako silno u slutnju
da boliš?
Moje ponosne planine
moja okorovljena polja
okorele moje sadnice
koreni moji
svud su po vama
po njima
po svima!!!
Moji neboderni manastiri
moje poderane ikone
odrani vitraži i oltari
moji pakleni Edemski vrtovi
i moja jecajuća jevanđelja
moj sarkastični Bože!!!
Ne ostaje mi drugo nego da
Ti ne verujem ni s početka reč!
Moja latentna vasiono
odrasti već jednom
za jednu moju srčanu galaksiju
O, moj krivudavi vetre,
bar ti ne budi dete
bar ti znaš da
mi jesmo centar ove planete!
Moji zapaljeni sateliti
vi sigurno kazati smete
gde se kote skotovi moćni
O, sokolovi moji sedi... nemoćni
sa perjem od hartije
sa perjem od celofana
i ponekim očuvanim kroz vekove krilom
i kljunom od zemlje žrtvenih grobova,
koji su to Himalaji robovali algama morskim?
Kada? Sada bi da se to desi?
Ne sme!
Moje voljeno čovečanstvo,
zar ne vidiš prisiljeno izgnanstvo,
moje prestravljeno proročanstvo,
moje trezno pijanstvo,
da li me pomalo shvataš?
Moj razapeti identitetu
plava krv ti curi niz krstove istine,
moja zalazeća istočnosti
hendikepirano se pomaljaš
iza mesečevih brda...
i još ti kažu
da nisi izvor!
Moja ćudljiva budućnosti,
šta si ti ako nemaš prošlosti?
Samo amorfno blato.
Moja mladosti, lažu te da
nismo parali prostranstva
da smo od roda gmizavaca
da smo od roda ništavaca
i da se moramo povući
pod jedan kamen...
Grumeni mog majčinstva,
runite li se tako vratolomno
i zbog kojih to zavera silnih i sivih?
Moji usnuli sinovi
rođeni u pretincu nade
beznadežno mnogo nerođeni
kako ću ja da se uzdignem
ako vi padnete pod taj kamen?
Moj vrsni vršnjače
sad vidiš da nije to tako jednostavno
izdati ono što treba da voliš
Moje D-moll molitve
i moje neizgovorene kletve...
izgovaram vas sad...
Užasno se mnogo NE bojim vas!

Moja... moji... moje...

I sve je to moje!
A uče me da ništa nije moje...

... ni bilo...

!!!

I sve je sada svačije.
Od svačijeg - nečije.
Nekoga, ne znam čije.
Bolno ničije.

Oteto - sveto - prokleto.

P.S. Mrzi me da udaram zareze gde treba... bitno mi bilo da uhvatim misao...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 02.06.2008. 20:58
Perverzna sam
Vežite me za oluk
I vodite Ljubav sa mnom
odmah!

Vi mi se tako zarivate u pore
da menjam sastav svoje kože

I sada bih malo da mi govorite prstima
da mi svet pojasnite
i nekim drugim jezicima
mudrijim od Vavilonske kule

Svlačite me neobično
znate da imam čudne fetiše:
od unutra ka spolja
od najdublje mene...
počnite od tajni
preko ispovesti i suza...
i tek tada ću biti mokra sasvim
i graderoba će mi biti tesna i teška
i nikad se više neću pred vama obući...

Vi imate usne od smole
i možda bih mogla da se odlepim
da hoću...

Ekscentrična sam
zovite posmatrače
moje drvene udvarače
mahovine i samrtne višnje
neka dođe i oblak
i svitac (a može i koji svetac)
i sneg
i munja
i...
moja mama...
nemam ništa protiv

Mislite li da ima razlike u tome da mi vodimo Ljubav i da Ljubav nas vodi?
Odvedite me u Ljubav.
Na put u Nepovratno. Razvratno.
Volim da putujem sa Vama
naročito ako na sebi nemam ništa
sem minđuše...

Nezasita sam
i ako krenete kući
pogrešno ću Vam zakopčati
dugmad od košulje
i pitaće Vas ko Vas je to sludeo
i ko Vam se mazio na ramenu
i ko je tako teško govorio
i tako mnogo želeo da kaže
i ko je to imao stidljive ruke...

i Vi nećete odgovor ni dati,
jer ćete me u međuvečnosti - zaboraviti...

A možda i iščupam oluk
a onda tako olučna, odlučna i olujna
odem u to frankfurtsko selo.

Ko će ga znati!

Vežite me za sebe
tako što ćete me od sebe pustiti.

I da ne gubimo vreme u priči...
Vodimo ljubav!
Odmah!
Tu, iza prvih oluka!

Samo neka prvo padne kiša...
padam i ja...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 02.06.2008. 23:04
Besomučno masiram stopala...
Koristim lavandino mirišljavo ulje -
Opušta... Odmara... Oprašta...

Spremam se na put...

Hodočašće svesti -
103. po redu.

Mnogo?

Ma, sve mi se čini...
Premalo...

Prekrstim se onda -
tri puta kako dolikuje...
Da oteram guštere i guje
i da se moje ime u odsustvu ne opsuje!

Ognjenka...  :@#$:
"Okreni kola i vrati se!
Ugasi tamjan i fenjere svesti...
                              Vrati se!"

Ali, ja putujem nožno -
novim modelom Leponogića S13,
crvene boje - baš pobožno!

I on nema kočnicu, RETROvizor i volan,
možda mi je zato ovaj put toliko bolan.

Uostalom, ja i ne znam da vozim.
Zašto vozački ne položim?
Pre ću da se okozim!

Instruktor mi kaže
da imam zakasnele reflekse.
Mada, ja mislim da laže,
jer želi vožnju detaljnije da mi pokaže!  ;)

U stvari,
volim kad me neko vozi i voza,
ali me na kraju
taj Šumaher uvek sroza.

Ne patim mnogo -
nađem novog vozača.
Kako bi Nedoskočiva rekla:
jebača, tragača, orača...

I tako u krug...
Uvek stanemo negde na jug -
da popijemo piće
i nahranimo ogladnele ptiće.

Ipak, ovo hodočašće me brine.
Da li je pametno pobeći,
bez pozdrava, tek tako uteći?
Ma, ja oduvek ispravljam krive Drine!

Zato guram u džep bosiljak
da me čuva
i prekrivam potiljak...
Pospem malo parfema iza uva,
da prevarim noseve sveta
da ih zavara raznih mirisa paleta.

Pripremim mapu mladeža sjajnih.
Pogledam... Progutam...
Da niko ne sazna destinacije
prepune mesta tajnih.

Onda nekoliko zvezda u grudi stavim
i Mesec i Sunce i Vetar i Etar
i jedan dugačak metar
da izmerim tu Ludost moju.

I, eto, krenuh da osvajam
moždanu Troju!

Pokrenem noge... jednu, pa drugu,
žmigavac, naravno, uvek na desno.
Posetiću prvo Nebesku Prugu.

Na mapi mladeža još je stajalo:
unutrašnjost drevnih piramida
beličasto svetlo je obasjalo!
I ugledah hijeroglife tog božanskog zida:
jedan spram drugog Oziris i Izida.

...        ...       ...       ...    ...    ...      ...

Ništa! Neće da krene!

...        ...       ...       ...    ...    ...      ...

Zašto, molim, stojim u mestu
gde ovaj glupi pevac ispred mene
gladi svoju crvenu krestu?!

Čitam uputstvo i napomenu vajnu:
PO LEPOM VREMENU
I U DOBROM RASPOLOŽENJU
NE FUNKCIONIŠE!

Koja budala je uzela ovo da konstruiše?

I kakve si mi, majko, to gene dala
da su mi stopala sada posustala?

P.S. Ova je pesma CHAT živi
       ako se nekome ne sviđa
       Duleta neka okrivi!
     
       A i Nedoskočiva je bila inspiracija moja,
       njena rima i reči ludačkoga naboja!

       Zato Dule, ako hoće, nek' briše,
       ali neka to bude pre kiše,
       jer ću za vreme kiše mnogo narasti
       pa će mu zvezde same na glavu pasti! :malj:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 02.06.2008. 23:26
Pa ti si skroz luda! :)
Pesma me je ŠOKIRALA... Kako je krenula u atmosferi hodočašća i tog - pokajničkog putovanja ;) - a pretvorila se u - Haos smeha, igre, originalne i spontane rime...


RETROvizor   :D

Zašto vozački ne pložim?
Pre ću da se okozim!
;D


Kako bi Nedoskočiva rekla:
jebača, tragača, orača...
Lele!

i jedan dugačak metar
da izmerim tu Ludost moju
  No comment!!! Predobro!!!

I, eto, krenuh da osvajam
moždanu Troju!

Pokrenem noge... jednu, pa drugu,
žmigavac, naravno, uvek na desno.
Posetiću prvo Nebesku Prugu.
  Još bolje, još fantastičnije!!!

Na mapi mladeža još je stajalo:
unutrašnjost drevnih piramida
beličasto svetlo je obasjalo!
I ugledah hijeroglife tog božanskog zida:
jedan spram drugog Oziris i Izida.


U ovoj mi se strofi svaki stih dopada. Vrlo specifični, vrlo efektni, vrlo VIŠESLOJNI!

Ideja sa trima tačkicama u nizu i komentar ''Neće da krene!''... treba li šta reći... moje će reči sve da pokvare...


P.S. je van svake pohvale... jednostavno sam ostala ZADIVLJENA!!!





Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 03.06.2008. 14:50
Na mapi mladeža još je stajalo:
unutrašnjost drevnih piramida
beličasto svetlo je obasjalo!
I ugledah hijeroglife tog božanskog zida:
jedan spram drugog Oziris i Izida.

I meni se ovi stihovi baš, baš dopadaju. I ono sa Etrom, Vetrom, Metrom... Oh, Bože, komentarišem sopstvenu pesmu! Upucajte me! Znam da bi Dule to sa zadovoljstvom učinio.  :hihi:

No, hvala na komentaru Nedoskočiva!!!  :-*

Što se tvoje erotske tiče: ostavila me je bez reči sinoć... Sada već i mogu da napišem koju...

Pesma je tako o(d)lučna i olujna... Prosto - grmi! Odiše toplotom, seksualnošću, mistikom, simbolima, egzibicionizmom, nežnošću... Napravila si odličnu razliku između pornografije i erotike... I to je tako divnoooo....

Eh, mogu samo da zamislim facu gdina B. koji čita ovakvu tvoju pesmu, a nije posvećena njemu...  :hihi: A tek lice tog vezivača tvog za oluk...

Nezasita sam
i ako krenete kući
pogrešno ću Vam zakopčati
dugmad od košulje
i pitaće Vas ko Vas je to sludeo
i ko Vam se mazio na ramenu
i ko je tako teško govorio
i tako mnogo želeo da kaže
i ko je to imao stidljive ruke...


Neka prikrivena ljubomora, sa sićušnom dozom slatke pakosti, krasi ovaj stih... Ali, ne ona mučna i rogobatna ljubomora, već nešto nalik na želju da se ostavi trag... u sećanju, na usni, dlanu, ramenu... Što i potvrđuje sledeći stih:
i Vi nećete odgovor ni dati, jer ćete me u međuvečnosti - zaboraviti... Povezah ovo i sa tvojom prethodnom pesmom gde kažeš: I priznaj da je jedini svetski greh - mene zaboraviti!

Vi imate usne od smole
i možda bih mogla da se odlepim
da hoću...

Prosto, izazivaju na poljupce ovi stihovi...

Vezivanje za oluk - fantastična ideja! I onda, spomen kiše - ma, Divota, Lepota...

I sada bih malo da mi govorite prstima
da mi svet pojasnite
i nekim drugim jezicima
mudrijim od Vavilonske kule.

Ovo mi se najviše dopalo... Zrači duhovnošću i intelektom... Da, to je seksualna inteligencija... Ne smem da komentarišem ove stihove - svašta u meni bude...

Završiću ovim:
Jezici mudriji od Vavilonske kule - majstor za konstrukcije, ponavljam!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 03.06.2008. 14:56
... toliko sam se postidela od ovih hvalospeva da...

... moram pod tuš... :)

Nastavljamo pisanje... Svi ste pozvani!!!

(a ja se oglašavam opet kad budem uzmogla i fizički i psihički... treba mi da se priberem... od svega... ;) )
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 04.06.2008. 07:38


obronak svitanja u travama
na obzorju neverica

kapi mladog sunca
u krugu neba

dan izgubljen u slovima
ponavlja neizgovorene susrete
i prazninu papira

dve nevidljivosti njene ljubavi
opet se grle
u senkama mog imena

košuljica nevine zmije
otrovom ugriza smislenog
obavija moju usnulost

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 05.06.2008. 20:48
Pupoljci strasti
u mojim venama od akatista
sitosti gladni...
on ih je tu porodio.

Za mene se rodio.
U meni je i umro.

Juli se kreće otromboljeno
kao iznošena dokolenica

ognjeno...
ogoljeno...

i kraj mu je kad i nas dokrajči

U julu je rođen. U julu mene oslobođen.

Sva sam se stisla uz njega.
Teram ga da mi šapće. Da me kune.
Da me snaži. Da me mrvi. Da me grli.
Teram ga.
I on se srdi. I on žudi.

I mnogo toga prećutim.
I mnogo toga ne sluti.

Kandila nemira
u mom srcu od kartona
pokisla
mirno on pije
kišu iz moje čaše
amajliju tuge
od mojih zapretenih arterija...

Nebo se u nama skupilo.
Odvajam ga oblak po oblak
oblik po oblik
i od njega načinim varku.
Da je tu. Da je taj.
Da u njemu još ima nečeg... retkovrsnog...

Ne prepoznajem ga.

Rida leto u meni
zarazim se nekom suzom
i zapišem u protoplazmi:

otišla na sever, pratite mahovinu upitnika
i stići ćete me

pregazite ponos
pregazite kompas

Ja sam pupak ljubavi
ja sam pupoljak strasti

On me je takvu rodio.









Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 05.06.2008. 22:32
Prostruji kiša duž kičmenog stuba
i munja u uglovima zenica zasija.
Ljubav u dlanovima počinje da klija...

Prija.

Ulica mokra tvoj hod oslikava...
Čujem ti misao bistru i svežu,
Razliva se trotoarom kao nebesa plava.
Pratiš me – ne gubiš ravnotežu.

Zastanem, u barici da uhvatim zvezde,
da proreknem sudbinu svoju... tvoju...
I zarobih duginu višeslojnu boju...

Pretače se od sunčane, mladalačko-žute,
preko nijansi narandžaste palete...
Sve do zanosne Violete.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 05.06.2008. 22:39
Prija.

Jedna reč koliko u datom kontekstu i rasporedu stihova može da ima emotivnog naboja...

Ulica mokra tvoj hod oslikava...
Naježih se... U meni je vizija kiše, nostalgije, čežnje, spokoja... ne, ne... SVAČEGA... koktel osećanja...
O, Bože... ma divno... kako ulica može da oslikava nečiji hod...
Ovaj stih osećam svim čulima...

Pratiš me – ne gubiš ravnotežu.
ĐaSvi mi se i ovo, Ognjen(k)a! Bravisimo!

Zastanem u barici da uhvatim zvezde
Hvatanje zvezda u barici... čarobno!!!

I ne samo taj, već i druga dva stiha te strofe...
Da proreknem sudbinu svoju... tvoju...
I zarobih duginu višeslojnu boju...


Proricanje sudbine opet daje nekakav takt na mističnosti...
Za dugu nemam komentara... epitet ''višeslojna''... kako si se toga setila... :)

Genijalko! ;)

Hajde neka se jave i drugi genijalci...

Gde je bonnie, gde je goran laz...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 06.06.2008. 16:04
Hvala Nedoskočiva, hvala!  :bis:

"Višeslojna" - šapnulo mi jedno momče, dok je kavaljerski nosilo ranac.  ;) Ili je beše tebi šapnulo?

Što se tvoje poslednje pesme tiče: vraćaš se tužnim notama. Ipak, ova se razlikuje od ostalih, jer joj kraj odiše nadom, ljubavlju, strašću, što i sama potvrđuješ stihovima: Ja sam pupak ljubavi, ja sam pupoljak strasti. Podsetiše me ovi tvoji stihovi na Miku: Moje vatre tek počinju... Pupoljak i pupak kao početak - lepo rečeno.

Vene od akatista - tako efektno.

Juli se kreće otromboljeno
kao iznošena dokolenica
- idealno poređenje. Juli zaista ume da se vuče i da liči na iznošenu dokolenicu.

Pregazite kompas - kao da zoveš na izgubljenje, na gubitak ravnoteže, ali nikako u negativnom smislu. Baš erotski deluje taj deo pesme. Kompas - tvoj simbol, lepo je što ga provlačiš kroz svoje pesme, uvek drugačije, sveže, novo...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 11.06.2008. 10:42
Imao je držanje pokošenog meseca
i vlati zvezda u oku.
Šetao je po obodu kruga
i nije nosio kabanicu

a padale su asteroidne kiše... i bridelo je po usnama...

... tada smo se poljubili...
i ljubili... ljubili...

u magnovenju kataklizmatičnog spoja...

Zvao me je Svemir
zbog boja mog pogleda
Zvao me je Nemir
zbog latencije moje duše
Zvao me je Ljubav
zbog moje vere u Beskraj

Nije znao kako se prezivam.
Pogađao je...

Poljupcima smo se nadmudrivali.

Mislio je da sam kamen
klizila sam mu niz ruke
mislio je da sam oštrina
presecala ga je nežnost
mislio je da sam snaga
runilo me je savršenstvo nota

I nije me imao u mislima.
I mislio je da me ne voli.

I opet me je ljubio...

A ja...
Ja nisam znala ni kako se on zove... jednostavno...
Pogodio me je... Nadmudrio...

Njegova sam sva.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 12.06.2008. 13:15

Njena duša od svile
oblike nemira poprima

noć podneva
sumrak kazanog smisla
u senkama zimzelenim

tamnica reči u lagumima
nehodnih drugovanja

ona se smeje suzama svojim

mladost se povija
sred hladnog pogleda odlazećih




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.06.2008. 20:35
Igraš se Mesečevom senkom
koja se ušuškala u mojoj kosi.
Prsti ti se zalepili kao obavijeni smolom.

Dodirujemo se nogama pod stolom,
apsolutno bosi...
Struji želja niz stopala vrela,
i graške znoja u porama bride...

Ustaješ lagano... Odmičeš od stola.
Umerenost - to je tvoja parola!

U kolo te guram, da se izgubiš,
međ' korake brze i uzvike sreće...
Točak se, dragi, ipak okreće!

Pa, promenim ritam,
i podignem ruke da malo letim
Eto,
to ti se zbog nedodira svetim!


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 12.06.2008. 21:22
Pesma... puno melodična (kao i mnoge tvoje)... pomalo erotska (što je neka novina u odnosu na ostale, gde je ta erotičnost dolazila u drugi plan i to samo kao nagoveštena)... Naročito u prvim dvema strofama koje su izvanredno oblikovane... i što se tiče izbora motiva, i izbora reči... i celokupne stilske obrade...
To su strofe koje se osećaju svim čulima...

Mesec, sam po sebi, specifična metafora i simbol... ja ga svrstavam u nešto mistično, nedokučivo, nešto ''s one strane''... I tako nešto senovito - ima svoju senku - neka pojačana tajna... udvostručena slutnja, igra nesvesnog... A ''On'' se igra tim... :)
''Ušuškala'' - asocira me na neki sklad i smiraj, a pominjanje kose (meni lično) deluje ljubavno... erotika koju sam na početku pomenula...

Dodirujemo se nogama pod stolom,
apsolutno bosi...
Struji želja niz stopala vrela,
i graške znoja u porama bride...


APSOLUTNO NAJBOLJA STROFA!
I ona zbog koje sam pesmu svrstala u vrstu erotskih... toliko je dobra da i u meni budi željeeee razneee...

Ustaješ lagano... Odmičeš od stola.
Umerenost - to je tvoja parola!

Ovde, zbog načina na koji su poređane rečenice i reči, imam sliku tog ''Nekoga'' ko lagano odmiče sa stola... toliko lagano, da mi i čitanje ovih redaka mili... i sve to upotpunjeno ''umerenošću''...

Drugi deo - bar sam ja pesmu tako podelila - ima nešto drugačiji ritam, brzinu, euforiju (koraci, uzvici) malo prskosa, kao da je reč o nekoj igri, kao da se neko od nekog odmiče... ali čak i to odmicanje ima zavodnički pristup...

Kolo - samo po sebi višestruki simbol... kolo zaokruženo točkom... savršenstvo...! ;)

I ovaj odlazak kad podigneš ruke - a gde odlaziš - letiš!

I sam kraj... objašnjenje razloga odlaska... koje, umesto da pesmu zatvori, otvara je ponovo, jer otvara niz novih pitanja...

''... to ti se zbog nedodira svetim...''

Eto. Iznenadi me, Ognjen(k)a... prijatno, dakako...

Ovo je moj doživljaj pesme, možda autor(ka) nije imao(la) nameru kad je pisala da bude ovako protumačena kako je ja osetih, ali... sloboda pisanja - sloboda čitanja! :)

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 12.06.2008. 21:34

Luduju obe

pod senkom Meseca
i navikom Sunca

i sto godina
kad bude u meni
u nekom svetu iza svega
letove njihove sokolske
prebiraću prstima snenim

duga je noć
mojih ukradenih misli

niz trave odlaze slutnje
one se igraju vatrom
svet umiren pod nogama
puca u krugove smislene




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.06.2008. 21:41
Hvala, Nedoskočiva!

Uvek mi je drago i prijatno kad pročitam tvoju kritiku.

Ja nemam neku posebnu nameru kad pišem, eto, samo da olakšam ono što je na duši... A ti zaista umeš lepo da objasniš i prosvetliš pesme, naravno vođena nekim svojim mislima i osećanjima. Eto, ni na kraj pameti mi nije bila erotika, ali može i iz tog ugla da se pogleda. Sloboda čitanja!


Što se Goranove pesme tiče: Plačem... I time ulazim u tihovanje...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 12.06.2008. 23:27
Najbolje za pesnika je kad napiše pesmu, a ni on sam ne zna šta je hteo da kaže.  :P

Iz ovog pepela
u stradanje novo
podižem se.

Otvaram kosturne oči
već ishabane od uvreda
i vidim da nemam kome
sve
ništa
nemam...

Na mom dlanu
ispisane su stihije
stranputica besnila
ukrštena s žudnjom...

tu bi moje srce da se razlaže
do neutrona...

Glasovi
samounizujuće mene
ponosno grade most
sa nekim drugim svetom.





Poslato: 12.06.2008. 23:57

Sunce pomućenog neba i vetropirasta vatra bistrog uma... u tvojim očima grade okeane tuge...

Ako ti preseku zrak nepažnjom oni što lete... nisu ti oduzeli sjaj, nisi im skratila let...

Šta ima da se tu tuguje... sve ionako dođe na svoje, zakon je star...

Kreni put Svega, put Mladosti i Snage... vole te mnogi... (čudnovrsni)

A ja sam tu... negde... i ti ovde... i to je jedini beskraj.

Prijatelju...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 12.06.2008. 23:33
Sunce pomućenog neba i vetropirasta vatra bistrog uma... u tvojim očima grade okeane tuge...

Ako ti preseku zrak nepažnjom oni što lete... nisu ti oduzeli sjaj, nisi im skratila let...

Šta ima da se tu tuguje... sve ionako dođe na svoje, zakon je star...

Kreni put Svega, put Mladosti i Snage... vole te mnogi... (čudnovrsni)

A ja sam tu... negde... i ti ovde... i to je jedini beskraj.

Prijatelju...

Nemam reči, Nedoskočiva. Neizmerno HVALA!!! Sa toliko Nežnosti, Toplote i Ljubavi je napisan ovaj akrostih. Fantastično. I ovo izdvojeno Prijatelju... Prijatelju!

Tresem se od Miline... Ili je to ipak groznica...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 15.06.2008. 00:44
I opet je Mesec
sa srebrnim krilom
sakrivenim pod pleća...

I opet su Zvezde
sa trakama zlatnim
i ognjevita sveća...

I opet je Nebo
sa usnama mojim
zalepljenim za svod...

Samo se trudim
da poljupcima
imitiram tvoj hod.

I opet te tražim.
I ponovo teram.

Želim, volim, snevam...

I ipak te nemam.

I biće Sunca
i topline zraka.
Iznova Sve sviće.

Ljubavi - biće!

Plamen u dlanove,
nek' bride i peku...
Kad zasečem snove,
biseri da poteku!






Poslato: 15.06.2008. 01:11

Imao je držanje pokošenog meseca - Fantastično rečeno. Imati ovakvo držanje istovremeno upućuje na neku pogrbljenost, savijenost, pokunjenost, ali je ta pokunjenost protkana arogancijom i dostojanstvom koje samo Mesec može da ima. Bar ja to tako shvatam.

Šetao je po obodu kruga
i nije nosio kabanicu
- Šetanje po obodu kruga. Ponovna šetnja. Šetnja iznova. Životna šetnja. Beskraj.... Višeznačnost ovog kruga fascinira. Pa, ipak, taj neko šeta po obodu kruga, kao da se ne usuđuje da u taj krug uđe... da uđe u samo jezgro... Tebe, Sebe, Vas... Možda zato što nema zaštitu, tj. ne nosi kabanicu.

Ali, ipak, asteroidne kiše i poljupci zahvatiše i obod tog kruga. Sve logično sledi do magnovenja kataklizmatičnog spoja...

Zvao me je Svemir
zbog boja mog pogleda
Zvao me je Nemir
zbog latencije moje duše
Zvao me je Ljubav
zbog moje vere u Beskra
j
:worthy: Božice, ajde ostavi ovo u amanet idolopokloniku tvom, tj. meni.

Poljupcima smo se nadmudrivali - najlepše i najslađe nadmudrivanje koje postoji. Prelepo.

I nije me imao u mislima.
I mislio je da me ne voli.
I opet me je ljubio...
- Oslikava neku njegovu nedorečenost, nedefinisanost, zbunjenost.

Njegova sam sva. - Za ovaj komentar se unapred izvinjavam: i suviše patetično za kraj ovakve jedne pesme. Ne sviđa mi se.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ključar 15.06.2008. 03:42

Poljupcima smo se nadmudrivali - najlepše i najslađe nadmudrivanje koje postoji. Prelepo.

I nije me imao u mislima.
I mislio je da me ne voli.
I opet me je ljubio...
- Oslikava neku njegovu nedorečenost, nedefinisanost, zbunjenost.

Njegova sam sva. - Za ovaj komentar se unapred izvinjavam: i suviše patetično za kraj ovakve jedne pesme. Ne sviđa mi se.
Nazovite me glupim, posebno za poeziju, ali previše se trudite da dešifrujete tekst, reči, ... pesmu.
Možda vas tako uče, ali nekad je dovoljno i samo da osetiš kako melodija pesme protiče kroz tvoje srce i da zaključiš da si dovoljno popio to veče! I odeš da spavaš sa osmehom na licu.
Neke stvari je nepotrebno i nemoguće opisivati i objašnjavati.
 :drinks:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 15.06.2008. 08:43
Ključare, komentar na pesmu sam dala nekoliko dana posle. Što znači da sam je više puta pročitala i osetila tu melodiju koja protiče kroz srce, kako ti kažeš. Ponekad je komentarisanje pesme način da uhvatiš i zadržiš ono šta si ti osetio dok si je čitao. Daleko od toga da želim da dešifrujem šta je pisac, tj. pesnik hteo da kaže.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 15.06.2008. 09:02

Na gorskoj stazi
senka od vile

jutarnja zvezda
Mesec obleće
sneni i mirni

ljubav dolazi
skokom od svile
u krug neprozirni
sokolica dok sleće

ona se mazi
sred tavnog gnezda 
grad dok se budi

ludost bez kraja
varljive sreće




Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ključar 15.06.2008. 09:03
A moŽe i tako ...
 :offtopic: :ban: :rulez: :thankyou:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 16.06.2008. 16:25
Mesec i noćas natkriljuje zvazdanu reku
i urlik Lava u Sfingu se sliva.
Sa nebeskim peskom miluje mu se griva
dodirujući izdubljena slova trčećeg kurziva.

Pulsiraju vekovi u kamenom preseku
oživljavajući muziku zaboravljenu i daleku...

I begaju Tajne -
vetar ih prostranstvom raznosi,
njih samo mudrost uha ume da podnosi.

432 MHz frekvencija je magična i čudna,
čini da sva čula komplementarno rade
                      i ostaju sanjalački budna.

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Heindel 16.06.2008. 19:15
i urlik Lava u Sfingu se sliva.

432 MHz frekvencija je magična i čudna,
čini da sva čula komplementarno rade
                      i ostaju sanjalački budna.
Wow!
Svašta ti znaš  :o
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 16.06.2008. 19:19
Wow!
Svašta ti znaš  :o

Učila od najboljih. ;)
Hvala!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 17.06.2008. 21:56
432 MHz frekvencija

O_o

dobro, bre, ljudi!!! doooookle, aman!? :(
zar nije lepse i tecnije kad nesto kazete prosto? zasto komplikujete? poezija polako gubi smisao ovde, cini mi se! :(
nista licno, ali stvarno, ne mogu ovo da "svarim"... :S
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 17.06.2008. 22:03
O_o

dobro, bre, ljudi!!! doooookle, aman!? :(
zar nije lepse i tecnije kad nesto kazete prosto? zasto komplikujete? poezija polako gubi smisao ovde, cini mi se! :(
nista licno, ali stvarno, ne mogu ovo da "svarim"... :S

Niko tebe ne tera da išta variš.

Ti izgleda imaš definiciju Poezije. Baš bih to volela da čujem. Ja, vidiš, poeziju ne smatram prostotom.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 18.06.2008. 02:31
Mesec i noćas natkriljuje zvazdanu reku
i urlik Lava u Sfingu se sliva.
Sa nebeskim peskom miluje mu se griva
dodirujući izdubljena slova trčećeg kurziva.

Pulsiraju vekovi u kamenom preseku
oživljavajući muziku zaboravljenu i daleku...

I begaju Tajne -
vetar ih prostranstvom raznosi,
njih samo mudrost uha ume da podnosi.

432 MHz frekvencija je magična i čudna,
čini da sva čula komplementarno rade
                      i ostaju sanjalački budna.



Svaka ti chast za ovo!   :)
Dobra si... :) Samo tako nastavi...


Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 18.06.2008. 19:13
Svaka ti chast za ovo!   :)
Dobra si... :) Samo tako nastavi...

Hvala puno.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 18.06.2008. 22:49
Niko tebe ne tera da išta variš.

Ti izgleda imaš definiciju Poezije. Baš bih to volela da čujem. Ja, vidiš, poeziju ne smatram prostotom.
ne, nemam definiciju poezije, a ni Poezije... i ne, nisam uopste rekao da je poezija PROSTA u tom kontekstu u koji ti pokusavas da uramis moje reci, jer ti se ne svidjaju...

a bas kad smo oko "varenja": niko me ne tera da bilo sta varim, jer kontam da i ne bi trebalo bilo sta da se vari - poeziju covek treba da procita i upije... a kad procitam neki stih u kome se pominju herci... sta je sledece!? MIPS!? Faradeji? ne, ne... zadrzacu se ovde...

i da ponovim - NISTA NIJE BILO LICNO!!! samo smatram da treba negde povuci crtu... i dalje stojim iza svojih reci... nemoj da uplices "fancy" reci da bi pesma izgledala ozbiljno... jednostavno, par reci mi je pokvarilo sliku cele pesme...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 18.06.2008. 22:59
Svako cita ono sto zeli i kako zeli.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 19.06.2008. 20:34
Meseče - oče,
noćas ti se obraćam
molitvom tihom i suzama što se toče,
sa ove zemljane, pulsirajuće ploče.

Na nebeski izvor svraćam
Veneru sestru da okupam,
i po kičmi joj devet puta zalupam...

Šećerom je posipam -
slatkaste prašine usta su puna.
Ljubavlju joj struk opasam.
Na glavi joj od zvezdica kruna.

Ka Saturnu onda raširim bikovska krila
ne bih li se u senkama njegovim
umešno s'krila...

Posmatrala me jedna drugarica,
oblakinja vila,
sokolskim me je okom,
uz blagoslov, otpratila...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.06.2008. 20:38
Meseče - oče,
noćas ti se obraćam
molitvom tihom i suzama što se toče,
sa ove zemljane, pulsirajuće ploče.

Na nebeski izvor svraćam
Veneru sestru da okupam,
i po kičmi joj devet puta zalupam...

Šećerom je posipam -
slatkaste prašine usta su puna.
Ljubavlju joj struk opasam.
Na glavi joj od zvezdica kruna.

Ka Saturnu onda raširim bikovska krila
ne bih li se u senkama njegovim
umešno s'krila...

Posmatrala me jedna drugarica,
oblakinja vila,
sokolskim me je okom,
uz blagoslov, otpratila...


...
............................
...................................................
...........................
........
.........................................................
............................................
........................


Nisam sposobna da napišem komentar.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 19.06.2008. 21:36
Kako napreduje Ognjen(k)a...iz dana u dan sve bolja i bolja :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 19.06.2008. 22:13
Želim da pišem
o svemu onome što volim:

o zemlji koja povređena kašlje
o momku koji briše prozore
o deci koja se igraju sa psima
o tati koji umoran radi
o prijateljima koji putuju u svet
o izgubljenim porukama jednog vremena
o krstu sa Ostroga, bačenom
o jednom čarobnjaku što mi se šunja uz dan
o obalama San Franciska uz koje se slika neko meni drag
o tome kako vreme ništa ne leči
o tome kako vreme ne postoji
o tome kako ljubav ne prolazi
o mesečini koja se poigrava mojim snovima
o mrtvima, kako ne prestaju da žive
o vozovima za kojima mašem i koji me ne vide
o zagrljaju sa banderama
o nevernom Bogu tesnog kosmosa
o mamurnim suzama
o podsvesnim žudnjama
o mirisu lipa iz Tvrđave
o popodnevnom bureku
o slomljenim ljuljaškama
o obezglavljenim puževima
o rastajućim septembrima
o tome kako mi ponekad nedostaje da sam ptica
o tome kako sam plakala
(a on me je slušao... kako me niko nikad nije slušao...)
o tome kako Ognjen(k)a o meni piše pesme
(a ja ne znam čime sam to zaslužila
i ne znam kako da zahvalim)...

Želim da pišem o svemu
i još mnogo čemu što volim
a ne umem...

Ja sam samo jedan pesnik
nabeđen da ima talenta
a nema ništa
sem pokreta vazduha
koji bole...

Sastavim nekad neki stih o M. B.
(a on nije ni ptica
ni dete
ni pas
ni tata
ni čarobnjak
ni puž
ni mesečina
ni voz
ni bandera  :hihi:
niti me voli
što je najzanimljivije...  :D)
tek da ne ispadnem iz štosa
posrnem ponekad:
počnem da ga volim tabanima...

... ali nije to to...

Slab sam ja pesnik za sve ove koloplete u meni
neiskusan alkoholičar za ovolike koktele osećanja
i možda bih mogla da sročim neku reč divljenja

... ali nije to to...

Slab sam ja pesnik.
Stidim se, evo, stidim se
svih svojih pokušaja... da izneverim emocije pretačući ih u reči...

Oprostite mi... umem da zabrljam... i to je sve što umem...

Toliko vas volim da me nije sramota što se blamiram pred svima na Forumu da bih vam pokazala
da reči služe da se njima kaže LJUBAV...

... ali nije to to...

Ko oseti - znaće.
Ko preživi - pričaće.  ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: WebWolf 20.06.2008. 14:28
Obicno ne pisem ovde, ali ovako gadan stilski ispad kao 432Mhz (pocetak 59. UHF kanala na severnoamerickom kontinentu) nisam apsolutno nikada video.

Do sada je prvo mesto zauzimao:"Onda su se pop Cira i pop Spira smejali kao da su gledali mister Bina".
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 20.06.2008. 18:34
ovako gadan stilski ispad kao 432Mhz (pocetak 59. UHF kanala na severnoamerickom kontinentu) nisam apsolutno nikada video.

Ispadam iz stila da vas zasmejem i naravno da vam zakomplikujem probavu. Eh, čovek ne može više ni pesme pošteno da piše.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 20.06.2008. 18:40
Zora je potmulim krikom
razorila ognjište drevno.
U njegovu misao ušla sam s vikom,
donoseći sunce, smerno a gnevno.

Pepeo smo udisali magnetnim okom
i zrak smo sebično delili - na pola.
Harali smo razumno bezumnim tokom
i u nedra taložili slomljena nebeska kola.

Zavolela sam ga sluhom, sećanjem i ljutnjom.
Zamrzeo me je ljubavlju, ćutnjom i smehom.
Grebali smo nebo. Tkali smo zvezde.

A onda, odbačena brundavom slutnjom,
posegla sam za izuzetnim grehom:
da mi se suze u njegovim rukama gnezde...





Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 21.06.2008. 11:21
I opet je Mesec
sa srebrnim krilom
sakrivenim pod pleća...

I opet su Zvezde
sa trakama zlatnim
i ognjevita sveća...

I opet je Nebo
sa usnama mojim
zalepljenim za svod...

Samo se trudim
da poljupcima
imitiram tvoj hod.

I opet te tražim.
I ponovo teram.

Želim, volim, snevam...

I ipak te nemam.

I biće Sunca
i topline zraka.
Iznova Sve sviće.

Ljubavi - biće!

Plamen u dlanove,
nek' bride i peku...
Kad zasečem snove,
biseri da poteku!

Ovo mi je jedna od gotovo savršenih Ognjen(k)inih pesama zbog lakoće izraza i rime s jedne, a sa druge strane - pesma ima dubinu koja se otkriva samo kroz više čitanja...
Deluje poletno i vedro na čitaoca, izvrstan naboj prave, pozitivne energije i entuzijazma.

Počeci strofa ''I opet''... ''I opet''... pojačavaju impuls i moć pesme, kao i u ostalim delovima pesme korišćenje veznika ''I''... Sugeriše na nastavak, na niz, stepeničast utisak ostavlja... U nekim trenucima kao da ispada pesma iz svoje ''šine'' kojom juri... Kada se kaže ''I ipak te nemam''... Ali to neimanje uprkos trudu (da se poljupcima imitira nečiji hod - genijalno!), uprkos tome što se neko želi i voli i sneva (a nema)  ne narušava tu izvannormalnu radost koja zrači iz pesme...

Snovi koji mogu da se zaseku... a da iz njih poteku biseri... Moje divljenje svo!!!  :clap:  :worthy:

I cela pesma, njena ideja, tema, vodeći motiv... sve zapečaćeno velikom - jedinom Istinom (Željom) - ''Ljubavi - biće!''
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 21.06.2008. 11:25
Eto ti sad! Hvala...  :zaljubiska:
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 21.06.2008. 11:32
Ognjenka, pesma ti je zaista lepa.A kako to da vecina pesama koje objavljujete nemaju naslov, naziv?
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: sanja 21.06.2008. 11:33
Razmisljale da objavite neku zbirchicu pesama ili tako nesto? :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 21.06.2008. 11:39
Ognjenka, pesma ti je zaista lepa.A kako to da vecina pesama koje objavljujete nemaju naslov, naziv?

To mene i majka pita...
Što se mene tiče - kad krenem da pišem pesmu, to samo izađe iz mene, nikada ne razmišljam o naslovu, pa onda da krenem da pišem (bilo bi suludo takvo nameštanje situacija... silovanje sebe... suludo i nemoguće...)
A kad već napišem i tada pomislim da bi bilo fino da je naslovim - ne umem... ne znam šta da izaberem za naslov...

Tako da... imena pesama prepuštam kumovima... a svi ste kumovi... :)

Razmisljale da objavite neku zbirchicu pesama ili tako nesto? :)

Da, razmišljah ja nešto... ali ne svoju zbirku, ne ni zbirku samo Ognjen(k)inih pesama, već imam u planu neki zamršen posao... polako... valjda će da mi se namesti situacija da realizujem i razvijem tu svoju zamisao...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 21.06.2008. 11:42
Ognjenka, pesma ti je zaista lepa.A kako to da vecina pesama koje objavljujete nemaju naslov, naziv?

Iz više razloga naslove ne volim. Jedan je taj da se pesma naslovom ograniči i time može da se upropasti. Npr, mnogi vođeni naslovom traže taj motiv koji se u naslovu krije, a on često nema nikakve veze sa čitavom pesmom.

Nedoskočiva mi uze reči iz usta - vi ste kumovi...

Poslato: 21.06.2008. 12:41

Razmisljale da objavite neku zbirchicu pesama ili tako nesto? :)

Nešto se kuhalo, ali još začina fale. Biće i toga. Biće!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: ana.mi 21.06.2008. 11:46
Znam da naslov nije lako odrediti, ali sa dobrim naslovom pesma bi bila nekako savrseno zaokruzena.Naslov bi trebalo nekako da je okarakterise, ali nikako da "preprica" sustinu i ubije mogucnost citalaca da sami odgonetnu njena znacenja, dusu
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 21.06.2008. 12:01
Naslov zbirke, ako je bude bilo, zaokružiće pesme.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 21.06.2008. 12:07
Pa, Anchy... Izvoli, kumuj! ;)

Što se tiče mog komentarisanja tuđih pesama, želim da se zna da ja to ne radim da bih ljude obeshrabrila (naprotiv, moje su kritike sve pozitivne, podstrekivačke), najmanje zato da bih ja objašnjavala pesmu (jer ja komentarom na pesmu dajem samo svoje viđenje pesme za koje ne postoji kriterijum istine i tačnosti... sve je ispravno, kako je god neko shvatio... ko sam ja da vam sudim... :)).
Razlog je krajnje sebičan :) - ja tom ''kritikom'' vežbam svoje izražavanje mišljenja, taj književno-kritički stav... da vidim koliko mogu da budem dobra ili loša u tome...

Dakle - pišite, ljudi!!!

Urbazon, bonnie... Sve su to lepe pesme... Primetila sam da je i Spartak pisao neke lepe pričice... Gde su ti ljudi...?  ::)

Goranovu poeziju malo teže umem da iskomentarišem, shvatim... jer je PREPUNA smisla koji mogu MOŽDA samo da naslutim, ali sve to prevazilazi moje spoznajne mogućnosti... bar u ovim godinama i sa znanjem koje imam...
Svojevrsni hermetizam i višeslojnost - tako bih ih okarakterisala...
Priznajem da su mi nekad previše teške, ali i predivne - stilski...
Ne mogu da izdvojim nijednu posebno, jer su mi sve posebne...
Evo ove...

Na gorskoj stazi
senka od vile

jutarnja zvezda
Mesec obleće
sneni i mirni

ljubav dolazi
skokom od svile
u krug neprozirni
sokolica dok sleće

ona se mazi
sred tavnog gnezda 
grad dok se budi

ludost bez kraja
varljive sreće


Ljubav koja dolazi skokom od svile... Mogu samo da mislim kakva je to Ljubav...

''Ludost bez kraja
varljive sreće''... Ostala sam bez daha kad sam ovo pročitala...

... i dalje nisam sposobna da kažem ništa...

Uz tako malo (brižljivo odabranih) reči tako mnogo kazano...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 21.06.2008. 12:25
Urbazon, bonnie... Sve su to lepe pesme... Primetila sam da je i Spartak pisao neke lepe pričice... Gde su ti ljudi...?  ::)


urbazon je ovde (http://trag-mog-pera.blogspot.com/)
a evo i linka najnovijeg posta na blogu, pa smatrajte da sam to postovao i ovde :) da se ne pojavljam :) (link) (http://trag-mog-pera.blogspot.com/2008/06/crno-bele-vizije.html)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 21.06.2008. 13:59
URBAZONOVA PESMA

(kad već neće on da je postavi... ;) )

Odluka (Sv. Save)

Krst u zlatu,
ili zlato u krstu?
Dane bez brige
ili veru čvrstu?
Monaške odore
il' kraljevske plašte?
Gole kamene odaje
ili dvorske bašte?

Plemić sa slugama
ili Božji sluga?
Kratko ratno vojevanje
ili večna zasluga?
Svetost žitnog hleba,
il' bogati pir?
Viteške ratne igre,
il' nebeski mir?

Manastirske knjige
ili dvorske lude?
Da nudim sve Bogu
ili meni sve da nude?
Sa verom u krst
ili bez vere u ljude...?
Tu dileme nema,
pa nek' bude šta bude!

Odluka je pala,
nema pogovora!
Spremimo se hitro,
uskoro će zora.
Zarad višeg cilja
na tajni put se mora.
Hajde, dobri kaluđeri,
daleko je Sveta Gora...

(vrlo mi je bila interesantna, baš zato što nisam pročitala nešto novije o sv. Savi... dopala mi se nešto drugačije tematika, pristup i osećaj da se izdvoji najbitnije i stavi u pesmu...)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 22.06.2008. 16:33
U kadi punoj leda
naše vreline
brzinom zraka
rasplamsavaju se.

Dotičem stidom bezdan beskraja
i podivljalim vidom čujem tvoje sete.

Voliš me žudno... kao ženu...
voliš me nežno... kao dete...

I nema mi druge nego da i ja tebe zavolim...

I opet padam u mistike zanos.
I slutim taj onostrani strasni nanos.

Mi vodimo ljubav nagoveštajima
čekajući zabranjena jutra
u tuđim senkama.
Dvojedinimo se do nepostojećeg Sutra.

Mi vodimo ljubav aurama.

Složeno trajemo.
Jednostavno dajemo.

U naletu neizbežnog
okrznemo iskonsko
ukrademo nedavano
i bežimo u tajnu.

Sva bih da se upijem u tebe
da u tebi nestanem
da u tebi postanem
ono što sam oduvek snila
a nikad nisam bila...

Zagrli me noćas kad zamiriše leto.
Neka to bude tako lascivno sveto... drsko uzvišeno... urnebesno čedno...
Prostrano i prostorno... večno... jedno...
Neka bude!

Zemlja je tako tesna za moje ljubavi.
Zagrli me i idi besciljno
a smisla puno...

Dosta mi je da mi te nije dosta...
vekovima...

Amin!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 22.06.2008. 17:35
(vrlo mi je bila interesantna, baš zato što nisam pročitala nešto novije o sv. Savi... dopala mi se nešto drugačije tematika, pristup i osećaj da se izdvoji najbitnije i stavi u pesmu...)
hvala :)
uvek se trudim da napisem nesto originalno, ne cesto vidjano; ili da, ako vec moram, "prezvakanu" temu sagledam iz neke druge perspektive...
kazem "moram" - ovo je bila tema za konkurs u srednjoj skoli (auuuuuu, vec ima 4-5 godina! ;D )... doduse, kvazi-slobodnog karaktera: trebalo je da literarni rad bude o svetom Savi, ali nije bio preciziran naslov (hvala bogu na tome! :) ) i eto...
zato i retko pisem u poslednje vreme - u startu mi bude mucno da pokusavam da po ko zna koji put prezvakavam neke teme koje niko nije mogao da zaobidje... ne kazem da se nije desavalo da pokusam... ali, takve pesme su uglavnom bile otpisane u startu i ostale sirocici do dana danasnjeg... :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 23.06.2008. 13:57

Koja to kula snovidna
u mraku spoznaje gori

dan suzom pominjan
i kretnja u velikoj vodi

ko sad sred neba vidna
sa utvarama zbor bi da zbori

i u izbledelu nesan
zabludele silom da odvodi

Dan je od pola noći
od svetla i guste tame

i dugo se u nama mresti
u jata klizna i tečna

dan je od htenja i nemoći
od želja što izmame

one što neće se sresti
kad ih opsednu snevanja večna




 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 23.06.2008. 22:08
Gorane, čitam ove tvoje stihove, i prosto ne mogu da prestanem da se divim. Tolika snaga se olako i umešno splela sa rimom. Lepota...

dan je od htenja i nemoći
od želja što izmame

one što neće se sresti
kad ih opsednu snevanja večna


Ovi se stihovi uporno zaustavljaju, kao knedla, u grlu.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 25.06.2008. 00:48
Mesec, polovina kolača na nebu.
Mrvicama njegovim sjaji moja kosa,
kao da je jutarnja, mirišljava rosa.

To veštice ga noktima prljavim grebu,
krezubošću svojom halapljivo grizu.

Kosmos je noćas, u ovoj sobi, preblizu...

Plakaće Sunce u dlanove moje,
jer bratu mu zveri iskopaše srce.

Pred san kada se zvezde iznova broje,
stajaće gordo k'o stražar na kuli,
jer kolac su nemani u leđa zabili.

Ridaće gorko, kopaće sebi oči,
da u izdubljenja sveta, kao u putir,
bratovljevu krv i snagu natoči.

I sviraće na fruli onaj mladi pastir
pesmu, kao molitvu, svečanu i tihu...








Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 25.06.2008. 05:36
Žanjući vodu,Sunce polako
dolazi i do njenog tela
i tu baca tragove male
što su na njenom ramenu pale.

Vetar je dodirivao njene usne.
Eh ta moja ljubomora.
Vetar i ja.
Taj megdan imao je čudnu draž...

Pobedjujem.Dolazi ona.Smeši se.
Ljubi me i moja iscrpljenost
beše pobedjena.

Trcimo ka moru.
Ono nas dočekuje,uzdasima talasa,
i svoje nesebične draži pruži nam...
Niz ruke,
svoje molekule nežnosti nam sliva i
šalje ih nazad u svoje utočište.

Mimoilazeći se,vetar i ja se mrštimo,dok
nam ona daje svoje usne.
Delim je.Potežem mač...iiii...

...rušilac sna beše zvono.


Inače,ovo mi je prva,tako da... od koga je...dosta je :)
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 26.06.2008. 19:54
Lukas, dobrodošao!

Dvoboj sa Vetrom - zanimljiva ideja...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 26.06.2008. 20:17
Hvala :)
Potrudiću se.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 26.06.2008. 20:20
Utkani u rodoslov vatre,
zgusnute senke prohodavaju
kroz mermerne naše opne.
Plam bi da me sretne. Da me poljubi. I onda satre.

Uspomena na njega boli me
kao uklanjanje rose.
Ukidam čulo vida
da lakše skinem proključale duše.

Uspomene alarmiraju nemire,
gunđaju, gaze me  i guše.

Mesec se skrio.
Bos je i besan.
U mene je zaljubljen bio
mesec taj, polovan i posesivan.

U postelji od zvezdano posrnulog neba
vatra se meškolji.
Steže me oko vrata kao željeno dete.
Ta vatra od vriska i ćutnje
od kamenog oproštaja
i drvene ljutnje.

U prigušenim suzama
vatra se rađa,
nesigurno i drhtavo.
Na rubovima
njene i njegove topline
plačem i ja.

I pamtim jedno ime
jednu mesečinu
jednu radost
i jednu setu.

I vatra se preda mnom
zakune da će oprati maglu
kad za to dođe vreme.

Tek je prošao mesečev zenit.
A već umire. Vatra umire.

Nežno i stidljivo.
I kvasim joj nadama raj.

On je guta olovom i korovom
svojih mladih misli
dok svet pred njim otvara
odaje tajni odrastanja.

Grli me slušanjem i sluhom
na ovom maglovitom proplanku.

I prolaznost ganuto svira
pesmu naših predaka
koji bi da se nanovo rode.

Malo je jedan život
za lavirinte naših voljenja.
Malo je jedna magija
za toliko naših neotkrivenih posebnosti.

Oprosti, zaboravljena vatro,
za sve što smo u tebi sagoreli...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 26.06.2008. 20:38
Ogrezla u Mesečevu prevrelu krv
odbljeske njegove i senke
po krevetu tražim...

Pijana, kao posle lude terevenke,
sa svilom se nesputana mazim.

Poljupcima, prstima, željama ga tražim...

Mamila je noćas tesna i nabrekla.
Naježena čeka da je dah preklopi.
Čak je i kroz san voda potekla,
jer dlan se sa dlanom savršeno stopi.

Razularenost tela...

Snaga polako izmiče...
Bridi u meni grmljavina snažna.
Izvijam se, gipko, kao zmi’če,
piruete strasti - ljubav dvoje se splela.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: goran laz 26.06.2008. 23:01

Pod nebom svetlim i Mesecom
bedra od peska ponovo zriju

voda se sliva
niz ruke magle i rub od pene

to dani dugo beskraje kriju
ugrize snova i dašak mene

pred ljubav - decom
nestvarno stojim,ona je živa 



 
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 26.06.2008. 23:13
To vi videli od mene na ovoj strani da sam pomenula Mesec, pa se i vi pomamili. :P
Plagijatori.  :beeep:  :hmpf:

Ognjen(k)a prešla na erotiku... Bravo!!!  :clap:



Poslato: 27.06.2008. 00:05

@Lukas_012,

U početku se čini nespretno i nesigurno kad se nešto napiše (i prezentuje ''javnosti'')... Treba se samo osokoliti, biti uporan, raditi na sebi... i svaki naredni rad (pisanje, bilo šta drugo)  je sve bolji i bolji... Ko ima volje i talenata - samo napred!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 26.06.2008. 23:14
Mi Plagijatori? Pih, svašta! Mi smo Gladijatori!  ;)

Ma, pusti ti Mesec. On je moj ljubavnik, vidiš kako lepo vodimo ljubav (a ne rat). Inače, ovo u zagradi sam napisala da ne biH bila nekulturna.  ;)

Šalu na stranu.

Goranova i tvoja pesma su mi tako prijale. Obe imaju fenomenalne i tako snažne završetke: Oprosti, zaboravljena vatro, za sve što smo u tebi sagoreli...ona je živa!
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 26.06.2008. 23:19
Goranova i tvoja pesma su mi tako prijale. Obe imaju fenomenalne i tako snažne završetke: Oprosti, zaboravljena vatro, za sve što smo u tebi sagoreli...ona je živa!

Pa ja kažem da ste vi... da je on od mene video tu snagu i lepotu pesme, pa me kopirao...  ;D

Neka izvine Goran... Čovek ni kriv ni dužan može na Forumu da strada...

Mene sramota tvoju da komentarišem... razularenost... svašta... ;)
Ja ne znam za to. :P
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 26.06.2008. 23:26
Ma, znam ja da ti ne voliš razularenost, tebi je draže vezivanje (za oluk, krevet, stolicu, radijator...). :hihi: A ja, Prostakuša (ni)jedna, kako bi jedan poznanik rekao: Samo sexualne aluzije i kraj. :innocent:

Jedno je sigurno: Mi vodimo ljubav i aurama.... Eto, Nedoskočiva, možda je plagijatorstvo ipak u pitanju...

Odosmo od teme. Neću da ti kvarim koncept i rad na Književnosti.

Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 26.06.2008. 23:28
Sve je ok dok obuhvatiš postom i komentar neke pesme.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Lukas_012 27.06.2008. 10:38
Ljubav je...
...frekvencija kreacije.

Stvorili smo ono
što se zove bol u srcu.

Hvala ti.
Bez tebe ga ne bih stvorio.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: urbazon 27.06.2008. 14:54
Ne vidim više
sebe u smislu...

A smisao curi
kao pesak u satu...

I rima se gubi
u peščanoj oluji,
                       nestaje...
Odmahuje zbogom...
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Ognjen(k)a 27.06.2008. 21:19
I rima se gubi
u peščanoj oluji,
                       nestaje...

Lepo rečeno i povezano sa prethodnim stihom u kome pominješ peščani sat. Ipak, depresivno deluje u celini.
Naslov: Odg: Stihovi i nesto slicno...
Poruka od: Nedoskočiva 28.06.2008. 01:56
I kad stoto leto zapleše u meni
osećaj nezaboravljeni
ritmovi mojih ućutkanih snaga
klonuće...

Neću se zvati smrt, a ličiću na nju.

Imaću nešto drugačiji raspored tuge u oku
i talog prošlosti u borama.

Beležiću u podsetnik Strah
i učiću kako da budem nemarna
po prvi put u svojoj zazidanoj mladosti.

U odjeku punoće svoje mudrosti
želeću dodire sa praznima
ne bih li nekako ostala dete.

Sanjaću himne okeana
rascvetale obale želja
pokorene grane obećanja.
Sanjaću renesansu neviđenog.

Imaću viziju šaptave ljubavi.

Tada bih da ga sretnem.

Volela bih da to bude neko hromo vreme
u našem prostoru.

Da me izujede neočekivanošću.

I da ponovo izabere istu brigu
kao dokaz nepotvrđenog.

Da ponovo izabere letnju noć.

Kratku, spasilačku, toplu.

Da mirišem i sto prvi put
na davno izigrani ples.







Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Lukas_012 30.06.2008. 12:18
Na nju sam se ašik učinio.
Ogradjujemo naše trenutke
od svile i pomalo konca.
Odar još miriše na nju,
njenu kosu,boje gline.

Na salandžaku ljuljasmo se.
Runim cvetovima
njenu kosu,boje gline.

Od srme oglicu sam joj dao.
Tepav postajem jer mi njene
oči reči oduzimaju i gledam...
njenu kosu,boje gline.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Dživdžan 08.07.2008. 22:26
Zdravo. Jedan drug mi je dao adresu ovog sajta, rekavši mi da ovde mogu da pišem svoje pesme jer i vi ovde tako radite. Ja jako volim poeziju, ali nisam tako vešt u pisanju kao vi. Nadam se da mi nećete zameriti ako se oprobam i napišem par svojih stihova. Molim vas da mi date neku sugestiju ili savet.


izmenjeno od strane administratora


To je to. Svaki komentar je poželjan. Hvala vam.  :SR
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: snajp 08.07.2008. 23:21
Moze druga pesma, ali da nije nacisto bezobrazna (ima ovde i zenskih clanova foruma) - Ovu cemo da zaboravimo.

Napisi neku bez ruznih izraza, pa da ocenimo da li imas sluha za poeziju. ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: WebWolf 08.07.2008. 23:53
@Dzivdzan
Ma i da su samo muskarci, ovako ne ide. Da si procitao pravilnik, znao bi da ne smes da stavljas ovakvu pesmu. Smatraj ovo upozorenjem pred ban, u slucaju novog ispada.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Dživdžan 09.07.2008. 07:49
OK. Evo vam još jedne(bez "ružnih izraza") i neću više da pišem ovde. Ograničene pesme ograničenim ljudima.


Filter

Ne umem ja to. Ne više.
Turali su i meni kao vama
neke filtere u glavu,
ali sam ih ja uspešno odstranio.
lupao sami glavu o sve
šta se očima dopalo
i oni su morali da odu, ispadnu
nisu mogli da podnesu
silinu mojih udaraca.


Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Mixa 09.07.2008. 08:44
Ograničene pesme ograničenim ljudima.

Ma u pravu si..... :flipa:

Btw bravo za pesmu!
Nisam skoro procitao nesto tako uzviseno i dirljivo......
Tako se pise......a ne kao ovi do sada.....te ljubav, te uzdah...plavetnilo neba......trt milojka....
Predlazem te za urednika podforuma Knjizevnost.....vidi se da imas talenta..... :clap:
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: snajp 09.07.2008. 16:14
 
Ma u pravu si..... :flipa:Nisam skoro procitao nesto tako uzviseno i dirljivo......
Tako se pise......a ne kao ovi do sada.....te ljubav, te uzdah...plavetnilo neba......trt milojka....

Bash dirljivo. Kako Mixa zna da nahvali coveka.  :P :hihi: - (lol)

Sledeci put stih da napise.

Kad slavuji prodju, a dzivdzani slete,
osetis prosto, kao malo dete,
svaki poj ptica prema njima mali,
slavuj jeste ptica, al nije dzivdzan pravi ....

:hihi: - (lol)

U temi, stihovi i nesto slicno - "nesto slicno"  :hihi:
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Dživdžan 09.07.2008. 16:41
Znači moram ljubavne pesme da pišem da bih se družio sa vama? OK, i to imam. Evo jedne za vas, braćo pesnici Nišlije. Merak za vašu dušu.



usne su ti vlažne,
Oči su ti snene,
ulazim u tebe,
ulaziš u mene.

Milujem ti kosu,
tvoje divne grudi,
misao na tebe
strast u meni budi.

Stežem tvoje ruke,
grlim te uz sebe,
miluj me još malo
voli kao sebe.

Ljubimo se nežno,
u igri nalik dečijoj,
ja i ti, moj druže
druže iz detinjstva.

Prvo ću ja tebe,
zatim ćeš ti mene,
ljubiti ko nekad,
dok srce ne svene.

Oh, ljubi me, ljubi
samo to ja želim
sa tobom ja hoću
radost da podelim.


Nadam se da vam se ova sviđa. :) Posebno administratoru. Ili ovom zajedljivcu Mixi.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: snajp 09.07.2008. 17:31
Pusti admine - admini retko citaju i pisu pesme (osim kad dobiju prijavu da moraju da reaguju zbog sadrzine teksta), sto je inace bilo slucaj u onoj tvojoj prvoj pesmi, pa da ne odu u off topic napisu neki stih :)

Ima dosta clanova koji vole i citaju poeziju, pa ce oni bolje da ocene kvalitet tvoje poezije.

U svakom slucaju - dobrodosao na forum - i uzivaj ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: snajp 17.07.2008. 01:47
Rekoh da admini retko pisu pesme, ali ipak nesto napisu, pa .... evo jedne od mene.

Sve se redje smejem

Fasada od cigala, osecaj praznine
u zenici oka, gasne sjaj dubine
gubi se smisao, i svaka nada
- sve se redje smejem ...

Tuzna je to prica, i u kasne sate,
sto macem zaseca, treperave vlati
posrnulih zica stare violine
- sve se redje smejem ...

Nestao je poj ptica, nestalo dubine,
nestalo andjela, i nestale rime,
- sve se redje smejem ...

Sve se redje smejem, a zora se rudi,
nema vise zvezda, a sunce se budi,
u treptaju zore, samo suza kane,
sve se redje smejem, padam i nestajem
u treptaju oka, u treptaju zore,
sve se redje smejem - jer me dusa bole,
zbog andjela moga nestale su zore,
- sve se redje smejem...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Heindel 03.08.2008. 06:49
Moj znanac drži kafanske tribine
na kojima srećem gradske beskućnike,
ponekad, kad me kosmička bol
istera iz kuće.

Volim njihovu blizinu,
duh bunta, posude sa alkoholom
i neshvaćenost i samoću koja lebdi iznad njih.

Da li je to Dom Zakržljalih Svetaca ?

*****************************

Porno dama niških suterena
u belo obučena
u crkvi zavet daje
tetoviranom blentonu sa pivskim stomakom.

To pomalo razveseljava
dvorsku ludu u meni,
sto je čekala da sruši "kralja".

Da li su debili vladari ovog naroda ?

**************************

Nakon razmišljanja zaključuješ da ima
i gladnijih i jadnijih,
pa ti polako izrastaju krila:
uzimaš bolju polovinu
i odvlačiš je u tamu...

Ko još danas misli o nebeskim hijerarhijama ?
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 12.08.2008. 18:43
:) ovo mi je prvi put da na netu ostavljam svoju pesmicu... pa bas mi je drago da vidim pesmice u tolikom broju...
ovo je jedna od poslednjih koju sam napisala... 27.jula....


***
Cekanja su prosla
sa njima srusio se moj svet
u meni jos treperi zamrla dusa
spremna ne let
s tobom
u nepovrat
u beskraj
i sjaj
u prosli maj...

Cekanje rusi se
klizi niz mokra okna
tmurno popodne
i moj sruseni let

Necija radost okruzuje me
ali ne budi mi osmeh

Sivo popodne
ne ceka vise tebe
i sivi ostali mi dani
od kad se ne secas mene...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Otrovna 13.08.2008. 14:23
Malo Vaska Pope, malo haiku poezije, mnogo iskrene emocije i ... eto pesme.  :)
Nastavi da postujes, volela bih da procitam jos koju, ako imas "na lageru".  ;)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 13.08.2008. 15:25
:)
hvala :)
na lageru koliko hoces :) samo pozeli :)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Otrovna 13.08.2008. 15:30
Jel sam pogodila sastojke?  ;)
Kad god pozelis da izlijes svoje misli u stihove, tastaturu medj' prste i ... dalju proceduru znas...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 13.08.2008. 15:50
evo jos jedna :)

***
Na tromedji promasaja
patnje i samoce
bolujem
od otvorenog preloma
duse

Bez tebe osta nedosanjan san
u tisini kroz suze

Skamenjen pogled
gluv od praznine

Volela sam te kao niko nikad
a zelim da zaboravim ti ime

Kroz lisce na granama
trazim svoj svet
zelim samo da skupim snage
i krenem svoj zivot opet...

Otale su moje reci u vazduhu
da bio si mi sve
a sada trazim svoj put ka sebi
dok pitam se kako cu sama
a tako morace...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 14.08.2008. 23:01

Ovu pesmicu sam posvetila sestri! Volim je najvise na svetu!!!



Pet meseci


Ne secam se vise osmeha tvog
pamtim samo suze na tvom obrazu
pamtim
ili zamisljam

Ne secam se dodira tvog
al znam nezni suvi sapat
tvojih prstiju
nokte
pamtim... ili zamisljam

Ne secam se vise ociju...
ne secam se niceg...
osecam samo bol...

Poslato: 14.08.2008. 23:50


i evo jos jedna :) ova posvecena sestricini  :innocent:


***

Dotakni me recima
pogled tvoj vec dugo ne mogu da osetim

Zagrli me osmehom
glas tvoj dugo ne mogu da zamislim

Ne dozvoli suzama mojim da teku

Voli me ovakvu kakva sam
posesivna, sebicna, samoziva

Voli me kao sto ja volim tebe-moje sve...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Ivushka 14.08.2008. 23:46
evo moje jedne...



Bola kapi

Kisne kapi...suze
Tako iste
Upucene jedne na druge
Slivaju se
Zajedno
Teku
Nose gorke dogadjaje
Vidaju bol sa lica tvog...


I rušiš se
Kidaš
Nestaješ
A sa svakom prolivenom suzom nestaje i on
Taj otkinuti delic vase duse
Saliven u suze
Reku suza
More suza


I našto sve to?
Vredi li tako deliti sebe
Šakom i kapom
Budzašto i nizašta
Zaratiti sam sa sobom
Uperiti strelu u svoje srce
I dugo je držati tu zarivenu
A možda i zauvvek

Istrgne li se ostaje oziljak
Vecito zedan tvojih suza
Gladan tvojih uzdisaja
Uvek otvorena rana
Jos podloznija novim ubodima
I strelicama
Zaleciti je
Tihim bolom
Surovom patnjom
Precutanim recima
Napraviti lom u sebi
Krš
I iza svega toga ništa
Ništavilo...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 22.11.2008. 19:07
cudo je photoshop :)

evo jeos jedne.. bas me mucila nesanica :)


 
I wish I could open
a photoshop in my life
and change opacity
of some stuff
and use the fill tool
for some layers
that live in my heart
Oh, I would so like
to open that kind
of photoshop!
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: cernodrimski 25.11.2008. 00:16
Осамениот Јавор



Полноќ темнина и празнотија
Јаворот навестува гостин ноќен
Скитник од далеку
Немирна душа
Проколнат ноќен патник кој песни пее

Прозорот остана отворен
Никогаш никој и не го затворил
Ова е само мал дел од запишаното
Поетот ги чита стиховите на литите партали запишани
Од торба којзнае каде земена ги вади

Јаворот само молчи
Два гаврани го прегрнале цврсто
На гранките канџите ги зариле
Го чекаат поетот уста да отвори
Некој ги излажал дека така и тие мирот ќе го најдат

Чека месечината да блесне
Сјајот да го распостели по тревата
Силата тој навечер така ја збирал
И стиховите ги редел еден по еден
Повеќето се тажни со горчини полни

                            &

О дни така величествени
Со мигови изградени со минути препречени
Со часови чувани
Восхита моја сега ја опевам
И во песните мои ве воздигнувам

Изузорни сте празни сте
Напати така мачнина носевте
Понекогаш и болка правевте
Не ме скршивте никогаш го знаете тоа
Чекорам и празнината ја потполнувам

О дни така величествени
Што со омраза ме исполнивте
Што со гнев ме опкруживте
Што сега само лелек слушам
Не не се предавам и не застанувам

Погледот еве напред го вперувам
И во редицата на многубројните застанувам
Хор од очаници сега ќе слушнеш
Песната нема да ти се допадне
Предводникот само што не дошол

Таму каде што ветриштата одмараат
Таму надежта умира
Таму каде што водата спие
Таму соновите исчезнуваат
Ете од таму доаѓа празнотијата

Прекривка темна наметнавме
Во темнината се сокривме
Со темнината пакт склопивме
Закрилник наш да биде
Поданици верни ќе и бидеме

                        &

Молчеше јаворот мудро
Гавраните сега песна кажаа
Напати беше таа тажна
Напати беше морничава
На поетот му рекоа сега ти одмори

Гракањето наше знаеме морничаво е
Кај некои спомени лоши буди
Кај некои кој лицемерие љубат
Ќе не избркаат бргу бргу од овој јавор
Само тие што со горчина се хранат ете ќе слушаат

Потекоа зборовите гракање тажно
За црнина своја тие сега пееа
Црнина што од раѓање до гроба ја носат
Гракаат и тагата своја на ветерот ја устураат
Тој злобик е страшен не ја  зема на земја ја истура

Поету осаменику ти душо проколната
Тебе о тебе ти пееме
Само миг душата да ја смириме
И барем еден нареден миг мир да најдеш
И барем еден миг нареден миг на место да се скрасиш

                            &

Јаворот мудро молчи
Трпеливо на секој лист зборовите ги запиша
На стеблото трагите од гавраните ги зачува
И сега само да раскажува му остана
На осаменици кој сенка ќе побараат

Ветерот злокобник прозорот го затвори
Со лета многу не беше затворен
Фиукот негов чиниш зборува
Доста е за денес

11.09.2008  Никодин Чернодримски

























Poslato: 25.11.2008. 00:15

Знам за едно место големо колку бесконечноста
Мало колку погледот изгубен
Знам за едно место каде среќата е тага голема
Каде радоста е товар голем
Го знам но и го знаат
И другите поети
Но во своите тајни дневници го чуваат
Прво во срцето свои го создаваат
Потоа со ронки од душата го хранат
Со солзи горчливи го заливаат
Како цвеќе го одгледуваат
Кога осаменоста ќе ги пронајде
Од мирисот негов се опијануваат

Го знам тоа место
Но сеуште во дневникот не сум го напишал
Листовите ги собирам
Со конци ете утре ќе ги врзам
Со чворови дванаесет ќе заврзам
И така дневник ќе направам

Знам и затоа пишувам
Некои сега ќе се налутат
Тајната голема што ја откривам
Некои клетви можеби ќе фрлат
Некои отпадник ќе ме наречат
Сеедно ми е
Знам за тоа место
Знам и затоа пишувам

Тајната на дневникот

Никодин Чернодримски


Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Astra 18.12.2008. 10:13
Oslushni tishinu

Zagrli moju tugu,
nasloni svoje chelo na njene usne,
oseti hladnocu shto razara.
Priljubi se uz moje nemire,
zivi u njihovim otkucajima,
zazmuri...
Molim te,
ne napushtaj moje strahove,
ponesi ih sa sobom.
Sada...kad odlazish,
samo ovu tishinu oslushni,
chucesh...

Slovenska


Slovenska je profi..........ona pise srcem........vrijedi ju citati.
Poljubac dusice!
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: goran laz 09.01.2009. 16:23

Niz JAVU znanu ko niz brzake
u susret danu izniklom iz svesti
poznadoh senke i tajne znake
mi smo se ponovo morali sresti

u tebe kao sve da je palo
sva prošla sećanja ovoga sveta
i nije mnogo a nije ni malo
slutiti prostran neboleta

dete i večno i opet ništa
sve to u dodir veliki stane
i dobro more i mirna pristaništa
za sve protekle i dolazdane

ko polje mirno u koje padam
željan opojne polegle trave
tebi se budnoj zauvek nadam
moj slatki snu - nezaborave...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 11.01.2009. 02:53
23.novembar 2008.

vise ne boli sediste za dvoje u polumracnoj klasi,
ni slike na prozoru voza:
dimnjak sivom ciglom ozidan,
hladno sunce sto laznu nadu budi,
stanica puna ljudi,
impajer u daljini,
hadson,
krstovi sto uzdizu se medju kucama,
linkoln tunel u snima...
al raznezi me
mracna stanica njuork aerodroma
i sila sto zatreperi u nadi da sidjem...
badvajzer svetli kroz maglu..
praznina preplavi snove
i u dusi zazivi praznina
kad pomislim da sam te zavolela...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 08.02.2009. 05:22
jos jedna nesanica....

***
da li put svoj sami biramo ili nas sudbina vodi?
ko nam je sapnuo pogresnu rec kad smo pevali o slobodi?
gde nas to samoca vuce
i gde tuga iz nas izbija?
kad smo resili da sve ocutimo i odustali od remija?
sta nas to tera na sve il nista i gde je sudija da da presudnu rec?
kad je potrebno reci "dovoljno je", spakovati kofere
gazeci sebi datu rec...
gde je kraj tog bespuca kojim zaplovismo rano?
gde je radjanje novog jutra i spoznaja srece
koju cekamo odavno?

Poslato: 08.02.2009. 05:14

***
iz nekog proslog zivota probudilo se secanje
na stepenistu hematologije ti i ja...

da li si znao koliko si mi znacio?

a sada ostala je samo praznina koja guta mi sate
i kad-kad probudi zudnju u meni da bih tvoje stope da mi se vrate...
i osecaj da nismo rekli jedno drugom sve sara mi noci
i budi dane otuzne...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 07.03.2009. 03:32
mina-
sreca
radost
tuga...
ljubav najveca
za koju je svaka druga druga...
moj zivot i zelja da se budim
jedino za cim zudim...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: bonnie 08.04.2009. 02:30
Biću dobro,
govorim sebi.
Bićeš srećnija...
u trenutku
kad tišina zamiriše najlepšom melodijom.
Samo ne brini!
Ne brini previše
za sve što tek nailazi,
za svoje prijatelje
koji su istim putem krenuli,
sa istom iskrom u očima,
istim bolom pod stopalima,
istim stavovima o životu,
mladosti, nadanjima i  željama...
I u nadolazećem vremenu,
dobijam divan savet.
Zašto lagati
kad znam da si povredjen.
I zato kažem,
ovo je još jedan dan,
i ničeg nema na mom putu,
ne želim da odem,
ne želim ni ostati...
a ipak nista nemam reći.
 I čekam neki znak,
a ti ne znas kako putovati životom.
Jer ja imam samo sebe,
i ne znam koliko ta ljubav vredi
U odrazu drugih očiju
vidim nedostatke sopstvene vere
ako je tako mogu nazvati.
Obrisi prošlosti me progone
bez moje volje.
Četvrt veka,
a subjektivni osećaj čitave polovine,
donosi mi buduće odluke
za sreću potrebne
koje podsvest ne želi.
Sa jedne strane medalje on,
s druge strane hrabro ležim ja
i ćutim na dnu.
Izgleda da traje satima,
izgleda da traje danima
hipnotisanost bolesnog uma
koji je ukrao ključ moje sobe
i zatvorio se unutra.
Hajde, bizarnosti
ja odbijam da te ubijam.
I tako jako
i tako pogrešno,
ja sam čekala i suviše dugo.
Oseti me, udahni me...
Pisala sam o tome,
plakala za tim
prekršenim obećanjem.
Sakrila sam sav apsurd te želje
i spoznala tvoje dosadno izvinjenje,
a ipak nastavila da pevam,
kako bi se protkala kroz tebe.
Izgubila sam vreme
kako bih te shvatila.
Znam,
ti voliš pesmu bez pevanja,
znam,
da umeš da me vrtiš oko prsta.
Znam,
da želiš greh bez grešnika, znam...
U hladnom, slepom jutru
u kom je sve tvoje,
slobodno se sakrij.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: wolfofgreenforest 30.05.2009. 21:55
(http://media8.dropshots.com/photos/628176/20090530/b_212330.jpg)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Alien 31.05.2009. 18:31
Kad amater uzme olovku u ruke ispadne neso ovako:

Volim te


Volim te
najvise na svetu,
volim te
k'o sto Mali Princ voli svoju kometu

Volim te
jos od onog dana
kada je odzvonilo dvanaest sati,
volim te
i nikad necu stati.

Volim te
zbog te tvoje kose,
volim te
jer me na sedmo nebo nose,

Volim te
zato  sto mi nista nisi dala,
volim te
i zato sam budala,

Volim te
a ti me ne volis to znam,
volim te
sad zbogom ostao sam sam....
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ikica 17.06.2009. 15:27
............
Danas bih samo da cutim
ni kafu ne bih da pijem
prolazim opet kroz isto
a od drugih bi to da skrijem

kad bih bar mogla
jedan krug do tvrdjave
na rolerima obici
i ocutati svima o ponovljenoj prici...

danas bih samo da cutim
i izbrisem minule dane

tesko je, procice...

kad bi sutra moglo juce da svane...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: stevan_m 17.06.2009. 15:41
Koliko sam srecan dok spavam, nikad se ne bi budio...
Naslov: Bioritam
Poruka od: wolfofgreenforest 17.06.2009. 23:05
RimaamiR

http://www.youtube.com/watch?v=9BpRManzHtk
http://www.youtube.com/watch?v=OO9-SEBF_BE
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Nedoskočiva 24.06.2009. 13:12
(Pesma koja se dopala mojim prijateljima...)

Sasvim slučajno
neko umre.
Neko umre sasvim.
Neko umre mlad
slučajno
kad pokazuje novi auto
ili razmišlja o propalom poslu.
Posle još dugo
deca lepe svoje njuške za staklo,
premeravaju tragove automobila
i kažu: ''Tata je prošao ovim putem!''
Mama više ne prolazi tim putem.
Mama više ne ide na put.
Mama ide samo na posao
i manje je mlada.
A za to vreme deca ulaze u ormare
pa se plave
garave
gnjave
prave
kao tata
u belim košuljama i kravatama na pruge.
Uveče deca sanjaju puteve
drage
druge
duge
i kako ih tata vozi
kod bake i deke
a oni su stari
sasvim
i kuća im miriše na kestenje i lovorov list
a iz ramova se smeše nečija detinjstva.
Ujutru deca pitaju majku:
''Kako tata na slikama ima deset godina?''
Jednog dana
sasvim otputuju
i baka i deka
i više ne stavljaju kestenje na ormar.
Neko umre star
i iza sebe ostavi mnogo slika
sasvim mnogo
a deca znaju da broje samo do sto
sve ostalo je glupa matematika.
Slučajno
jednog dana
zarđaju ramovi i slike se stave u kutuju
koja izgori, sasvim glupo, sasvim slučajno.
A iza vatre ostane pepeo
i deca trljaju svoje kose
bele se
vesele
imitiraju babu i dedu,
dok majka imitira život.
Onda se presele u novi grad
i deca praznikom odlaze u crkvu
i pale sveću sasvim dole.
Mama piše poruku jednom čiki
''Dobro je, deca ga još uvek pamte i vole''.
I taj čika posle pristane da bude njihov tata
i dozvoljava im da ulaze u njegov orman,
kupuje zbog njih kravate na pruge,
ali deca plaču
što se sneg istopio
i više ne mogu da vide kuda je pravi tata prošao
u snežnoj košulji i smešnim smicalicama tricama sitnicama
tričarijama lagarijama koještarijama gluparijama
koje je otac smišljao za njih,
koji su smisao
svih tatinih misli.
Svako dete čeka svoga tatu,
svi mi čekamo našeg Oca.
Migolje se i meškolje male njuške,
pa legnu potrbuške,
pomalo plaču
i sanjaju dugo
nešto sasvim drugo
drukčije od života.
I mama ne sanja život.
Mama uvek malo spava,
posebno kada deca pričaju u snu:
''Tata, povedi i nas tamo''.
Sutradan umre neko
nepoznat sasvim
slučajnom greškom lekara
i mama odahne
a neka druga deca zaplaču.
Mamina deca se igraju lekara
u tatinim samotnim košuljama, bez kravate,
i kažu joj:
''Ja sam Džo Blek, upoznajte se sa mnom''.
Mama je nekada volela Bred Pita,
ali sada ljubi samo tatine slike,
kad je sama
sasvim.
Neko umre sam
i iza njega ne ostanu ni slike
ni nečije usne
da ih pominju
slučajno
u snu,
da ih ljube
sasvim
i izvan života.

Slučajno
deca odrastu
i slave deset godina
svojih
i svoje dece
i dece svoje dece
i nekima neko nekad
ode na put
i deca disanjem ulepljuju staklo
i mnogo vole zimu
i svake zime čekaju da se tata vrati.
Jednoga dana,
i ne mora da bude zima,
deca se vrate - tati.

Jednoga dana
vraćamo se svi
sasvim
tamo gde niko nikad nije
umro.
Ni slučajno tako,
svakako i nikako!
Naslov: Jedan moj pokusaj
Poruka od: Capella 29.06.2009. 23:36
Moje srce
meta gadjanja,
moje lice
adresa laznih osmeha,
moji prsti
mesto brojanja poraza.
Ti,jedina svetlost
u ovoj tamnoj rupi
bez dna,
zrak sunca
sto me greje,
moj nedosanjani san,
karta za svet ljubavi.
Jedan tvoj pogled
dize me u visine
i zakopava
duboko u zemlju.
Ako kao sluga
pred tobom padnem
na kolena,
ako te
kao prosjak molim,
hoces li
onda cuti pesmu
koju peva
ranjeno srce moje?
Ja nepomicno,
poput stene,
stajacu
cekajuci zvuk
tvojih koraka.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: butterfly 08.07.2009. 19:29
“I nista ne moze dusu da zapali ni u pokoj da je svali, ko je ljubio taj ne ljubi vise-izgorelo niko ne zapali.”

Poslato: 08.07.2009. 20:11

“Sanjala sam te
I bio si nemirni vetar
U kosama zalosne vrbe,
U snu sam te pozelela
I postao si orkan
U visovima moje sudbine.”



Poslato: 08.07.2009. 20:12

“Izrekoh najvecu molitvu u svetu religije-VOLIM TE!”


Poslato: 08.07.2009. 20:13

“Stojim u senci iluzija dok snovi lete dalekoj ljubavi. Da, ona je tamo! Vidim je u snovima kako mi mase srecom dok srce silno lupa. Kroz vetar cujem sapat, sapat o jednoj ljubavi…”


Poslato: 08.07.2009. 20:13

Ljubila sam, usne mi ispucase
Volela sam, srce mi se sledi
Milovala sam, osecanja otupese
Osta mi samo jeszik da o tome pricam.


Poslato: 08.07.2009. 20:19

“BEZ TEBE SAMO PODNOSIM ZIVOT…SA TOBOM, UZIVAM U NJEMU!”


Poslato: 08.07.2009. 20:19

Htela bih da budem takva stanica gde vozovi dolaze sa svih strana, gde susreti cekaju I milovanja…na peronu dana. Al’ nema dolaska bez odlaska, niti perona da suze ne toce-pa mrzim nekada stanice I njene kutke I putnike.


Poslato: 08.07.2009. 20:20

Cekala sam na obali dva crna konja…dosle su ribe da mi kazu d ace reka umreti kad srp meseca dotakne umorne topole.


Poslato: 08.07.2009. 20:21

“NIKADA NEMOJ BITI CVET SAMO JEDNOG LEPTIRA JER NI TAJ LEPTIR NIJE SAMO LEPTIR JEDNOG CVETA.”


Poslato: 08.07.2009. 20:22

Vise mi vredi sto mi vise skodi moja radost je melanholija… Hiljadu radosti ne vredi kao jedno mucenje, dajte da se ne vratim vise u sebe…


Poslato: 08.07.2009. 20:22

Umirujuca muzika kao dokaz tebe, vristanje kise I bol noci kao dar mene I suze-slana voda iz mojih zelenih jezera… I ti si morao umreti jednom kada mi je bilo divno, znala sam, a opet, opet sam se igrala… Oprostices mi znam, ali nikada neces zaboraviti d ate je moja divna igra jednom jako-zestoko zabolela.


Poslato: 08.07.2009. 20:23

Na plocniku mladih sastavih od zutog lisca tvoj lik. Drhtavim rukama milovah zuto lisce misleci da su to tvoje ruke. I kada zazeleh da vreme stane lagani povetarac odnese te zauvek, a meni osta samo oziljak kao secanje na proslost.


Poslato: 08.07.2009. 20:24

Ako jednom pozelis da odes, povedi me sa sobom. Kad je nebo tmurno I sivo, da ti sunce naslikam osmehom. Ako jednom pozelis da odes,povedi me sa sobom… Kad mislis da je sve izgubljeno.da poslednju svoju nadu tebi dam. Ako jednom pozelis da odes, povedi me sa sobom. Kad ti krenu suze da ih brisem. I da ja budem ta sto place umesto tebe. Ako jednom pozelis da odes, povedi me sa sobom, kad pogledas drugu da me ne zaboli…dok u sebi umirem od tuge. Ako jednom pozelis da odes,povedi me sa sobom. Kad te zaborave svi, da budem ta sto za tebe disem.Ako jednom pozelis da odes, povedi me sa sobom. Da budem uz tebe, za tvoje rane lek.Kad sve je lose da budem dobra,samo tvoja-zauvek.


Poslato: 08.07.2009. 20:28

Hvala ti sto si sa mnom I dane mi poklanjas svoje, sto svaki trenutak smisao ima, dok uz svoje osecam I srce tvoje. Hvala ti… Hvala ti sto koracas sa mnom, I kada hodati napor trazi, sto imam tebe I kad mi je tesko, jer tada svaki je teret laksi. Hvala ti… Hvala ti sto prastas meni, kada za prastanje hrabrosti treba, sto srce tvoje ljubi bas moje, hvala ti najdrazi daru neba!
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: ZvoncicaNis 09.07.2009. 00:34
Mira mi nema, a nema ni rata,
plašim se, nadam, ledim, žar sam vreli,
letim vrh neba, zemlje mi se hvata,
ne stežem ništa, a grlim svet celi.

Ja sam u njenoj tamnici, bez vrata,
ne prisvaja me, al' mi omču deli.
Amor me štedi, a lancem svojata,
živa me neće, a spas mi ne želi.

Bez oka vidim, bez jezika vičem,
za pomoć vapim, a željan sam groba,
sam sebe mrzim, druge volim jako.

Hranim se jadom a plačući kličem,
i smrt i život jednaki su oba.
Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako.


Poslato: 09.07.2009. 01:16

Ceo dan plačem, a kada o noći,
smrtnici bedni u svom snu zaneme,
dvostruke patnje ovlaže mi oči,
tako u plaču trošim svoje vreme.

U suzama tužnim oči izbledele,
srce u patnji, poslednji sam prosjak
među svim bićima, jer ljubavne strele
drže me daleko od svakog spokojstva.

Jadan, od sunca do sunca kad hodih,
od jednog do drugog mraka, već preprodih
veći deo smrti što se život zove.

Tuđi greh me boli više nego ove patnje,
jer milost i spas snage puni,
vide me u vatri a ne pomažu mi.

Poslato: 09.07.2009. 01:22

O sobice što beše pristanište,
kad silne dnevne snađu me oluje,
sad izvor mojih noćnih suza tu je,
što danju stidno skrivene me tište.

Posteljo što me odmaraš i tešiš,
u jadu, kojih urni blonu muku,
lije ti Amor belokosnih ruku,
što samo za me svirep je i greši.

Ne da od tajne i počinka bežim,
nego od sebe i misli moje,
kojoj na tragu često u vis težim.

A puk, kog smatram zlim dušmanom svojim,
ko bi to reko, za sklonište svoje tražim,
toliko samoće se bojim.


Poslato: 09.07.2009. 01:29

Prolazi život ni časa ne staje,
i smrt me sledi dugim koracima,
sadašnje stvari, prošle i sa njima
buduće, nude rat što ne prestaje.

I čekanje mi svako žalost daje,
i svaki spomen neku žalost ima,
a da i sebe ne žalim međ svima,
misao bi ova prestala da traje.

Ako je ikad kakvu slast imalo,
vraća se tužno srce, a kraj njega
vidim plovidbi vetre razdešene.

Vidim oluju u luci i malo mog kormilara,
umornog od svega, slomljeni jarbol,
sjaje ugašene.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: cernodrimski 10.07.2009. 21:33
Бев вчера безимен скитник
Во сокаците скитав знаев дека за мене се тесни
Во булеварите несмеев да одам
Таму безимените скитници мораа маски да стават

Кога полноќта дојде
Повторно се создав самиот
Од зборови многубројни
И станав и име и збор

Тогаш реков нешто што не го разбирав
Некои кои слушнаа се исплашија
Ѕвездената прашина нека ме посипа со блескавост
Ѕвезденото небо нека ме создаде нов сјај да му дадам

Со душата трепер ќе правам
Срцето ритамот нека го одреди
Кога ќе се спојат сонот ќе заврши утрото ќе започни
Така во денот со лик ќе одам

Ја напуштам ноќната тишина без грам грев
Заминувам во белината на криљата од желбите
Знам ќе се сеќава долго долго
Ќе ми каже кога во вечноста ќе се стретнеме

Се создадов самиот


Честопати ја слушав ноќта
Темна и ладна како стенка под товарот свој
Небаре жена страдалница беше
Криковите болни од многумина ги носеше
По сокаците тесни ги криеше
Некаде во некој осамени места застануваше
И тука врисок еден ќе пуштеше
Напати тоа беше вапај за помош
Напати тоа беше одишка само една
Ја сожалував
Товарот мој го носев на градите
Не и го давав за и јас да не и бидам товар
Честопати со некој трепер нежен
Кога ќе седев на каменот белутрак
Ќе застанеше на миг
Тажно ќе ме погледнеше
Знаеше дека товар носам
Ќе и речев тивко
Оди по својот пат има и поголеми товари од мојот
Оди ним помигни им
Јас ете тука покрај реката
Дупка ќе ископам
Длабока колку еден лакт
Тука товарот мој ќе го закопам
Црвјата да се сладат
Гледам гладни се
Лисјата од врбите веќе ги јадат
Оди
Оставиме тука
Со врбиве ноќва друшто си правам
Ја слушам приказната за вљубениот осаменик
Кој некогаш тука седел
Оди
Еве гледам часот се ближи за зората
Многумина со товарот дома ќе си отидат
така тажни во денот ќе бидат.

Ноќен товар


Preuzmite besplatno knige Nikod cernodrimski od sledece adrese

http://sajberpoezia.blog.com.mk/
http://makedonija.blogger.ba/
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: butterfly 14.07.2009. 11:19
There's Something
I Have To Say To You
If You Promise You'll
Understand
I Cannot Contain Myself
When In Your Presence
I'm So Humble
Touch Me
Don't Hide Our Love
Woman To Man

One Thing In Life
You Must Understand
The Truth Of Lust
Woman To Man
So Open The Door
And You Will See
There Are No Secrets
Make Your Move
Set Me Free

Just Open The Door
And You Will See
This Passion Burns
Inside Of Me
Don't Say To Me
You'll Never Tell
Touch Me There
Make The Move
Cast The Spell
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: butterfly 17.07.2009. 16:26
Uhvati vjetar za grivinu vremena
o željo moja - strašcu okovana
ova tamnica kao mjeseceva sjena
zlo je stvorila i zlom je dana.
Ova tamnica rije tijelom, drobi
kosti, meso, za srce grize
al' moju dušu niko ne porobi
moji snovi slobodno njedrima klize


Poslato: 17.07.2009. 17:23

Govore da ne postojis!
Da ja to budna snevam!
Sakrih te u dusi svojoj od pogleda!
Cutim! Trpim!
Boli me tvoje nepostojanje!
Al' ne gusim bol! Ne uspavljujem se!
Vec te grejem, grejem u samoci.
Cuvam te, zbog tebe mi je dusa vrela.
Ne dam te!
Cujes li me: NE DAM TE.


Poslato: 17.07.2009. 17:24

Ovde sam Ja... sa dva, tri, možda i više lica.
Ogledalo... višestrukih refleksija, nijansa boja.
Melodija... od najdublje tišine do najviših akorda.
Crtež... bez okvira, ali izoštrenih kreda.
Prica... prazan papir vapi za pecatom, pre nego što izgori.
Snovi... na izgužvanoj postelji, katkad nocne more.
Prijatelji... na dnu caše, ili ramenu za plac.
Dom... negde izmedju vriska i nemog zagrljaja.
Pogled... pun života, ali s nedostatkom povjerenja.


Poslato: 17.07.2009. 17:25

Ti....ponekad tako sladak i lazljiv...
i znas da volis,i znas da bolis,
da budes grub i budes pazljiv
sto cudi u coveku jednom.

U jednom momentu vreo kao vatra
u drugom hladan kao led.
U jednom smrtonosan kao otrov
u drugom sladak kao med.

I dani sa tobom su
kao hod po zici izmedju pakla i raja
jutrom na pocetku pocetka
a u sumrak na kraju kraja.

I sta na to reci
osim da si tezak bas
i u beskonacnost znas da uzimas,
mada ponekad znas i da das,
jer jednog momenta sam
s tobom na sedmom nebu
a vec sledeceg na samom dnu.

Jer jednog casa sam u sreci
a drugog u nepodnosljivom zlu...

Kao vreme.
Umes da rashladis,umes da ugrejes
da me rasplaces i da me nasmejes
i da me povredis i da me utesis
znas biti bezgresan i kada gresis.

I ma koliko se trudila shvatiti necu
kuda me sve to sa tobom vodi
al znam da covek kao ti
samo se jednom rodi.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: tanjanish 30.08.2009. 00:14
On
taj koji te ima
slabiji je od mene
jer ga plaši
i sama pomisao
na život bez tebe

jer on taj
koji te ima
ne bi nikada mogao
da izdrži
da te nema
kao što to mogu ja

I nije me strah
da će me ubiti prokletstvo
nemoguće ljubavi

a ti se i dalje dvoumiš
kome si više potrebnija
_naleteh na ovu pesmicu i dopala mi se-mislim da će se dopasti i vama :hello:
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Aleksandar Kitanovic 30.08.2009. 00:34
Brana Petrovic

Panta Rhei

Evo me igram fudbal sa bandom okorelih mališana
pomalo nalik njima pomalo svojoj zlobi
šutiram penal gol jedan nula
jedan nula
al ono istinsko tek počinje
O kako mrzim ove nasmejane dečake
ove kovrdžave kose gradove na svetlom vetru
o kako bih tukao te lepe detinje oči
ta srca u galopu taj bakar
kako bih pojeo taj pljesak mome pogotku

tu bujicu to more to bravo brane
o kako bih zaratio sa svim tim glupim sjajem
što mi se podsmeva ptičijim letom
što se ceri ružno sa svakoga krova

Al
igra teče dalje
Gle TEČE
stanite četiri slova
stanite T
stanite E
stanite Č
stanite E
TEČE
Heraklite ti si zaista hulja
Pa ovo i nije pesma
al utakmica teče dalje
teče čovek teče reka teče groblje
teče moje namršteno čelo
već smo poveli sa dva nula
od radosti je život iz mene kroz rebra iskočio
ležim srećan na zemlji slep za veštine maga
za njegovo zvučno drveće sa požarom umesto mračne smrti
ne vidim oblak koji prosipa zlatnu kišu
(a to je jedan od njegovih strašnih trikova)
ne vidim grumen reke iznad igrališta
ni vetar u kamenjaru što kuće zida
al utakmica se ne prekida

Jurišaju moji plavokosi koji kudravi
nadiru moji mrtvaci
more im golova treba dati
(grob mi za podzemlje cipele obuva)
oči im treba rasticati
glave im treba pokidati
evo me srećan na zemlji
grob mi već ruku ljubi
(živ bio veliki porasto)
pobedili smo
pobedili smo
Heraklite crkni pukni.

- Prava je steta sto ovaj velikan poezije, bar za sada, nema mesta u skolskim citankama. Jedan je od najboljih nasih pesnika svih vremena. Pevao je kao niko pre i kao niko posle njega.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Nedoskočiva 20.11.2009. 20:01
Ko odavde i piše, ko je i  autor pesama koje je postavio?
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: sanjalica ... 25.11.2009. 19:36
...eeh... Ovo je prvi put da pustam da neko cita moje pesme... pa... budite blagi...

...  Ova mi je jedna od najdrazih...

  kao Tantal...
 
Cutim... Slusam... Srce udara sve tise...
Na vrata kuca jedno secanje...
O prozore dobuju tihe note kise...
Sve oko mene kopni, nestaje...

Pijanista tuge nove dirke bira...
Da slome notom sto proslost donosi...
Melodijom onog klavira
sto jos uvek spava ti u kosi...

Vetar dzelat doneo me, tugo,
gde me tvoje oci crne, beskrajne
gledaju nezno dugo, dugo...
Odaju tvoje najdublje tajne...

Padaju tvoje tople usne,
najsladji med, na moje...
I dok ulice lagano puste
zagrljeni plovimo nas dvoje...

Plovimo kroz pahulje nezne
pogledima ceznje sto tope ih...
Oluja ljubavi smiruje oluje snezne
Jaca, snaznija od njih...

Pricas neke cudne bajke lepe...
Protkane ljubavlju, tisinom sto leci...
Sad nestaju te bajke sto krepe...
Sve je samo vetar i zvuk praznih reci...

Opet sam u sobi, setom obgrljena...
Jastuci mi svi na tebe mirisu...
Sve je opet puno onih tamnih sena
sto slovima bola po srcu mi pisu...

Spavas li u ovakvim nocima
sto nose minulih dana dah?
Cujes li vapaj suza u mojim ocima
sto najlepsi san pretapaju u prah?
 
Vidis li senke bez broja sto lete?
Da li te vode kroz bolne uspomene?
Dok sapcu o ljubavi, da li te sete
njihove snazne reci ikada na mene?

Jer ja po trnju hodam nogama golim...
Da nadjem onog tebe u snovima grubim...
Da me vecno grli, da ga vecno volim
da me vecno zeli, da ga vecno ljubim...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: dancy 30.11.2009. 01:13
       

             Da li si mogla da zaboravis
             da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala
             i da se neizmerna radost ia tvoje
             ruke u moju , s mojih usana na tvoje prelila,
             da je tvoja kosa plava
             citavo jedno kratko prolece
             ogrtac srece mojoj ljubavi bila
             i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan,
             sada siv iumoran,
             bez ljubavnih oluja i nasih malih ludosti?
             Zlo koje jedno drugom nanosimo
             vreme brise i srce zaboravlja,
             ali casovi srece ostaju,
             njihov je sjaj u nama.

                                                 Hese
                                   
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Otrovna 30.11.2009. 08:19
ovde mozete da postujete stihove koje ste sami napisali...

Molila bih da se oni koji postuju drže ovoga.
Na ovoj temi treba pokazati svoju maštu i emociju.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 04.01.2010. 01:51
Nisam do sada htela da se exponiram, no mislim da nije u redu ni da se ne oglasim. Daklem, iz moje druge zbirke pesama:

KRAJ NEČEGA


Izgubih veru u ljude
negde na putu, u noći.
I psi što laju, sada se čude
našoj tuzi, gluposti i nemoći.
Na kraju svakog kraja
dolazi se na početak početka
i tiho se otvaraju vrata raja
za oca i sina, potomka i pretka.
Bar da se u vetar pretvorim
i ugasim vatru u travi i očima,
bar da se u kutiju šibica zatvorim
i smirim nemir umornim noćima.
Sa strahom java se stapa,
a sa snom prolećni dan.
Da li se sve to dobro uklapa
u jedan isti snevani san?
San o veri u ljude,
ili, bar u san o sreći;
i biće onako kako mora da bude
kad se od zla ne može pobeći.
Od zla i nasledne ludosti,
od straha, sna, žalosti,
svojstvene Vam gluposti,
dogoreva sveća u samoći,
hladnoj martovskoj noći
ostaje istina o ljudskoj nemoći
i ostaju samo na hladnoći
psi što laju o ponoći.
Bilo čudno, ili ne,
ovo je kraj svakog početka
i ovo je ništa ili sve
za nekog našeg umrlog pretka.
Možda su očekivali bolje, više,
još jače, lepše isuviše.
Teško je izneveriti nekog,
još teže-biti izneveren.
Nazire se obris beskraja dalekog
i još jedan vek prevaren.
Na kraju krajeva,
ovo je, ipak samo kraj nečega.

Inače, zaboravih da napomenem, čitava zbirka nosi naziv "Opraštanja", pa evo i pesme (istoimene), oko koje se, u suštini, sve vrti:


OPRAŠTANJA


Iz dana u dan starimo
sa onima koje volimo,
sa onima o kojima sanjamo,
svi starimo: jednako, zajedno.
To mi ponekad tužno izgleda,
taj život kada se sagleda
onako, kako um to zapoveda
od početka do nedogleda.
I svi kao da čekaju moj dolazak,
ili samo stičem takav utisak
dok se ulicom prolama vrisak,
očajnih ljudi uvećava se spisak.
Kao da treba da nešto bude,
kao da će nekom da sude,
za sebe i za druge ljude
želim više da se čude.
Da se čude novoj snazi,
da se dive toj potrazi
u kojoj se zavet ne pogazi,
dat odavno na ovoj stazi.
U borbi protiv suza i plača
ispeći će se nova pogača
i niko neće više da vrača,
sijaće pogled umesto mača.
Pogled ljudi svesnih da stare,
svesnih laži, tuge i prevare,
onih koji više neće da kvare,
a spremnih da sve jednom zaborave.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 05.01.2010. 02:53

                                        MOZAIK


Možda je trebelo ranije,
možda još uvek treba
da kažem kako mi je
dok kap kiše pada sa neba.
Za tako kišnih dana
vozovi ne mogu da koče
i svaka grublja bude mana,
dok se misli u plač pretoče.
Ja sada moram da ćutim,
ali nikoga ne zaobilazim;
ništa dobro ne mogu da slutim
kad tamni oblak na nebu spazim.
Možda je odmah trebalo
svu istinu da ti kažem;
nije me zlo iz ugla vrebalo
-razum je rekao da te slažem.
A sada tuguje u meni
jedno lepo, a naporno doba;
nešto može da pukne u steni
kada kamen da voli proba.
Lepo je slušati vozove noću
misliš da tako nisi sam.
I sada ne znam šta dalje hoću,
sada, kad nemam šta da dam.
Možda je trebalo pre kiše,
pre snega i hladnoće
truditi se mnogo više,
pobeći, konačno od samoće.
Samo par reči dati
-jednu rečenicu prostu
i još nešto tiho pitati
negde na vetru ili na mostu.
Ali stena ostaje nema
i sada na kiši i suncu puca.
Dok godina novo leto nam sprema
kupi delove slomljenog srca.
Biće to jedna lepa slika
šarena, jaka, čudo prirode.
Sklopiće se, poput mozaika
rukama nekim, iz čiste dosade.



                                                       ***


Ne želim da sklopim oči
jer kada učinim tako
vidim sebe kako plačem;
i bude dan crnji od noći
i zora sviće sasvim polako,
a ja ponore tiho preskačem
i pitam se iz početka
kojim se vremenom mere
godine od slomljenog stakla.
I govorim opet svakog petka
reči što me brzo razuvere;
misao se jedna o njih spotakla.
Na stolu leži knjiga otvorena;
prva reč - pod znakom navoda.
Pored knjige gori bela sveća,
do nje čami čaša oborena.
Slika stvorena bez nekog povoda,
osim da soba bude još veća.
Svako novo jutro je moje;
beli se mesec na plavom zastoru
i sa njega se vidi slika,
samo su mutne Zemljine boje.
Opet se misao gubi u prostoru
i stiče još jedna ružna navika.
Opet se bojim da sklopim oči
jer tako uvek vidim prazninu
i gube smisao prostor i vreme,
a dane uvek pobede noći,
sutra lagano sklizne u davninu
i večnost pobije sve dileme.



                                                        EGO


Ona me gleda sa zida
trouglastim okom iz daljine,
ali to nije baš pravo oko,
ono što čini čulo vida
i prima svetlost punu topline;
ono stoji plavo, samo, visoko.


A ona je, ni ružna, ni lepa,
ali kraljica, u svakom slučaju;
sem toga ima oko u višku,
kao da je samo pravda slepa,
po nekom čudnom, starom običaju,
odsekla svima po jednu krišku.


Zato su, valjda, svi tako gladni,
ali i bezočni i uvredljivi,
ili samo glupi, ništa više.
Dani su zimski, normalno hladni,
jednolični, tako neubedljivi,
a kratko traju, možda isuviše.


Tužna, bezimena i sama,
zarobljena u hladnom zidu,
okružena bojama, koje toplim zovu,
smeštena u zamku, ivicama rama
leži mi u duši, imam je u vidu
i možda je jednom po meni nazovu.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 16.01.2010. 01:43
PRIVID



Misli su mi negde,
ali sve bliže i bliže
i nova reč dan stiže;
kap po kap, ponegde
četiri svetla u mračnom danu
stižu jedno drugo, polako.
I trude se tiho, naopako
svi krovovi snežni da osvanu.
Na kraju sviće i pada
sneg; pravi mrežu po magli
i zato samo jedan pokret nagli
treba da nestane svaka nada.
Tri tačke svetle u mraku
trepere; put krivuda
i svetlost dana vidi se svuda,
a vetar nosi pahulju svaku.
I nema kraja,
dani se jure
kao da žure
do nekog raja,
a nema kraja nigde;
ni novog jutra nema,
samo se snežna mećava sprema
i samo se tamni oblaci vide.
U mirnoj zimskoj noći
trepere dve tačke svetle
i jednim brzim pokretom metle
neko ostavi trag u hladnoći.
Da li je jutro, ili to
noć još uvek svetli snežno?
A sneg veje lagano, nežno
i ne prestaje nipošto.
Sada je jedno svetlo samo
ostalo u mraku u osvit dana
i baš takva svetlost sama
razbija noć koju znamo.
Dan ili noć ili jutro sviće
hladno je sigurno, još hladnije biće.
A četiri svetla usamljena
samo su privid čoveka zamišljena.


***



Nisam nikada mislila
da bi moglo da me zanima
ono što me, inače odbija.
To je valjda zato što
čovek ne predvidi zlo;
lako se izmiče pod nogama tlo.
I tako nikad ne kažeš
ono što treba, makar i slažeš
samo da nekom ljubav pokažeš.
Ali srce plače samo
u tišini kada je samo,
kad se javi osećanje neznano.
To nije ljubav, bar ne obična,
o kojoj se misli i stalno priča,
to je nešto s' čime se rađa
i što uvek u srce pogađa.
I najtvrđa stena puca
kad na vrata tuga zakuca,
ili je to samo zimska kiša
od svakog plača i očaja tiša;
najteže pada u tišini i samoći,
hladnom zimskom danu, još hladnijoj noći.


ODRIČEM SE



Ja se noćas odričem sna,
a jednom, možda, ko zna,
ostanem i bez svoga imena,
glasa, reči, svih istina,
a noćas, eto, samo toliko,
jer onaj ko pati ovoliko,
mora da zna čemu ta muka
i patnja bez slova i zvuka;
ne sledi ovde nikakva pouka.
Ne, to je samo moja zbrka
- bezgranična, kao zvezda polje.
Kažu mi: može i bolje
kad imaš samo malo volje
da staneš na ovo postolje.
Da, ali od bodlji i trnja
duša se lomi, a već je krnja;
iscepana negde leži k'o prnja.
Meni noćas ne treba sna,
svako se snalazi kako zna;
da idem u noći, smem i ja
ne plašeći se zla,
mada i ja tu grešim
kada se žalim i sebe tešim
i tako samo očaj pospešim.
Ali ne više, jer se odričem
da patim tiho, umeće stičem,
na plamenu slabom slova sričem
i ničije reči više ne poričem;
samo se noćas odričem sna,
a jednom, možda, ko zna
ostanem i bez lika i imena;
neka se baci svaka uspomena.
Ni reči više; ne o meni.
Odreknite se i Vi svega.
Ne režite svoje ime u steni,
već samo u grudvi prvog snega.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 27.01.2010. 18:44


KROZ BESKRAJ


Umor lako savlađuje;
igraju mišići na licu.
Suvi list vetrom se dosađuje,
kroz prozor gledam mokru ulicu.
Kroz prozor gledam ulicu
mokru, ali ne od kiše.
To perači kriju svačiju krivicu;
ni nebesa spas ne nude više.
Ni nebesa spas ne nude više
i umor leži u svakoj duši;
još jedino njime može da se piše
još samo on nikad da presuši.
Još samo on nikad da presuši -
umor, to mastilo bez boje;
samo Sunce divno sivilo uguši
dok stabla nemo pored reke stoje.
Dok stabla nemo pored reke stoje,
reka teče mirno ka beskraju.
U kapi vode vide se sve boje
i dan već davno stoji na smiraju.
I dan već davno stoji na smiraju,
ali noć ne pada, prikrada se samo
i ja lagano šetam po tom kraju,
kao stari dani odavno se znamo.
Kao stari dani odavno se znamo:
ja, umor, beskraj i vreme.
I staro drvo uvek stoji samo,
na put kroz večnost šalje svoje korene.
Na put kroz večnost, kroz beskraj
drvo šalje korene svoje.
I dan uvek naiđe na smiraj,
dok ljudi nemo pored reke stoje.
Dok ljudi nemo pored reke stoje
dive se Suncu, danu na smiraju;
oni ne misle, samo se boje,
i rečne kapi već u moru blistaju,
rečne kapi već u moru blistaju
i dan je davno noć smenila.
Pa da li onda ljudi znaju
kako je reč beskraj postala?
Možda od umora ili od kiše,
od dana i noći zajedno -
ne zna se više;
njima je ionako svejedno.
Oni samo nemo stoje
kao stabla kraj reke.
Oni ne misle, samo se boje
i šalju na put korene neke,
šalju svoje korene
kroz večnost, kroz beskraj, kroz vreme.



U DOSADI


Pa ipak, bilo je čarobno
- razmišljam tako sada
kad o tome mislim podrobno
dok me muči čama i dosada.
Kao da nije bila java,
već neko snoviđenje;
kao da nije istina prava
donela meni pravo otkrovenje.
I gde ja problem vidim,
čega se to bojim, 
ili bolje - čega se stidim
dok čekam i dane brojim?
Brojim ih kao da je stvar
u brojevima na kalendaru;
čekam da nastupi neki kvar
i opet počinjem priču staru.
Zar nekog lažem,
pomislim često tako,
ako nešto glupo kažem
i sve pođe naopako?
Čovek je kao vreme.
Vidim na kraju;
stalno nosi neko breme,
a dan je stalno na svom smiraju.
A šta ja čekam,
ili bolje, šta očekujem?
Da dođe promena lepa neka
da nove goste posle dočekujem?
Pa, možda i to;
i ja kao vreme idem u krug;
pa ipak, bilo je tako čarobno,
a san je meni najbolji drug.



VRATIĆU SE


Obećavam, vratiću se
i šetaću ovom istom ulicom,
ne zadržavajte me,
želim da se nadmećem sa pticom!
Prolaziću pored ove pruge
i gledaću svetlosti sa prozora
ove zgrade, ili neke druge;
ostaću tu dok ne svane zora,
samo što više neću moći
da osetim bol u ruci;
naći ću strah od noći
ostavljen u svojoj pouci.
Do krošnje ovog drveta
otići ću, u koju sada samo da gledam
mogu; šta je poruka ovoga sveta,
bar da mogu da je predam.
Opet ću proći kraj istih kuća,
ali neću se plašiti psa više,
koji obično zalaje kad prođem;
sada me samo plaše svanuća
i usamljene, krupne kapi kiše,
koje mi brane da opet dođem.


Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 12.02.2010. 22:49
Evo nečeg što je unreleased, a smatram da će tako i ostati (iz ličnih razloga):


                        ***
   

Za svoje mesto pod suncem
nudim ti život, Mesec i noć.
Ako ti oni nude više,
ja onda pristupam srcem,
gubeći time i poslednju moć.
Neka se tvoje molbe usliše.

A za sve što je moje
nudim ti i prozore
i zemlju i nebo i zore,
neka sve postane tvoje.

Dobićeš pride i tovar briga
i patnji i šala i priča
i zidove, a i sve ostalo.
I svu mudrost starih knjiga
vihore drevnih ratnih pokliča
sve dovoljno, od svega po malo.

Dok sat mirno otkucava
svima nama vreme znano,
ti tiho koračaš ulicom;
tebe više ništa ne sprečava
da čuješ nešto svima strano,
zatim se kući vratiš prečicom.

Ali ja, ipak više nudim
jer svuda idem i vidim sve
i zato mogu da praštam i sudim,
a tebi ostaju mnoge zablude.


                                                                  PREDSKAZANJE


Bojim se, desiće se zlo
jer sneg deprimira
i Sunce zamara
i srce damara
kad preteža, padne na tlo.

Srce na tlu - loš znak
poput zgažene ptice
na pod padaju varnice
svetle goruće čestice
smenjuju umrli sunčev zrak. 

Nadam se, biće sve valjano
i to se, ponekad dešava
kad prirodu duh podešava
i ljudski um počne da rešava
premda ne čini uvek ispravno.

Ipak se uzdam u sebe
ponekad i u ljude
a onda bude šta bude
neki se mrze, a neki čude
kako i tama može da zebe.

Opet, bojim se, da zlo će biti
da će me u samoći ostaviti
vrata zatvoriti i zabraviti
i sve lepo vragu poslati
a sve dobro zaboraviti.

(Na kraju, kao na početku
sve je lepo i sve ispravno
i opet imam priliku retku
da mi svet ceo izgleda zabavno).


                                                                     SEĆANJE


Na ovom prelazu
jedne večeri
jednog proleća
jedan mladić
pitao me je
da li mi je hladno;
da sam mu odgovorila
ne bi mi bilo više nikada.
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 13.02.2010. 22:35

Evo još nekih mojih unreleased stihova:


ILUZIJA


Zaboravljam te kao staru radost;
kao bivši razmeštaj stvari
i kao put u nepoznato.
Ponekad čujem o tebi neku novost
i opet se javlja osećaj stari
da sve se vraća na staro mesto.



JEDNA ISTINA


Ja Vas volim, zaista,
ali se sada stvarno žurim;
ne, nije to sad priča ista
i neće Vas nestati kad zažmurim.

Ja sad, ozbiljno moram da krenem
ne zadržavajte me bez potrebe;
sad neću iz sna da se prenem
i nastavim da tražim svoje ciljeve.

Moram da idem; žurim se jako
tamo me čekaju posla važna;
molim Vas , ne gledajte me tako;
ja nisam uopšte ličnost snažna.

A neću opet da plačem ovako
naočigled sviju ljudi
neću da uvek bude tako
i da se svako smeje i čudi.

Ja opet moram da pobegnem
da požurim i stignem tamo;
zažmurim samo i srce stegnem
i nikad ne prođem više ovamo.

A Vi možete svašta reći;
ali tek posle, kad ja nisam tu;
sad ću ja preko mosta preći
i tako završiti ovu priču.

Nemojta tako da me gledate;
neću da čujem, kad Vas molim!
Vi samo ovo morate da predate,
a ja odlazim, mada Vas volim.



PRIČA


Ona je sedela pored prozora,
a On je bio na terasi
uskoro je i On u sobi.
I pričali su dugo o nečemu,
ali tiho, tako da nisam
mogao da razumem reči njihove.
Možda ovde, na ulici,
zvuče drugačije, pomislih.
Njihova terasa, prava je pozornica.
Pitanje je, kakvi su oni glumci?
Uvek su, od tada bili zajedno;
nasmejani, lepi, srdačni.
Nikad nije mogla svađa da se čuje.
Ali suze, ipak ne mogu
tako lako da se sakriju,
nisu to kapi kiše.
I venčali su se.
Izgledalo je da je sve u redu.
Ali nije bilo;
On je, noću, dosta kasno odlazio nekud.
Na pozornici je ostajala samo Ona,
kao pre, zagledana u zvezde,
ili možda, svoje misli?
U ovakvim komadima nikad
sve nije baš jasno.
Ostajala bi sama po čitave dane;
On je odlazio nekim poslom.
Ja sam mislilac, rekla bi Ona,
a On je oduvek bio siromašan.
Što je još gore,
siromašan je i duhom.
Ali, čovek mora da ima opravdanje.
Biti lud, ili biti genijalan,
da li je to jedno isto?
Ja imam nešto, što nemaju drugi,
a opet, nedostaje mi nešto
što svi imaju, a ja ne.
Da li je o tome, možda
mislila po čitave dane
ne izlazeći u svet i na svetlost dana?
Sada, deo toga pripada i meni.
Zar ja ne mogu da budem kao drugi?
Misli i osmehuje mu se
umorno, ali nekako, gotovo roditeljski,
zaštitnički, zapravo sažaljivo,
kao i svima, ali Njemu naročito.
I taman kad pomislih
da će bajka da funkcioniše,
nešto je zakočilo taj rad.
On je otišao, ali ovoga puta za duže.
Možda je predstava završena?
Bar pozornica izgleda zapušteno;
sobarica, na terasi
odavno ne zaliva cveće.
Ionako ga mrzim. Mrzim ga
jer je komplikovano i zemlja
prlja kuću, koja je konačno sređena.
Mislila je Ona, između ostalog,
opet gledajući nebo, ili svoje misli,
to je bilo neshvatljivo.
I onda, jedne večeri
bilo je naročito tiho u toj kući,
premda je bila prepuna ljudi,
kao nikada do tada.
On je sedeo za njenim pisaćim stolom
i plakao, prvi put u životu.
Zamislite, a vratio se
sa osmehom na licu
i po prvi put, nosio joj je cveće.


Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: Todor2 05.04.2010. 12:54
Ove stihove Žaka Prevera sam posvetio osobi .....

preuzeto sa  www.svetknjiga.com/forum

ZA TEBE LJUBAVI MOJA

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cvijeća
I kupio sam cvijeće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja



 
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: SanjaizNIsa 11.04.2010. 17:22
Miroslav Antić


BESMRTNA PESMA

1.

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
mozda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.


Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?


Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?


Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al` lukava duga


I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mis dane.
Siroko zvaci vazduh,
Prestizi vetar i ptice.


Jer svaka vecnost je kratka.


Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.


Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.


Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.


Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.


Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako,
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.


Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.

Isao...


Ispredi iz svoje aorte
pozlaceni novac trajanja
i zasij naprsla mesta
iz kojih drhte cudjenja.


I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplaseni oprostaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak budjenja.



2.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.


Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.


Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.


Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi,
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.


Biti ljudski visestruk,
ne znaci biti razcovecen.


Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.


A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.


Znas li sta su prorocanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe ukrug.


Pa sto bismo se oprastali?
Cega da nam je zao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znas - ja to ne umem.


Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.


Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.


Nemoj da budes tuzan
toliko mi je stalo da ostanem u tebi
***st, cudno drag.


Nocu kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.


To neka bude tajna.


Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti - to ja jos uvek
sasav letim i zivim.

Poslato: 11.04.2010. 17:19

Ponekad se zaledim u secanju
tragajuci za otopljenim pticama
koje ce mi sutra doneti dusu...
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 11.05.2010. 00:54
Molila bih da se oni koji postuju drže ovoga.
Na ovoj temi treba pokazati svoju maštu i emociju.
Ne želim nikoga da uvredim ovim svojim zapažanjem, ali bih Vas isto tako molila da se pridržavate gorenavedenog. Naime, ovde bi trebalo isključivo autori (u koje i sama spadam) da postuju svoje stihove. Za citiranje drugih, postoji druga, odgovarajuća tema. Toliko od mene i još jednom Vas molim da prihvatite ovu sugestiju! Unapred zahvalna u ime svih autora - forumaša.  :hello:
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: SanjaizNIsa 11.05.2010. 08:03
 :wallbash: ex da....vade me zadnja tri stiha  ::)
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: rockgirl 13.05.2010. 02:04
Oki - doki! Nema ljutiš! Inače, primetila sam;nastavi tako!  :clap:  :hello:
Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: SweetyTweety 29.01.2011. 16:20
evo malo i mog doprinosa

Jutarnja beleska

Htedoh da ostavim  trag za sobom
a sneg veje li,veje...
Zamesce moje korake,
k'o da me nije ni bilo,
kao da nisam po njemu gazila.
Skriveno lisce,
usnula trava
poda mnom se ugibaju,
sapucu tajne skrivene
dok stazu otkrivam novu
kroz ovu pusti belinu.
Da nema poneke gladnice
sto kljunom nadu iskopava
iz leda
bila bih sasvim sama.
Ovako nije lose.
Sneg zavejava moje tragove,
ja nove postavljam.
I zmurke se igramo celo jutro...
k'o deca.

Proleće
I opet proleće u mojoj kosi
rađa se i,kao od gline,želju vaja,
želju za nežnošću,dodirom,strašću
za bludnom slašću tvoga zagrljaja.

K'o mirisi tela što se obnoć bude,
vreline tvog daha šecu mojim telom,
vatre u meni podižu se bludne
i uzdah se krije u pogledu vrelom.

I vrhunac slasti uz mirise trava
prilazi mi naglo,k'o aprilske kiše,
po poljani rosnoj moja kosa plava
a poljsko mi cveće miriše,miriše.


Ne pitaj

Ne želiš da znaš.
Ne želiš da izgovorim
Reči teške,
Kamenje što se
na srcu nakupilo.

Jer ako počnem,
Lavina će se pokrenuti,
Biće suza,
Biće uzdaha,
I polomljenih nada
I neispunjenih snova.

Ovako je bolje.
Možda čak i uspem
Pomalo da te volim.
Jer ako pitaš
Ja ću ti reći,
Okrenuti leđa i poći
Negde gde te nema
Da ne vidiš kako krvarim.


Tako...za pocetak  ;D {a ako vam se svidi,postavljam jos  :hello:

Naslov: Odg: Stihovi i nešto sli?no...
Poruka od: krta 30.08.2011. 13:56
Ориноко

Кану
Низводно
Стрпљиво клизи
Ка Сунцу
Што невино израња
Из Реке

Сањива Река мирно дише -
Младо је Сунце златним пољубцима буди.

Ориноко,
Са себе густу маглу стреса.

Веслач,
Мирно веслом
Бистру воду засеца.
У оку му
Златан зрачак титра.

(моје)