collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.075
  • stats Ukupno poruka: 151.555
  • stats Ukupno tema: 10.285
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Rabindranat Tagore  (Pročitano 23656 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Rabindranat Tagore
« poslato: 30.11.2006. 12:29 »

Rabindrant Tagore je rodjen 6. maja 1861. godine u Kalkuti u Indiji.
Do 17. godine zivota se obrazovao kuci, a zatim je poslat u Englesku da bi stekao formalno obrazovanje. Studije u Engleskoj nije dovrsio, vec se vratio u Indiju.Ubrzo je postao uspesan i poznat pisac u Bengalu. Posle prevodjenja nekih njegovih pesama, postaje poznat i na Zapadu.
Osnovao je eksperimentalnu skolu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja.Povremeno je ucestvovao u Indijskom nacionalistickom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
1913. godine je dobio Nobelovu Nagradu za knjizevnost.
1915. godine je proglasen za viteza od strane britanske vlade. Par godina nakon toga
se odrekao titule u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.
Neke od njegovih najpoznatijih zbirki pesama su:
Idealna (1890);
Zlatni cun (1894);
Gradinar (1913);
Venac pesama (1914);
Tagore je takodje pisao i price, romane, pozorisne komade, eseje, mjuzikle, putpise i memoare.
Takodje, bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Rabindrant Tagore je umro 7. avgusta 1941. godine.

izvor:  http://www.nobel.se



Gradinar, 41. pevanje

Čeznem da ti kazem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Rabindranat Tagore
« Poslednja izmena: 18.12.2006. 01:51 I__W__A »

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #1 poslato: 30.11.2006. 12:31 »
Gradinar, 33.pevanje

Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju.
Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala.
Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo.Pokrij ga svojim sažaljenjem, dragane, i oprosti mi moju ljubav.

Ako me ne možeš voleti, dragane, oprosti mi moj bol.
Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
Povući ću se u svoj kut i sedeti u mraku.
Obema rukama pokriću svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi moj bol.

Ako me voliš, dragane, oprosti mi radost moju.
Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom opasnom zanosu.
Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao Boginja poklonim svoju milost, podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.

Rabindranat Tagore


Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #2 poslato: 05.12.2006. 02:06 »
Rabindranat Tagore-Gradinar

Dovrši svoju poslednju pesmu,
pa da se raziđemo.
Zaboravi ovu noć,
kada mine.
Koga se trudim da zagrlim?
Snovi se ne daju uhvatiti.
Moje žudne ruke pritiskaju prazninu na srce
i ona mi satire grudi.

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #3 poslato: 10.12.2006. 22:23 »
Pevačeve žrtve


U nedeljnom hladu kišnoga jula
koračas tihim korakom, nem kao noć,
i mimoilaziš stražu.
Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje
za užurbanu viku glasne košave;
preko uvek budnog plavog neba
prevučen je gust veo.
U šumama su umakle pesme,
a na svakoj kući vrata su zatvorena.
Ti si usamljeni putnik pustim ulicama.
O moj jedini prijatelju, namiliji,
na kući je mojoj kapija otvorena -
ne mimoiđi je kao san.

Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći
na svom ljubavnom putu?
Nebo stenje kao neko koji očajava.
Noćas mi ne dolazi san.
Neprestano otvaram kapiju i
gledam u mrak, prijatelju moj!
Ne mogu ništa da poznam pred sobom;
pitam se, gde je put tvoj?
Na kojoj tamnoj obali crne reke,
na kojoj dalekoj ivici hučne šume,
kroz koji varljivi ponor senke tražiš
svoj put k meni, moj prijatelju?

Svetlost! O, gde je svetlost?
Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje!
Ovde je žižak, ali, avaj, plamen
ne treperi - jeli to sudba tvoja,
sreće moje! Bolja bi ti bila smrt.
Beda kuca na vrata, njen glas objavljuje:
tvoj gospod bdi,
zove te kroz noćnu tamu na sastanak.
Nebo pokrivaju oblaci;
kisa je beskrajna.
ne znam sta se u meni budi,
ne poznajem smisao toga.
Jedna munja navlači mi preko oka
jos deblju tamu; moje srce pipa
i tri put na koji me dozivaju
glasovi noći.
Svetlost!
O, gde je svetlost?
Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje!
Grmi, huji vetar s piskom krz planinu.
Crna je noć, crna kao kamen.
Ne daj da časovi prođu u mraku!
Užeži žižak ljubavi svojim životom!

U prvom osvitu čuh šapat;
trebalo je da odjedrimo ti i ja,
i niko drugi na svetu nije smeo znati
o tom putovanju nasem bez kraja i cilja.
Na tom beskrajnom okeanu,
pored tvog pažljivog osmeha,
pesme su moje nabujale u melodije
slobodne kao vali,
slobodne od svih stega reči.
Zar jos nije vreme? Zar jos ima posla?
Gle, veče se naglo nad obalom,
i pri svetlosti koja izdiše ptice
se morske vraćaju gnezdama
svojim u letu.
Ko zna kada će se odrešiti lanac
i kada će se čun,
kao poslednji odsev zalazećeg sunca,
izgubiti u noći?

O svetlosti, svetlosti moja,
koja celivas oči i stišavas srca!
Ah, dragane, svetlost igra
u sedištu mog života;
svetlost dotiče, dragane,
strune ljubavi moje;
nebo se otvara, vetar duva pomamno,
kikot juri zemljom.
Leptiri šire krila u moru svetlosti;
kruna svetlostnih vala
treperi od ljiljana i jasmina.
Dragane, svetlost preliva zlatom
oblake i rasipa drago kamenje.
Sa lista na list, dragane,
skakuće veselje i bezmerna radost.
Nebeska reka izasla je iz korita,
potop radosti se razlio.

San što počiva na detinjim očima -
ko zna od kuda dolazi?
Govore da obitava u zavičaju vila,
gde u šumskom hladu, koji slabo
osvetljuju svici, vise dva nezna
carobna pupoljka.
Otud on ide da celiva detinje oči.
Osmeh što u snu preleće preko detinjih usana -
ko zna gde je rođen?
Govore da jedne jeseni bled zrak
mladog meseca pogodio rub nekoga
oblaka koji je nestajao - tu, u snu
jednog rosnog jutra rodjen u osmeh
koji preleće u snu preko detinjih usana.
Slatka svežina što nežno obavija
detinje udove - ko zna
gde se tako dugo skrivala?
Da, još dok je majka bila nevesta,
prožela je u nemoj nežnoj tajni
ljubavi srce njeno - slatka svežina
sto nezno obavija detinje udove.

Bol rastanaka to je što se širi svetom,
što radja nebrojene oblike na beskrajnom nebu.
Bol rastanaka to je što nemo noću
ukočeno gleda od zvezde do zvezde,
i postaje pesma u žuboru lišća sumornog
kišnog jula.
Bol rastanaka to je sto se preliva,
što se udubljuje u ljubav i žudnju,
u patnju i radost ljudkoga doma,
što se uvek topi i teče pesmom
kroz moje pesničko srce.

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #4 poslato: 17.12.2006. 17:36 »
Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj
dokuče kao što bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj,
i ništa ne ostade ni skriveno ni presvučeno.
I upravo me zato ne poznaješ.
Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadića
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali i
dno njegovo?
Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dodje samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reči odrazila nutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš
sasvim upoznati.

Tagore

Van mreže Nislijka

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 177
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #5 poslato: 17.12.2006. 19:55 »

Hvala za pesme! Krasno!
Bio je R.Tagore i u nasim krajevima, cinimi se kada je krenuo da primi nagradu, pa svratio da popije kafu.

solo

  • Gost
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #6 poslato: 17.12.2006. 20:00 »
IWA kada se jednom sretnemo podseti me da te castim picem... prvo zato sto si otvorila ovu temu, drugo zato sto je Tagore moj omiljeni pesnik, trece zato sto si zapocela omiljenom mi pesmom, cetvrto zato sto si navela zaista fenomenalne pesme ovog pesnika... (ne ne mozes dobiti 4 pica ;) ) evo i jedna pesma od mene... podjednako mi je draga jer umem da se nadjem u tim stihovima:

Gradinar: 20. pevanje

Iz dana u dan on dolazi i odlazi.
Idi, draga, i daj mu jedan cvet iz moje kose.
Ako te upita ko te je poslao, preklinjem te,
ne kazi mu ime moje - jer on samo dolazi i
odlazi.

Eno gde sedi pod drvetom u prasini,
napravi mu tamo, draga, sediste od cveca i
lisca.
Oci su mu tuzne i unose tugu u srce moje.
Ne kaze sta misli; samo dolazi i odlazi.


/* sa ovom sam se povezao jer bas umem da "dolazim i odlazim" , a to nije toliko dobro koliko nekima moze da se ucini */

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #7 poslato: 18.12.2006. 01:55 »
Ne kaze sta misli; samo dolazi i odlazi.
Ne kaze sta misli; samo dolazi i odlazi...
... dolazi i donosi mi četiri pića  :bye: :thankyou:

Van mreže Jelena

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 13
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #8 poslato: 18.12.2006. 05:08 »

"Moje srce, ptica divljine,
Naslo je svoje nebo u tvojim ocima.
One su kolevke jutra.
One su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
U njegovo bespuce.
Pusti me samo da delim njegove oblake,
Da sirim krila u sjaju njegovoga sunca."


R.Tagore
« Poslednja izmena: 19.12.2006. 19:17 mmilan »

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #9 poslato: 24.12.2006. 22:05 »
PRVA BEZIMENA

Gazeći travu na stazi začuh":Poznaješ li me? "
Osvrnuh se, pogledah i rekoh:" Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice."
Ona odgovori: " Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti."
Njene oči su blistale kao rosno jutro.
Za-utah trenitak, a zatim zapitah: " jesi li iscrpla sav teret suza?"
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumedoh da je njen plač imao vremena
da nauči govor osmeha.
Nekada prošapta ona: "Govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu."
Zbunjen rekoh:" Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav."
Uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:"I ti si se promenila, nekadašnji bol postao je vedrina."
To je samo dete gospodaru.
Ono trči oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igračku.

Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odeću koju vuče po prašini.

Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš -
cvet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu.
Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači,
ona više ne spava, ostavljajući lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje
tebi, iz straha.
Boji se da ti dobro ne služi.
Ali ti posmatraš njenu igru smešeći se.
Ti je poznaješ.
Dete koje sedi u prašini tvoja je žena;
njene igre će se smiriti,
postaće ozbiljnije,
pretvoriće se u ljubav…

Van mreže Sonja

  • Mlađi član
  • **
  • Poruke: 61
  • Pol: Žena
  • the sweetness of the moment
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #10 poslato: 12.01.2007. 22:42 »
DRUGA BEZIMENA

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.

Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

 

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.

Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne uzimaš što bi trebalo.

 

TREĆA BEZIMENA

Zavrsicu pesmu svoju, ako ti je tako volja.

Ako srce tvoje ispunjuju nemirom, ukloniću oči svoje sa tvoga lica.

Ako te ne putu prestravljujem, skrenuću i udariću drugim putem.

Ako te zbunjujem dok pleteš cvetne vence, izbegavaću tvoj usamljeni vrt.

Ako je voda ćudljiva i divlja, neću poterati svoj čun pored obale tvoje.

Van mreže Iva F

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 482
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #11 poslato: 20.01.2007. 14:17 »
                        ČETVRTA BEZIMENA

              Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju.
               Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala.
  Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo.
Pokrij ga svojim sažaljenjem, dragane, i oprosti mi moju ljubav.

      Ako me ne možeš voleti, dragane, oprosti mi bol moj.
             Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
       Povući ću se u svoj kut i sedeti u mraku.
      Obema rukama pokriću svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi bol moj.

       Ako me volis, dragane, oprosti mi moju radost.
Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom opasnom zanosu.
Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje,
        ako ti kao boginja poklonim svoju milost,
  podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.

Van mreže Nedoskočiva

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.205
  • ''... ovo je sazvež?e za nju provincija...''
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #12 poslato: 26.01.2008. 20:21 »
''... Ali ko kaže da mene neće biti toga jutra?

Ja ću se igrati u svim igrama onih koji žive.

Imaću nova imena i druge ruke, da me ljubavlju vežu.

Jer ja u svim vremenima postojim i večito ću se ka suncu kretati.

Šta ako me se ne setiš?

Ako me nikad ne pozoveš, podižući pogled ka zvezdama?''


... moje omiljeno od ovog pesnika... i sad sam se naježila...

Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Rabindranat Tagore
« Odgovor #13 poslato: 21.02.2008. 15:40 »
Jednim pogledom iz ochiju tvojih, lepa zeno, mogla bi zapleniti svo bogatstvo pesama koje se razleze sa pesnickih harfi.
Ali za slavu njinu ti nemas sluha, stoga dodjoh da slavim tebe.
Pred noge tvoje mogla bi poniziti najsmelije glave na zemlji.
Ali oni koje ti izabra, tvoji ljubavnici i obozavaoci, ne poznaju slavu, zato te slavim ja.
Lepota tvojih ruku dodirom bi svojim pokrila slavom kraljevski blesak.
Ali ti je upotrebljavas da cistis prasinu i odrzavas skromni dom, zato je moje srce ispunjeno postovanjem.