Uvek priccamo o SRBSKOM jeziku i SRBSKIM imenima.

DA ponovim vec visse puta recceno : Jednaccenje suglasnika po zvuccnosti,pa u skladu sa tim i prelaz "b" u "p" - pa iz toga srpski ,nije u skladu sa karakterom nasseg jezika,proizvod je novog pravopisa i novog vremena.Sve je to uradjeno sa namerom da se ime SRB " izbaci" iz govora !

Jedna od manje poznatih karakteristika jezika srbskog je njegova lekovitost sadrzzana u pozitivnim vibracijama njegovih ccistih glasova.To se posebno odnosi na zvuk slova " M ". To je ccuveno AUM ili OM ,kada se postizze kompleksno vibriranje ccitavog tela.To silazzenje u UM ( AUM ) ( Bog umni ) kasnije je postalo za mnoge zaboravljena tehnika i praksa,a zadrzzalo se u hrisscanstvu jedino kao izreka na kraju molitvi ( AMIN ).

Na starosrbskom jeziku - sanskritu - " ja sam " je AHAM .Rec se sastoji od "A" - to je udah vazduha,Bog koji se udahom joss jednom unosi u nas,obasjava nas zzivotom i daje nam darove zzivljenja,"H" je poslednje slovo sanskritske azbuke i znacci izdah, privremeni izlazak Boga iz nas,i krug se zavrssava u "M" gde vibracijom celog organizma postizzemo saglasje sa ccitavim svemirom.

U sanskritu se tehnika i praksa izgovaranja lekovitih stihova naziva mantranje.MANTRA je molitva upuccena Bogu ( bogovima ).Sama recc je u znaccenju : M - mislim/molim ,AN - zzivo bice , T - trajanje/trajno/ccvrsto ,RA - bog sunca.Od recci man-tra nastala je i srbska recc manastir,mesto na kome se ( sada zvaniccno i posredstvom "sskolovanih " osoba ) mantra.



 

BORIS             

BOR  ( b  o r = Bozzje on kretanje; bo r = istureno kretanje,kretanje prema spolja,borno/bodno/ubodno kretanje):
-   bor ( vrsta ccetinara ) = bo r = bo kretanje,bode ). Bor je prav i uspravan, hrli u visinu, falusni simbol...ubodnik. Zato ne ccudi da je kod Srba Bog = Bor;
-   bȍra (bura, tal.). Bura jeste kretanje i recc Boga. Vetrovi nastaju kao posledica delovanja Sunca. Bora bi svoje kretanje videla kao udubljenost ( kretanje ka unutra ). Ccovek, spoljni posmatracc, onaj koji prima udarce vetra, boru vidi kao isturenost, udarnost;
-   bóra (usek, brazda na kozzi lica) je linija ( kretanje ) koja nastaje dugotrajnim kretanjem kozze lica (mimikom). Bore idu s godinama, vreme pripada Bogu. Dakle, bore nastaju isturenim delovanjem vremena i raznih bo/udarnih ccinilaca u njemu;
-   boravak (bavljenje, prebivanje, vreme provedeno na nekom mestu) = b o r ( Bozzje on kretanje ) + av ( Jav, vidljivost ) + ak ( jak ) – jasna poruka da zzivot na nekom mestu podrazumeva nassu prisutnost i vidljivost. Ccinjenica da smo vidljivi na mestu boravka opredeljuje da je ova recc stvorena sa gledissta onog koji necciji boravak prati sa strane. Otud ob ( udubljeno,ka unutra ) kretanje onih koji borave, posmatracc vidi kao bo ( ispupcceno,istureno ) kretanje;
-   borac, boracc ( ratnik ) = b o r acc = Bozzje on kretanje jako; bor acc = Bozzji jacc, jak ccovek u sluzzbi ratnog boga; bo r ac = bodno kretanje jako. Ovo zadnje odredjenje pokazuje da se borcem ne mozze nazvati sam borac.Najboljeg aktera proglassavaju oni sa strane, oni koji posmatraju, vide, znaju.Borac, sa svog gledissta, mozze biti samo obrac jer izvorno raspolazze ob-kretanjem. To njegovo ob-kretanje posmatracci vidi kao bo-kretanje, pa je stoga on borac;
-   bordo (tamno-crven, fr.) je boja krvi. Krv pripada Bogu jer je krv u vezi sa dussom. Krv je neodvojivi pratilac borbe. Borac svojim ob-kretanjem naccini prodor u telo rivala koji takvo udubljujuce kretanje dozzivljava kao prodor u sebe (bo-kretanje).

IS  (i s = spajanjem slovi/zakoni; is = iskati):
-   īṣ, īṣati > kretati se, (sans. );
-   is(a) > uzvik kojim se teraju (krecu) ovce;
-   iṣ, eṣati > ubrzati, odaslati, hitnuti, podsticati, nadahnuti, ohrabriti, pustiti da tecce, da struji, da oticce, istocciti, isprazniti, osloboditi, (sans. );
-   iṣ, iččhati > zzeleti, cceznuti, zahtevati, nameravati, nastojati da se nessto dobije, occekivati ili zahtevati nessto od nekoga ,iskati , (sans. ).
-       isa > osa,osa sveta,onaj koji kretanjem izmedju Java i Nava spaja,Isus _)

BOR je u nordijskoj mitologiji bog severnog vetra.Kod Rimljana i Grka bog severnog vetra je Borej. Sve severnije od plitkog geografskog saznanja, taj potpuno neodredjeni zemaljski prostor, Grci su nazivali Hiperboreja, a narode koji su ga nastanjivali Hiperborejcima. Ako u duhu srbskog jezika to sagledamo kao slozzenicu H, iber i bor, dobijamo : nebeska, iberska = srbska bozzja zemlja. Veliko srbsko pleme poznato kao Iberi u saglasju je i sa plemenom Piperi. Serbon je Ibere iz Male Azije naselio na Iberijskom poluostrvu koje se sada tako po njima i zove. Sspanska reka Iber ( Iberis ), srbski Ibar ( i staro ime reke Marice je Ibar, a Grci izgovaraju Hebros ) su jedno. I "sspansko" Iberis i "grccko" Hebros, ccitani zdesna, sadrzze srbsko ime.
Sadassnji severni vetar (vetar sa kopna) na moru je Bura. Srbsko pleme Kasiti su slavili Burijas.

Hiperborejsko ime mozzemo sagledati i kao:
-   hi ( ki, zemlja ) + per ( udariti ) + Borej ( severni vetar ) + a (ja) = ja zemlja udarajuceg Boreja;
-   hi (ki, zemlja ) + per ( udariti ) + boreja (zemlja  boraca) = zemlja Perunovih ratnika, zemlja gde udaraju borci, zemlja koju brane ratnici;
-   hi (ki, zemlja ) + ber (berak  = gaj, lug) + boreja = zemlja hrastovih ratnika.

Latinsko hibernus ( zimski,hladno,ledeno,usporeno/uspavano zbog zime ) izvedeno je iz zemlje hrastova i Perunovih ratnika .

BER i PER (udariti) odaju prisustvo boga Peruna. Iberi su i poznati majstori prerade metala. Prisutno PER u njihovom imenu je veza sa razvijenim kovacckim (udaracckim) zanatom.

Drvo BOR vezano je za severnije geografske predele i vece nadmorske visine. Upravo ccinjenice da bor raste na visini i hrli svojim rastom u visinu, da je prav i dugoveccan, da poseduje zimzelenost koja simbilisse veccni zzivot, da njegove smole sstite od truljenja, da su mu stablo i ssissarka falusni simboli – opredelili su da kod Srba bude Bor = Bog :
"Sstono nose te junake /  mile borce Triglav bora /  Triglav bora te trojice..."
"Letila sam gospodaru, nassem silnom Triglav boru..." .

I ne samo zato: proccitano srbskim pismom BOG = buki, on, glagol – poruka da je Bog reccit. Istu poruku ima i BOR (buki, on, reci) = Bog je recc. Bog govori.
Odavde proisticce i zajedniccko poreklo recci Bog, bor, borac, boriti  se... Onaj ko se ne bori odmah je porazzen, postaje rob (desno ccitanje recci bor). Pripadnik potrossacckog drusstva je samo rob robe.

GEORG       zemlja,zemaljsko         ( 2)

Stara pricca : geo - grccka recc,predmetak u slozzenicama sa znaccenjem zemlja,zemaljski.To kazuju svi reccnici na svetu,to nam prenosi i Milan Vujaklija preko svog ccuvenog Leksikona stranih recci i izraza.

U prethodnom nastavku smo videli koliko je ova recc " grccka " .Javlja se ccak i u Egiptu koji je stariji od Grka.Na stranu i to ssto smo iz prethodnih nastavaka utvrdili da "stari Grci " nisu Grci,bar ne vecina njih,i da se teritorija savremene Grccke uopsste nije tako ni zvala u davnim periodima.

Upitate li i danas najuccenije Grke da vam objasne po kom grcckom ( jezicckom ) osnovu " geo " oznaccava zemlju,zemaljsko to zasigurno nece znati.

Da je " geo " predmetak,recc srbskog porekla i da je u pitanju jedna od neverovatno velikog broja kradja ( recci, teritorija, bogova, simbola ,boja... ) iz originalno srbskog izvora pokazace nam i prekrojena hrisscanska simbolika pojma i znaccenja " Djurdjevdan ".

Djurdjevdan je najveci prolecni praznik.Prema narodnom,obiccajnom raccunanju vremena Djurdjevdan je polutar godine,vreme se raccunalo do i od Djurdjevdana.Praznik simbolizuje ozzivljavanje,odnosno regenerisanje  Sunca - pobedu Sunca nad silama tame i zime, i sa njim obnavljanje celokupne prirode.Đurđev dan je i legendaran kao dan prolećnog okupljanja hajduka, "Đurđev danak, hajdučki sastanak". Ponegde postoji običaj koji se zove "Đurđevdanski uranak", kada se rano ujutru izlazi u prirodu, tamo doručkuje i provede vreme u rascvetaloj prirodi.

Stara pricca : Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju, kako dugim kopljem probada aždaju. Malo dalje od Svetog Georgija prikazana je ženska prilika u gospodskom ruhu. Ženska prilika na ikoni je carica Aleksandra. Smatra se da ona simbolizuje mladu Hristovu crkvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom svetog Đurđa zovu Pobedonosac.Aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, čiji su vladari progonili hrišćane. Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarac jer je ubrzo car Konstantin učinio kraj progonima i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu.

Iz navedenog se vidi kako su iskonski obiccaji Srba posveceni plodnosti i radjanju preobucceni u hrisscansko ruho i pretvoreni u destruktivni sukob,versku netoleranciju i nametanje novih oblika vere ognjem i maccem.Tamo,gde se o Djurdjeve dne slavilo veccno kruzzenje u vremenu,ponovno pretvaranje suncevih zraka u dugo koplje,zelenjenje prirode i stvaranje uslova za novi reproduktivni ciklus novi verodonosioci unose pogrom,razdor i netrpeljivost.Time se susstina srbskog duhovnog bica razgradjivala i ponisstavala prepusstajuci mesto gruboj sili.

Georg - Djordje je ustvari Sunce koje svojim " radom " obradjuje Zemlju,stvara osnove za cikluse koji ce se pokazati u plodnosti,stvaranju i razaranju sveg zzivog sveta na njoj,ono je veccni ratar,radnik i ratnik koji ce beskrajnom snagom razgoniti sile tame.

Kao prvi i pravi poznavaoci vremenskih ciklusa,kao tvorci kalendara zasnovanog na Suncu,Srbi su,ssto nije nimalo sluccajno i ccudno,odvajkada postavili Sunce u sredisste sveg postojanja.Ono je za njih bilo i ostalo primarni Bog,njega su slavili i postovali,kunuli se i psovali njegovim imenom,njega smatrali svojim PRVIM pretkom,svojim potomcima nadavali stotine njegovih imena...
 


 

HELMUT     ( 2 )       isticanje nebeske vode,sunccevi zraci


gĕrmānǔs, ī ( latinski ) ( rodjeni brat; bratski, istinski, pravi, ccisti) = ger (zzer, Jar) + m (misliti) + an (jan, Jan, Sunce, a = ja) + us (sijati) = Jar mislece Sunce sjajno.

Srbski Sunccev bog plodnosti i rata, Jar ( Jarilo, Jarovit ) kod Europeja se javlja kao Gerovit. Razlog je ssto srbsko jar  = zzar, zzer oni mogu napisati kao " ger " jer nemaju slovo " zz " ( >I< ) . Francuzi to ressavaju slovom " j "  koje se izgovara kao zz, koje je vremenom, u odredjenom broju recci presslo u " g " koje se, takodje, izgovara kao zz.

Odavde sledi odredjenje da su Germani bratski narod koji se odrekao Jarove mirnodopske stvaralacke i plodne funkcije, a okrenuo se samo njegovoj ratnicckoj ulozi. Naravno, pri tome su Jarovu ratnu odbranbenu ulogu pretvorili u iskljuccivo ratno- osvajaccku .Possto su u svom okruzzenju imali samo bivssu bracu Srbe ( mirnodopski raspolozzene ), svoje osvajanje su usmerili na njih.To je preraslo u opssti genocid koji traje do dana danassnjeg.

Istovremeno, pojam german  mozzemo posmatrati i kao grman  ( grm Bozzji, sveti hrast, sveti dub, Zapis ). Odavde sledi da je Srbinu brat svaki onaj ko slavi Zapis. Srbinov brat nije i ne mozze biti Nemac ( jako nem, onaj ko ne ume da govori, onaj ko ne slavi/slovi Recc i Zapis ). Najvece srbske hramove i svetinje, smesstene na ostrvu Rujan u Balticckom ( Belo,Sersko, Srbsko ) moru, saccinjene od svetog hrastovog drveta, razorili su Germani (braca rodjena) – iz srbske Danske pod vodjstvom Valdemara ( Vladimir) - oni koji su se odrekli Recci i Zapisa.

stāmĕn, ǐnǐs ( latinski ) -osnova (pri tkanju); konac sudbine. U srbskom jeziku stamen = ccvrst, siguran, jedar, krepak.Osnova u tkanju ima zadatak da obezbedi ccvrstinu; konac sudbine je veoma tessko prekinuti. Stamen = sta (od: stati) + men ( man ,uman, ccovek ) = ccovek koji stoji, pa zato ima pomenutu stabilnost i ccvrstinu.
Medjutim, ovde se krije joss jedno znaccenje: sta men = zaustavljeni ccovek, koji sebe nije doveo do kraja, koji nije ccovek u pravom smislu recci, kome mnogo toga nedostaje, na koga se srbski ccovek nikako ne mozze osloniti.
O kakvom ccoveku je recc  saznacete ako " stamen "  proccitate zdesna : N e m a c ! Kakva (nazzalost) divna desna (ne)suprotnost!

Da vidimo ssta pisse Miloss S .Milojevic 1872.godine : " ...Medju svim narodima koji napadahu na Rim i njegove oblasti Srbi su bili najuzzasniji napadacci sa ostalim plemenima svojim.A zassto su Srbi napadali ccak iz Danske danassnje,sa Srbskog mora ( Baltik ) i iz Rodanije (Francuska ) na Rim  jasno je kad se zna : da su ti njihovi napadi bili samo zbog povracaja Srbima otetih zemalja... te sa istim Srbima koji naseljavaju svu danassnju Germaniju poccesse duge borbe protiv Rima...kao ssto kazze Tacit ( rimski istorik ) : Blizu Okeana zzive Srbi,narod danas dosta slab,ali predje na svojoj,slavan,ogroman i veliki..."

Diodor Sicilijski veli da su medju svim Srbima najhrabriji LUZZICCANI,posebno oni koji zzive u Sspaniji i Portugaliji.U Plinija Rimskog nalazimo napisano da su u Sspaniji i Portugaliji,a osobito u sspanskoj Galiciji i Luzziciji ( ili Andaluziji tj. antskoj Luzzici ) zziveli Srbi. Rimski naziv za danassnju Portugaliju bio je Lusitanija ( Luzzica ).

Stari pisci navode da je Germanija poccinjala na zapadu od reke Rene ( Rhenus - latinski,Rhein - nemaccki,Rajna ).Julije Cezar pisse o njegovom prelasku reke Rene prilikom osvajanja Rodanije ( Galske Francuske ) i veli da su Surbi ( Suebi,Suevi ) mobilisali svoje ratnike i naredili drugim plemenima pod njihovom vlasscu da possalju pomocne ccete,pessake i konjanike.Kada su Srbi pripremili svoje snage za bitku sa Julijem ,ovaj se povukao preko Rene i porussio prelaze za sobom.Surbi su bili daleko najveci i najratoborniji narod Germanije.

Kakva su to srpska imena Helmut i Shvaba? Ako se ovo pretvori u anti-nemacku i bilo koju anti-nesto temu, ici ce pod katanac bez daljih upozorenja.

IGNJAT                    oganj,vatra,kovacc,jagnje

Ignatius,Egnatius,Egnatia,Ignatio,Ignis,Cena,Cene,Cenko,Giga,Igo,Icas,Icko,Icke,Ignja,AGNI,Agnija,Agnjeshka...

Stara pricca : grccki Ignatios od latinski Ignatius od ranije Egnatius.Smatra se da je od gnarus = rodjen   ??

Da vidimo zassto je Ignjat oganj,vatra?

U jednom od najstarijih ( visse od 5.000 godina ) istorijsko-literarnih spisa iz srbske Indije poznatom kao " Rg veda " ( rg = recc )( recci bogova pretoccene u znanje za ljude ) prva ,poccetna himna posvecena je bogu koji se zove Agni. U hinduizmu Agni,Indra i Surya vatre su zemaljskog,prelaznog i nebeskog sveta - to jest obiccna vatra,grom i sunce.Postoje i druge vatre :vatra prodiranja ili upijanja,i vatra unisstenja koja je drugi aspekt Agnija.Agni je takodje i obredna vatra kojih ima pet.

Agni je prikazan sa sedam zrakova,on je onaj koji svetli,ccuvar veccnog zakona, :zmija,ptica,orao,bik,krilati konj nebeskih koccija,ccuvar i davalac bogatstva, stalni gost,nebesko srodstvo ( kum ),stalni putnik izmedju neba i zemlje,sveznajuci i svevideci,troobliccan,trostruk,troglav ( triglav ),prorok i vidovnjak.

Vatra je bitan bozzanski simbol, a ccuvanje svete vatre rasprostranjeno je ssirom sveta medju svim kulturama.Vatra odgovara jugu,crvenoj boji,letu i srcu.Ova je poslednja veza stalna,bilo da vatra simbolisse strasti ( ljubav ili srdzbu ) ili duh ( vatra duha ili intuitivna spoznaja ).Nadnaravno znaccenje vatre obuhvata i lutajuce dusse i bozzanski duh.

Vatra je i simbol occisscenja i preporoda.Ignjat je i kovacc i alhemiccar koji preko vatre nastoji da ostvari besmrtnost koristeci stvarne i duhovne plamene jezike. Sam ccovek je vatra. Njegovo je naccelo da rastali sopstveni omotacc i da se sjedini sa izvorom od kojega je privremeno razdvojen.

Obredna spaljivanja proishode iz uvazzavanja Agnija kao prenosnika i glasnika iz sveta zzivih u druge svetove.Agni je i simbol obrnutog procesa,produzzetka zzivota,simbol samog seksualnog ccina prikazanog u trljanju dva drveta ( pramanta ) - simboliccnog i stvarnog vadjenja zzive vatre iz osnove koja je krije ,to jest ccuva.Vatra plamenom simbolisse radnju oplodjivanja,occiscenja i prosvetljenja.Nudi nam ,medjutim,i svoj negativni aspekt :dimom zamraccuje i gussi,pali,guta,unisstava - vatra strasti,kazne i rata. Vulkani i njihova moć takodje su pojavni oblici pojavljivanja večnog ognja i uticali su da naši preci, iako svesni božanske prirode vatre, nisu nikad zaboravili njenu demonsku, stihijsku i rušilačku snagu.

Kod Srba je poštovanje vatre u samom njihovom bicu,to posstovanje je odvajkada i razvilo se u veoma složen i izdiferenciran kult, koji je obuhvatio sve oblike vatre, ukljuccujuci i prirodne pojave koje izazivaju vatru - grom, ali i grmljavina pušaka i topova.

I brojna nebeska tela, personifikovana kao živa bića u slovenskoj "kosmičkoj" mitologiji, jedna su od vatrinih modifikacija. Sunce su Srbi zamišljali kao vatreni predmet ("sunčev oganj"). I zvezde poseduju vatru kroz svetlost. One su "goreće sveće" i upaljena kandila. Za svakog od nas po jedna (pod kojom je, po verovanju, svako od nas rođen). I utrnu kada čovek umre. Vatra je i u kometama i meteorima. I u kandilima i svećama, koji su u sakralnoj i profanoj upotrebi još iz nespoznatih vremena.

Recc agonija oznaccava sagorevanje u vatri ( uglavnom je to vatra pakla ).
Recc nagon oznaccava osecaj vatre u sebi i nameru njenog ispoljavanja

FILIP

S obzirom na preklapanja u pisanju i izgovoru slova P,V,B,F, treba uzeti u obzir imena :Philip,Phil,Fil,Filip,Vilip,Bil,Billie,Billy, Vil,Wil..., William ( Viljem  ), Wilhelm,Vilim,Vilma,Viki,Vikica,Vila,Vilica,Vildan,Vildana,Dana,Danka,Danica,Vilen,Vili,Vilko,Vilena,Lena, Lenka, Lencce...

Stara pricca : od grcckog Φιλιππος (Philippos) u znaccenju " prijatelj konja ", φιλος (philos) " prijatelj,drug " and ‘ιππος (hippos) konj " , i William  od nemacckog imena Wilhelm, wil " volja,namera,zzelja " i  helm " sslem,zasstita ".

filipika - naziv za osstre govore atinskog besednika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa ( 359-336 pre nove ere ) kojima je uticao na Grke da mu se ne pokore.        Milan Vujaklija,Leksikon stranih recci i izraza,Prosveta,Beograd,1980,strana 966

Demosten, 3. filipika, govori : " On (Filip) nije samo ne-Grk, niti u vezi s Grcima, niti čak barbar iz bilo kojeg dela koji se sa čašću spominje, nego bolesni podlac iz Makedonije, odakle nikada nije bilo moguće kupiti poštenog roba" .           

Mozze li ( joss u to doba ) kralj i ne-Grk i krvni neprijatelj Grka i veccni borac protiv njih Filip da nosi grccko ime ? Moj odgovor je kategoriccno DA !! U svemu ovome je jedino problematiccno (1) tumaccenje znaccenja samog imena i (2) definicija i blizze odredjenje pojmova "stari Grci " i " varvar/barbar ".
Niti su "stari Grci" oni Grci kakve mi poznajemo danas, ili bi hteli da verujemo,niti su barbari nedefinisane grupe placckasa i razbojnika ! Ko o tome zzeli malo visse da zna neka pogleda kod Herodota - " oca " istorije.

Ssto se ticce (ras)tumaccenja imena Wilhelm spoj sslema i zzelje meni ne daje odmah nekakvu smislenu kombinaciju koja se mozze pretocciti u ime.Ali,ko zna,logika ponekad ustukne pred istorijom i nametnutim tumaccenjima. Najpriblizznije ssta mi pada na pamet je " zasstitnik ",onaj koji bi ( zzeli ) da ( se ) sstiti.

A sad malo o bajkama ( malo od drugih, a malo od mene i mog prijatelja ) !

U zbirci odabranih bajki koja je nekada nosila ime "Jugoslovenske narodne bajke", u pricci " Zlatoruni ovan ", glavni junak muke mucci pokussavajucci da ostvari nemoguce zamisli zlog cara i joss goreg mu savetnika: "Od viljevskih zuba da mi nacciniss dvor ! "  U objassnjenjima znaccenja nepoznatih recci pisalo je viljev = slon.
Otkud sada Srbima recc viljev za slona ako njega nema ovde, a nije ga bilo ni u moccvarama iza Karpata gde je navodna  pradomovina davnih migranata na Balkan.Kod Srba postoji jedna poljoprivredna alatka koja se zove VILA ili VILE.Ta prastara srpska alatka za seno ima poznat i karakteristiccan oblik (slika levo ).

Sa prvim senom Srbi preslikasse mocnog Viljeva u svoju senokupnu alatku. Ali ne samo tamo! Ima njega i u ljudskoj i u svakoj drugoj vilici – najmocnijoj polugi koja davi, grize, lomi kosti, kida vratove, rastrzze udove...Ima njega u pradavnoj srbskoj viljusski ( vilica ).To je ona alatka kojom se od davnina jelo u srbskim kucama, a nepravedno se i nezasluzzeno vezuje za tek kasnije Nemanjice.
Ima ga u lasti viliccarki i njenom repu koji je raccvast i povijen kao parossci vile: "sprijed ssilo, straga vilo, ozdol hartija, ozgor mantija" (lastavica). To je ona ptica koja je kod Srba neodvojiva od boginje proleca Vesne.
Ima ga u motovilu (vila na koju se mota predja). " Rusalka – Vila tka vreme iz vune Velesove, koja se ovde javlja istovremeno i kao Vremebog (Bog Vremena) , koja je prethodno namotana na motovilo.
Vildan, mlada vocka koja se presadjuje, najccessce ima od "krossnje" samo dve grane koje obrazuju vilo.Ima ga u viliccaru – velikom sivom nocnom leptiru koji na kraju tela ima dve crvene konccaste izrasline u vidu vila.Viljass, prednji deo saonica koji je podavijen poput viljevskih kljova; vo sa vilastim rogovima.Vilorog – onaj koji ima povijene rogove.

Ima ga i u srbskim liccnim imenima: Vilat, Vilatije, Vilijamin, Viliman, Vilimon, Vilip, Viliccko, Vilissa, Vilko, Vilotije, Fila, File, Filman, Filimir, Filko, Filka, Filo, Filoje, Filotej, Filotija, Filja, Filjko...    Milica Grkovic, "Recnik liccnih imena kod Srba", "V.Karadzic", Beograd, 1977. god.

Mnogo je i "mraka" oko vil/vilj srbske recci, naroccito kad se ona sagleda u reccima vilajet ( tamni ) i vila ( ponekad demonsko zzensko bice ).

Vilj je najmocniji na zemlji. Njegovo drugo ime (slon) krije se u imenu joss mocnijeg – (Slon)ce,  Slnce, Sunce, te ga i na ovaj naccin vraca Srbima u praistoriju...

( ...nastavice se )   za one koji vole da ccitaju i razmissljaju na srbski naccin

PETAR                Bog otac,otac,tata,papa,patrijarh


Stara prica kazuje da Petar dolazi od latinskog Petrus a od grckog Petros - kamen,hrid.  ... i dalje :Sveti apostol Petar rodjen je u Vitsaidi, bio je ribar i prvo se zvao Simon. Gospod mu je dao ime Kif ili Petar (Jn. 1, 42). On je prvi od ucenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavsi: "Ti si Hristos, Sin Boga zivoga" (Mt. 16, 16). Njegova vera se postepeno utvrdjivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar Ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga tesko pokajao i postao potom silni i neustrasivi propovednik Jevandjelja.
Sveti Petar je svetac rimokatoličke Crkve, prvi papa, rimski biskup, jedan od dvanaest apostola.

Saznajemo iz prethodnih navoda nekoliko bitnih odrednica - da se Sveti Petar nije zvao PETAR,da je to prevashodno titula nadenuta od samog Gospoda ( a prema predanju iz davne price ), i da je ime u znacenju kamen,hrid sto bih ja protumacio kao postojanost, nepromenljivost, odlucnost,cvrstina,nesalomljivost...

Da pogledamo i druge aspekte kako bi saznali etimologiju i pravo znacenje imena.Suglasnicka grupa PTR, koju uzimamo za pocetni i nepromenljivi deo u analizi imena, vodeci nas preko sanskrita ( Cologne digital Dictionary ...) otkriva nam sledece : pitR - imenica, od pitaras ; gen.pl. pitriNAm ,otac,u Vedama Brihas-pati, Varuna, Prajapati, onaj iz raja i neba, izmedju neba i zemlje, otac i majka, roditelji, ocevi, praoci, preci, preminuli ocevi uopste,praoci covecanstva, orbita Meseca, otac i njegova braca ;    Lat. {pater}, { Divus/Dius/Ius-pitr, Jup-piter, Jupiter } ; Germ. {Vater} ; Eng. {father},Span.  padre .

Od rimskog vrhovnog boga Jupitera do rimskog apostola i prvog pape Pitera skoro da i nema prekida i razlike.I jedan i drugi su poglavari, predvodnici,ocevi...

U jeziku Srba slovo " p " oznacava pokoj ili mir,a kroz slikovnost u cirilici ( srbici ) portal ili prolaz.
PI (p i = mir spajati, umiriti; pi = piti). Zedj je jedan od jacih nemira. Piti = unositi (spajati) mir." p ī, pījate " (piti, napiti se, biti pijan, sans ).  IP ( i p = spajanje mirno, kretanje mirno ). PI nosi mir, IP nosi kretanje.PIT je p it > mirno ici,u miru se kretati i ziveti.

Ime Pitr bi iz svega izvedenog bukvalno znacilo  MIRNO TRAJANJE.

Da vidimo sta i koga to mirno trajanje ( mirno kretanje i zivljenje ) odredjuje citajuci segmente iz " Velesove knjige " : ''У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса ... Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу (д-16а/2).''; ''И беху они богу послушни а разумом бистри (д-9а)''; ''Ми смо дужни да се боримо за наше унуке, да задржимо степе наше и не дамо земљу никоме... (д-10)''; ''Савест нам заповеда да речи не прикривамо... (д-1а)''; ''Борите се за земљу нашу како и доликује нама (д-3б)''; ''Словенима назваше нас јер част и славу појемо боговима. Ништа не тражимо, само славу узносимо. (д-4а)''; ''Зато молимо богове за чистоту душе и тела по угледу на претке наше (д-1/2)...''

Patrijarh : patr jar h  >  otac Jar nebeski  > Bog otac

Pojam Bog otac je iz RGvedskih vremena...Branislava Bozinovic u svom trotomnom " Recnik srodnih sanskritskih i srpskih reci " istice da je pojam Bog otac jos iz vremena usmene predaje RG Veda i da su time Rgvedjani ( Srbi u Indiji ) oznacavali svog prvog pretka - Boga,to jest Boga Oca pronoseci u vecnost jasnu misao o bozanskom,nebeskom narodu. 

Pera nije od Petar vec je od Perun i bukvalno znaci : PER - udariti,stvoriti zvuk udarom i A - ja,bog  > Perun, udarac, silni,jaki

KOSTA

HAOS – u egipatskoj religiji Haos je bilo opisno ime za podzemni svet mrtvih (svet noci i pakla). U vavilonskom verovanju to je bio prvobitni haos iz koga je nastao univerzum. U gnosticizmu bio je personifikacija prvog principa beskrajnog bozanstva.             Haos - Kaos - Chios ( chio ) - Cos - Kos

KOS  grck. Κως, turski İstanköy, ital. Coo, engles. Stan-chio ( stanje haosa,boraviste - stan Kaosa ), danas je grcko ostrvo u Dodekanesu u zalivu Kos.Ostrvo je ,prema istorijskim podacima prvo kolonizovano od plemena Kari ( Carians, Karani  - pleme Srba,karan je titula velikih vodja,upravitelja velikih teritorijalnih jedinica ,Aleksandara Veliki je od Karana ). Doriani ( Dorci ) su u XI veku pre nove ere preuzeli dominaciju naselivsi Kos kao migranti iz Epidaura.( Cavtat - u znacenju : mesto gospodara, sirenja otaca nasih ).Sa sobom su doneli kult Asclepiusa i izgradili novi tip domova cuven po cistoci i zdravlju.

AJSKULAPIJE – u rimskoj religiji bog medicine.ASKLEPIJE – u klasicnoj mitologiji bog lecenja. Obozavan je u Fenikiji i Egiptu sto se prosirilo na Grcku i Rim. U Latina se ovo ime pise kao Aescǔlāpiǔs : a (ja) + es (jesam) + cul (kul = belo) + ap = delo + i (spajanje) + us (Sunce) = ja jesam svetlo delo spajajuceg (znajuceg) Sunca. Savrseno tacno srbsko odredjenje: Eskulap je sin Apolonov , sin boga Sunca.     Jezikom Srba receno >  asklep ( as klep ) - ja klepam,ja pripremam kosilo za kosenje,ja udaram ( klepnuti ) i time ubijam.   



Svima je poznat prikaz Smrti u slikovnoj formi KOStura koji KOSOM kosi duse smrtnika i potom ih vodi na onaj svet. Pri tom je manje poznato izvoriste ovog prikaza i sta mu je preteca. Zivojin Andrejic u tekstu "Serbali ili Saveanci" ("Mitoloski zbornik" br. 2, SZMS Raca 2000. god. 41-42) daje odgovor na ovo pitanje : Srbski Vrhovni Bog, u narodu cesto pominjan kao Savaot, Sava ili Safa ima citav niz htonskih obelezja i tada se javlja pod imenom Kos, Kosar, Kosidije, Kosarif, Kostro, Koster. Atributi su mu ptica kos, drvo kostan ( kostan,kastanj ili kesten ) i kosa ( kosilo,kosijer ). Kao htonicni bog on  s a k u p lj a  –  kosi duse smrtnika ( ali nije Zli Bog ) i vodi ih na onaj svet. Istovremeno, on je i Bog koji leci. Tu njegovu osobinu iskoristili su Grci prekrstivsi ga u njihovog boga izlecenja Asklepija. Da su Grci promenili ime boga Kosa pokazuje i vazno Asklepijevo svetiliste na ostrvu po imenu Kos!
   
Odmah nam se pojasnjava odkuda onoliko Kosova polja, Kosmaja, Kostajnica i veliki broj licnih imena i imena bilja u Srba koja sadrze kos. Narocito je zanimljiva biljka po imenu kostrika (Ruscus aculeatus) – dekorativna vrsta koja se upotrebljava za izradu  posmrtnih venaca. U narodnoj medicini se upotrebljava kao lek - diureticno sredstvo. U narodu je ova biljka poznata i kao vampiraca.

Dakle, kosa ( kosilo ) kosi duse i vodi ih u neki drugi svet. To nije kraj, to je i pocetak. Kos nije klasicni Bog Smrti, vec je i Bog Izlecenja. Pokosene duse trava prelaze u novu dimenziju zajedno sa svojim pokosenim telima. Potopljene u vodu zivota ( zagrejana voda, voda na koju je delovano energijom – a energija je u krajnjem smislu Sunce, Stvaranje, Tvorac, Vrhovni Bog ) one ponovo odisu zivotom, daju ozdravljenje onome ko pije i tako se zatvara krug. Vecni krug ponovnog stvaranja – zatvoren i otvoren ponovo.

Davne istorijsko-mitolosko-religiozne teme preko jezika su direktno ugradene, utkane, polozene, glagoljene u celokupno bice srbsko. Mi osecamo svoj jezik cak i kad ne razmisljamo o onome sto je sakriveno a toliko nagomilano iza svake reci. Nijedna srbska rec nije obicna. Logika i genetika naseg jezika je neponovljiva i proizlazi iz dubine vremena, bogatstva duha, materijala i procesa, koji zvuk materijalizuju u ideju, a materiju izvlace iz gena i pretvaraju u zvuk. Svi ti procesi u bezgranicnom kretanju daju rezultat: jezik Srba – cudo nad cudima.

( ...nastavice se ...)

STEFAN                    gospodar,upravitelj,ujedinitelj,osnivac,glavar

Shtjefen,Stefan (albanski),İstfan, Stepan (azeri),Стефан (bugarski),Esteve (katalonski),Stjepan, Stipe (hrvatski),Štěpán (ceski), Steffen,Stephen,Stefan,Stephan (danski),Steven, Stefaan, Stefanus (holandski),Tapani (finski) Étienne, Estienne, Stéphane (francuski),Stefan, Stephan, Steffen (germanski),Στέφανος -Stefanos (grcki), István (madjarski),Steafán, Stíofán (irski),Stefano (italianski),Stiibun, Stiibu (japanski) ,Stephanus (latinski),Steponas,Stepas (litvanski),Стефан,Стеван,Стево,Стефче (makedonski), Stiefnu (malteski),Стефан/Stefan,Стеван/Stevan, Шћепан/ Šćepan (crnogorski),Steffen (norveski),Stefan, Szczepan (poljski), Estevão (portugalski),Ştefan (rumunski),Стефан,Степан (ruski), Stíobhan (Scottish Gaelic), Стефан/Stefan, Стеван/Stevan, Степан/Stepan, Шћепан/Šćepan, Стијепо/ Stijepo, Стево/Stevo (srbski),Štefan (slovenacki),Štefan (slovacki),Esteban (spanski), Staffan, Stefan (svedski),İstefanos (turski),Степан, Стефан (ukrainski),Steffan (velski) …

( grcki ) stephanos – venac,kruna  stephanites – ovencan,nosi krunu    ( latinski) corona – venac, krug, kolo,kruna

U Sanskritu ( jezik belih ljudi,Arijevaca u Indiji ) nalazimo : sthapati,sthapan –gospodar,kralj,guverner,upravitelj,upravnik grada, glavar,glavni domacin,glava porodice,najbolji…

Stopanstvo ( makedonski,bugarski ) - privreda,upravljanje narodnim bogatstvom   Gospodarstvo ( hrvatski ) - privreda,upravljanje narodnim bogatstvom
Stapati na jeziku Srba znaci i ujediniti             Stabilan,stablo,stalan,stan,stanovit,staratelj,staresina,stav...

Stefan,dakle,nije ime,vec je prvenstveno titula,odrednica gospodara,visokocenjenog i znacajnog upravitelja, ujedinitelja.

Najveci od svih gospodara je Sunce,njega Srbi odvajkada slave i njemu se klanjaju,njegovo ime u mnogo oblika daju sebi i svojim potomcima,njegovu krunu ( coronu ) iznad glave postavljaju,ovencavaju se ( suncev venac,krug Boga sunca ),vencavaju se ( slika boga Sunca ) i time ga priznaju za vrhovnog gospodara.Da ih time potvrdjuje kao potomke,brani i stiti od svih ovozemaljskih zala,a oni da se time ponose.U Srba u Egiptu bog sunca je i Aton, zato je i Gora Atonska ( Suncev breg ) na kojoj je hram sunca Viljev-dar ( Hilendar,Hilandar ).

Svi Nemanjici sebe ukrasavaju imenom Stefan.

Knez Lazar i kneginja Milica imali su osmoro dece,tri sina:Dobrovoj ( umro ubrzo po rodjenju),Stefan i Vuk i pet kceri: Jelena, Mara, Dragana, Teodora i Olivera.Mara se 1371.udala za Vuka Brankovica,Jelena za Djurdja II Balsica,Dragana za bugarskog cara Ivana Sismana, Teodora (Jelena) za bana Nikolu Gorjanskog ( madj. Garay Miklós),a najmladja Olivera za turskog sultana Bajazita.Despot Stefan Lazarevic rodjen je oko 1377. godine ( umro 1427.). Vladavinu nad srpskim zemljama preuzeo je od majke kneginje Milice ( a posle pogibije oca Lazara 1389. godine na Kosovu) sticanjem punoletstva. Priznavao je vrhovnu vlast turskog sultana Bajazita do 1402. godine i ucestvovao na njegovoj strani u vise bitaka: na Rovinama 1395. godine, kod Nikopolja 1396. godine, kod Angore 1402. godine posle koje je dobio titulu despota od Vizantije.Tada se priblizio Ugarskoj i od kralja Zigmunda dobio Macvu i Beograd. Srpsku prestonicu despot je osmislio kao Zapad na Istoku. Za kratko vreme, dotad razruseni i zapusteli Beograd, postao je vojno utvrdenje, gradsko naselje, privredni, kulturni i crkveni centar drzave. Despot Stefan dugo je suzbijao separatizam vlastele, izvrsio vojnu reformu, podigao manastir Manasiju, bavio se knjizevnoscu.
 
Stefanov odnos prema ženama izaziva nedoumice, što uočava i Konstantin Filozof. Odrastao je u vremenu zla, bez oca zaštitnika, s majkom Milicom koja je bila, piše Konstantin, "lepotom žena, a mudrošću Odisej". Despot je, kažu istorijski izvori, bio oženjen Jelenom, ćerkom gospodara Lezbosa, koja se pored muža nije posebno isticala. Sa njom despot nije imao dece.
- To što je suprugu zadržao u tim patrijarhalnim vremenima govori ili da je problem bio u njemu, ili da politički odnosi sa vizantijskim carem, koji mu je dao despotsku titulu, nisu dozvoljavali raskid braka - kaže naučnik Stojan Berber.
Poneki ,međutim, dovode u pitanje i despotovu ženidbu. U istorijskim izvorima piše, da se Stefan u mladosti zaljubio u Jelenu, koju je zaprosio u toku svoje posete ostrvu Lezbosu posle Angorske bitke, ali je ta idila ubrzo prekinuta vestima da mu Turci i Brankovići otimaju zemlju.
- Da li ju je kasnije doveo u Srbiju neizvesno je - kaže on - jer se jedini istorijski zapis da je to možda učinio nalazi u jednoj carinskoj potvrdi kneginje Milice poslanoj u Dubrovnik u kojoj je pisar u zaglavlju stavio da je napisana u jesen 1405. ” kad se gospodin despot ženjaše.” Problem sa tom beleškom je što o tome nigde drugde nema ni pomena, a i to što ne navodi ime neveste. Dubrovački arhiv sadrži bezbroj detalja o događajima u Srbiji toga doba, ali u njemu o despotovoj ženidbi nema ništa. Isto tako je i sa drugim izvorima, gde bi se očekivalo pominjanje takvog za državu važnog događaja.

DESPOT je mnogo odudarao od raskalašne vlastele svoga doba. Ponajviše je voleo da čita ( osnovao je u Beogradu i biblioteku ) i razgovara sa učenim ljudima. Voleo je da piše i da lično prevodi sa grčkog, kao i da odlazi u lov, a posebno sa sokolima. Uživao je u horskom pevanju duhovnih i liturgijskih kompozicija, a za svetovnu muziku, po rečima Konstantina Filozofa, nije mnogo mario, sa izuzetkom pohodne vojne muzike, za koju je mislio da je dobra za podizanje vojnog morala pri ratnim sukobima.
Stefan je mnogo doprineo ugledu i kulturi Srbije,bio je i pesnik,vizionar,prorok ,tip renesansnog svestranog umetnika koji je pri tome i vladar...

Šta znači alegorijski proročanski spis, koji će do nas doći kao "Mudrost i proročanstvije svetago Stefana Lazarevića", kojeg mnogi označavaju kao "Srpskog Nostradamusa", gde piše: "Vino će se umnožiti, trap će se razvaliti i u njemu će se udaviti veliki ždrebac" ?
Posle strašnih poraza na bojnome polju i dugotrajnih unutardinastickih sukoba velikasa, nada u sopstvene snage nije mogla biti velika, ali narod ju je prihvatio kolika god da je bila: "Iako su odletjeli ždrali, ostali su tići ždralovići, kojino će borbu nastaviti: Pleme naše umrijeti neće!"...Ne krije li se u ovome deo odgovora na price o postojanju direktnih potomaka despota Stefana.