Niška Akademija Nauka i Umetnosti - NANU > Književnost

Poreklo srpskih imena

<< < (12/17) > >>

goran laz:

DRAGAN         Dar agona,dar ognja,ognjeviti,zmaj,azdaja,zmija,bacac vatre,palilac,konjanik - vitez

Poreklo i znacenje imena Dragan obicno se kod nas izvodi od prideva drag. U jeziku Srba slovo " D " oznacava dobro i dom. DRA je  (d ra )  >  dobri suncani bog Jar ,ognjeviti darovatelj dobara, jaronosni Jar. GA (g a = glagoljim ja, glagolji Bog; ga = ici pravo, bozjim putem ici = ne gresiti ). Zbog slicnosti glasova g  i k, ga  se cesto javlja i u znacenju ka ( pratilac ) te tako postaje odrednica odredjenog kretanja.

Lat. draco, italij. drago,dragone, franc. drago,  engles. dragon,  spans. dragon, nemac. drache   >  zmaj   grcki  Drakon - preterano strog,neumoljiv,svirep    Dragon  ( fr. dragon ) po Recniku stranih reci i izraza Milana Vujaklije je laki konjanik koji se po potrebi bori i kao pesak ( a koristi konja da bi se brze kretao ) .

Viteski red Zmaja (lat. Societatis Draconistrarum) bila je institucija ( slicna nizu konjickih redova tog vremena ) osnovana od Sigismunda, ondasnjeg kralja Madjarske,koji je ujedinio veri odane vitezove.Sam red je stvoren po modelu Reda zmaja Svetog Djordja osnovanog od strane srbskog viteza Milosa Obilica.
Decembra 13, 1418. posle Koncila u Konstanci, pravila Reda javno su objavljena posvecujuci ga odbrani krsta ( hriscanstva ) od neprijatelja - posebno Otomanaca i Husita.Medju dvadeset i cetiri osnivaca i clanova bili su Sigismund  Luxemburski - Kralj Madjarske,    Despot Stefan Lazarević iz Srbije, kralj Alfonso od Aragona i Napulja,Kralj Ladislav II iz Poljske,Veliki Princ Vytautas Lithvanski, Vojvoda Ernst iz Austrije,Christopher III, Vojvoda Bavarije i kralj Danske,Jacob I Lacković...
Dragon i kralj despot Stefan Lazarevic bio je jedan od najvecih vitezova njegovog vremena u tadasnjoj Evropi.Cest pobednik kraljevskih viteskih turnira,lep i obrazovan,pesnik i ratnik,bio je na meti mnogih dama iz evropskih visokih drustava,a do danas je ostala nerasvetljena cinjenica koliko je nezvanicnih potomaka u Evropi ostavio za sobom.Broj u svakom slucaju nije mali.

Red Vitezova Zmaja imao je i svoj amblem :



Znak Reda poznat je kao UROBOROS,ouroboros – zmija koja jede svoj rep, a alhemicari su ga koristili za simbolizovanje jedinstva onog ko zrtvuje i zrtvovanog.Simbol je vecnog kruzenja,ponovnog vracanja na pocetak,dualizam ( dva ) principa...
   
Zmija je istovremeno htonsko i suncano bice; ona ubija ali i leci, cuvarkuca je ali i unistitelj; predstavlja istovremeno i musku i zensku oplodnu snagu; u njoj su inkarnirane duse predaka; to je bice sa magijskim svojstvima, kultno bice, bice cije je ime tabuisano ...Sva ova verovanja za zmiju postoje u srbskom narodu, i sva imaju potpunu sadrzanost u predstavi zmije koja guta svoj rep. Zmajevi su zmije stare preko sto godina. Zato su zmije krilate, varniče u letu i isijavaju svetlost ili oganj oko sebe.
Kao što je naš narod verovao da svaki čovek ima svog anđela zaštitnika, koji ga prati od početka do kraja života, bio je ubeđen i da svako selo ili atar imaju svog zmaja-zaštitnika. Osnovna mu je funkcija da na prvi nagoveštaj nevremena (grad, grom, oluja…koju pravi ALA ), uzleti iz svog staništa i suprostavi se demonskim bićima koja su ih predvodila i izazivala.

UROBOROS je pojam iz jezika Srba! Uzeli Grci taj pojam, pa ga malo promenili kako ga vlasnik ne bi prepoznao i vratio svojoj kuci. Tacno ime ovog pojma je OROBORO.To je predstava kruga, a krug po definiciji nema ni pocetak ni kraj.Oro je srbska narodna igra u vidu kruga; OROBORO sadrzi ORO i na pocetku i na kraju reci; ORO je krug, pa se zato cita iz oba smera isto; i OROBORO je krug pa imamo palindrom – rec koja se cita isto iz oba smera. ORO ( horo ) je igra u slavu srbskog suncanog boga Horosa ( zmija je i suncano bice ); u predstavi koja se zove OROBORO zmija se BORI sama sa sobom i istovremeno je ROB te borbe; centralno slovo u reci je B ( buki = Bog ) i u oba smera obrazuje rec BOR, sto je kod Srba sinonim za Bog.   
Ukoliko neko tvrdi da je Uroboros nije srbski pojam neka pokusa da ga objasni bilo kojim drugim jezikom.Mnogi su pokusali - i nisu uspeli.

1431.godine kralj Sigismund je odlucio da unapredi Red i stoga je pozvao ljude plemenita roda,politicki uticajne pojedince i odane vazale da se pridruze.Medju pozvanima bio je i Vlad II, Vojvoda od Vlaske ( of Wallachia ) ,koji je bio cuvar putnih prolaza iz Transilvanije u Vlasku.Clanstvo u Redu ucinilo je da Vlad postane poznat pod imenom Dracul ( Dragul - Dragon  >  Zmaj ), a njegov sin kasnije Draculea ( " Zmajev sin " ) ili Dracula.

Red zmaja svetog Djordja Milosa Obilica i Vitezovi reda Zmaja despota Stefana Lazarevica nastavak su iskonske price Srba o Suncu, ovoga puta Djurdjevdanskom,trenutku kada kult Solarnog nadvladava kult Lunarnog,Zmaj privremeno u ponovljenom godisnjem ciklusu nadvladava Alu,kada se ojacana vera ( svetloscu i toplotom regenerisna priroda ) suprotstavlja neveri ( silama tame i hladnog ).

goran laz:


KOSTA

HAOS – u egipatskoj religiji Haos je bilo opisno ime za podzemni svet mrtvih (svet noci i pakla). U vavilonskom verovanju to je bio prvobitni haos iz koga je nastao univerzum. U gnosticizmu bio je personifikacija prvog principa beskrajnog bozanstva.             Haos - Kaos - Chios ( chio ) - Cos - Kos

KOS  grck. Κως, turski İstanköy, ital. Coo, engles. Stan-chio ( stanje haosa,boraviste - stan Kaosa ), danas je grcko ostrvo u Dodekanesu u zalivu Kos.Ostrvo je ,prema istorijskim podacima prvo kolonizovano od plemena Kari ( Carians, Karani  - pleme Srba,karan je titula velikih vodja,upravitelja velikih teritorijalnih jedinica ,Aleksandara Veliki je od Karana ). Doriani ( Dorci ) su u XI veku pre nove ere preuzeli dominaciju naselivsi Kos kao migranti iz Epidaura.( Cavtat - u znacenju : mesto gospodara, sirenja otaca nasih ).Sa sobom su doneli kult Asclepiusa i izgradili novi tip domova cuven po cistoci i zdravlju.

AJSKULAPIJE – u rimskoj religiji bog medicine.ASKLEPIJE – u klasicnoj mitologiji bog lecenja. Obozavan je u Fenikiji i Egiptu sto se prosirilo na Grcku i Rim. U Latina se ovo ime pise kao Aescǔlāpiǔs : a (ja) + es (jesam) + cul (kul = belo) + ap = delo + i (spajanje) + us (Sunce) = ja jesam svetlo delo spajajuceg (znajuceg) Sunca. Savrseno tacno srbsko odredjenje: Eskulap je sin Apolonov , sin boga Sunca.     Jezikom Srba receno >  asklep ( as klep ) - ja klepam,ja pripremam kosilo za kosenje,ja udaram ( klepnuti ) i time ubijam.   



Svima je poznat prikaz Smrti u slikovnoj formi KOStura koji KOSOM kosi duse smrtnika i potom ih vodi na onaj svet. Pri tom je manje poznato izvoriste ovog prikaza i sta mu je preteca. Zivojin Andrejic u tekstu "Serbali ili Saveanci" ("Mitoloski zbornik" br. 2, SZMS Raca 2000. god. 41-42) daje odgovor na ovo pitanje : Srbski Vrhovni Bog, u narodu cesto pominjan kao Savaot, Sava ili Safa ima citav niz htonskih obelezja i tada se javlja pod imenom Kos, Kosar, Kosidije, Kosarif, Kostro, Koster. Atributi su mu ptica kos, drvo kostan ( kostan,kastanj ili kesten ) i kosa ( kosilo,kosijer ). Kao htonicni bog on  s a k u p lj a  –  kosi duse smrtnika ( ali nije Zli Bog ) i vodi ih na onaj svet. Istovremeno, on je i Bog koji leci. Tu njegovu osobinu iskoristili su Grci prekrstivsi ga u njihovog boga izlecenja Asklepija. Da su Grci promenili ime boga Kosa pokazuje i vazno Asklepijevo svetiliste na ostrvu po imenu Kos!
   
Odmah nam se pojasnjava odkuda onoliko Kosova polja, Kosmaja, Kostajnica i veliki broj licnih imena i imena bilja u Srba koja sadrze kos. Narocito je zanimljiva biljka po imenu kostrika (Ruscus aculeatus) – dekorativna vrsta koja se upotrebljava za izradu  posmrtnih venaca. U narodnoj medicini se upotrebljava kao lek - diureticno sredstvo. U narodu je ova biljka poznata i kao vampiraca.

Dakle, kosa ( kosilo ) kosi duse i vodi ih u neki drugi svet. To nije kraj, to je i pocetak. Kos nije klasicni Bog Smrti, vec je i Bog Izlecenja. Pokosene duse trava prelaze u novu dimenziju zajedno sa svojim pokosenim telima. Potopljene u vodu zivota ( zagrejana voda, voda na koju je delovano energijom – a energija je u krajnjem smislu Sunce, Stvaranje, Tvorac, Vrhovni Bog ) one ponovo odisu zivotom, daju ozdravljenje onome ko pije i tako se zatvara krug. Vecni krug ponovnog stvaranja – zatvoren i otvoren ponovo.

Davne istorijsko-mitolosko-religiozne teme preko jezika su direktno ugradene, utkane, polozene, glagoljene u celokupno bice srbsko. Mi osecamo svoj jezik cak i kad ne razmisljamo o onome sto je sakriveno a toliko nagomilano iza svake reci. Nijedna srbska rec nije obicna. Logika i genetika naseg jezika je neponovljiva i proizlazi iz dubine vremena, bogatstva duha, materijala i procesa, koji zvuk materijalizuju u ideju, a materiju izvlace iz gena i pretvaraju u zvuk. Svi ti procesi u bezgranicnom kretanju daju rezultat: jezik Srba – cudo nad cudima.

( ...nastavice se ...)

goran laz:
KOSTA          ( 2 )

U srbskom jeziku sinonim za rec dusa je sen. I upravo ta cinjenica prikazuje nas jezik kao duboko, dalekosezno, prefinjeno i izbalansirano vezivanje ideje i materije, sopstveno kretanje u sebe i Vascelost. Srbski jezik je osvetlen sobom iznutra, neogranicen vremenom.

Kad se govori o mirisu sena, tvrdnja da je rec o senima – dusama trava, ima svoje uporiste i u samoj alatki koja je pokosila travu -  kosi. Kosidba je oduvek bila izazov za sve one muskarce koji su drzali do sebe.U kosenju nije presudna snaga potrebna za obavljanje ovog najtezeg posla.Dobar kosac ce proceniti kvalitet trave ( socnost, poleglost, gustinu, bujnost ), vremenske uslove ( vetar, temperaturu, vlaznost ), kvalitet svog alata, svoju fizicku snagu i vreme koje planira da provede u kosenju. Tada ce uciniti najvaznije : odredice ritam ! Onim ritmom kojim pocne kosidbu tim ritmom ce je i zavrsiti. Na taj nacin ce posao odraditi najidealnije : najbrze, najkvalitetnije i sa najmanje naprezanja.Ritam kosenja je neverovatna stvar: u zavisnosti kojim ritmom zamahuje i koju sirinu otkosa tera, kosac ce razmisljati ( ili pevati ) u osmercu, devetercu, desetercu... Kosbasu ( predvodnik kosaca ) dok kosi i vodi pesmu ne mogu nadmasiti ( prestici ) ostali kosci, jer on ima idealno usaglasen ritam pokreta i ritam pesme. On time diktira ritam ostalim kosacima, a taj ritam po pravilu odgovara samo njemu. On tim ritmom pomaze ostalim dobrim kosacima da budu jos bolji, ali ih istovremeno brze zamara ( lose kosace to ne dodiruje, jer oni ne shvataju presudnu potrebnost ritma).

Ritam kosenja je u direktnoj vezi sa dance macabre ( igra mrtvaca, mrtvacko kolo ). Smrt, sa kosom ( kosilom ) preko ramena, vodi kolo koje sacinjavaju duse tek umrlih ( pokosenih ) i tako igrajuci vodi ih na onaj svet – poznata likovna predstava nastala iz verovanja da Smrt kosi duse u samo njoj znanom ritmu.



Dakle, Haos (Kaos) je malo prepravljeno ime srbskog htonicnog boga po imenu Kos. Gde je sada sustini sakrivena u jeziku Srba. Haos iz koga je sve nastalo neki danasnji fizicari bi nazvali singularitet iz koga je nastalo stanje odmah po Velikom Prasku: skup energija, jos uvek bez svetlosti, prostora i mase – svet Noci i Pakla.

Ta prvobitna masa podseca na okruglu vocku koja se rasprsla u najsitnije svoje cestice, u sustinu,u sok. Taj "sok" se slagao – talozio bezeci iz Haosa (Kos). Kos, procitan s desna, daje sok. To je sustina svake vocke, svakog zivog bica. Sokovi zivota ( krv ) se u mnogim religijama izjednacavaju sa dusom. Bogovima nisu zrtvovani ljudi i zivotinje, vec njihova krv – dusa. Izrazi u nasem jeziku kao sto su krvnik ( onaj koji uzima dusu ), haos u dusi, iscedjen, bez duse, ili: s dusom u nosu ( mnogo umoran ili bolestan), rasturen, razbucan, eksplodiracu od muke, samo su nacin da se prikaze stanje ljudske singularne sustine u odredjenom trenutku KOS-a, posle koga uvek mora doci stanje SOK-a: izdvajanje, smirivanje, talozenje finih i najtananijih materija, veoma pitkih, veoma vaznih, najzivotnijih – dusevnih !

   Koliko je Kos bio znacajan kod Srba, svedoce i imena mesta u Kraljevini Jugoslaviji: Kosa, Kosavin, Kosanica, Kosancic, Kosatica, Kosace, Kosevica, Koseve (dve), Kosijeri, Kosijerovo, Kosjeric (dva), Kosijersko Selo, Kosin, Kosis, Kosisi, Kosman, Kosmatac, Kosmaca, Kosmaca, Kosna, Kosnica, Kosova (dve), Kosovac, Kosovaca, Kosovecko, Kosovi Lug, Kosovisi, Kosovica, Kosovo (tri), Kosovo Polje, Kosovce, Kosor (dva), Kosore, Kosorisi, Kostadinovac, Kostadince, Kostajnik, Kostajnica (dve), Kostanj (dva), Kostanje, Kostanjevac (dva), Kostanjevica (dve), Kostanjek (dva), Kostanjica, Kostel, Kostelski Bregi, Kostelsko, Kostelj, Kostenik, Kostanica, Kostenica, Kostijerovo, Kostince, Kostise, Kostol, Kostolac, Kostolomci, Kostomlatica, Kostreca, Kostres, Kostresevac, Kostresi, Kostrivnica, Kostrce, Kostrc, Kostur (dva), Kosturno, Kosuris, Kosci, Kosevo, Kosas, Kosino...

Postoji jos jedno Kosovo koje smo svi zaboravili - oblast i grad Luzicana/Wenda/Srba Cottbus,wendski Chosebus ( Kosevus ) :



Srbski vrhovni bog Sava ovaplocen je jednog trenutka u Rastka Nemanjica, poznatijeg kao sveti Sava.Za njega se zna da je KOS,onaj koji je svojim aktivnostima na podizanju manastira i u okviru njih osnivanju prvih bolnica i skola ucinio mnogo na poboljsanju duhovnog i fizickog zdravlja naroda iz koga je potekao..

Kostana kod Bore Stankovica je ciganka kose boje kestena  ( kostana ).




goran laz:

STEFAN                    gospodar,upravitelj,ujedinitelj,osnivac,glavar

Shtjefen,Stefan (albanski),İstfan, Stepan (azeri),Стефан (bugarski),Esteve (katalonski),Stjepan, Stipe (hrvatski),Štěpán (ceski), Steffen,Stephen,Stefan,Stephan (danski),Steven, Stefaan, Stefanus (holandski),Tapani (finski) Étienne, Estienne, Stéphane (francuski),Stefan, Stephan, Steffen (germanski),Στέφανος -Stefanos (grcki), István (madjarski),Steafán, Stíofán (irski),Stefano (italianski),Stiibun, Stiibu (japanski) ,Stephanus (latinski),Steponas,Stepas (litvanski),Стефан,Стеван,Стево,Стефче (makedonski), Stiefnu (malteski),Стефан/Stefan,Стеван/Stevan, Шћепан/ Šćepan (crnogorski),Steffen (norveski),Stefan, Szczepan (poljski), Estevão (portugalski),Ştefan (rumunski),Стефан,Степан (ruski), Stíobhan (Scottish Gaelic), Стефан/Stefan, Стеван/Stevan, Степан/Stepan, Шћепан/Šćepan, Стијепо/ Stijepo, Стево/Stevo (srbski),Štefan (slovenacki),Štefan (slovacki),Esteban (spanski), Staffan, Stefan (svedski),İstefanos (turski),Степан, Стефан (ukrainski),Steffan (velski) …

( grcki ) stephanos – venac,kruna  stephanites – ovencan,nosi krunu    ( latinski) corona – venac, krug, kolo,kruna

U Sanskritu ( jezik belih ljudi,Arijevaca u Indiji ) nalazimo : sthapati,sthapan –gospodar,kralj,guverner,upravitelj,upravnik grada, glavar,glavni domacin,glava porodice,najbolji…

Stopanstvo ( makedonski,bugarski ) - privreda,upravljanje narodnim bogatstvom   Gospodarstvo ( hrvatski ) - privreda,upravljanje narodnim bogatstvom
Stapati na jeziku Srba znaci i ujediniti             Stabilan,stablo,stalan,stan,stanovit,staratelj,staresina,stav...

Stefan,dakle,nije ime,vec je prvenstveno titula,odrednica gospodara,visokocenjenog i znacajnog upravitelja, ujedinitelja.

Najveci od svih gospodara je Sunce,njega Srbi odvajkada slave i njemu se klanjaju,njegovo ime u mnogo oblika daju sebi i svojim potomcima,njegovu krunu ( coronu ) iznad glave postavljaju,ovencavaju se ( suncev venac,krug Boga sunca ),vencavaju se ( slika boga Sunca ) i time ga priznaju za vrhovnog gospodara.Da ih time potvrdjuje kao potomke,brani i stiti od svih ovozemaljskih zala,a oni da se time ponose.U Srba u Egiptu bog sunca je i Aton, zato je i Gora Atonska ( Suncev breg ) na kojoj je hram sunca Viljev-dar ( Hilendar,Hilandar ).

Svi Nemanjici sebe ukrasavaju imenom Stefan.

Knez Lazar i kneginja Milica imali su osmoro dece,tri sina:Dobrovoj ( umro ubrzo po rodjenju),Stefan i Vuk i pet kceri: Jelena, Mara, Dragana, Teodora i Olivera.Mara se 1371.udala za Vuka Brankovica,Jelena za Djurdja II Balsica,Dragana za bugarskog cara Ivana Sismana, Teodora (Jelena) za bana Nikolu Gorjanskog ( madj. Garay Miklós),a najmladja Olivera za turskog sultana Bajazita.Despot Stefan Lazarevic rodjen je oko 1377. godine ( umro 1427.). Vladavinu nad srpskim zemljama preuzeo je od majke kneginje Milice ( a posle pogibije oca Lazara 1389. godine na Kosovu) sticanjem punoletstva. Priznavao je vrhovnu vlast turskog sultana Bajazita do 1402. godine i ucestvovao na njegovoj strani u vise bitaka: na Rovinama 1395. godine, kod Nikopolja 1396. godine, kod Angore 1402. godine posle koje je dobio titulu despota od Vizantije.Tada se priblizio Ugarskoj i od kralja Zigmunda dobio Macvu i Beograd. Srpsku prestonicu despot je osmislio kao Zapad na Istoku. Za kratko vreme, dotad razruseni i zapusteli Beograd, postao je vojno utvrdenje, gradsko naselje, privredni, kulturni i crkveni centar drzave. Despot Stefan dugo je suzbijao separatizam vlastele, izvrsio vojnu reformu, podigao manastir Manasiju, bavio se knjizevnoscu.
 
Stefanov odnos prema ženama izaziva nedoumice, što uočava i Konstantin Filozof. Odrastao je u vremenu zla, bez oca zaštitnika, s majkom Milicom koja je bila, piše Konstantin, "lepotom žena, a mudrošću Odisej". Despot je, kažu istorijski izvori, bio oženjen Jelenom, ćerkom gospodara Lezbosa, koja se pored muža nije posebno isticala. Sa njom despot nije imao dece.
- To što je suprugu zadržao u tim patrijarhalnim vremenima govori ili da je problem bio u njemu, ili da politički odnosi sa vizantijskim carem, koji mu je dao despotsku titulu, nisu dozvoljavali raskid braka - kaže naučnik Stojan Berber.
Poneki ,međutim, dovode u pitanje i despotovu ženidbu. U istorijskim izvorima piše, da se Stefan u mladosti zaljubio u Jelenu, koju je zaprosio u toku svoje posete ostrvu Lezbosu posle Angorske bitke, ali je ta idila ubrzo prekinuta vestima da mu Turci i Brankovići otimaju zemlju.
- Da li ju je kasnije doveo u Srbiju neizvesno je - kaže on - jer se jedini istorijski zapis da je to možda učinio nalazi u jednoj carinskoj potvrdi kneginje Milice poslanoj u Dubrovnik u kojoj je pisar u zaglavlju stavio da je napisana u jesen 1405. ” kad se gospodin despot ženjaše.” Problem sa tom beleškom je što o tome nigde drugde nema ni pomena, a i to što ne navodi ime neveste. Dubrovački arhiv sadrži bezbroj detalja o događajima u Srbiji toga doba, ali u njemu o despotovoj ženidbi nema ništa. Isto tako je i sa drugim izvorima, gde bi se očekivalo pominjanje takvog za državu važnog događaja.

DESPOT je mnogo odudarao od raskalašne vlastele svoga doba. Ponajviše je voleo da čita ( osnovao je u Beogradu i biblioteku ) i razgovara sa učenim ljudima. Voleo je da piše i da lično prevodi sa grčkog, kao i da odlazi u lov, a posebno sa sokolima. Uživao je u horskom pevanju duhovnih i liturgijskih kompozicija, a za svetovnu muziku, po rečima Konstantina Filozofa, nije mnogo mario, sa izuzetkom pohodne vojne muzike, za koju je mislio da je dobra za podizanje vojnog morala pri ratnim sukobima.
Stefan je mnogo doprineo ugledu i kulturi Srbije,bio je i pesnik,vizionar,prorok ,tip renesansnog svestranog umetnika koji je pri tome i vladar...

Šta znači alegorijski proročanski spis, koji će do nas doći kao "Mudrost i proročanstvije svetago Stefana Lazarevića", kojeg mnogi označavaju kao "Srpskog Nostradamusa", gde piše: "Vino će se umnožiti, trap će se razvaliti i u njemu će se udaviti veliki ždrebac" ?
Posle strašnih poraza na bojnome polju i dugotrajnih unutardinastickih sukoba velikasa, nada u sopstvene snage nije mogla biti velika, ali narod ju je prihvatio kolika god da je bila: "Iako su odletjeli ždrali, ostali su tići ždralovići, kojino će borbu nastaviti: Pleme naše umrijeti neće!"...Ne krije li se u ovome deo odgovora na price o postojanju direktnih potomaka despota Stefana. 

goran laz:

ZMAJ             Sunce,posednik vatre,branilac naroda,zaštitnik,čuvar blaga

Jovan Jovanović Zmaj ( 1833 - 1904 )
Andrija Zmajević (1628-1694) teolog i pesnik iz Perasta-Boka Kotorska,biskup Perasta i Bara,kasnije imenovan primatom Kraljevstva srpskog.Zmajević familija je poreklom iz crnogorskog plemena Njeguši.Završio crkvene škole u Rimu i postao doktor teologije i filosofije.Interesovao sa za klasiku i sakupljao stare spise i spomenike.Iako visokog katoličkog ranga bio je verski tolerantan i drugovao sa Arsenijem III Čarnojevićem, saplemenikom iz starog crnogorskog kraja.Pisao na latinici i ćirilici ( objašnjavajući da je to jezik "slovinski" kojim se služi čitava naša nacija ).Dela : Crkveni ljetopis ,Svadja Lazarevih kćeri - Brankovice  i Miloševice, Peraški boj 1654. godine, Slovinskoj Dubravi (To Slavic Dubrovnik)...Inspiracija su mu bili dogadjaji iz svakodnevnog zivota i srbske istorije i često je spominjao Nemanju,Miloša Obilića i druge istorijske i legendarne ličnosti.

Iako je bilo govora o nekim aspektima zmaja u prethodnim tekstovima treba razjasniti poneke nepreciznosti u tumačenjima. Simbolizam zmaja je višeznačan,ali nejasan samo kod onih koji ne poznaju suštinu,to jest onih koji nisu upoznati sa mitologijom Srba.

Jedino Srbi,stari Iranci i stari Indijci ( vedanti ) jasno razlikuju zmaja od ale/aždahe/aždaje.Za bolje razumevanje mitologije Srba treba znati na samom početku da zmija i zmaj predstavljaju razvodje dva mitološka sistema gde (1) zmija odgovara htoničnom ( podzemnom ), starijem mitološkom supstratu, a (2) zmaj antropomorfnom, mladjem mitološkom sistemu oblikovanom posle izgradnje oblika državne organizacije.Zmija i vuk su dva osnovna oblika inkarnacije duša predaka ( vrhovnog boga Srba ) sa zadatkom da štite vasceli imetak jedne porodice.I dok je zmija prevashodno lunarnog karaktera,zmaj kao pojavni oblik stoletne zmije solarnog je karaktera.
Kult zmaja poklapa se sa nastankom novih državnih organizacija naroda,novim moralno-pravnim ustrojstvima zajednice i novim oblicima privredjivanja.
Kod nas najviši oblik je zmajeviti epski junak u ljudskom obličju,sa malim krilima ispod mišica,zmijskim mladežom i vučjom dlakom na mišici ( Miloš Obilić,Relja Krilatica...).    " Što god ima Srbina junaka,svakoga su odgajile vile,mnogoga su zmajevi rodili "...

Zmaj se, po etnolozima i etnografima, smatra dobrim bićem - dužan je da čuva zakleto blago,obezbedi kišu i da pobedi ale što donose gradonosne oblake, štiti useve, obezbedjuje vlagu, stara se o plodnosti stoke,ljudi i useva.. On je polučovek/poluživotinja kod Srba,lako preuzima ljudski oblik kad je medju ljudima, izgleda kao vatrena ptica duga repa koja pri letu od sebe odbacuje varnice.
Srbski zmaj voli lepe žene i pohodi ih noću kroz dimnjak,ali njegova enormna potencija crpi žene i razboljeva ih.Postoji ogroman broj obreda kako ženu osloboditi od zmaja.I kad zazdrave, nijedan muškarac ne može se porediti sa onim iskustvom od zmaja..
Iz takvih veza radjaju se ZMAJEVITI LJUDI  koji se poznaju po specifičnim znacima.Takvo dete nasledi od oca snagu,mudrost i natprirodna svojstva - zovu ga ZMAJČE ili Zmajevo dete.Jedan od njih je po predanju Miloš (K)Obilić..Istovremeno postoji pesma narodna u kojoj je jasno da Knez Lazar zna da Kneginju Milicu pohodi zmaj noću ( pripovest po kojoj je Obilić ustvari kraljevskog roda, rod Miličin, pravim imenom Nikola Vratković..).
Zmajevom decom smatraju se pored Obilića još i Marko Kraljević, Strahinjić Ban, Ljutica Bogdan, unuk Djurdja Brankovića (poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk), Zmaj od Avale, Zmaj od Jastrepca ( bio kod kneginje Milice ) , Stojan Čupić - vojvoda iz I srpskog ustanka ( Zmaj od Noćaja ) …  na slici


Od poslednjih 12 istaknutih srpskih Vitezova reda Crvenog zmaja ( Miloš Obilić i njegovi savremenici ) 11 je poginulo u boju na Kosovu Polju. Jedini preživeli vitez reda Radić Postupović postao je učitelj despota Stefana Lazarevića.U narodnim pesmama opisan je kao RAJKO od Rasine,Oblačić Rade.O njemu peva veliki vladika Nikolaj Velimirović : “ Sveti Djordje,Hristov mučeniče,svih aždaja slavni pobedniče,skruši glave aždajama svima,kad zaprete Hristovim vernima,kad zaprete narodu srbskome,da ga truju ili progutaju,skruši svetče aždaju tirjanstva,nekrštenog zlobnog agarjanstva,i aždaju svadje velikaške,i aždaju narodne nesloge,i aždaju izdaje naroda,i aždaju vjere pravoslavne,i aždaju svakoje nepravde, kao sto si nekada skrušio,ljudoždernu aždaju jezernu,još te molim Hristov vojevodo, blagoslovi Oblačića Rada,drug mu budi do večnoga grada…”     

Mnogi istoričari previdjaju ili ne žele da vide i Balšiće medju zmajevima, a Balšići su jedna od porodica koja ima krvne veze sa skoro svim familijama plave krvi u čitavoj Evropi, do današnjih dana! To (kao i mnoge druge stvari) uopšte nije slucajno. Balšića lozu su želeli svi i to ne bez razloga. Na nekoliko grbova porodice Balšić može se videti mnogokraka zvezda. Još stariji heraldički simbol koji se pojavljuje na grbovima Balšića je OROBORO, tj. zmija ( Zmaj ) koja obrazuje krug i guta svoj rep. Taj simbol se tumači  kao postojanost , nešto večno ,  tj. krv (lozu) koja teče ( postoji ) još od postanka sveta.
Ovaj simbol se mogao videti i kod nekih porodica vezanih za noviju istoriju Srba. Neki istrazivaci vide da su Karadjordjevići i Obrenovići dva razdvojena kraka loze Balšića.

U hrišćanstvu ( rekao bih da je to sa zlom namerom ) dolazi do konfuzije pojmova zmaj i ala.Zmaj se poistovećuje sa alom,to jest djavolom.U Svetom pismu (  Bibliji ) ,u Jovanovom otkrovenju,odeljak Zena i zmaj,12.4 …zmaj stajaše pred ženom koja je imala da se porodi,da joj proždere dete kada se porodi…7.I nasta rat na nebu.Mihajlo i andjeli udariše na zmaja …9.I zmaj veliki bi zbačen,stara zmija,koja se zove djavo i sotona koja obmanjuje celu zemlju.I bi bačen na zemlju,i andjeli njegovi behu bačeni sa njim…12.Teško zemlji i moru.! Jer djavo sidje k vama pun srdnje velike,znajući da je kratko vreme njegovo…
 
A onda se ,pod okriljem posebnog ogranka crkve, od Srbe preuzima i preobraća jos jedan iskonski simbol, na konju se pojavljuje sveti Georgije kako bi svojim kopljem svet nadalje oslobadjao strašne pošasti.
Ubijajuci aždaju sveti Djordje ( zmaj ) trebalo bi da ustvari brani narod od svakoga zla...


   

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju