collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.056
  • stats Ukupno poruka: 151.542
  • stats Ukupno tema: 10.283
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: ??????? ????????  (Pročitano 27913 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Otrovna

  • Urednik
  • Nišlija
  • ***
  • Poruke: 972
  • Pol: Žena
  • je vrla doma?ica!
    • Pogledaj profil
??????? ????????
« poslato: 13.02.2008. 15:43 »
Rekvijem

Ovoga puta
umro ne neko blizu

Rekvijem
u sivom parku
pod zatvorenim nebom

Žene su pošle za mrtvim telom
smrt je ostala u praznoj sobi
i spustila zavesu

Osetite
svet je postao lakši
za jedan ljudski mozak

Prijatna tišina posle ručka
bosonog dečak sedi na kapiji
i jede grožđe

Zar iko ostane veran
onome što izgubi

Ne žurite se sa smrću
niko na nikog ne liči
sinovi misle na igračke

I ne opraštajte se pri odlasku
to je smešno
i pogrdno


Podsmevanje smrti? Razocaranje u zivot? Koje je vase misljenje?
« Poslednja izmena: 29.06.2008. 12:24 Nedosko?iva »

Van mreže Spartak

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.701
  • Pol: Muškarac
  • Onaj ko nema za cim da umre nema razloga da zivi..
    • Pogledaj profil
    • Mala bara puna krokodila
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #1 poslato: 13.02.2008. 16:53 »
Hm....
Da krenemo.
1. Sama kompozicija koja nema ni tacku ni zapetu nam pokazuje da nije standardna, da se nesto krije iza toga. Pre svega da nema ni pocetka ni kraja. Da je ovo samo jedan deo neke ogromne price, price zvane zivot.
2. Nema tacaka jer svet nastavlja sa zivotom. Nesto u smislu, "Smrt jednog coveka je tragedija, smrt miliona ljudi je statistika". Jos sama postavka da je umro neko ne tako blizu govori o nasoj povrsnosti odnosno o tome da nas ta smrt verovatno nece ni pogoditi niti cemo je osetiti.
3. Siv park i zatvoreno nebo. Odlican ambijent za smrt, sivo kao neka boja koju bas i ne primecuje, siva koja povezuje zivot i smrt odnosno crno i belo, kako vam  drago. Zatvoreno nebo, nebo koje je inace beskrajno i nedodirljivo sada je zatvoreno. Ograniceno, sputano, pokazujuci jedan kruzni ciklus ako uzmemo u obzir oblik Zemlje.
-----------------------------------------------------------------
Za sada toliko dok se ostali ne ukljuce.

Ono sto se ponovnim citanjem naslucuje jeste da cak i ta SMRT, ta opasna SMRT koju svi izbegavaju apsolutno nema nikakve moci, da je ona beskrajno mala spram sile zvane ZIVOT. Da zivot, cak ni za sekund ne saceka smrt, vec se nastavlja iznova i iznova. Rane se lece i zivot se nastavlja...

Van mreže ana.mi

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 725
  • Pol: Žena
  • haha
    • Pogledaj profil
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #2 poslato: 13.02.2008. 23:50 »
Podsmevanje smrti? Razocaranje u zivot? Koje je vase misljenje?
Ja bih rekla da je nesto izmedju, pa jos drugacije.Smrt se naslucuje u svakom stihu, ali nije rec o tome vec o prirodnom i veoma cesto (mozda naizgled) surovom toku zivota.Ne bih rekla da se podsmeva smrti, vec nacinu na koji je ljudi dozivljavaju( "Ne žurite se sa smrću niko na nikog ne liči sinovi misle na igračke" ), a ni o razocarenju u zivot je iako ova pesma prikazuje jednu "sivu" sliku to je ipak tok, ciklus("Prijatna tišina posle ručka bosonog dečak sedi na kapiji i jede grožđe").

Van mreže Otrovna

  • Urednik
  • Nišlija
  • ***
  • Poruke: 972
  • Pol: Žena
  • je vrla doma?ica!
    • Pogledaj profil
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #3 poslato: 14.02.2008. 16:18 »
Sama kompozicija koja nema ni tacku ni zapetu nam pokazuje da nije standardna, da se nesto krije iza toga. Pre svega da nema ni pocetka ni kraja. Da je ovo samo jedan deo neke ogromne price, price zvane zivot.
Lepo zapazanje.
Izabrala sam ovu pesmu jer je univerzalna - uvek ce biti umiranja i ljudi ce uvek razmisljati na temu smrti.
Rekvijem - posmrtna pesma. Ori se u sivom parku, za koji pretpostavljam da predstavlja groblje, pod zatvorenim nebom. Zasto je nebo zatvoreno? Mozda zato sto niko nije zasluzio otvorena nebeska vrata?
Zene su posle za mrtvim telom. U praznoj sobi ostala je smrt. A dusa? Sta je sa njom? Nje nema, nije ni postojala. Ono u cemu se ona ogleda - ljudski mozak, svet je jedva cekao da odbaci. Da zbaci sa sebe teret jos jednog stracenog mozga. "Oprosti im, jer ne znaju sta rade", ovde ne pomaze. Pesnik ne oprasta ljudima koji svoju ljudskost bacaju pod senku gordosti i prosecnosti! Cak ih i kaznjava - tisinom, i to prijatnom. Zvona ne zvone, smrt ce ostati neobajvljena, precutana, kao da je nije ni bilo, kao da nije ni bilo onog koga je zadesila.
Decak ce mirno uzivati u grozdju, ni ne osetvsi da je neko blizu - umro.
Hej, decace, neko je umro a ti se sladis grozdjem! Muk...
Ne bih rekla da se podsmeva smrti, vec nacinu na koji je ljudi dozivljavaju( "Ne žurite se sa smrću niko na nikog ne liči sinovi misle na igračke" )
Upravo.
Smrt nije velicanstveni podvig, vec uobicajena pojava na koju nikako da se naviknemo, a trebalo bi. Zato, ne zurite sa smrcu, niko nece spevati odu vasem bacenom mozgu i tisini koja je vasu smrt oglasila. Niko nece ostati veran secanju na vas, zanimljivije su igracke. Zanimljivije je ziveti svoj zivot nego secati se tudjeg.
Sramno je pozdravljati se na odlasku upravo zbog toga sto onaj, za ciji se mozak svet napokon olaksao, nema prava da pozdravlja, nema prava da oprasta. Ko je on? Pesnik mu ni ime ne pominje.



Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #4 poslato: 21.02.2008. 15:33 »
Zora u Kareji

Veliki uzdah svetla
na ćošku, kao što reče pokojni ujak
na vodenom obronku Carigrada,
gospoda u crnom dočekuju zoru
s brojanicama u ruci, na terasi.
Grožđe zri.
Hod na smrt miriše.
Nad pučinom se diže jezik koji gori
i oblak ukršten,
u srcu klija nov početak,
oko konaka se viju ptice i konci.
Stefane, časovnici zvone, piši,
(možda se jutros poslednji okreće vodenica trnja)
piši: sjaj je dolazio iznebuha,
iz svećnjaka većeg od planine,
trnuli su žitejski magneti
i svi su imali strpljenja:
zarobljenik duha i rđa na krstu,
trava i pećinski oči bdenja,
i vasilevs kome skidaju krila,
svi opijeni bistrinom
gasili su vreme.
Ubogima sviće odavde melem-dnevi:
sunčeva svetlost puna mesečine.

Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #5 poslato: 02.03.2008. 22:59 »



У оквиру Библиотеке посвећене Миодрагу Павловићу биће постављени следећи садржаји: сабрани поетски, прозни, драмски, есејистички и путописни опус аутора; антологије које је аутор приредио; књиге песама, прозе и есеја на другим језицима (где се обезбеде ауторска права на преводе); Павловићеви предговори за дела других аутора; књиге о поезији М. Павловића; темати у часописима посвећени критичко-теоријском раду Миодрага Павловића; интервјуи итд.   

Link:
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/pavlovic/index_c.html :hello:

Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Miodrag Pavlovi?
« Odgovor #6 poslato: 04.03.2008. 08:21 »
RIJEC PJESNIKA


“Mislim da je modernost uvijek nesto drugo. Za knjizevnog stvaraoca to je danas, mislim, pojacanje odnosa prema vremenu, ne podlijeganje zahtjevima kanona, niti zahtjevima jedne pseudostvaralacke destrukcije forme, jezika, izraza. Odbacivanje kulturnog pesimizma. Sto intenzivnije, sto kompleksnije, lucidno sagledavanje problema koji se stalno otvaraju oko nas i daju nove podsticaje stvaralastvu i nude mu novu i drukciju akustiku. Odbijanje svakog misaonog redukcionizma, odbijanje uproscenosti koja moze da znaci ukidanje stvaralackog subjekta, bez divinizacije subjektiviteta, bez dizanja jezika na nivo svestestenosti, ne podlijegati divinizaciji jezika kroz njegove formalne analize, kroz jedan ritual tehnickog posvecenja jezika u raznim granama lingvistike. Prihvatiti privremenosti nasih znanja, cuvanje budnosti nasih cula za raspoznavanje onoga sto je pravi stvaralacki poriv u nama od onoga sto je samo literarna ambicija. Uvjerenje da se knjizevnim delanjem nekud stize, i da se radi na stalnom menjanju formule covjeka, koja je u svakoj nasoj rijeci i gestu, dakle u nasoj zajednickoj moci da je kvarimo, popravljamo, oplemenjujemo.”


Bibliografija Miodraga Pavlovića

* Poezija
* Proza
* Eseji
* Drame
* Putopisi
* Antologije
* Predgovori i izbori poezije
* Predgovori
* Knjige o poeziji Miodraga Pavlovića
* Temati u časopisima posvećeni kritičko-teorijskom radu Miodraga Pavlovića
* Knjige pesama na drugim jezicima (PDF, 103KB)
* Knjige proze i eseja na drugim jezicima (-"-)

Poezija

* 87 pesama, Novo pokolenje, Beograd, 1952.
* Stub sećanja, Novo pokolenje, Beograd, 1953.
* Oktave, Nolit, Beograd, 1957.
* Mleko iskoni, Prosveta, Beograd, 1963.
* 87 pesama (izbor poezije), Nolit, Beograd, 1963.
* Velika Skitija, Svjetlost, Sarajevo, 1969.
* Nova Skitija, izd. časopisa "Književnost", Beograd, 1970.
* Hododarje, Nolit, Beograd, 1971.
* Svetli i tamni praznici, Matica srpska, Novi Sad, 1971.
* Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1972.
* Zavetine, Rad, Beograd, 1976.
* Karike, Svetlost, Kragujevac, 1977.
* Pevanja na Viru, Slovo ljubve, Beograd, 1977.
* Bekstva po Srbiji, Slovo ljubve, Beograd, 1979.
* 87 pesama, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1979 (treće izdanje).
* Izabrane pesme, Rad, Beograd, 1979.
* Vidovnica, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
* Poezija I i Poezija II, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, "Vuk Karadžić", Beograd, 1981.
* Divno čudo, Nolit, Beograd, 1982.
* Zlatna zavada, Gradina, Niš, 1982.
* Sledstvo, SKZ, Beograd, 1985.
* Poezija, Prosveta, Beograd, 1986.
* Svetogorski dani i noći, Jedinstvo, Priština, 1987.
* Odbrana našeg grada, Smederevska pesnička jesen, Naš glas, Smederevo, 1989.
* Ulazak u Kremonu, Nolit, Beograd, 1989.
* Knjiga staroslovna, SKZ, Beograd, 1989; 1991 (drugo izdanje).
* Bezazlenstva, Milić Rakić, Valjevo, 1989.
* On, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1989.
* Divno čudo, NIRO "Književne novine" , Beograd, 1989 (drugo izdanje).
* Cosmologia profanata, Grafos, Beograd, 1990.
* Esej o čoveku, KOV, Vršac, 1992.
* Pesme o detinjstvu i ratovima, SKZ, Beograd, 1992.
* Knjiga horizonta, Prosveta, Beograd, 1993.
* Nebo u pećini, Krajinski književni krug, Negotin, 1993.
* Međustepenik, KOV, Vršac, 1994.
* Ulazak u Kremonu, GNB "Žarko Zrenjanin" i Zenit", Zrenjanin, 1995 (drugo izdanje).
* Bekstva po Srbiji i Sledstva, "Valjevska štamparija", Valjevo, 1995.
* Nebo u pećini, Disovo proleće, Čačak, 1996 (drugo izdanje).
* Izabrane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1996.
* Novo ime kletve, SKC, Beograd, 1996.
* Posvećenje pesme (izbor iz poezije), Prosveta, Niš, 1996.
* Izabrane pesme, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
* Velika Skitija i druge pesme (izabrane i nove pesme), SKZ, Beograd, 1996 (drugo izdanje).
* Srbija do kraja veka (izabrane pesme), Zadužbina Desanke Maksimović, Narodna biblioteka Srbije i SKZ, Beograd, 1996.

Proza

* Most bez obala, Matica srpska, Novi Sad, 1956., 1982.
* Bitni ljudi, Prosveta, Beograd, 1995.

Eseji

* Rokovi poezije, SKZ, Beograd, 1958.
* Osam pesnika, Prosveta, Beograd, 1964.
* Dnevnik pene, Slovo ljubve, Beograd, 1972.
* Poezija i kultura, Nolit, Beograd, 1974.
* Poetika modernog, Grafos, Beograd, 1978. (nagrada "Đorđe Jovanović")
* Ništitelji i svadbari, BIGZ, Beograd, 1979.
* Nove slikarske godine Miće Popovića, "Merkur", Apatin, 1979.
* Eseji o srpskim pesnicima i Poetika modernog, u okviru Izabranih dela Miodraga Pavlovića, "Vuk Karadžić", Beograd, 1981. (pogovor Nikole Miloševića).
* Prirodni oblik i lik, Nolit, Beograd, 1984.
* Slikarstvo Mladena Srbinovića, SANU, Beograd, 1985.
* Obredno i govorno delo, Prosveta, Beograd, 1986.
* Poetika žrtvenog obreda, Nolit, Beograd, 1987. (Nolitova nagrada)
* Govor o ničem, Gradina, Niš, 1987.
* Hram i preobraženje, Sfairos, Beograd, 1989.
* Čitanje zamišljenog, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1990.
* Eseji o srpskim pesnicima, SKZ, Beograd, 1992.
* Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji, SKZ, Beograd, 1993.
* Poetika žrtvenog obreda, SKC, Beograd, 1996 (drugo izdanje)

Drame

* Igre bezimenih, Prosveta, Beograd, 1963.
* Koraci u podzemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1991.

Putopisi

* Kina - oko na putu, izd. časopisa "Gradina", Niš, 1982, SKC, Beograd, 1995 (drugo izdanje).
* Putevi do hrama, Prosveta, Niš, 1991.
* Otvaraju se hilandarske dveri, Prosveta, Beograd, 1997.

Antologije

* Antologija moderne engleske poezije (sa Sv. Brkićem), Nolit, Beograd, 1957. i 1975.
* Antologija srpskog pesništva od XIII do XX veka, SKZ, Beograd, 1964., 1984. (sa novim predgovorom), 1994 (sedmo izdanje).
* Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta, Beograd, 1969., 1979.
* Antologija lirske narodne poezije, Vuk Karadžić, Beograd, 1982.; drugo izdanje "Književne novine", Beograd, 1989.
* Boj na Kosovu, Narodne pesme, Prosveta, Niš, 1989.