collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.083
  • stats Ukupno tema: 10.595
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Crkve Srbije  (Pročitano 32917 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Crkve Srbije
« poslato: 29.04.2007. 07:48 »
Crkve, pored duhovnog i istorijskog, imaju i umetnicki karakter, jer su to i umetnicke gradjevine. Hajde da oformimo temu o srpskim crkvama sa slikama. Da zapocnem:

Studenica , Vavedenje Presvete Bogorodice , Ušće između Kraljeva i Raške



  Zadužbina Stefana Nemanje, u kojoj će, nakon silaska s prestola i primanja monaškog postriga , kao monah Simeon , početi svoje monaško podvizavanje ( molitva , duhovno bdenje , post i samoća ; monaški život). Nakon njegovog odlaska u Hilandar , brigu o manastiru preuzima na sebe naslednik prestola , Stefan Prvovenčani. Obzirom da je Nemanja primio postrig i postao monah Simeon 1196.g. to govori i da je zidanje manastira do tad i završeno. Po očevoj smrti , a nakon pomirenja braće Stefana i Vuka , Sava prenosi očeve mošti u Studenicu. Pod njegovim starešinstvom Studenica postaje politički , duhovni i kulturni centar tadašnje Srbije. Za potrebe manastira Sava je napisao TIPIK (pravila o ponašanju) , gde uvodni deo čini životopis Svetog Simeona , što se uzima i kao PRVO KNJIŽEVNO DELO kod Srba. Brigu dalje preuzimaju i potomci , kao njegov unuk kralj Radoslav , podigavši monumentalnu pripratu ispred Bogorodičinog hrama 1235.g. Dalja sudbina je ista kao i sudbina Srpskog naroda. U XV veku stradala od Osmanlija , u austro-turskom ratu stradala od turskih hordi , u XVlll veku od zemljotresa , uvek obnavljana i pomagana. Freskoslikarstvo predstavlja do tad neviđenu novinu , a u srpskom ikonopisanju se oseća uticaj vekovima , pre svega na kasnije korišćen model tzv Studeničke Bogorodice. Tu je i freska Vavedenja Presvete Bogorodice iz 1314.g.(delo Mihaila i Evtihija) svrstana među najlepša ostvarenja vizantijskog kulturnog prostora s početka XlV veka. Zatim i ktitorski portret Kralja Milutina , kao i naravno freska Svetog Simeona Mirotočivog , (freske su na sajtu- pr.aut.) čije je mošti Sveti Sava sa Hilandara preneo u Studenicu.

Izvor: http://www.svilajnac001.co.yu/foto/srpskimanastiri.htm

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #1 poslato: 29.04.2007. 07:55 »
Djurdjevi stupovi



Crkvu je podigao Stefan Nemanja 1170-1171.g. i posvetio Svetom Đorđu u znak zahvalnosti za izbavljenje iz tamnice. Naziv je dobila po dva stupa zvonika. Prvi put je razarana 1689. a stradala je i u oba svetska rata.

Nalazi se na šumovitom brežuljku iznad Novog Pazara. Kompleks čine crkva Sv.Georgija, trpezarija, manastirski konaci, cisterne sa ulaznom kulom. Manastir je sagrađen osamdesetih godina 12.veka. Po spoljašnjem izgledu hram je jednobrodna crkva sa trodelnim oltarskim prostorom. U prednjem delu crkve nalazile su se dve visoke kule - stlpa(stupa), što je celoj građevini davalo romanički izgled.

Freske koje su većim delom oštećene, a delom prenešene u Narodni muzej u Beogradu pripadaju tradiciji Komnena i vrlo su spretno bile uklopljene u arhitekturu hrama koja je posebno bila upečatljiva po kupoli nasađenoj na eliptičnoj osnovi. Nakon što je na ulaznu kulu dodata apsida sa istočne strane 1282-1283 ulazna kula je pretvorena u kapelu sa grobnicom Sv.Kralja Dragutina. Nakon toga kapela je oslikana slikama istorijske sadržine. Manastir je u više navrata obnavljan, a u 18.veku dograđena je i nova trpezarija i konaci. Propadanje ovog manstira počelo je u turskim vremenima i doživelo je vrhunac između dva rata u 20.veku. Arheološka istraživanja i restauratorski radovi su preduzeti između 1960. i 1982.godine u sklopu radova na kompleksu Starog Rasa i manstira Sopoćani. Zajedno sa njima je i ovaj manastir proglašen delom svetske kulturne baštine 1979.godine.

Sistematska obnova celog manastira počela je u proleće 2001.godine. Vladika Artemije je već poslao trojicu monaha u Đurđeve stupove da nadgledaju obnovu i izgradnju novih konaka. U prvoj fazi biće izgrađen konak za monahe sa kapelom. Kasnije se očekuje da će početi obnova same crkve prema postojećim projektima.

Izvor: Zvrk

Flash galerija Djurdjevi stupovi:
http://www.djurdjevistupovi.org.yu/intro.htm

Van mreže Nislijka

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 177
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #2 poslato: 09.07.2007. 10:28 »
ЦАРСКА ЛАВРА
МАНАСТИР СВЕТИ АРХАНГЕЛИ

Манастир Св. Архангели је велики манастирски комплекс у клисури реке Бистрице, 3 км. недалеко од Призрена. Манастир је задужбина цара Душана који је саградио ову велику лавру у периоду између 1343-1352. године. Манастир је у средњем веку имао братство од више стотина монаха, а у склопу манастирског комплекса налазила се велика црква Св. Архангела, мања црква Св. Николе, пространи и вишеспратни манастирки конаци, библиотека, болница као и пространа манастирска трпезарија саграђена у облику уписаног крста. Након освајања Призрена 1455. године Турци су манастиру нанели велику штету. Манастир је убрзо услед великих зулума опустео тако да од друге половине 16. века почиње његово темељито рушење. Од камена манастирске цркве Синан Паша је 1615. године саградио своју велику џамију у Призрену. Обнова манастира је почела 1995. године и до сада је саграђен само један конак са капелом.

Пре рата је било планирано да се у манастир пресели седиште Епархије и да се развије центар издавачке делатности. Нажалост, ратна збивања су онемогућила ову намеру. Ратна збивања манастир је с Божијом помоћу преживео и монаси су сво време остали у овој светињи под заштитом немачких снага КФОР-а. Данас у манастиру живи братство од 8 монаха које се бави дуборезом и другим монашким активностима. Повремено преостали верници из Призрена долазе у манастир на свету литургију.

Izvor
« Poslednja izmena: 09.07.2007. 10:46 sanja »

Van mreže mita_mita

  • Moderator
  • Meraklija
  • ***
  • Poruke: 1.525
  • Pol: Muškarac
  • bravo...
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #3 poslato: 22.01.2008. 21:13 »
Црква Светог Николе у Нишу


      Црква се налази у јужном делу града, општина Палилула, испод Светиниколског брда. Археолози и историчари сматрају да је на локацији данашње цркве била црква Св. Прокопија за коју се поуздано зна да је постојала у Нишу у 11. веку. Приликом изградње капеле Преображења Господњег 1907. године пронађен је мозаик који је повезан са црквом Св. Прокопија. Moшти истоименог свеца су биле у цркви све до пред сам долазак Турака, а онда су пренете у Прокупље.

   

      У току обнављања Пећке Патријаршије, у 17. веку, на месту старе цркве је подигнута нова и посвећена је Светом Николи јер се мошти Св. Прокопија нису налазиле у Нишу. Године 1690. Турци су срушили цркву до темеља, а у време епископа Јаниција је 1722. године поново сазидана. 1737. године Турци поново заузимају Ниш, руше цркву и праве џамију. Ту џамију руши Митат паша 1862. године и гради нову џамију нешто источније. Након ослобођења од Турака 1879. године џамија је претворена у цркву Светог Николе. Илија Димитријевићје урадио иконе, а 1926. је дозидан звоник.
« Poslednja izmena: 23.01.2008. 01:35 mita_mita »

Van mreže Dante

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 837
  • Pol: Muškarac
  • is back!
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #4 poslato: 23.01.2008. 04:24 »

Crkva Svetog Save, Broadview Heights, Ohio, USA.

Free Serbian Orthodoks Church, Saint Sava, 1980.

a zasto pise free procitajte ovde
http://www.serbianunity.net/culture/library/Lopusina1/text/s91.html



Fotografije su mojih ruku delo ako nekoga interesuje nesto vise nek se javi... :dirol:

Van mreže Otrovna

  • Moderator
  • Nišlija
  • ***
  • Poruke: 972
  • Pol: Žena
  • je vrla doma?ica!
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #5 poslato: 23.01.2008. 13:46 »


Ovo je manastir Crna reka.
Manastir je monaška isposnica nadomak Novog Pazara, smeštena u klisuri Crne Reke. Potiče iz trinaestog veka kada je sagrađena jedna omanja crkva u jednoj velikoj pećini iznad korita Crne Reke. Uskoro su monasi sazidali svoje ćelije oko crkve, ozidali pećinu i podigi mali drveni pokrtni most preko suvog korita reke. U petnaestom veku u manastiru je živeo čuveni podvižnik Sv.Joanikije sa svojim monasima.
Legenda kaže da je u pećini čudotvorac Joakinije Devički samovao i misli kroz molitvu upućivao Bogu, dok je reka, ispod u koritu - divljala. Isposnika je, u jednom trenutku, izdalo strpljenje, pa je prekinuo molitvu i osorno uzviknuo: "Crna reko, umukni!". I desilo se čudo, reka je ućutala, uvukla se u zemlju ispod manastira, a pojavila se stotinak metara niže.
U manastiru se nalaze i mošti Svetog Petra Koriškog, koji je živeo u trinaestom veku, nešto više o njemu možete saznati na: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Преподобни_Петар_Коришки

Van mreže mita_mita

  • Moderator
  • Meraklija
  • ***
  • Poruke: 1.525
  • Pol: Muškarac
  • bravo...
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #6 poslato: 25.01.2008. 00:03 »
Манастир Св. великомученика Димитрија
Дивљански манастир

      Манастир се налази у подножју Суве планине, на надморској висини од 450 метара, 6 километара југозападно од Беле Паланке, одакле се пружа поглед на Сврљишке планине и Шљивовачки врх. Задужбина је браће Мрњавчевић из краја XIII и XIV века.


      У манастиру постоје антички споменици са ранохришћанским једнакокраким крстом у прстену на предњој страни и словом омега по свим вертикалним ивицама. Више пута је рушен, а 1863. године из пиротске Св. Петке протосинђел Агатангел, Грк иначе, и обнавља манастир. Турци су запалили манастир 1877. а годину касније Агатангел поново гради манастир. Завршетак обнове је био 1881. али је завршена и освећена 1902. а малтерисана је 1908. године.

 

      Дивљански манастир спада у најакустичније манастире и други је по реду на Балкану. У манастару су након првог светског рата боравили монаси из Русије који су побегли после револуције. Прозори манастира имају елементе готике као што може да се види на слици и има одлике приморског стила.

 

      У манастиру постоје иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице које датирају из XIV века, Св. Димитрија из XIII века и икона Св. Јована Крститеља из XII века.
      Стари конак је срушен и задњих неколико месеци се гради нови који се налази нешто јужније од манастира.

Van mreže mita_mita

  • Moderator
  • Meraklija
  • ***
  • Poruke: 1.525
  • Pol: Muškarac
  • bravo...
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #7 poslato: 10.02.2008. 19:13 »
Црква Свете Петке - Рударе

      Црква се налази пар километара јужно од Лесковца, место Рударе. Изнад улазних врата пише да је црква подигнута 1799. године на темељу много старије цркве, а градили су је становници Лесковца. 1814. године је страдала али је убрзо обновљена и постављена мермером.


      Олтар и преграда, који стоје и данас, су постављени крајем 19. века, а иконе је сликао Ђорђе Јака у периоду од 1906. до 1909. године. У цркви постоји Четворојеванђеље које је оковано сребром из 1850. године, а предњи део олтара је кујунџијски рад.

 

      Део конака поред цркве је изгорео, тако да се само један приземни део користи, а црква располаже двориштем од скоро 2 хектара.

Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #8 poslato: 10.03.2008. 09:01 »
Идентитет Цркве - odlomak         

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве   живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.

Када кажемо да идентификујемо једно биће, под тим заправо подразумевамо да указујемо на његову различитост, посебност. Другим речима, ми заправо одређујемо оне елементе који нам не дозвољавају да заменимо ово биће неким другим. Тако, кад кажемо, примера ради, да сваки од нас има своју легитимацију код полиције, то управо значи да држава настоји да установи посебност свакога од нас. Са циљем да не дође до замене међу грађанима, држава уписује име, презиме, као и друге податке сваког од нас, штавише, узима и отисак прста. Све ово има за крајњи циљ да се избегне замена једне личности неком другом. Идентификација, дакле, има за циљ посебност, при чему овај идентитет, посебност, никад не може бити апсолутан, те нам то заправо и ствара потешкоће кадажелимо да говоримо о нечијем идентитету. Наиме, сва имена, или пак елементи распознавања, који се садрже у нашим личним картама (занимање, висина и слично), могу се наћи и код више других људи и то поготово данас, посебно ако имамо у виду генетски инжењеринг и у последње време све актуелнији поступак клонирања. Тако, чак ни отисци прстију неће више моћи да осигурају посебност једног бића. Видимо дакле да је врло тешко одредити апсолутну посебност и идентитет једног бића. То што тражимо приликом идентификације нечега, или то што називамо "суштинска разлика", онај је, дакле, елеменат који се тиче само једног одређеног бића и никог другог.

Mеђу римокатолицима, на пример, постоји тешкоћа идентификовања Цркве пре свега зато што она тамо постоји као пандан државним структурама. На пример, држава Ватикан се појављује као држава у односу на друге државе. Она има своју дипломатију, међународне везе, итд. Штавише, Римокатоличка црква је дошла у искушење да се поистовети политичким партијама, на пример са Хришћанско-Демократском, која је у великој мери исту представљала, како у Италији, тако и у другим земљама. То показује да ова црква верује да може да се поистовети са једном идеологијом, или пак са једним партијским механизмом. Неко, дакле, мисли да ако се црква поистовети са једном политичком снагом, она може да постигне више. Међутим, црква заправо тако само губи свој идентитет. Слично се догађа и са протестантизмом и то управо због његовог бављења актуелним друштвеним и политичким проблемима. Чини се, наиме, да су друштвени проблеми оно што заокупља такозване протестантске цркве, те да је то оно на шта оне усмеравају сву своју активност и интересовање.

За сваког, дакле, постоји велико искушење оличено у дилеми да ли да се укључи у напоре које чини друштво да би решило своје различите проблеме, или не. Рекао бих чак да се и међу нама православнима у последње време јавља искушење да опонашамо ове западне прототипове.

Пре него што пређем на тачно лоцирање идентитета Цркве на основу православне еклисиологије, навешћу неколико приступа овом проблему који су, рекао бих врло уобичајени и код нас православних. Ово чиним пре свега зато да бих указао на проблем те да би смо се замислили над одређеним стварима и тако постали опрезнији да не дођемо у ситуацију да изгубимо свој идентитет, тј. идентитет Цркве, а да тога нисмо ни свесни.

Сагласно ономе што сам рекао на почетку, да би смо дошли до идентитета Цркве, треба да одговоримо на питање који је то, по нашем схватању, централни, најважнији, одлучујући елеменат за Цркву.

Теоретски гледано, можемо рећи да постоји много елемената који су истовремено једнако важни. У пракси се, међутим, јасно види шта је то што је између свега осталог за нас најважније. На ово ћемо одмах указати.
Detaljnije
« Poslednja izmena: 10.03.2008. 12:29 sanja »

Van mreže principessa

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.414
  • Pol: Žena
  • :)
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #9 poslato: 03.05.2008. 17:25 »

Crkva Lazarica - Prolom

Silno putešestvije Prvog maja nanese nas i u ovu crkvicu...:)

Crkva brvnara Lazarica se nalazi u blizini Prolom Banje i posvećena je caru Lazaru. Sagradili su je doseljenici sa planine Golije oko 1890. godine, na temeljima starijeg hrama i njen zvanični naziv je  "Hram Svetog Vaskresenja Lazara". Kako su mi ljudi iz tog kraja rekli, postoji uverenje da su se u ovoj crkvi pričestili ratnici srpske vojske iz ovih krajeva pre nego što su pošli u Kosovsku bitku.
Ono što je posebno ineteresantno u vezi ove crkve jesu uvijene šljive i legenda u vezi njih. Naime, legenda kaže da su vojnici posle pričešća šest puta obišli crkvu moleći se za pobedu na Kosovu. Posle toga su šljive rasle u dvorištu i uvijale se u smeru u kom su vojnici obilazili crkvu. Stara stabla su nestala a nicala su nova ali je uvek bilo šest stabala šljive.

Crkva je lepo uređena, sa puno zelenila oko nje...evo i nekih sličica:

   

   


Ako vas ikada put nanese u ovaj kraj, obavezno je posetite! :)

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #10 poslato: 19.05.2008. 21:22 »
Hram Svetog Save - Beograd





Slike su slikane mobilnim pre oko dva meseca.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #11 poslato: 07.01.2009. 16:56 »
Ne mogu da verujem da nismo spomenuli Niske crkve:

http://www.eparhija-niska.org.yu/

Van mreže ikica

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 346
  • je... opet tu negde..
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #12 poslato: 08.01.2009. 01:16 »
srpska pravoslavna saborna crkva svetog save u njujorku je najveca srpska pravoslavna crkva u dijaspori, nalazi se izmedju brodveja i 6. avenije na 25. zapadnoj ulici. sama crkva je izgradjena 1850. kao protestantska, a od 1944. je u srpskom vlasnistvu.
malo sam bila razocarana prvi put kada sam usla jer ima klupa i nije tako lepo zivopisana kao u srbiji, ali sad sam se navikla :) dodacu (autorske) slike sledeci put, a kog vise interesuje
http://www.stsavanyc.org/

Van mreže ikica

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 346
  • je... opet tu negde..
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #13 poslato: 19.02.2009. 04:29 »
evo nekoliko slicica :)

Van mreže Todor2

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 607
  • Pol: Muškarac
  • kad hoće, hoće .... a kad neće ....
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #14 poslato: 02.03.2010. 20:39 »
Crkva u okviru kompleksa Bogoslovije u Nišu
Metoh

Van mreže marince

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 724
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #15 poslato: 03.03.2010. 01:02 »
meni je jako lepa crkva u Sokobanji posvecena rodjenju Presvete Bogorodice a i zanimljiv mi je prirodni fenomen „Bogorodica u steni“ odakle se ocrtavaju siluete Bogomajke sa njenim Mladencem ako se posmatra iz daljine stena.

Poslato: 03.03.2010. 00:51

Идентитет Цркве - odlomak        

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве   живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.

Када кажемо да идентификујемо једно биће, под тим заправо подразумевамо да указујемо на његову различитост, посебност. Другим речима, ми заправо одређујемо оне елементе који нам не дозвољавају да заменимо ово биће неким другим. Тако, кад кажемо, примера ради, да сваки од нас има своју легитимацију код полиције, то управо значи да држава настоји да установи посебност свакога од нас. Са циљем да не дође до замене међу грађанима, држава уписује име, презиме, као и друге податке сваког од нас, штавише, узима и отисак прста. Све ово има за крајњи циљ да се избегне замена једне личности неком другом. Идентификација, дакле, има за циљ посебност, при чему овај идентитет, посебност, никад не може бити апсолутан, те нам то заправо и ствара потешкоће кадажелимо да говоримо о нечијем идентитету. Наиме, сва имена, или пак елементи распознавања, који се садрже у нашим личним картама (занимање, висина и слично), могу се наћи и код више других људи и то поготово данас, посебно ако имамо у виду генетски инжењеринг и у последње време све актуелнији поступак клонирања. Тако, чак ни отисци прстију неће више моћи да осигурају посебност једног бића. Видимо дакле да је врло тешко одредити апсолутну посебност и идентитет једног бића. То што тражимо приликом идентификације нечега, или то што називамо "суштинска разлика", онај је, дакле, елеменат који се тиче само једног одређеног бића и никог другог.

Mеђу римокатолицима, на пример, постоји тешкоћа идентификовања Цркве пре свега зато што она тамо постоји као пандан државним структурама. На пример, држава Ватикан се појављује као држава у односу на друге државе. Она има своју дипломатију, међународне везе, итд. Штавише, Римокатоличка црква је дошла у искушење да се поистовети политичким партијама, на пример са Хришћанско-Демократском, која је у великој мери исту представљала, како у Италији, тако и у другим земљама. То показује да ова црква верује да може да се поистовети са једном идеологијом, или пак са једним партијским механизмом. Неко, дакле, мисли да ако се црква поистовети са једном политичком снагом, она може да постигне више. Међутим, црква заправо тако само губи свој идентитет. Слично се догађа и са протестантизмом и то управо због његовог бављења актуелним друштвеним и политичким проблемима. Чини се, наиме, да су друштвени проблеми оно што заокупља такозване протестантске цркве, те да је то оно на шта оне усмеравају сву своју активност и интересовање.

За сваког, дакле, постоји велико искушење оличено у дилеми да ли да се укључи у напоре које чини друштво да би решило своје различите проблеме, или не. Рекао бих чак да се и међу нама православнима у последње време јавља искушење да опонашамо ове западне прототипове.

Пре него што пређем на тачно лоцирање идентитета Цркве на основу православне еклисиологије, навешћу неколико приступа овом проблему који су, рекао бих врло уобичајени и код нас православних. Ово чиним пре свега зато да бих указао на проблем те да би смо се замислили над одређеним стварима и тако постали опрезнији да не дођемо у ситуацију да изгубимо свој идентитет, тј. идентитет Цркве, а да тога нисмо ни свесни.

Сагласно ономе што сам рекао на почетку, да би смо дошли до идентитета Цркве, треба да одговоримо на питање који је то, по нашем схватању, централни, најважнији, одлучујући елеменат за Цркву.

Теоретски гледано, можемо рећи да постоји много елемената који су истовремено једнако важни. У пракси се, међутим, јасно види шта је то што је између свега осталог за нас најважније. На ово ћемо одмах указати.
Detaljnije


kad kliknem na ovo "detaljnije" nema nista,mozes li mi dati link da prosledim drugu da bi bolje razumeo identitet Crkve
« Poslednja izmena: 03.03.2010. 01:57 sanja »

Van mreže mija57

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.146
  • Pol: Muškarac
  • KUPITE CVIJE?E VOLJENOJ ŽENI, ALI NE ZABORAVITE NI VLASTITU
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #16 poslato: 03.03.2010. 01:39 »
http://www.spc.rs/sr/crkva  (На оно "детаљније" десни клик, Copy Link Adress...)

Van mreže marince

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 724
  • Pol: Žena
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #17 poslato: 03.03.2010. 01:43 »
http://www.spc.rs/sr/crkva  (На оно "детаљније" десни клик, Copy Link Adress...)


hvala :hello:

Van mreže mija57

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.146
  • Pol: Muškarac
  • KUPITE CVIJE?E VOLJENOJ ŽENI, ALI NE ZABORAVITE NI VLASTITU
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #18 poslato: 03.03.2010. 01:57 »
Нема на чему. Све за чланство...

Van mreže sanja

  • Administrator
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 4.733
  • Pol: Žena
  • llama, llama, duck!
    • Pogledaj profil
Odg: Crkve Srbije
« Odgovor #19 poslato: 03.03.2010. 01:57 »
Sad moze i na "detaljnije" :)