Jezero Hilijer
Jezero daje neočekivanu boju delu ostrva Midl. To je jedno od stotinu malih ostrva koje zajednicki stvaraju arhipelag Rešerš uz južnu obalu Zapadne Australije. Jezero je plitko i slano, sirine oko 600m, oivičeno belom solju i okruženo čumom eukaliptusa i čaja. Jezero je od okena odvojeno uskim pordučjem belih dina i peska. Nudi blistavu scensku lepotu svakome ko ga poseti Najfascinantnije na ovom jezeru je boja- ruzicasta. Boja je trajna, i ne menja se kada se zahvati u nečemu.  Britanski moreplovac otkrio je ovo jezero 1802. Još uvek se istražuje razlog roze boje ovog jezera, i niko do sada nije došao do razumnog rešenja. Međutim, najverovatnije objašnjenje nekih naučnika je niska koncentracija hranljivosti i različite vrste bakterija i algi koje su odgovorne za rozu boju jezera. Jezreo je jedno od prirodnih čuda Australije.
Posmatrana iy vazduha, svetlucava, svetlorurižičasta površina, zabačenog jezera Hijijer izgleda kao glazura na ovoj torti. Jrzero dsje neočekivanu boju dela ostrva Midl koje je pokriveno gustom šumom. To je jedno od preko stotinu malih ostrva koji zajednički stvaraju arhipelag Rečerč uz južnu obalu zapadne Australije. Plitko slano jezero široko oko 600m deluje kao da pripada svetu Ivice i Marice,a ne valovitim morima. Oiviceno belom solju i okruzeno tamnozelenom šumom eukaliptusa i čaja,jezero je od dubokih plavih voda okeana odeljeno uskim područjem belih dina i peska.
Uzrok ruzicaste boje jezera istraživala je grupa naučnika 1950. godine. Očekivali su da će u slanoj vodi pronaći neku algu,poput Dunalielle saline.U veoma slanoj vodi ta alga stvara crveni pigment i tako daju boju drugim ’’ražičastim’’ jezerima u Australiji,kao što je jezero u blizini Esperansa.
Međutim, uzorci vode iz jezera Hilijera nisu sadržavali tragove bilo kakvih algi, tako da ni danas nije poznato šta je prouzrokovalo izrazito ružičastu boju vode.
Prvi zapis o ruzičastom jezeru na ostrvu Midl potiče iz 1802. kad je britanski pomorac i hidrograf Metju Flinders ovamo navratio na putu za Sidnej. Nakon Flindersa usledili su komercijalni poduhvati vrlo kratkog daha-izmedju 20-ih i 40-ih godina 19. veka lovci na foke i kitove nastanili su se na ovom ostrvu,a početkom 20. veka iz jezera je vađena so. Međutim, proizvodnja soli je prestala posle samo 6 godina i otad ostrvo i njegovo ružičasto jezero uživaju u svom miru.

ako neki jadnik nije i dalje na dial-up netu, ovo je extra stvar za videti. Jalicno predlazem Borobudur, Budisicki hram, u indoneziji
 
http://www.world-heritage-tour.org/