Kakav biznis bi pokrenuli da imate oko 2000-3000 evra? Biznis treba da bude legalan. Moze proizvodnja, servis, usluga itd... Bitno da je isplativ, tj da ne posluje sa gubitkom?

Upravo. To  je malo para da bi se zapocelo nesto ozbiljnije, a porezi, doprinosi, takse, obaveze kuckaju svaki mesec, pocetni kapital se brzo topi.

Takodje ako neko zna, verovatno nece reci.

Za internet, malo para se vrti kod nas, to je glavni problem. Sve se svodi na reklame, nema ozbiljne trgovine, dovoljno affiliate, sporo napreduje. Jedino je pozitivno sto ulaganja nisu prevelika.

Za te pare mozes da kupis avionsku kartu... u jednom pravcu cak i do Australije.

Sta reci!
Vrlo duhoviti odgovori osim onog u vezi pecurka. Hvala svima na savetima, videcu sta cu da otvaram. E jos kad bi neko mogo nesto vise da kaze u vezi start ap kredita! To bi bio poso. Postavio sam ovu temu ne samo radi sebe vec radi svih, prvenstveno radi razmene iskustava. Ali hvala jos jednom svima!

Prosto kao pasulj: sa 3.000.e ne može da se počne nikakav legalan biznis, a i šta može da se počne ima da se rilja godinama dok se to ne stabilizuje. Da dobri poslovi, lepi za oko, laki za raditi, a isplativi mogu da se nađu na svakom ćošku, kako ulice, tako i na svakom kutku interneta - tad bi svi bili "Delta". Internet služi za opštu razmenu informacija, ali i opštu prevaru. Dok ima ovaca, biće i džempera. Ne bi pstojali lopovi da nema naivčina i neopreznih.

Moze da se pocne svasta..Dobra ideja,poznavanje ljudi,trud i malo srece!!!  Uvezi nesto zanimljivo iz Kine i eto ti fin biznis.. Zbirni transport ti je oko 300 $ po meru kubnom itd itd.. Radi to dosta ljudi, i nekima se bas fino isplatilo!!

Sa tim kapitalom moze da se zapocne neka sitna manufaktura, ili da se otvori neka zanatska radnja...

     I opet bravo za hejza, od jutros je u formi  Dotakao je suštinu:

U ovo vreme krize, tesko da se moze pokrenuti neki veci biznis

(ne veći, nego bilo kakav) a bez da se ima dobra, održiva i isplativa ideja (koja nije već previše eksploatisana), da se uloži neka para, i naravno, da se radi - puno i mudro. Pa i tada, ništa nije dokaz uspeha, ali je ipak sve bolje od sedenja i kukanja. Kako hejz reče:

samo sto moras da se "probijes"

... Stvarno, "samo toliko" (ironija), a to je nešto što ne ide na brzinu, i to zna i malo dete. Eno u njegovom postu već nekoliko dobrih ideja, a ko zna još koliko ih ima... Problem je u tim i takvim idejama, po meni, samo u tome (to vam je kao i kod svi piramidalnih rabota - samo poređenja radi) da onog momenta kada svi čuju i saznaju za neku ideju, kada se svi osvedoče da je ona eto dobra i isplativa (da, ali za one koji su sa time prvi krenuli) - toga je momenta već verovatno i kasno da se sa tom idejom i poslom tek počinje...
     I opet nekoliko velikih pitanja:
- koliko današnji mladi ljudi zaista žele tvrdo da rade, a koliko je ukorenjena želja za brzom i lakom zaradom (= nekakva prevara i mućka). Svašta se servira preko raznih medija, puno gledamo kako je neko tamo, eto nešto... Da li se zavirilo "back stage"? To je uvek ili velika rabota, ili lažna ideja, ili mućka i prevara
- koliko je ko spreman da umesto da kuka sedne i smisli zaista neprovaljenu ideju (što je i donekle rizik), ali svežu i dobru (što je prednost), uz vrlo bitan faktor: ako se iz nekog razloga ne uspe (nerad, nesposobnost, nemanje tržišta,...) - kako povratiti uloženo, potpuno ili bar delimično?
     

Što se tiče poslovanja preko interneta neophodno ti je znanje u nekoj od oblasti sa računarima bilo to programiranje, grafički dizajn, znanje u photoshop-u, flashu itd to je nebitno, sve se to uči za mnoge stvari nije potrebno da završiš fakultet da bi ih znao, već jednostavno kupiš/nađeš na netu/pozajmiš od prijatelja kvalitetnu knjigu i kreneš redom da upijaš znanje, čak ti je radno vreme fleksibilno otprilike kad ti imaš vremena tad radiš tako da možeš da radiš i svoj posao preko dana, a da učiš i primenjuješ praktično saznanja preko noći, samo za sve što radiš moraš da se posvetiš tome maksimalno. Mnogi ljudi se upuštaju u ovaj posao ilegalno tipa ne osnuju firmu, koriste moneybookers da im naručioci posla šalju pare, pa posle kažu da im to šalje tetka iz Amerike itd, ti sa ovakvim kapitalom ne bi morao da radiš na crnom, ali pre svega toga moraš da pokupiš neko znanje, evo jednog pogodnog tutoriala za freelancer-e (honorarce) http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial meni je ovo dao jedan prijatelj ali još uvek nisam razmišljao da počnem da se bavim time pre svega bih da završim fakultet i da pokušam da nađem stalni posao, a ako ne uspem u tome, ili ako ne budem zadovoljan poslom koji sam našao ovo mi sigurno ostaje kao jedna od opcija o kojoj vredi razmisliti.

Moji roditelji su pre nekoliko godina dok je otac primao minimalac i to mu je čak plata i kasnila po nekoliko meseci a majka neku osrednju platu, razmišljali ovako se više ne može moramo naći neke dodatne prihode, inače moja baka ima švajcarsku penziju i pomagala je i još uvek pomaže i moju porodicu i porodicu mog ujaka (ali smo mislili da ona neće još dugo da poživi i šta ćemo posle?), a u selu odakle je rodom moja majka i moj ujak, ujaku je ostala stara kuća i nekoliko njiva (sad nebitne) i oni se odluče da u dvorištu te kuće koje je solidne veličine naprave veliki plastenik, i da uvezu kvalitetan ljiljan iz Holandije, i da ga proizvode za prodaju, naravno kapital je obezbedila baka. Takođe nisu imali registrovanu firmu ali se sa vlasnicima cvećara vrlo lako dogovoriš jer svi njihovi dobavljači tako rade, i tu je bitno da imaš kvalitetan proizvod što smo mi imali i da ga imaš u pravo vreme tj pred 8. mart, ne treba da ti objašnjavam da moji nisu hteli da daju otkaz u firmama u kojima su radili, i da nisu stalno živeli u selu, prve godine smo uspeli da dobijemo ljiljan u pravo vreme, i tada je delovalo da će cela ta priča biti isplativa naravno ne možeš sve otplatiti prve godine treba bar dve tri godine za redom da budeš uspešan, međutim nepotpuna posvećenost tome je dovela do toga da smo i sledeće godine i naredne godine zakasnili, nismo imali gotov proizvod kada mu je cena najveća, i to nam je pomrsilo račune, na to dodaj da su seljaci krali i ljiljanje i struju, pa onda problem sa krticom i slične muke koje mogu da te zadese, nakon 4 godine pošto smo izvukli uložen novac, moji su seli da razmisle da li da napuštaju posao i da se potpuno posvete tome, ili da napuštaju tu alternativu jer osim toga što smo izvukli novac ispada da smo cele 4 godine presipavali iz šupljeg u prazno, da me ne shvatite pogrešno sve je rađeno po propisima otac je kupio nekoliko knjiga o hortikulturi i lukovice su sađene na tačnu razdaljinu, i merila se temperatura u plasteniku i slično, ali nemogućnost da se stalno bude tamo, da se zaliva tačno na vreme,  da se otvori plastenik da se izluftira tačno na vreme, pa se preskoči po nekoliko dana uopšte se ne dođe, pa pošto je zima ne upale se sijalice koje greju plastenik kad treba, sve to uslovljava sporiji rast i eto proizvod nije bio tu kada je najskuplji i kada se to sve isplati. Moji još uvek misle da je ta ideja održiva i profitabilna još kad bi imao svoju cvećaru pa da ga prodaješ po punoj ceni to bi se još više isplatilo, ali su se stvari na njihovim poslovima promenile, firmu u kojoj otac radi kupio je privatnik i moj otac je počeo da prima punu platu koja je sad odlična, i majka sada prima i bolju platu nego tada, inače otac je po zanimanju električar pa je u to vreme pored svega toga radio i privatno na crno kao majstor a sada više nema potrebu za tim sasvim solidno živimo od njihovih plata, otac dođe s posla ruča legne da spava, posle prošeta kuče dakle može se reći da živimo komotno još se ja školujem, još čuvamo i kuče i hrčka i ribice, iako baš i nemamo za neki luksuz tipa ja ne znam šta je to zimovanje a letovanje svake prestupne godine vidim, inače napustili smo tu alternativu (ja pričam u množini jer sam i ja tamo pomagao i čupao i sadio   ) ujak je posle prodao tu kuću trebao mu je novac da dosredi ovu kuću u gradu u kojoj živi, a lukovice ono što je ostalo od njih posađene su u dvorište ove ujkine kuće u gradu, ali to cveće sada ukrašava naš dom i domove naših prijatelja, u međuvremenu smo dobili i neke mutacije u bojama pa to sad izgleda ovako:



Poenta ove dve priče koje sam ispričao jeste dajte ljudi nemojte više da pričate kako sa tim parama ne može ništa da se počne, kako ti treba mnogo više, pa ja da imam 100 000 ne bih započeo proizvodnju nego bih kupio stan preselio bih se u njega a ovaj u kome živim bi izdavao studentima i milina svaki mesec dodatno po još 150-200evra i još živiš u većem stanu...

Zaboravio sam da napomenem da je otac u to vreme kad smo proizvodili ljiljane tako jedno jutro nabrao cveće za prodaju stavio u kofu sa vodom, i otišao na posao sa planom da oko 10 sati kad kreće na teren svrati do cvećare i proda ljiljane, a auto je parkirao kao i uvek ispred firme, i verovali ili ne neko mu je obio peglicu i ukrao kofu sa ljiljanima, eto i to može da vam se desi kad živite i poslujete u Srbiji.

     Da su tvoji mogli zbog obaveza da drže "čvrsto igru" i još malo istraju, sada bi se to vrtelo, ako ne samo od sebe, a ono mnogo lakše nego u početku. I ostalo bi tebi.

Upravo tako, baš sam pričao sa drugom koji je skoro ugrađivao nova vrata, čovek koji je razvio taj posao u Nišu dakle ugradnja onih teških vrata sa ne znam koliko zaključavanja... radi zajedno sa svojim majstorima dakle i on vrši ugradnju a inače je završio elektronski fakultet, i priča to meni drug i ja onako u neverici i šta 5 godina studiram da bih ugrađivao vrata?
Drug: E al on zaradi 3000 eura mesečno razbija se od poso, kad ćeš ti sa fakultetom da vidiš te pare? 

I tako da su moji izdržali ja bi verovatno sa diplomom elektronskog fakulteta prodavao cveće    Šalu na stranu ne vezano za struku svaki posao može da se isplati, samo se treba izdvojiti od ostatka tržišta...