collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.238
  • stats Ukupno poruka: 152.083
  • stats Ukupno tema: 10.595
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Organska proizvodnja  (Pročitano 3941 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže bjdarko

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 170
    • Pogledaj profil
Organska proizvodnja
« poslato: 13.11.2011. 12:29 »
Moram da Vas pitam da li podržavate organsku proizvodnju? Ali prethodno pre odgovora morate znati da to u nekim oblastima znači vraćanje motici i stajskom đubrivu, dakle onako kako su naši dedovi proizvodili hranu. Drugo, prinosi su mali a treće cena je velika!

Dakle, kako da učinimo da nam proizvod bude "zdrav" a da tržišno bude konkurentan savremenoj proizvodnji? Da li organska hrana može da doživi bar mali napredak u tehničoj obradi?

PoZz!

Van mreže Rail_Serbia

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 12
    • Pogledaj profil
Odg: Organska proizvodnja
« Odgovor #1 poslato: 24.02.2013. 19:15 »
Прво, појам "Органска пољопривреда" је појам који су у законодавство Србије унела секта неписмених правника неодговарајућим преводом "Organic agriculture". Ван англосаксонског говорног подручја се углавном користе појмови "еко" или "био". Хрвати су усвојили појам "еколошка пољопривреда", и мислим да је за наше поднебље то најбољи појам.

Еколошка пољопривреда, је према дефиницији Дарка Знаора систем који тежи еколошкој одрживости, етичкој прихватљивости, социјалној праведности и економској исплативости. Дарко Знаор је Хрват, један од највећих стручњака за еко пољопривреду на свету, и његова књига "Еколошка пољопривреда" је најбоље штиво које тренутно имамо на метарњем језику.

Када је у питању пракса у производњи за тржиште, за сада имам искуство са расадом поврћа који од 2010 сваке године износим на тржиште. Иначе и пре тога никада нисам користио никада ништа од производа хемијске индустрије. Робу продајем по истој цени као и остали око мене, а економске предности су:
1) Трошкови за пестициде и вештачка ђубрива 0 динара
2) Трошкови за индустријски супстрат 0 динара
3) Расад који је јак, чврст, отпоран на болести, захваљујући којем немам непродате робе
4) Занемарљив део материјалних средства се увози (већина супстрата се увози из Немачке, а већина семена из Холандије код "профи" конвенционалног расада поврћа.

Иначе, цену производа у већој мери одређује тржиште, а у мањој мери трошкови производње. Код нас је легална "органска храна" помодарство намењено вишој средњој класи и то је занемарљив део потрошње хране у Србији. Бирократија за легалну "органску храну" је тешка и огромна, и усмерена је на то да извеземо најквалитетнију храну у ЕУ, а при томе увеземо вишкове ковенционалних производа из ЕУ (део оних 25% хране у ЕУ која се не прода и баца, или шаље као хуманитарна помоћ). У Србији је између 20% и 30% илегална "органска пољопривреда".

Основни принцип економски успешне еколошке пољопривреде је смањити улагање новца, а повећати улагање знања! Тема је јако опширна, тако да ћу наставити уколико ми се поставе конкретна питања.