Poljoprivredna emisija o organskoj proizvodnji u Srbiji

U supermarketima stoje izdvojeno, imaju drugačije cene i posebne oznake kvaliteta – organska hrana je postala trend o kome pričaju svi „food blogeri“ i koji se stalno spominje na televiziji i u novinama.

Reč „trend“ u današnje vreme dobija negativne konotacije, ali ne mora da znači da onom što je popularno i „in“ ne treba dati šansu. Pre svega, za proizvodnju hrane koja može da nosi oznaku da je organska potreban je poseban poljoprivredni proces i usvajanje jedne drugačije filozofije uzgajanja hrane koja sa sobom nosi novi način života.

Kako izgleda organska proizvodnja u Srbiji?

 

O tome kako je moguće baviti se organskom proizvodnjom u Srbiji govori se u jednoj epizodi „Sveta poljoprivrede“, jedne od najzanimljivijih poljoprivrednih TV emisija u Srbiji.

Naime, u njoj je predstavljena organska farma „Laf“ na kojoj se uzgajaju povrće, voće i žitarice. Goran Spasojević, vlasnik ove farme, ističe da postoji problem oko nabavke potrebnog semena organskog porekla.

Naime, potrebno je seme koje nije tretirano. Bitno je znati da organska proizvodnja hrane ne isključuje u potpunosti upotrebu hemijskih sredstava, međutim, ona sredstva koja je dozvoljeno upotrebljavati u organskoj proizvodnji umeju da budu vrlo skupa. Dobra stvar je što je moguće neka sredstva za zaštitu biljaka napraviti sam, uz pomoć prirodnih sastojaka.

Vlasnik farme „Laf“ u ovoj emisiji još kaže da:

„Mi moramo imati za svaki proizvod koji izađe sa farme sertifikat. Njega izdaje organizacija koja je licencirana od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i koja vrši kontrolu proizvodnje, ali i količine povrća koje izlaze na tržište.“

Dakle, sve ono što treba da nosi specijalnu oznaku „organsko“ prolazi kroz temeljnu proveru nadležnih institucija koje mogu biti najavljene, ali i nenajavljene. Mešanje konvencionalne i organske proizvodnje nije dozvoljeno. Proizvodnja organske hrane zasniva se na kvalitetu, a ne na kvantitetu, pa je razumljivo da su prinosi prilikom organske proizvodnje manji od uobičajenih. Treba uzeti u obzir da je u skladu sa tim, i cena organske hrane veća od uobičajene.

Zašto izabrati organsku proizvodnju i organsku hranu?

Ljudi kupuju organsku hranu u želji da se hrane zdravije, da bi učestvovali u očuvanju životne sredine i da bi izbegli hemikalije.

Toga su poljoprivrednici naše zemlje svesni, ali je i dalje organska proizvodnja kod nas tek na začetku. Zanimljiv je podatak da prema podacima Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Srbiji postoje 293 sertifikovana proizvođača organskih proizvoda. Ima prozvođača koji smatraju da o organskoj hrani ne treba govoriti kao o „trendu“ koji može biti prolazan, nego kao o jedinom pravom načinu uzgajanja hrane, bez otrova i štetne hemije.

Organska proizvodnja traži mnogo odricanja i mnogo vremena, a sve to da bi se voće, povrće i meso uzgajalo kao pre dve stotine godina.

Ova konstatacija sa sobom nosi i neizbežnu misao da ljudi tokom vremena nisu napredovali, nego da su samo uspeli da nađu štetne prečice i olakšice u proizvodnji hrane. Međutim, te olakšice i prečice hranu koju svakodnevno konzumiramo negativno su izmenile, umesto da je poboljšaju. Čini se da ljudi ovo sve više shvataju, i da zato sve češće nailazimo na proizvode koji na sebi imaju oznake „organsko“. Tužna istina je da bi svi proizvodi koje kupujemo trebalo da mogu da nose ovu oznaku, ali to, nažalost, nije slučaj.

Baštalište – urbana organska poljoprivreda

Baštalište koje se nalazi u blizini Beograda još jedan je dokaz da se interesovanje za organsku proizvodnju u Srbiji širi. U svetu su pod terminom „community gardens“ podrazumevaju baštenske zajednije koje postoje u velikim gradovima. Ovo je šansa da ljudi koji žive u gradovima i nemaju mnogo mogućnosti za samostalnu proizvodnju hrane zajedničkim snagama uspeju da proizvode hranu za sopstvene potrebe.

U Slancima, 9 kilometara od Beograda oformljeno je Baštalište koje je veliko 18 ari i koje obrađuje tridesetak ljudi. Oni poštuju zakone organske proizvodnje i svako na taj način obrađuje svoj deo bašte. Ova ideja ne donosi samo organsko proizvedeno povrće i voće, nego i upotrebu zemljišta na najbolji mogući način. Članovi Baštališta kažu da sve ono što bi inače kupovali na pijaci sami ovde proizvode, a još su i sigurni u kvalitet onoga čime se hrane kako oni, tako i ostali članovi njihovih porodica.

Za još informacija posetite njihov sajt, ali i članak

http://www.agromedia.rs/agro-teme/organska-proizvodnja/kakva-je-perspektiva-organske-proizvodnje-u-srbiji.

Da li je organska proizvodnja isplativa?

Najviše organskih farmi postoji u Australiji, a iza nje slede Argentina, Kina, pa Amerika. U Evropi u organskoj proizvodnji prednjače Austrija i Italija. Globalna vrednost tržišta organske hrane svake godine sve više raste. U 2001. godini bilo je procenjeno da vredi 20 biliona dolara, a 2014. proračuni su dostigli čak 80 biliona dolara. Prodaja organske hrane se na globalnom nivou od 2002. godine povećala za 170 posto. Dakle, ove brojke pokazuju da itekako vredi okrenuti se organskoj proizvodnji ili je barem razmotriti, posebno zbog toga što ove cifre i dalje rastu.

Ima i onih koji se brinu da će povećanje potražnje za organskim proizvodima dovesti do slabljenja kvaliteta organskog uzgajanja. Ko god reši da krene sa organskom proizvodnjom treba da razmisli o tome kako će isti posao obavljati kada se on proširi. Kazne za kršenje zakona organske proizvodnje su velike. Nema smisla baviti se organskom proizvodnjom ukoliko se u njene principe iskreno ne veruje. Od kapitalizma se ne može pobeći. Kada većina kupaca organskih proizvoda razmišlja o organskim farmama, zamišlja ih kao male, simpatične porodične farme.

Možda je šokantno saznati da je kompanija „Koka-Kola“ vlasnik određenih organskih farmi i firmi koje se bave organskim proizvodima. Gde je „Koka-Kola“, tu je nesumnjivo i profit.

Poznate ličnosti utiču na formiranje „trenda“ organske proizvodnje

 

Kortni Koks, Olivija Vajld, Džesika Simpson, Keli Ozborn, Gvinet Paltrou, Džesika Alba, Miranda Ker, Žizel Bundšen, Džastin Timberlajk, Džesika Bil – ovo su samo neke od svetski poznatih zvezda koje u medijima govore o značaju organske hrane.

Njihov glas se brzo širi i daleko čuje, pa u ishrani koja se bazira na organskim proizvodima imaju pratioce. Poznate ličnosti itekako učestvuju u stvaranju svih trendova, pa i trendova u ishrani.

Šta reći, ako još pri tome poželite da se zdravo hranite, pogledajte ovaj članak, reč je o nadolazećem trendu hrono ishrane, koji govori ne samo šta jesti, već i kada!

Sa druge strane poznati utiču i na brzinu usvajanja ovih trendova, što jeste itekako bitan faktor.

Author: Nena Jovanović

Profesor književnosti. Kreativni pisac. Volim da pišem i slikam. Obožavam brainstorming.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *