Turizam u zoni komfora ili moderni turizam?

turista

Šta je to? – pita osoba A.

Turista – odgovara osoba B.

Kakav je to turista? – pita osoba A.

Moderni. Ima veliki fotoaparat oko vrata, smešan ranac na leđima, šareni vodič u rukama i, kao što vidite, deluje pomalo izgubljeno – odgovara osoba B.

 

Gde je bio, šta je radio? – pita osoba A.

Daleko. Pio je lokalna pića i jeo lokalnu hranu. Upoznao je mnogo ljudi, domaćine, domoroce, i svi su bili divni. S njima je ludovao na plažama, a zatim slušao duge tirade pričljivog vodiča. Stekao je mnogo prijatelja i vratio se sa novim iskustvom. Ima na hiljade prelepih fotografija, a savladao je i par reči lokalnog jezika. Nikada te dane neće zaboraviti. A sada će se dokopati svog računara i podeliti svoja iskustva sa nama – odgovara osoba B.

Tako se pun oduševljenja svaki turista vraća sa svog osvajanja, noseći u sebi ne mali deo, već makar polovinu onog entuzijazma sa kojim se Marko Polo vratio iz Azije i na stotinama strana predstavio Evropi čudesni svet Kublaj Kana i kineskih izuma. Lord Bajron i Evlija Čelebija, Kristofer Kolumbo i Ernest Hemingvej, Dositej Obradović i Tom Sojer nisu mogli biti uvereniji od modernog turiste da su se sa svog puta vratili kultivisanijeg duha, širih pogleda i bogatiji za jedno autentično iskustvo nakon kojeg njihov život neće biti isti.

Previše skroman da bi se time razmetao javno, u krugu prijatelja moderni turista ne krije da se oseća zaista iznad ovog materijalističkog sveta i u sebi nosi tihi ponos što kod njega bogatstvo duha zauzima mesto ispraznom punjenju plakara i garaža. Budite pristojni, nemojte modernom turisti baš u lice reći da je turizam jedan od nosećih zidova na kojima stoji neboder potrošačkog društva.

Odlazimo da bismo se sigurno vratili

 

Ko još ne prepoznaje moderne turiste i ko nije makar jednom sebe prepoznao kao jednog od njih? Na svakom koraku srećemo se sa popularnom mantrom kako nas putovanja čine interesantnijim osobama i da su ona sastavni deo jednog kvalitetno proživljenog života. „Onoliko si koliko si video“, kažu nam poznanici kada ih sretnemo pri povratku iz turističke agencije. Zvuči nekako previše demokratski ideja putovanja danas, kada ga svako sebi može priuštiti i sa pravom tvrditi da će ga ono duhovno obogatiti. Duhovno bogaćenje košta, ipak, mnogo skuplje.

Imanuel Kant, možda najznačajniji filozof koji je ikada živeo, je čitav život presedeo kod kuće, u svom Keningsbergu, u nekoj vrsti dobrovoljnog zatočeništva. Očito, nije bio baš turistički tip, a ne možemo reći da nije bio duhovno bogat. Možda je baš njegov život, uz trend napuštanja stare Juge, inspirisao Milana Mladenovića da ispeva stihove u pesmi Amerika:

„Ako sam negde stigao, bilo je iznutra, u sebe, u sebe, u sebe, i nikako spolja, i gore i dole i levo i desno u sebi“.

Ali, ne lezi vraže, moderni turizam popularno je shvaćen kao način da se fizičkim putovanjem istražuje po pećinama sopstvenog duha u potrazi za autentičnim životom i nama samima. Kao da se, eto, nipošto ne možemo „pronaći“ dok svakog dana izgovaramo „dobar dan“ istim ljudima. Zajedno sa Lordom Bajronom, Polom Gogenom i Arturom Remboom napuštamo umornu zapadnu civilizaciju da bismo pronašli malo sveže ljudske krvi u još-ne-tako-civilizovanim zemljama. Ili baš sa Dositejem, ruku pod ruku, idemo utabanim putevima zapadne civilizacije da bismo se divili veličanstvenim dostignućima nadmoćnog čovekovog duha.

Naravno, pre polaska na put blagovremeno bukiramo svoj termin u agenciji i provodimo sate i sate na forumima kako bismo znali šta možemo očekivati, šta ne smemo propustiti, koliko lokalnom taksisti smemo dati za taksi jer će nas, naivne, uvek prevariti.

Nije previše teško uvideti da moderni oblici turizma podrazumevaju ostanak u zoni komfora u bilo kom delu sveta. U tome je problem. Neko se tu nečega boji, neprijatnih pitanja, sagledavanja sebe tuđim očima, neprijatnosti komuniciranja sa ljudima koji nisu našeg kulturnog nivoa.

Turističke agencije će zbog toga brinuti o svakom segmentu našeg putovanja: na kom ćemo mestu u autobusu sedeti, gde ćemo zastati na doručak, koliko ćemo minuta provesti pred kojom skulpturom u muzeju, kako da sve vreme budemo u društvu svojih zemljaka sa kojima smo krenuli na putovanje, kako da nam vodič svakog trenutka bude na raspolaganju.

Od lokalaca ćemo upoznati samo gospodina koji nam izdaje apartman i „tako je ljubazan“ i kustosa koji će nas upoznati sa sadržajem muzeja koji posećujemo kao zabavni park. Iza blindiranog ružičastog stakla, obezbedivši svoju intimu od svih neželjenih upada nepredviđenih situacija, posmatramo predstavu za koju smo skupo platili, upijajući iskustva u kojima ne sudelujemo dok horski škljocamo fotoaparatima koji će dokumentovati život umesto nas samih.

Umesto slučajnog prolaznika, koji tako necivilizovano loše govori engleski, sve možemo upitati malu pametnu mašinu koju nosimo u džepu. Istovremeno, ona nas sprečava da i najmanje zaboravimo svet koji smo ostavili za sobom, porodicu, prijatelje, vesti sa lokalne TV-stanice. Naša avantura je tako manje bolna, promena ne tako drastična, komfor komforniji. Ta ista mašinica demistifikuje sva nepoznata mesta koja planiramo posetiti: govori nam gde da skrenemo, prenosi nam iskustva onih koji su ih već posetili, fotografije, govori nam šta ne smemo propustiti i oko čega se ne treba previše truditi. Na svoj način, ona nam štedi vreme koje bismo morali da utrošimo kako bismo se upoznali sa nepoznatim gradom na svoj, autentičan način i dopustili mu da se pred nama otkrije drugačije nego pred bilo kim drugim.

Zapitajmo se koliko je iko od nas spreman da se suoči sa pravim turističkim izazovom. Da li je baš tako preko potrebno da i hiljadu kilometara od kuće zadržimo sav onaj komfor na koji smo navikli. Turizam nisu lepe fotografije i par suvenira uz koju jeftinu bundu i nekoliko kilograma maslinovog ulja za rođake. A isto tako nisu ni alkoholom zalivene noći i mamurni dani na plaži.

Krenite u pravu avanturu i setite se koliko je nekada lepo nemati plan.

Svako dete to zna i u svakom od nas još uvek živi jedan smeli istraživač skrivenih puteva koji spajaju susedne ulice. Samo tako, neznajući šta nas čeka iza sledećeg ugla i šta se to čuje u susednom žbunu, upoznaćemo jednog novog sebe.

A ako ste dovoljno iskreni da priznate da vam treba samo malo odmora, turističke agencije, pogotovu one za mlade, još uvek znaju kako da vam ugode.

Author: Milan Todorovic

Dugo na internetu. Na Tviteru često svraća kao @Todorovic. Vlasnik agencije za SEO optimizaciju www.SeoExpert.rs i turističkog portala TT-Group.net.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *