Grčka tradicionalna pića

Grcka

Upoznati neku zemlju ne znači samo posetiti njene glavne turističke atrakcije, nego i lutanje ulicama, upoznavanje njihovih građana, kao i isprobavanja tradicionalnih jela i pića. Iz agencije KućaPutovanja.rs u Nišu kažu da:

“niste ni bili u nekoj zemlji ako niste probali njene specijalitete”!

Određeni ukusi se vezuju za određena podneblja. Tako u Grčkoj uz kebab, giros, masline i fetu morate probati i par pića na koje su Grci posebno ponosni.

Mi ćemo vam u ovom tekstu predstaviti neke od njih!

Uzo

Alkoholno piće uzo je verovatno jedna od prvih asocijacija kada se govori o Grčkoj.

Proizvodi se od destilovanog grožđa uz dodatak anisa. Mnoge ukus podseća na apsint, ali je ipak blaži od njega. Bio je izuzetno popularan u svetu kada se završila era apsinta u boemskim krugovima. Za razliku od zelene boje apsinta ovo piće je providno i bistro, te se može uporediti i sa našom rakijom.

Uzo, zapravo, i jeste neka vrsta rakije, što znači da ima veliki procenat alkohola, koji je najčešće između 38% i 49%. To znači da se uzo mora pažljivo piti. Dakle, ne pije se u velikim količinama, već iz čašica za rakiju. Može se razrediti sa vodom i limunom. Tada više nije proziran već dobija maglovito belu boju. Neretko se služi sa kockicama leda, koje mu razređuju ukus.

Najčešće se pije pre obroka, on otvara apetit, te se služi kao aperitiv u raznim restoranima. U nekim drugim, pak, možete dobiti čašicu ovog pića nakon obroka kao poklon od restorana. Doduše, ipak je bliže tradiciji da se ispija pre obroka.

Pored anisa u ovo piće se dodaju i cimet, korijander, karanfilić, komorač, mastiku, a može se naći i bez ikakvih dodataka. Dakle, postoji veliki broj varijacija ovog pića, tako će neki od njih verovatno odgovarati vašem ukusu.

Ipak, prirpemite se, njegov jak ukus nekima ne prija koliko god ga razređivali. Ovo piće svakako nije za one bez iskustva u degustaciji.

Grčko vino

Vino je izuzetno povezano sa grčkom tradicijom i mitologijom. Naime, ono je piće bogova. Recept za ovo piće je osmislio Dionis, Zevsov sin, polučovek – polubog. Način pravljenja vina je podelio sa ljudima, tačnije sa Ikarusom, tadašnjim vladarem Atine, koji je dalje prosledio ovu veštinu.

Mitologija i istorija se slažu u činjenici da je grčka jedna od prvih zemalja u kojoj se počelo proizvoditi vino. Naime, postoje podaci kako najstarija vina u Grčkoj potiču čak 6500 godina pre nove ere. Vremenom su dobila na popularnosti, te su bila dosta tražena i cenjena u Rimskom carstvu, što je dovelo do raznih trgovinskih sporazuma.

Vrsta grožđa od koje se pravi tradicionalno vino neretko uspeva samo na području Grčke. 75% grožđa na teritoriji Grčke je belo, od koga se spravlja belo vino. No, mnogi trvrde kako su, zapravo, nezaboravna crna vina. Ona su obično i srazmerno skuplja.

Grčka se nalazi na trinaestom mestu na svetu po proizvodnji vina, što je u odnosu na njenu površinu veliki uspeh.

Izbor grčkih vina je veliki: možete birati od onih sa voćnom slatkom aromom, do gorčih, koja prijaju mnogim nepcima. Najpopularnije sorte belog grožđa su: Savatiano, Robolla, Assyrtico i Malagousia. Sorte crnog vina: Liminio, Kotsifali, Xinomavro i Mandilaria.

Metaksa

Metaksa je još jedno piće koje ne smete odbiti ukoliko vam ga ponudi neki Grk. Ona nema tako dugačku tradiciju, s obzirom da je nastalo tek krajem izuzetnog veka. Ipak je izuzetno ukorenjeno i često se ispija koliko u Grčkoj toliko u čitavom svetu.

Ono predstavlja zanimljivu mešavinu nekoliko različitih vrsta vina sa raznim estraktima i aromama. Bazu ovog pića čini muskatno vino. Najbolje muskatno vino se pravi od grožđa koje raste u vinogradima Samosa i Limnosa, gde se bere isključivo ručno. Ovom vinu treba neko vreme da sazri, pa se drži u buradima.

Kasnije se meša sa vinskim destilatima, koji se uzimaju iz vina koja nisu muskatna. Ovome se dodaju ekstrakti voća i arome koje nama ostaju tajna. Kada se svi ovi sastojci pomešaju onda je potrebno da neko vreme odstoje u buradima napravljenim od hrastovog drveta.

Proces pravljenja metakse nije ni malo jednostavan. Zapravo, toliko je komplikovan da samo pravi stručnjaci mogu time da se bave. Ti stručnjaci se nazivaju metaksa majstori. Od 1888. godine kada je metaksa nastala do danas postoji svega pet ovakvih majstora. Konstantinos Raptis je trenutno čuvar postupka stvaranja metakse.

Kvalitet ovog pića se može razvrstati po broju zvezdica. Vrhunski kvalitet ovog pića je označen sa dvanaest zvezdica. Metaksu sa dvanaest zvezdice je kreirao upravo Konstantinos Raptis, kako bi označio 115 godina od stvaranja ovog pića. Naravno, uz veći kvalitet dolazi i veća cena.

Metaksa spada u najukusnija i najcenjenija alkoholna pića na svetu, gde kao brend nosi pedeseto mesto.

Cipuro

Cipuro je grčko tradicionalno piće koje ima izuzuzetno visok procenat alkohola u sebi. Čak i više nego što ga ima uzo. Čak je i slične maglovito bele boje kao uzo. Dakle, prilično mu je slično, ali se pravi na drugačiji način, neki sastojci su slični, kao anis, a neki sasvim različiti.

Ono, zapravo, predstavlja vrstu brendija. Pravi se tako što se destiliše ono što je ostalo od ceđenja belog grožđa. Sledeći korak je mešanje ovih sastojaka sa anisom. Upravo anis je ono što daje tu beličastu boju, koju dele i cipuro i uzo. Anis, inače, označava jedan od simbola Grčke, baš zato što se neretko dodaje u alkoholna pića.

Kako je procenat alkohola cipura barem 40%, preporučuje se da se pije lagano uz hranu, ili kao aperitiv, kako alkohol ne bi toliko brzo došao do mozga. Ukus pića je izuzetno jak, najpre „sprži“ grlo, te nakon toga osećate toplinu u stomaku. Posebnu aromu piću daje anis, oko čijeg ukusa postoje baš podeljena mišljenja.

Grci ga obično jedu uz grčku fetu i masline. Tako vam ga i mi preporučujemo, jer ćete na taj način zaista oseti onaj prepoznatljivi grčki duh.

Cipuro se ne pravi u čitavoj državi, već predstavlja piće koje se lokalno proizvodi. Mesto odakle cipuro potiče jeste Sarti na Halkidikiju. Neke druge regije prave rakije slične ovoj, ali se ne mogu nazvati cipurom, zato što je ovo ime zaštićeno.

Cikudija

Ovo je još jedno piće lokalne proizvodnje. Cikudija se pravi na Kritu i Krićani su na nju izuzetno ponosni, tako da ćete sigurno imati prilike da je probate ukoliko se odlučite da posetite ovo lepo grčko ostrvo.

Cikudija u stvari predstavlja rakiju. Proizvodi se na sličan način kao cipuro: od ostataka ceđenog grožđa, koje se destiliše. Razlika je u tome što se u cikudiju ne dodaje anis. Proces proizvodnje traje oko šest nedelja, obavlja se od kraja oktobra do početka novembra.

Sadrži od 40% do 65% alkohola. Ovo je, takođe, izuzetno jako piće, koje se obično pije uz hranu i to posebno uz grčku musaku ili sa pečenom jagnjetinom.

Ne postoje fabrike koje se bave proizvodnjom cikudije, već to obavljaju stanovnici Krita u svojim domaćinstvima. U tom smislu nije rasprostranjena po čitavom svetu, kao što je metaksa, na primer. Može se kupiti samo na Kritu od proizvođača ili se naručiti u lokalnim restoranima tradicionalne kuhinje.

Ukus cikudije je toliko jak da Krićani za nju kažu da je voda koja gori. Oni je piju u svim prilikama i predstavlja deo njihove svakodnevnice. Tako se sasvim može uporediti sa našim domaćim rakijama i načinom na koji se naši ljudi odnose prema njima.

A ako želite da što pre osetite ukus Grčke, ogroman izbor aranžmana možete pogledati ovde.

Author: Nena Jovanović

Profesor književnosti. Kreativni pisac. Volim da pišem i slikam. Obožavam brainstorming.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *