Niška Akademija Nauka i Umetnosti - NANU > Biologija

Zanimljivosti iz sveta zivotinja

<< < (7/14) > >>

zavs:
Anakonda

Latinski naziv: Eunectes murinus
Dužina: do 10 m; Težina: do 200 kg

Biologija: Anakonda je svakako jedna od najvećih zmija na svetu. Ako nije najduža, onda je, usled zdepaste građe tela, svakako najteža. Postoje zapisi od primercima koji su bili oko 200 kg! Tamno je zelene boje sa crnim ovalnim mrljama duž tela. Glava joj je krupna i uska i neprimetno se nastavlja u telo. Oči i nozdrve joj se nalaze na vrhu glave što joj omogućava da vreba plen potopljena u vodi. U odnosu na ostale džinovske zmije telo joj izuzetno mišićavo i zdepasto. Nema otrova, plen kojim se hrani davi obmotavanjem oko njega i snažnim stiskom. Najčešće se hrani krupnim glodarima, tapirima, kapibarama, jelenima, pekarima, ribama, kornjačama, pticama, ovcama, psima i vodenim gmizavcima. Mada se to retko događa poznato je da može savladati i jaguara a potvrđeni su napadi i na ljude. Kao i ostale zmije iz porodice boa sa obe strane analnog otvora ima zakržljale patrljke u obliku kandži, ostatke nogu. Može da se nađe u različitim tipovima životnih zajednica, tropske plavne šume, savane, vlažne livade, listopadne šume i šumo stepe ali uvek na mestima gde ima puno stajaće ili sporo tekuće vode. Iako izlazi i na kopno ipak najveći deo svog života provodi u vodi gde se daleko brže i veštije kreće. Pod vodom bez uzimanja vazduha može da izdrži i do 10 minuta.

Anakonde žive usamljeno na svome lovnom području. To se menja dolaskom kišnog perioda. Tada mužjaci kreću u potragu za ženkom i kada ih nađu njihov svadbeni ples može da traje čak nekoliko meseci. Šest meseci nakon parenja se u telu ženke razvijaju jaja iz kojih izlaze mladi dok su još u telu majke, tako da anakonde rađaju žive mladunce. Prosečan okot se kreće od 20 do 40 potomaka, mada taj broj može dostići i 100 mladunaca. Već jedan sat nakon porođaja mlade anakonde umeju da plivaju, love i brinu o sebi. Polnu zrelost dostižu na uzrastu od 3-4 godine.

Rasprostranjenje: tropska južna Amerika istočno od Anda, pre svega bazeni reka Amazon i Orinoko
izvor: http://www.zoopalic.co.yu

zavs:
Japanski makaki

Latinski naziv: Macaca fuscata
Visina: 50-110 cm, Težina: 10-30 kg

Biologija: Imaju gusto krzno koje pokriva celo telo osim crvenog lica. Boja im varira od sive do svetlo smeđe. Zahvaljujući svojoj gustoj zimskoj bundi mogu da podnesu temperature i do -15C. Trudnoća kod ovog majmuna traje do 6 meseci i ženka rađa samo jedno mlado. Mladi majmunčići, kao i kod ljudi, dugo zavise od brige majke, ali i strarijih članova čopora.

Žive u čoporima, najčešće od 20-30 jedinki, međutim, čopor može da naraste i do 100 jedinki. Promiskuitetni su, što znači da u toku parenja mužjaci i ženke imaju nekoliko partnera. Čopor vodi dominantan mužjak, tzv. Alfa mužjak, koji ovu poziciju održava svojom snagom, ali i spretnošću u formiranju koalicija sa mlađim mužjacima. Za razliku od mužjaka, koji ulaskom u period polne zrelosti najčešće napuštaju čopor i lutaju tražeći drugu grupu, ženke su vezane za čopor u kojoj su rođene i u njoj trajno ostaju. Zanimljivo je da poziciju u čoporu kćerke nasleđuju od svojih majki.

Nisu agresivni i svađe koje se povremeno javljaju u grupi su rezultat borbi mužjaka za dominaciju nad čoporom i formiranja hijerarhijskih odnosa. Najveći deo vremena provode u potrazi za hranom i u brizi za potomstvo, koje je ravnomerno podeljeno među svim odraslim članovima čopora.

Ishrana im je raznovrsna i, mada najviše vole voće, na njihovom jelovniku se mogu naći semenke, lišće, cveće, insekti i njihove larve.
Da li ste znali da su makaki majmuni uglavnom levoruki?

izvor:  http://www.zoopalic.co.yu

jazz:
Albatrosi su najpopularnije ptice subpolarnih voda Antarktike, iako ih možemo sresti u umjerenim, pa i u tropskim morima.

Najveći među njima je albatros lutalica, koji može imati raspon krila i do 3,60 m. Manje vrste mogu imati raspon krila do 2,50 m. Svi albatrosi grade gnijezda u obliku humaka od zemlje i trave, i to uglavnom na vjetrovitim padinama, jer su građeni poput savršenih jedrilica, pa pri polijetanju trebaju dovoljno vjetra u lice i/ili strmi zalet.

Na otvorenome moru je albatrose lako prepoznati po letu: brzo slijetaju niz vjetar među valove, naglo se okreću i strmo uzlijeću uz vjetar te kruže oko brodova, a da ni jednom ne zamahnu krilima. Nezaboravni, albatrosi nisu jedine subantartičke morske ptice. Na južnim se otocima naveliko gnijezde burnice, pigvini, galebovi, vranci, čigre i pomorci itd.




http://hr.wikipedia.org/wiki/Albatrosi

Dule:
Greška prirode ili prelazni oblik ? Kljunar

Da li znate koja životinja ima četiri noge, pačji kljun, nosi jaja i doji svoje mladunce? Ako mislite da je neka izmišljotina, grešite. Takvo čudo prirode postoji. Živi u Australiji i Tasmaniji i zove se kljunar. Kljunar je i jedini otrovni sisar na planeti. Mužjaci na člancima zadnjih nogu imaju šuplje bodlje nalik mamuzama, kroz koje ispuštaju otrov. Otrovom se brane od neprijatelja: lisica i ptica grabljivica, a koriste ga i u međusobnim borbama za ženku.
Telo i široki pljosnati rep ove životinje prekriveni su gustim dvoslojnim krznom. Gornji sloj zadržava u sebi vazduh i pomaže kljunaru da sačuva toplotu u toku zimskih meseci i plivanja u hladnoj vodi. Svu suvišnu masnoću koja potiče iz obilja hrane koju leti pojede kljunar skladišti u repu za zimske mesece.

   
Stopala ove neobične životinje prilagođena su čestom boravku u vodi: imaju plovne kožice koje su prilikom hodanja presavijene unazad. Kljun je samo po izgledu sličan pačjem. Na njegovom donjem delu nalaze se nozdrve, što omogućava ovoj životinji da diše dok joj je ostatak tela pod vodom. Na glavi, odmah iznad kljuna, nalaze se oči. Životinja odlično vidi na daljinu, ali od kljuna ne može da vidi ono što joj je bukvalno ispred nosa. Umesto ušnih školjki kljunar ima samo dve šupljine, koje kao i oči zatvara kada zaroni...Naravno, ovo je malo popularniji pristup temi, pristupačan većini čitalaca, a za više saznanja, kao i "suvoparne" podatke,  naravno Wikipedia...

Wikipedia  http://sh.wikipedia.org/wiki/Sisavac
 
 i neki seminarski radovi iz belog sveta...
http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr04059/opiszivotinja.html

snajp:
Znam da je Dule napisao dosta dugacak post o mackama, ali nasao sam jos nesto, a i jednu lepu sliku macke, pa ...



Zanimljivo je da:

Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.

Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uvo mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uva i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.

Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.

Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.

Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.

Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odblesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne. [Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.]

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju