collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.102
  • stats Ukupno poruka: 151.595
  • stats Ukupno tema: 10.313
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Zanimljivosti iz sveta zivotinja  (Pročitano 65973 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #20 poslato: 22.11.2006. 15:53 »
VRABAC



Prisutni svuda gde čovek živi, vrapci bi se skoro mogli nazvati i domaćim životinjama. Napravite im kućicu u koju bi se mogli skloniti preko zime i hranite ih pa će vam uskoro jesti i iz ruke.
Vrapce retko možemo videti u nenaseljenim područjima. Kako se pretežno hrane zrnevljem brojnost u gradovima im se blago smanjila sa potiskivajnem konja iz saobraćaja. Danas u naseljenim mestima vrapci uglavnom žive od ljudi koji ih hrane po parkovima. Naravno, i dalje su česti stanovnici farmi sa domaćim životinjama. Prirodnih neprijatelja imaju, mada ne mnogo. Toj kategoriji pripadaju mačke, sove i jastrebovi. Uprkos njima, skoro svaki grm u parku, gušća krošnja ili pogodan otvor u krovu predstavljaju dom ovim večito užurbanim pticama. Gnezda koja od travčica i perja zajednički prave mužjak i ženka uglavnom izgledaju neuredno pa čak i prljavo. Vrapcima je očito najvažnija upotrebna vrednost gnezda. Ženka u njega polaže od 4 do 9 jaja. Mladunci u roku od par nedelja nauče leteti i ubrzo napuštaju roditelje.

Kada kažemo vrabac, mi mislimo na domaćeg vrapca ili Passer domesticus-a koji je najbrojniji u Evropi i severnoj Africi. Severno Američki vrabac je sličan mada ima nešto kraće nožice i deblji kljun. Mužjak domaćeg vrapca pred parenje dobija sivkastu traku povrh glave, kestenjaste nijanse na krilima i svetlo bele `obraze`. Ispod kljuna je tamno crna traka koja se proteže do korena oka. Ženke imaju manje izražene nijanse sive i smeđe boje bez crnih i kestenjastih šara. Mladi mužjaci kao i oni koji nisu u periodu parenja liče na ženke tj. nemaju izražene već nešto `ispranije ` boje perja.


Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #21 poslato: 22.11.2006. 16:19 »
HIJENA

Hijena spada u porodicu macaka (Felidae).  Živi u Africi na području južne Sahare osim u područjima kišnih šuma i pustinja. Žive u velikim zajednicama i brane svoju teritoriju od svih opasnosti. Zajednica se sastoji samo od ženki, dok mužjaci žive sami. Zajednice se sastoje od ženki različitih dobi.
Hijene su poznate kao strvinari, i nisu na dobrom glasu.Prema današnjim saznanjima, teško je dati bilo kakve podatke o zajedničkim osobinama svih hijena. Dok su prugasta i smeđa hijena doista pre svega strvinari, pegava hijena aktivno lovi plen, a Proteles cristatus svojim načinom života potpuno odstupa i od jednih i od drugih. Ona se hrani termitima.

Obelezje svih hijena je, da su im prednje noge duže od stražnjih, dok kandže ne mogu uvući. Ženke imaju snažno izražene vanjske dijelove spolnog organa: njen klitoris je tako velik, da ga se naziva pseudopenisom. Osim toga, okružen je vrećastim kesicama koje potsećaju na mošnice mužjaka, tako da se spolovi čak i kod bližeg promatranja jedva mogu razlikovati. Ova anatomska osobitost ranije je dovodila do pretpostavke, da su hijene hermafroditi, što definitivno nije tačno. Prednji deo tela kod hijena je jači i viši od zadnjeg, stoga su im leđa strma. Glava im je kratka i široka, uši velike. Po vratu i leđima imaju nakostrašenu grivu. Rep im je kitnjast. Prsti imaju tupe i nevidljive kandže, žlezde ispod repa luče jak miris.



izvori: http://adria.fesb.hr/~dlusic/STRANICA/hijena.html
         www.wikipedia.org
         http://alas.matf.bg.ac.yu/~mv04125/Radovi/1/text.htm

Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #22 poslato: 24.11.2006. 16:09 »
Južnoamerički mravi i termiti osnovna su hrana neobične životinje, velikog mravojeda. Ovaj interesantni stanovnik Centralne i Latinske Amerike prepoznatljiv je po svom izgledu: čupavom žbunastom repu, dugom telu i pljosnatoj glavi s dugim rilom. Telo mu je prekriveno oštrom dugom dlakom nalik na slamu koja na repu dostiže i pola metra dužine.

Kao što mu i ime kaže, mravojed jede mrave. Na njegovom jelovniku svakodnevno se nađe i do 30.000 mrava ili termita. Da bi došao do ručka, mravojed prednjim šapama rastura ulaz u mravinjak ili humku termita, a zatim kroz svoje cevasto rilo usisava životinjice, pomažući se pri tom i tankim jezikom, dugim oko pola metra, ovlaženim lepljivom pljuvačkom. Pošto je gotovo slep, veliki mravojed se pri traganju za hranom oslanja na svoje oštro čulo mirisa, kojim može da namiriše kolonije mrava i termita na velikoj udaljenosti. Mravi i termiti nisu naročito hranljivi, pa mravojed čuva energiju krećući se usporeno.

Pored toga, veliki mravojed je sisar s najnižom telesnom temperaturom, koja iznosi oko 32 stepena Celzijusa. Veći deo dana provodi dremajući. Spava i po 16 sati, umotan u svoj žbunasti rep kao u toplo ćebe. Sklonište pronalazi u šupljim kladama ili u žbunju. Veoma osetljiv sluh upozorava ovu životinju na to da su u blizini grabljivice - pume i jaguari. Veliki mravojed se tada sklanja, a ako ga grabljivci ipak napadnu, brani se snažnim prednjim šapama na kojima ima duge kandže. Zbog ovih dugih noktiju prinuđen je da hoda na člancima.

Usporen i dobroćudan, veliki mravojed često strada kao plen obesnih lovaca ili neukih seljaka, koji ga ubijaju misleći da je štetočina koja im napada stoku. Prirodnjaci procenjuju da se broj ovih simpatičnih životinja zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa na poljima i u šumama Centralne i Latinske Amerike u poslednjih deset godina smanjio za 80 procenata.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #23 poslato: 03.12.2006. 14:53 »
Zlatna ribica



Zlatne ribice (Carassius auratus) omiljeni su akvarijumski stanovnici, pre svega zbog svog lepog izgleda. Njihov životni vek veoma zavisi od vrste kojoj pripadaju i od načina na koji se neguju. Uopšte uzev, zlatne ribice su otporne i izdržljive. Najdugovečnije među njima mogu da požive i više od 40 godina, mada je njihov vek u zatočeništvu retko duži od 10 godina.

Zlatnih ribica ima oko 300 varijeteta koje su ukrštanjima razvili odgajivači. Neke su veoma česte i brojne, a neke su prava retkost i njihova cena često dostiže astronomske iznose.

Pravilan odnos količine vode i broja ribica koje u njoj žive od presudnog je značaja za njihovo zdravlje. Idealno bi bilo da dve zlatne ribice dugačke oko 7 cm žive u 14 litara vode, koliko staje u staklenu "kuglu" prečnika 30 cm.

Suprotno uvreženom verovanju, zlatne ribice poseduju i izvesnu inteligenciju - tačno znaju kada će dobiti da jedu, jer poznaju osobu koja ih hrani. Takođe, one nisu ratoborne - ako je jedna od ribica brža i agresivnija prilikom hranjenja, ostale neće ni nastojati da se sa njom takmiče. Sačekaće da hrana padne na dno i onda je pojesti.

Izvor: zvrk

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #24 poslato: 03.12.2006. 15:39 »

...suprotno uvreženom verovanju, zlatne ribice poseduju i izvesnu inteligenciju - tačno znaju kada će dobiti da jedu, jer poznaju osobu koja ih hrani...

...objašnjenje možda prihvatljivo za neupućenije (da ne kažem za čitaoce Zvrk-a...( Pavlovljevi ogledi )   :hihi: ) .Radi se o uslovnom refleksu, stečenom ponavljanjem radnji (hranjenje i nadolazak senke, siluete...ka akvarijumu)...Pridjite negde kod prijatelja akvarijumu i iznenadićete se, kako vas njegove ribice "prepoznaju"  :hihi:

...Carassius auratus (var.japonica)...su, pored Gypija, najrasprostranjenija akvarijumska vrsta (barem na našim prostorima) a popularne su, izmedju ostalog, i zbog toga što spadaju u grupu tzv "hladnovodnih" ribica.To nikako ne znači da voda treba da bude ledena, već da podnose i niže temperature vode (sasvim se lepo osećaju u vodi temperature 13 - 15° za razliku od "toplovodnih").Pri tome je obavezno znati da je za njih (kao i za većinu akvarijumskih stanovnika) mnogo opasnije naglo temperaturno kolebanje za više od 2 - 3 ° nego postepeno sniženje čak i do 10°...

najčešći varijeteti koji se drže u nas...

     



...Relativno lako se (ko uspe da dočeka polnu zrelost ovih ljubimaca) razmnožavaju, podižu i čuvaju, uz zadovoljenje osnovnih opštih principa akvaristike...

P.S. Da ne dužim ovde bez potrebe, koga nešto više intersuje o ovim i drugim ribicama i slatkovodnoj akvaristici uopšte, neka pita (ovde ili na pp, sve jedno)...

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #25 poslato: 03.12.2006. 16:01 »

Suprotno uvreženom verovanju, zlatne ribice poseduju i izvesnu inteligenciju - tačno znaju kada će dobiti da jedu, jer poznaju osobu koja ih hrani.
Hehe, nisu one bas inteligentne, kao sto Dusan52 kaze, rec je o upravo o uslovnom refleksu, bas kao kod Pavlovljevih ogleda sa psom i zvoncem....A nemaju ni bas neku memoriju ribice...tesko da pamcenje od minut ili dva moze da se nazove inteligencijom....

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #26 poslato: 03.12.2006. 16:16 »
...Inače, kad se govori o "zlatnim" ribicama isti je to rod kao i naši šarani (carasius auratus)... i jesu poznati po nešto dužem "efektu" pamćenja ...Da se neko ne razočara i ne uvredi,  radi se, ustvari, o ribama degenericima... i uglavnom su delo ljudskih ruku i uma...Majka priroda je u jednom, trenutku "izbacila na svet" neki "promenjeni" primerak koji su zatim ljudi, ukrštali, razvijali, umnožavali...radi "lepšeg" izgleda.Kroz vekove, gen lepote (izgleda) razvijen je na račun gena samoodržanja, tako da su znatno neotpornije, gotovo nesposobne za opstanak u prirodi...zamislite tu strahotu, kako beži od neke grabljivice...a njeno plivanje je više u mestu, nego napred, a nema razvijene nikakve druge "zaštitne" osobine (ni brzinu, ni zube, mimikriju, otrove...)

Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #27 poslato: 04.12.2006. 01:09 »
PAUN

Paun je poznat kao ptica sa stotinu očiju. Šare u obliku očiju na njegovom repu predstavljaju zvezde, univerzum, sunce, mesec i nebeski svod. Za Hrišćane ova ptica sa mnoštvom očiju predstavlja simbol sveznanja, svevidećeg Boga i svevideću Crkvu. Hrist je prikazivan kao jagnje sa sedam očiju "tih sedam očiju predstavljaju sedam Božjih duhova koji su razasuti po svetu" (Otkrivenje Sv. Apostola Ivana Bogoslova 5.6.: "I vidjeh, i gle, nasred prijestola i četiri životinje, i posred starješina jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svem svijetu".) "Oči" pauna takođe simbolizuju neposredno viđenje Boga, čistu percepciju i spoznaju Boga onakvim kakav On zaista jeste. Tu sposobnost imaju anđeli, Hrist i sveci na nebu.

Grci i Rimljani su smatrali da je ta ptica posvećena Heri (Junoni), pa su držali paunove u njenom hramu. Prema njihovim mitologijama, Hera je stvorila pauna od očiju njenog čuvara Argusa koji je imao stotinu očiju po čitavom telu i bio je neobično jak. Postoje dve verzije ovog mita. Po jednoj, ljubomorna Hera je postavila Argusa da čuva Zevsovu tajnu ljubav Iju, koju je on prerušio u belu junicu u uzaludnom pokušaju da je zaštiti od besa svoje ljubomorne žene. Kada je Zevs naredio da se ubije Argus, Hera je nagradila vernog čuvara tako što ga je pretvorila u pauna. Po drugoj verziji, Argus je zaspao čuvajući Iju, pa mu je Hera povadila sve oči i postavila ih na rep pauna. Ne treba ni spomenuti da je Hera bila strastvena zaštitnica braka i doma.

U indijskim hramovima još uvek se mogu naći paunovi. Mnogi hindu bogovi kao što su Lakšmi, Brahma i Kama su naslikani kako jašu na paunovima. Paun je i tamanitelj zmija, pa se verovalo da on guta njihov otrov koji je koristio da bi stvorio svoje raznobojno perje. Pa je stoga smatran simbolom preobražaja. Verovalo se da njegova krv odagnava zle duhove. Njegovo perje i meso leče od ujeda zmija i bolesti. Skanda, hindusitički bog, je naslikan kako jaše na paunu koji ubija zmiju. Skanda je zatim iskoristio otrov zmije da napravi magičan eliksir besmrtnosti. Zmije koje bi njegov paun ubijao bile su veza sa ovozemaljskim postojanjem. Prema Hindu tradiciji, glas pauna je sam glas đavola, njegov hod je hod lopova, a njegovo perje kao perje u anđela.

On je bio sveta ptica u Kini i Indiji. Predstavljao je budistički Točak Života i Ming dinastiju. U Kini i Japanu, paun je posvećen božici milosrđa, Kwan-yin i Kwannon. Paun je simbol saosećanja i samilosti, pa se smatralo da paun umire od tuge posle smrti njegovog para. Kinezi su verovali da od pogleda pauna žena može da zatrudni.

Danas se paunovo šepurenje i pokazivanje perja tumači kao simbol ponosa, arogancije i taštine. U doba Baroka, paun se često pojavljivao na desetoj ikoni stradanja, tamo gde je Hrist razgolićen da bi ispaštao naše grehe vezane za taštinu.

Prema jednoj Sufijskoj legendi, čist Duh je stvoren u obliku pauna. Kada je ovaj pogledao u ogledalo Božanske Suštine Postojanja toliko je bio oduševljen lepotom koju je ugledao da su sa njegovog tela počele da klize velike kapljice znoja. Verovalo se da su iz ovih kapljica nastala sva živa bića. Jedna muslimanska legenda kaže da je paun bio čuvar na ulazu u Raj, sve do dana kada je progutao đavola.

Hindusi i rani Hrišćani su verovali da se ponositi paun toliko stideo svojih ružnih stopala pa bi kad god bi mu pogled pao na tu njegovu manu, ljutito zakričao. Pouka iz ranih basni vezana za pauna je ta da su Hrišćani trebali da mrze svoja sopstvena nesavršenstva. Za heruvime se verovalo da u krilima imaju paunovo perje.

Kao i mnogi solarni simboli, paun predstavlja vaskrsnuće, besmrtnost i nepodmitljivu dušu. Simbolička asocijacija je još učvršćena time što se verovalo da paunovo meso ne propada, i time što kada se paun mitari, njegovo staro perje zamenjuje još lepše od onog prethodnog. Paunovi, lepeze od paunovog perja i perca se mogu naći u heraldici, na nadgrobnim spomenicima, i u hrišćanskoj i paganskoj umetnosti kao simboli procesa glorifikacije (zamena zemaljskog tela koje vremenom propada za ono koje nije sklono propadanju) i deifikacije.

U umetnostima sa religioznom tematikom paun često ima ulogu mitskog feniksa. Ponekad se može videti kako pije iz pričesnih posuda ili ispod Drveta Života. Zbog njegove veze sa Drvetom Života, u Vavilonu i Perziji su bili popularni prestoli sa paunovima. Zbog toga što se smatralo da je Heliopolis bio grad u kome je feniks sagradio lomaču koja podmlađuje, paun je umesto feniksa, postao simbol grada. Sv. Barbara nosi jedno pero pauna kao svoj simbol jer je rođena u Heliopolisu.

Pošto se paun uznemiri pred nailazak oluje, postao je i simbol za kišu. Nekad davno paunovi su prinošeni kao žrtve da bi doneli kišu i da bi ljude, životinje i zemlju načinili plodnim.

Paun je simbol lepote, besmrtnosti, napretka, kraljevskog dostojanstva, ponosa, ljubavi, saosećanja, duše, i mira. U Evropi se smatralo da je njegovo glasanje i perje znamenje zle kobi.




izvor

Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #28 poslato: 04.12.2006. 01:19 »
Eland antilopa

Latinski naziv: Taurotragus oryx
Dužina: 2,1-3,5 m; Rep: 60-90 cm; Težina: 300-1000 kg

Biologija: Jedna od najkrupnijih vrsta antilopa. Mužjaci ove vrste mogu da teže i do 1 tone i imaju spiralne rogove duge i do 1,2 m. Ženke teže do 600 kg, a rogovi su upola kraći nego kod mužjaka. Robusne su građe tako da više podsećaju na krave nego na antilope. Dobro podnose sušu i visoke temperature. Obično brste u grmlju, otvorenim nizijama i proređenim šumama. Lišće sakupljaju usnama, a korenje i gomolje iskopavaju papcima. Telo je sivo do žućkasto smeđe boje sa crnom prugom na sredini leđa i do 15 mlečno belih poprečnih pruga na telu.

Majka na svet donosi po jedno tele svakih 9 meseci. Već nakon nekoliko sati posle rođenja tele je sposobno da trči za majkom. Tele s**a naredna četiri meseca. Žive u krdima sastavljenim od ženki sa mladuncima i mladim životinjama. Stariji mužjaci žive pojedinačno. U Africi se ove antilope mirne prirode gaje zbog mesa, mleka i kože. Žive do 12 godina.

Rasprostranjenje: srednja, istočna i južna Afrika





izvori: http://www.zoopalic.co.yu
         http://www.zoopage.co.yu

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #29 poslato: 05.12.2006. 22:38 »
Danas sam bio da popravljam jedan komp i tamo sam naleteo na prelepog zeca.
Ne mogu a da ne postujem slicice sa njim:





Obozavam zeceve.

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #30 poslato: 05.12.2006. 23:42 »
Anakonda

Latinski naziv: Eunectes murinus
Dužina: do 10 m; Težina: do 200 kg

Biologija: Anakonda je svakako jedna od najvećih zmija na svetu. Ako nije najduža, onda je, usled zdepaste građe tela, svakako najteža. Postoje zapisi od primercima koji su bili oko 200 kg! Tamno je zelene boje sa crnim ovalnim mrljama duž tela. Glava joj je krupna i uska i neprimetno se nastavlja u telo. Oči i nozdrve joj se nalaze na vrhu glave što joj omogućava da vreba plen potopljena u vodi. U odnosu na ostale džinovske zmije telo joj izuzetno mišićavo i zdepasto. Nema otrova, plen kojim se hrani davi obmotavanjem oko njega i snažnim stiskom. Najčešće se hrani krupnim glodarima, tapirima, kapibarama, jelenima, pekarima, ribama, kornjačama, pticama, ovcama, psima i vodenim gmizavcima. Mada se to retko događa poznato je da može savladati i jaguara a potvrđeni su napadi i na ljude. Kao i ostale zmije iz porodice boa sa obe strane analnog otvora ima zakržljale patrljke u obliku kandži, ostatke nogu. Može da se nađe u različitim tipovima životnih zajednica, tropske plavne šume, savane, vlažne livade, listopadne šume i šumo stepe ali uvek na mestima gde ima puno stajaće ili sporo tekuće vode. Iako izlazi i na kopno ipak najveći deo svog života provodi u vodi gde se daleko brže i veštije kreće. Pod vodom bez uzimanja vazduha može da izdrži i do 10 minuta.

Anakonde žive usamljeno na svome lovnom području. To se menja dolaskom kišnog perioda. Tada mužjaci kreću u potragu za ženkom i kada ih nađu njihov svadbeni ples može da traje čak nekoliko meseci. Šest meseci nakon parenja se u telu ženke razvijaju jaja iz kojih izlaze mladi dok su još u telu majke, tako da anakonde rađaju žive mladunce. Prosečan okot se kreće od 20 do 40 potomaka, mada taj broj može dostići i 100 mladunaca. Već jedan sat nakon porođaja mlade anakonde umeju da plivaju, love i brinu o sebi. Polnu zrelost dostižu na uzrastu od 3-4 godine.

Rasprostranjenje: tropska južna Amerika istočno od Anda, pre svega bazeni reka Amazon i Orinoko
izvor: http://www.zoopalic.co.yu

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #31 poslato: 05.12.2006. 23:53 »
Japanski makaki

Latinski naziv: Macaca fuscata
Visina: 50-110 cm, Težina: 10-30 kg

Biologija: Imaju gusto krzno koje pokriva celo telo osim crvenog lica. Boja im varira od sive do svetlo smeđe. Zahvaljujući svojoj gustoj zimskoj bundi mogu da podnesu temperature i do -15C. Trudnoća kod ovog majmuna traje do 6 meseci i ženka rađa samo jedno mlado. Mladi majmunčići, kao i kod ljudi, dugo zavise od brige majke, ali i strarijih članova čopora.

Žive u čoporima, najčešće od 20-30 jedinki, međutim, čopor može da naraste i do 100 jedinki. Promiskuitetni su, što znači da u toku parenja mužjaci i ženke imaju nekoliko partnera. Čopor vodi dominantan mužjak, tzv. Alfa mužjak, koji ovu poziciju održava svojom snagom, ali i spretnošću u formiranju koalicija sa mlađim mužjacima. Za razliku od mužjaka, koji ulaskom u period polne zrelosti najčešće napuštaju čopor i lutaju tražeći drugu grupu, ženke su vezane za čopor u kojoj su rođene i u njoj trajno ostaju. Zanimljivo je da poziciju u čoporu kćerke nasleđuju od svojih majki.

Nisu agresivni i svađe koje se povremeno javljaju u grupi su rezultat borbi mužjaka za dominaciju nad čoporom i formiranja hijerarhijskih odnosa. Najveći deo vremena provode u potrazi za hranom i u brizi za potomstvo, koje je ravnomerno podeljeno među svim odraslim članovima čopora.

Ishrana im je raznovrsna i, mada najviše vole voće, na njihovom jelovniku se mogu naći semenke, lišće, cveće, insekti i njihove larve.
Da li ste znali da su makaki majmuni uglavnom levoruki?

izvor:  http://www.zoopalic.co.yu

Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #32 poslato: 17.12.2006. 17:23 »
Albatrosi su najpopularnije ptice subpolarnih voda Antarktike, iako ih možemo sresti u umjerenim, pa i u tropskim morima.

Najveći među njima je albatros lutalica, koji može imati raspon krila i do 3,60 m. Manje vrste mogu imati raspon krila do 2,50 m. Svi albatrosi grade gnijezda u obliku humaka od zemlje i trave, i to uglavnom na vjetrovitim padinama, jer su građeni poput savršenih jedrilica, pa pri polijetanju trebaju dovoljno vjetra u lice i/ili strmi zalet.

Na otvorenome moru je albatrose lako prepoznati po letu: brzo slijetaju niz vjetar među valove, naglo se okreću i strmo uzlijeću uz vjetar te kruže oko brodova, a da ni jednom ne zamahnu krilima. Nezaboravni, albatrosi nisu jedine subantartičke morske ptice. Na južnim se otocima naveliko gnijezde burnice, pigvini, galebovi, vranci, čigre i pomorci itd.




http://hr.wikipedia.org/wiki/Albatrosi

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #33 poslato: 21.12.2006. 18:08 »
Greška prirode ili prelazni oblik ? Kljunar

Da li znate koja životinja ima četiri noge, pačji kljun, nosi jaja i doji svoje mladunce? Ako mislite da je neka izmišljotina, grešite. Takvo čudo prirode postoji. Živi u Australiji i Tasmaniji i zove se kljunar. Kljunar je i jedini otrovni sisar na planeti. Mužjaci na člancima zadnjih nogu imaju šuplje bodlje nalik mamuzama, kroz koje ispuštaju otrov. Otrovom se brane od neprijatelja: lisica i ptica grabljivica, a koriste ga i u međusobnim borbama za ženku.
Telo i široki pljosnati rep ove životinje prekriveni su gustim dvoslojnim krznom. Gornji sloj zadržava u sebi vazduh i pomaže kljunaru da sačuva toplotu u toku zimskih meseci i plivanja u hladnoj vodi. Svu suvišnu masnoću koja potiče iz obilja hrane koju leti pojede kljunar skladišti u repu za zimske mesece.

   

Stopala ove neobične životinje prilagođena su čestom boravku u vodi: imaju plovne kožice koje su prilikom hodanja presavijene unazad. Kljun je samo po izgledu sličan pačjem. Na njegovom donjem delu nalaze se nozdrve, što omogućava ovoj životinji da diše dok joj je ostatak tela pod vodom. Na glavi, odmah iznad kljuna, nalaze se oči. Životinja odlično vidi na daljinu, ali od kljuna ne može da vidi ono što joj je bukvalno ispred nosa. Umesto ušnih školjki kljunar ima samo dve šupljine, koje kao i oči zatvara kada zaroni...Naravno, ovo je malo popularniji pristup temi, pristupačan većini čitalaca, a za više saznanja, kao i "suvoparne" podatke,  naravno Wikipedia...

Wikipedia  http://sh.wikipedia.org/wiki/Sisavac
 
 i neki seminarski radovi iz belog sveta...
http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr04059/opiszivotinja.html


Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #34 poslato: 24.12.2006. 17:55 »
Znam da je Dule napisao dosta dugacak post o mackama, ali nasao sam jos nesto, a i jednu lepu sliku macke, pa ...



Zanimljivo je da:

Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice.

Slušni "aparat" mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta 0.5m na udaljenosti od čak 20 metara! Uvo mačke sastoji se od čak 30 mišića [ljudi imaju 6] koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uva i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave.

Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima.

Brkovi mačkama služe najpre kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih [od lobanje] pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo.

Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela [u poređenju sa npr. psima]. Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature.

Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla [u odnosu na čoveka] kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava `upijenu količinu svetlosti. Odblesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne. [Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.]

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #35 poslato: 27.12.2006. 22:37 »
Vilin konjic

Ako imate oštre reflekse, sa lakoćom ćete uhvatiti muvu u letu. Sa vilinim konjicem, međutim, nećete lako izaći na kraj. Dok gotovo nečujno treperi u vazduhu, možete mu se sasvim približiti, ali taman kad vam bude nadomak ruke, ovaj tanani insekt će u deliću sekunde promeniti pravac i poput strele vinuti se u vazduh.

Po brzini kretanja vilin konjic nalazi se među rekorderima ne samo u svetu insekata već i u celom životinjskom carstvu. U gracioznom letu iznad vode najčešće razvija brzinu od tridesetak kilometara na sat. Nešto brži od njega ovde je samo obad, dok pčela, takođe poznata po hitrosti, leti najbrže deset, a muva svega sedam kilometara na sat. Međutim, na kraćim razdaljinama vilin konjic može iz mesta da jurne brzinom preko 90 kilometara na sat. Entomolozi kažu da on može da poleti "punim gasom" čitavih 135 kilometara na sat. Tada je brži od vetra i može da se utrkuje sa automobilima manje kubikaže, na primer, sa fićom. Ne treba potcenjivati vilinog konjica ni na duže staze - mornari su ga viđali oko brodova i do 300 kilometara udaljenih od obale.

Prirodnjaci kažu da je vilin konjic jedan od najlepših insekata na svetu. Često je opevan u pesmama, a pominje se i u bajkama u kojima obuzima dečju maštu. Njegova krila, u kojima se preliva spektar duginih boja, utkana su u svilu orijentalnih umetnika.

Telo vilinog konjica je tanko i izduženo, ponekad ne deblje od igle ili dlake. Ima dugačke, nazubljene noge, ali mu one ne služe za hodanje, već samo da bi se njima pričvrstio za stabljiku iznad vode i zgrabio plen u letu. Posebno očaravaju njegove krupne oči, koje mu ispunjavaju gotovo celu glavu. Pažljivim posmatranjem naučnici su konstatovali da se svako oko ovog insekta sastoji iz preko 30.000 prostih očiju. Njima vilin konjic vidi na sve strane, čak i u brišućem letu, tim pre što mu se i cela glava na vratu pokreće u svim pravcima.

U svetu ima, kako navode entomolozi, oko 450 vrsta vilinih konjica. Svi oni žive oko slatkih voda. Velika većina su korisni, jer jedu druge insekte, najčešće štetne. Najveća poslastica vilinih konjica kod nas su komarci, muve i drugi insekti pored vode. Ipak, ima i štetnih vrsta čije larve u vodi proždiru mlađ riba, a jedna vrsta u Americi napada čak i pčelinje matice.

Vilin konjic često može da se vidi kako patrolira iznad vode i sa nepogrešivom tačnošću hvata plen. Zatim precizno sleće na neku stenu ili trsku obasjanu suncem, umiri se neko vreme, da bi ponovo uzleteo. Svi vilini konjici su veliki ljubitelji sunca, pa kada se naoblači, ovi insekti nestanu kao da propadnu u zemlju. Ovaj čudan insekt još u letu snažnim nogama razdrobi plen pre nego što ga pojede. Posle obroka lenjo prelazi tim istim nogama preko krupnih očiju, poput brisača na šoferšajbni.

http://www.krstarica.com/lat/magazin/zabava/index.php?arhiva=01-2005

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #36 poslato: 27.12.2006. 22:45 »
Beli labud

Labudovi su najveće i općenito uzevši najljepše vodene ptice. Bijeli labud je jedna od 7 vrsta labudova širom svijeta. Odrasla ženka teži oko 9 kg, a mužjak oko 11 kg. Zabilježeni su primjerci i od 15 kg. Prema pisanju magazina Wildlife Conservation, labud može imati 25.000 pera. Ove predivne dugovrate ptice se gnijezde s navršene 3 godine i imaju od 3 - 8 jaja, a ponekad i više. Gastacijski period traje 35 dana od dana polaganja zadnjeg jajeta. Tijekom perioda inkubacije, mužjaci postaju teritorijalno ovisni i agresivno brane leglo. Kao oružje koriste svoja jaka krila.

Mladunci se rađaju sa šarenim, sivim perjem, koje postepeno prelazi u potpuno bijelo. Kljun im je tamno-siv i postaje narančast potpunim sazrijevanjem. Počinju letjeti s 3 - 4 mjeseca i općenito, ostaju s roditeljima do slijedeće sezone parenja, kada se osamostaljuju.      

Bijeli labudovi nerijetko dožive i 25 godina starosti iako veći dio preživi tek 5 - 6 godina. Mnogi mladunci umiru u prvih 12 mjeseci, često radi različitih nezgoda tijekom leta. Nakon 3 godine traže partnera za parenje i zauzimaju teritorij na kojemu između ožujka i svibnja izgrađuju veliko gnijezdo. Uvjerenje da su mužjak i ženka vjerni jedno drugome do smrti je samo djelomično točno. Činjenica je da mnogi od njih imaju i po četiri različita partnera tijekom života, a nerijetki su primjeri incesta. Ipak, istraživanja su dokazala da su dugogodišnji vjerni parovi uspješniji u podizanju svojih mladunaca.

http://free-bj.htnet.hr/labud/Bijeli%20labud/Mute%20swan.htm

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.421
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #37 poslato: 28.12.2006. 16:22 »
Sad sam nasao nesto o prerijskom psu. Ovo ime me uvek podseti na knjige o preriji od Karl Maj-a. Pa evo jedne slicice i malo zanimljivosti o ovoj zivotinjici.



U ravnicama zapadnih država SAD živi simpatična životinjica, rođaka veverice, po imenu prerijski pas. Ovaj mali glodar je snažan i debeo. Ima široku, zaobljenu glavu, kratak žbunast rep i kratke noge. Težak je od pola kilograma do kilogram i po. Glava i telo dugi su mu oko 30, a rep oko deset centimetara. Krzno mu je žućkasto, prošarano sedim dlakama, dok je na stomaku beličasto. Njegove tamne i kratke uši jedva proviruju iz krzna. Isto kao i kod veverice, oči su mu postavljene sa strane i omogućavaju mu široko vidno polje, tako da lako ugleda grabljivicu.

Piskutavi glas prerijskog psa podseća na pseći lavež. Najnovija istraživanja prirodnjaka pokazala su da ove životinjice imaju veoma složenu komunikaciju. Njihovo upozorenje na opasnost razlikuje se za svakog grabljivca. Prerijski pas nalazi se na jelovniku mnogih životinja, na primer, kojota, jazavaca, lasica, zmija, ali i sokolova, sova, orlova i gavrana. Kada se grabljivac približi, prerijski pas se uznemiri, laje da upozori susede, klati se gore-dole, a zatim beži. Pošto ne može da se brani, jedina nada su mu brze noge. Može da jurne brzinom od 60 kilometara na čas.

Prerijski pas je dnevna životinja. Ove životinjice žive u zajednicama koje čine jedan mužjak, nekoliko ženki u bliskom srodstvu i njihovi mladunci. Na jednom hektaru živi od tri do 15 životinja. Živi u jazbini koju sam iskopa. Ove kuće su vešto sagrađene i često ojačane nasipom koji ih štiti od pljuskova i poplava. Ulaz je u obliku levka, prečnika oko osam centimetara. Kosi tunel dug oko pet metara vodi do stana, novog vodoravnog tunela, koji dostiže i 30 metara dužine. Sa strane su iskopane sobe u kojima stanari čuvaju hranu i odgajaju mlade. Svaka jazbina ima i rezervni izlaz za bekstvo od grabljivaca ili poplave. Prerijski pas hrani se travom, korenjem, korovom i cvećem. Vodu ne pije jer svu tečnost dobija iz hrane. Ponekad jede i insekte.

Početkom 19. veka na zapadu SAD je živelo oko pet milijardi prerijskih pasa. Posle dugotrajnog ubijanja, njihov broj je višestruko smanjen. Pošto svake godine pojedu oko sedam procenata useva, rančeri ih i danas ubijaju, smatrajući ih štetočinama. Prerijski psi osetljivi su i na kugu koju prenose inficirane buve.

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #38 poslato: 29.12.2006. 02:15 »
Njujorčani vole mešance i zovu ih Maks


Tipičan njujorški pas je mešanac i zove se Maks (Max), Laki (Lucky) ili Prinses (Princess), pokazalo je istraživanje gradskih sanitarnih službi.

Prema statistikama, više od 1.200 pasa u Njujorku nosi ime Maks, a po popularnosti slede imena Laki, Prinses, Roki (Rocky) i Badi (Buddy).

Njujorčani ubedljivo najviše drže mešance, a iza njih su labradori, ritriveri i pitbulovi. Medju prvih deset omiljenih rasa čak pet su minijaturni psi kao čivava i ši-cu...


U Njujorku ima više od 100.000 prijavljenih pasa. Po zakonu države Njujork, vlasnici su dužni da prijave sanitarnim vlastima da poseduju kućne ljubimce, ali se procenjuje da to čini samo 20 odsto njih...

Ovo javlja Beta, a prenosi  Mondo



Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #39 poslato: 11.01.2007. 13:01 »
Miš je sisar koji pripada jednoj od mnogih vrsta malih glodara u rodu miševa iz porodice Muridae.

Verovatno najpoznatija vrsta miševa je kućni miš (Mus musculus), koji se nalazi u skoro svim državama sveta, gde živi zajedno s ljudima u njihovim domovima. Ovi miševi se koriste u laboratorijama kao eksperimentalne životinje, ali su veoma popularni i kao kućni ljubimci.

U ovaj rod spada i (Mus musculus hortulanus Nordman) stepski miš.
Postoji verovanje da beli miš donosi sreću. Zbog toga ga neki čuvaju kao kućnog ljubimca.



misevi se najvise kriste kao ogledne zivotinje u laboratorijama. O tome vise:
ORCA
http://www.sgi.co.yu/html/004/00410.html
http://www.ng-junior.org/index.php?t=eko&id=24&l=6
« Poslednja izmena: 01.02.2007. 15:03 sanja »