collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.083
  • stats Ukupno poruka: 151.584
  • stats Ukupno tema: 10.303
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Zanimljivosti iz sveta zivotinja  (Pročitano 63986 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« poslato: 02.10.2006. 15:08 »
Koala

 Koale, tipični predstavnici australijske faune, zovu se još i "australijski medvedići". Tako se u govoru često nazivaju, jer podsećaju na male medvede, iako ne pripadaju istoj familiji sisara - oni su, zapravo, torbari. Ove neobične životinjice nastanjuju isključivo prostranstva Australije i nemoguće ih je naći na bilo kom drugom kontinentu, čak ni u zoološkom vrtu! Razlog tome je što se ove životinje vrlo specifično hrane i u tome su veoma izbirljive i isključive - one jedu samo lišće određenih vrsta eukaliptusa koje rastu samo u Australiji.


Odrasla koala dužine je oko 50 cm i teži oko 10-ak kilograma. Novorođene koale dugačke su svega 2 cm i nisu u stanju da žive samostalno, već ih majka stavi u svoju "torbu", naročiti kožni nabor sa prednje strane stomaka (kao kod kengura) u kojoj mladunče ostaje oko 8 meseci.

Nakon što mala koala preraste torbu svoje majke, ona se ipak ne rastaje od nje, već prelazi na njena leđa i na taj način putuje svuda sa njom još naredne dve do dve i po godine, nakon čega počinje svoj samostalan život.
 
Molim vas da ovde napisete nesto o svojoj omiljenoj zivotinji i da postavite sliku ako moze.
« Poslednja izmena: 03.12.2006. 14:52 snajp »

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #1 poslato: 02.10.2006. 15:12 »
Kljunar (Ornithorhynchus paradoxus)

 Dugačak je oko 60 cm. Od toga četvrtina odlazi na vodoravno spljošten rep. Ima gustu, meku i masnu dlaku, koja sprečava kvašenje tela vodom. Noge su mu kratke, a među prstima ima plovne kožice. Bezubi i spljošten kljun sličan je pačjem. Uši su mu bez ušnih školjki i može da ih zatvori. Nosni otvori se nalaze na prednjoj ivici kljuna. Kljunar je noćna životinja. Živi pored mirnih i sporih voda. Na obalama takvih reka iskopa jakim kandžama jazbinu, koju obloži lišćem; od nje vode hodnici jedni ispod a drugi iznad površine vode. Pliva odlično. Hranu istražuje u mulju veoma spretno; ona se sastoji od vodenih životinja, kao što su puževi, školjke, crvi i larve insekata. Ženka nosi mekokora jaja koja imaju u prečniku po 1 cm. Jaja zagreva toplotom svoga tela dok se mladi ne izlegu. Kada se mladi izlegu, oni se hrane mlečnom hranom koju luče žlezde grupisane na trbuhu žene. Mužjak ima na zadnjim nogama po jednu probušenu ostrugu. Svaka je od njih u vezi sa kanalom jedne žlezde. Živi u jugoistočnoj Australiji i Tasmaniji.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #2 poslato: 11.11.2006. 00:07 »
Da ne otvaram temu i kad sam vec kod biologije tonight - evo malo zanimljivosti iz sveta zivotinja. Nesto na principu jeste li znali da:

Najglasniji morski sisar
Oglašavanje plavog kita, izraženo u decibelima, iznosi 188 jedinica. Ovi morski sisari mogu jedni drugog da čuju i na razdaljini od 1600 km.

Najviša životinja
Odrasla žirafa iz afričkih savana dostiže prosečnu visinu od 5,9 m, zajedno sa rogovima dužine 15-22 cm.

Najviša ptica
Noj koji nastanjuje istočne i južne predele Afrike, visine 2,75 m, ubedljivo je najviša ptica na Zemlji. Nije ni čudo što tako velika ptica ne može da leti.

Najbučniji insekt
Prepoznatljivo oglašavanje cvrčaka može da se čuje sa udaljenosti od 400 m.

Najglasnija kopnena životinja
Dozivanje majmuna drekavaca odjekuje prašumama i na razdaljini većoj od 3 km.

Najteža kopnena životinja
Afrički slon, dugačak oko 7,3 m dostiže težinu od 7 000 kg.

Najteži morski sisar
Plavi kit verovatno je najveća životinja koja je ikada postojala na našoj planeti. Ovaj morski sisar može da dostigne težinu od 130 tona i dužinu od 33,5 metra.

Najduža kopnena životinja
Kraljevski piton može da naraste do 10,7 m.

Najmanji pas
Majušni čivava težak je svega oko 450 g.

Rovcica
Rovčica ne stiže da se odmori ni jedan sekund, zato što nepekidno juri za hranom. Kada bi stala, to bi za rovčicu bio kraj života.

Oci od pola metra :)
Grupe džinovskih sipa nastanjuju vode Atlantskog okeana. Njihove oči imaju prečnik od pola metra.

Izvor: zvrk

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #3 poslato: 11.11.2006. 00:41 »
Palo mi je na pamet da nemamo opise i slicice zivotinja na forumu.  ??? Hajde da postujemo neke lepe slicice i po neku zivotinjicu (nije bitno da li je domaca ili divlja zivotinja u pitanju).

Verovatno svako ima neku omiljenu zivotinju (sto se vidi i iz nick-ova po forumu), pa neka postuje svako neku slicicu ili neku zanimljivost. Ima dosta o zivotinjama i na Wikipediji, ali bi bilo zanimljivo da ih imamo na forumu.

Evo za pocetak jedno slonce:


Slonovi (Elephantidae) (od lat. elefantus) su porodica viših sisavaca. Svi su, bez izuzetaka, biljožderi i hrane se prije svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i granje grmlje, koru i sličnu hranu.

Slonovi su najveći kopneni sisavci koji danas žive na zemlji. Kod rođenja, mladunče može težiti i do 100 kg. Skotnost slonice traje 20 do 22 mjeseca i najduža je od svih kopnenih sisavaca. Mogu živjeti do 70 godina. Najveći slon je ubijen 1974. u južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kg.

Danas žive još samo tri vrste surlaša:
afrički slon (Loxodonta africana)
šumski slon (Loxodonta cyclotis)
azijski slon (Elephas maximus)

U Africi žive četiri odvojene populacije slonova: u savanama istočne i južne Afrike, u zapadnoj Africi na sjeveru Namiba (pustinja i istoimeni nacionalni park u Namibiji) i u tropskim kišnim šumama centralne Afrike.

Druge grupe surlaša, mamuti, mastodonti i Deinotherien su izumrli. Svi danas živući surlaši su jako ugroženi. S jedne strane, njihova se prirodna staništa neprekidno smanjuju, a s druge, sve do nedugo su bili žestoko lovljeni zbog dragocjenosti slonove kosti od koje su građene njihove kljove.

Africki slon je ranije živio na čitavom afričkom kontinentu, dok je danas severna granica njegovih obitavališta jug Sudana. Južno od tog područja živi svuda, ali samo u zaštićenim područima nacionalnih parkova; no u njima su se populacije tako snažno povećale, da dolazi u pitanje "izdržljivost" okoliša. To je posebno dramatično izraženo u nacionalnom parku Čobe u Bocvani: umjesto 5.000 slonova koliko bi priroda parka mogla podnijeti, u međuvremenu živi 25.000 životinja.

Šumski slon živi u kišnim šumama zapadne Afrike, među ostalim u Kamerunu, DR Kongu i Srednjoafričkoj Republici.

Područje gdje živi azijski slon širi se čitavim područjem jugoistočne Azije kao i Indijskog potkontinenta.

Van mreže Fuga_DEJAN

  • NAJ Nislija
  • Opšti urednik
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 2.838
  • Pol: Muškarac
  • je veseo...Ko i uvek XD
    • Pogledaj profil
    • Balkanrock.com
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #4 poslato: 11.11.2006. 00:49 »
DELFINI

Na pomen reči "delfin" većina ljudi ima asocijaciju vesele i inteligentne životinje, uvek spremne na igru. Takve osobine ga često stavljaju mimo ostalih životinja, pa smo spremni da ga čak i nekako ljudski tretiramo. Po svojoj inteligencije on se nekako svrstava uz čoveka. Ali po dobrodušnosti i veselosti svakako ne. Čovek je daleko od njega, ali ispod.



Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima.



Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignje. Neki delfini se hrane i rakovima.


Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #5 poslato: 11.11.2006. 00:54 »
Žirafa (Giraffa camelopardalis) je sisavac iz reda parnoprstaša podreda preživača. To je najviša živuća životinja na Zemlji. Za razliku od srodnika okapija ("šumska žirafa"), ona živi u afričkim savanama i zaštićena je vrsta.

Mužjaci dosegnu visinu i do 5,50 m, a težinu do 900 kilograma, dok im je visina u ramenima između 2,0 i 3,5 m. Ženke su u pravilu nešto niže i lakše. vrat žirafa je iznimno dug iako ima samo 7 vratnih kralježaka kao i većina drugih sisavaca, no kod žirafe su oni vrlo izduženi. Taj dugi vrat je poseban izazov za krvotok životinje, jer mozak im mora biti pouzdano snabdijevan s dovoljnom količinom krvi. Zbog toga je srce žirafe izuzetno snažno. Teži oko 12 kilograma, a u jednoj minuti može "prepumpati" do 60 litara krvi u minuti i održava krvni pritisak tri puta viši od čovjekovog. Jezik im je iznimno dug, i do 45 cm, mišićav i pogodan za obuhvaćanje i trganje listova s grana.

 
Krzno im je prošarano tamnim pjegama koje se ističu prema svjetlijoj osnovnoj boji. Oblik i boja tih pjega se razlikuju od podvrste do podvrste. Doljnja strana tijela, kao i unutrašnji dio bedara je je svjetliji i nema pjege.

Na glavama žirafa oba spola su dva roščića, a u rijetkim slučajevima iza tog, raste još jedan par roščića. Osim toga, neke žirafe imaju između očiju koštanu izraslinu vrlo slično strukturiranu kao rogovi.

Osim toga, žirafe su i brzi trkači, mogu postići i brzinu od 55 km/h, što znači da su na kraće udaljenosti brže i od trkaćih konja. Dugačke noge mogu nositi žirafe samo na tvrdoj podlozi pa zato izbjegavaju močvarna područja, dok im rijeke predstavljaju nepremostivu prepreku.


Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #6 poslato: 11.11.2006. 01:17 »
Sibirski tigar

Sibirski tigar je najređa i najveća vrsta mačke. Procenjuje se da ih u prirodi ima ukupno 200, a u privatnom vlasništvu oko 500 širom sveta. Sibirski tigar, Amurski ili Usurski tigar (P. t. altaica) je daleko najveća podvrsta, i nekada je živio na području istočnog Sibira, Mandžurije i Koreje.



Naleteo sam na netu da su u Niksicu probali da ih prokrijumcare - pa su ih uhvatili:  ;D
http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/8/32817/


I jednog zanimljivog linka sa slicicama:
http://www.znanje.org/i/i25/05iv03/05iv0303/galerija.htm

Van mreže Fuga_DEJAN

  • NAJ Nislija
  • Opšti urednik
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 2.838
  • Pol: Muškarac
  • je veseo...Ko i uvek XD
    • Pogledaj profil
    • Balkanrock.com
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #7 poslato: 11.11.2006. 01:27 »
IGUANA

Teško da postoji osoba koja barem na televiziji nije videla kako izgleda iguana. Prilično impresivan i čak "gladijatorski" izgled je ovom gušteru doneo veliku popularnost širom sveta. Srebrni tonovi oko glave i na gornjem delu tela podsećaju na metalne mreže i oklope koje su nekada nosili gladijatori i vitezovi. Mužjaci su znatno krupniji pol od ženki a mogu porasti i više od 2 metra [uključujući rep]. Mužjaci takođe imaju veoma visoku leđnu krestu koja se sastoji iz dugačkih odvojenih režnjeva, kao i veliku čeljust. Ženke su manje, porastu do metar i po u dužinu, imaju manju vilicu i ne toliko izraženu krestu. Osim u sezoni parenja [kada im tela postanu jarko obojena] odrasle iguane su najčešće neupadljivo sivo-zelene. Tek rođene iguane su jarko zelene, vitke i dugonoge  i nemaju krestu. Rep iguane čini oko dve trećine tela ovog guštera i ima ulogu odbrambenog sistema. Jedan udarac repom je dovoljan da Vam napravi ozbiljnu oteklinu ili posekotinu.



Velika zelena iguana je odlično prilagođena svojoj prirodnoj okolini. Ovaj gušter se odlično penje po drveću, veoma dobro pliva, brzo trči a ume dobro i da skače ako je to neophodno. U divljini iguane većinu vremena provode na suncu skupljajući energiju za svoje inače hladnokrvno telo. Kao i kod ostalih gmizavaca toplotna energija koju prikupe je krucijalna za njihov opstanak. Kako u divljini ishrana iguane zavisi i od podvodnih biljaka one moraju naizmenično da se greju i da rone. Voda u okeanu je veoma hladna pa tako od stepena zagrejanosti tela iguane zavisi vreme ronjenja tj. pojedene hrane. Ako izgube previše toplote iguane gube snagu, telo im obamire i nisu u stanju da se vrate na površinu. Divlji primerci u zatočeništvu se teško ili nikako ne mogu pripitomiti. Tek sledeća generacija rođena u neposrednoj blizini čoveka pokazuje znake poverenja. Ženke i mladi su generalno pitomiji nego mužjaci.
  Iguane imaju veoma jaku vilicu i oštre zube i ne libe se da ih upotrebe ako se oseđaju ugroženim. Posebno im treba prilaziti pažljivo u sezoni parenja kada ta agresivnost značajno poraste i kada mužjak može pomisliti da mu vlasnik ugrožava dominaciju nad ženkom.


Van mreže sanja

  • Administrator
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 4.735
  • Pol: Žena
  • llama, llama, duck!
    • Pogledaj profil
    • Chvarci i kavurma
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #8 poslato: 11.11.2006. 15:14 »
Imam ja neke slicice... ali pojma nemam koje su ovo zivotinje, ako neko provali neka kaze.

Nadam se da nisam jedina koja raznorazne gmizavce smatra slatkima :)

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #9 poslato: 11.11.2006. 16:49 »
DABAR

       

...kod nas su istrebljeni početkom XX veka i jako ih je malo i u Evropi, pa i u svetu i nalaze se na svim svetskim crvenim listama...U Zasavici (nekadašnjem prirodnom staništu) uspešno su introdukovani pre par godina,odlično su se prilagodili pa već imaju potomstvo...

mali istorijat

♦ O nekadašnjem prisustvu evropskog dabra (Castor fiber L. 1758) na prostoru Srbije i šireg regiona svedoče mnogobrojne informacije. Podaci sa paleontoloških i arheoloških iskopina ukazuju na kontinuirano prisustvo dabra od pleistocena pa preko praistorijskog doba do njegovog potpunog nestanka sa ovih prostora na samom početku XX veka.

♦ U većini profila srednjeg pleistocena najčešći fosilni ostaci bile su kosti od: bizona (Bison), kozoroga (Capra), džinovskog jelena (Megaceros), konja (Equus), hijene (Hyaena), medveda (Ursus), divokoze (Rupicarpa), leoparda (Leopardus), srne (Capreolus), mamuta (Mammutheus), Dicerorhinus, Hystris, Canis, i dr.

♦ Nalazi koštane breče u Makedoniji (npr. kod sela Manastir), Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji srednje-pleistocenske starosti (mindel / riss) pre 300.000 - 200.000 god sadržala je u sebi ostatke sledeće faune: Hyaena cf. perrieri, Dicerorhinus etruscus, D. hemitoechus, Equus mosbache mosbachensis, Dama cf. nestii, Leptobos cf. etrusceus, Hystrix cf. refossa gde se posebno izdvaja prisustvo srodnika današnjem dabru Trogontherium cuvieri. Sve navedene vrste pripadaju tzv. toploljubivoj fauni koja nam ukazuje na postojanje toplih stepa sa manjim šumarcima Ova srednjepleistocenska fauna pretežno je nalažena u pećinskim sedimentima gde je dospela kao lovački plen fosilnog čoveka. Na srednjepleistocensku faunu nadovezuje se fauna gornjeg pleistocena.

♦ Ostaci faune gornjeg pleistocena su najbrojnije i najpotpunije proučene, jer su upravo one omogućile egzistenciju neandertalaca kao nosiocima srednjepaleolitskih kultura, i kasnijim sapijentim hominidima tokom mlađeg paleolitika. Gornjim pleistocenom obuhvaćeno je razdoblje od interglacijala riss / würm (pre 120.000 - 80.000 god.) do kasnog glacijala. U tom razdoblju dogodile su se znatne klimatske promene, koje su imale veoma velikog uticaja na izmenu biljnog i životinjskog sveta, pa se u ovim krajevima sukcesivno smenjuju toploljubive i hladnoljubive životinjske vrste. Za interglacijal riss / würm karakteristična je izrazito toploljubiva fauna, dok su u međustadijumima veći primat imale vrste prilagođene umerenoj klimi.

♦ Toploljubive vrste poznate su iz velikog broja naslaga interglacijala riss / würm širom Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Najznačajniji predstavnici toploljubive faune su sledeće vrste: jež (Erinaceus europaeus), krtica (Talpa europaea), slepi miševi (Rhinolophus ferrumequinum, Myotis myotis, Plecotus aurinus), Crocuta spelaea, pećinski lav (Pantherea spelaea), leopard (Leopardus pardus), kuna (Martes foina), jazavac (Meles meles), vidra (Lutra lutra), lisica (Vulpes vulpes), pećinski medved (Ursus spelaeus), Palaeoloxodon antiquus, nilski konj (Hippopotamus antiqus), jelen (Cervus elaphus), džinovski jelen (Megaceros giganteus), lopatar (Dama dama), srna (Capreolus capreolus), divlje goveče (Bos primigenius), puh (Glis glis), zec (Lepis europaeus), dabar (Castor fiber) i dr. Za ovu toploljubivu faunu interglacijala vezana je paleolitska materijalna kultura. Na nekim lokalitetima može se na osnovu broja skeletnih ostataka pojedinih životinja statistički izračunati koje su bile glavne lovne životinje. Tako npr. u Krapinskoj polupećini, u sedimentima interglacijala riss / würm dominiraju ostaci toploljubivog nosoroga, a odmah zatim dabra (Castor fiber), jelena lopatara (Dama dama) i divljeg govečeta (Bos primigenius).

♦ U kasnom glacijalu, odnosno ranom postglacijalu dolazi opet do znatnih promena u sastavu faune. Klima se menja postepenim otopljavanjem. lednici se smanjuju i povlače ka severu, a u Jadranu nastaje transgresija. Nivo mora raste i prodire u severni jadranski zaliv, ostrva se odvajaju od kopna i formira se reljef sličan današnjem. Promenom klime uz sadejstvo i drugih egzogenih faktora došlo je do izumiranja nekih vrsta poput vunastog nosoroga, mamuta, i sl. Druge vrste se povlače ka severu poput polarne lisice, medveda žderonje, soba, leminga i dr., a opet neke vrste i dalje ostaju i postepeno se prilagođavaju novonastalim životnim uslovima poput severnoevropskog losa, divljeg goveda, dabra i dr.

♦ Dabrovi i hrčci na našim prostorima pojavili su se pred kraj kasnog glacijala, kada je klima postala nešto povoljnija za život.
♦ Holocen kao najmlađi deo kvartara obuhvata poslednjih 10.000 god, period od klimatske faze boreala do subrecenta. Početkom holocena bila je rasprostranjena mezolitska materijalna kultura s tipičnom šumskom faunom koju su činili jelen, srna, divlja svinja, divlje govedo, mrki medved, divlja mačka, ris, vuk, zec i dabar. Tokom mezolitika započinje domestikacija nekih životinja, pa je među prvim pripitomljen pas, zatim koza, ovca, govedo, svinja i dr. U ranom holocenu u našim krajevima još pasu stada severnoevropskog losa, džinovskog jelena i evropskog bizona, a u rekama i jezerima žive brojne kolonije dabrova. Tadašnji "čovek lovac" postupno prelazi sa nomadskog načina zivota na stalna naselja, započinje udešavanje prirode po svojim zahtevima, što dovodi do trajnog remećenja odnosa u prirodi.

korisni linkovi:    http://www.zasavica.org.yu/srpski/dabar_stanje.htm
                      http://www.zasavica.org.yu/srpski/dabar_zasavica.htm

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #10 poslato: 11.11.2006. 18:08 »
Mogu Vam reci da je ovo postala moja najomiljenija tema - iako sam razmisljao o biologiji kao "neprivlacnoj" temi. Shvatio sam da volim zivotinje (jos vise), a ima stvarno mnogo zanimljivosti iz sveta zivotinja.

Hvala svima koji su doprineli temi - a i ja cu da nastavim (normalno kad mi dozvole to moje obaveze).

I love animal planet.

Da ne bude off topic - evo jedne slicice (sorry sto je bez opisa - ali ispravicemo to - jer sam zavoleo pretragu za zanimljivostima iz sveta zivotinja). :)



p.s. utepacu onog ko je ispremestao postove u ovoj temi  :vatra: :vatra: :vatra:

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #11 poslato: 11.11.2006. 19:29 »
@snajp, znam da si uvek u stisci sa vremenom (bar dok ne "izmisle" dan od 48 časova)... >:D , pa da malo pomognem...

Domaća mačka


Mačka

Domaća mačka
Sistematika
Carstvo:    Animalia
Koljeno:    Chordata
Razred:    Mammalia
Red:    Carnivora
Porodica:    Felidae
Rod:    Felis
Vrsta:    F. silvestris
Podvrsta:    F. s. catus
Trojno ime
Felis silvestris catus


Domaća mačka (Felis silvestris forma catus) je mali mesožder iz porodice mačaka. Prvobitno potiče od afričke divlje mačke, a živi uz ljude već oko 3.500 godina. Spada među najomiljenije kućne ljubimce.

Postoji veliki broj raznih varijanti i formi domaćih mačaka, rasnih i običnih. Naziv domaća mačka koristi se za sve mačke koje manje-više "dobrovoljno" žive u direktnom kontaktu s ljudima i smatra se, da su se svojevoljno domesticirale jer su u blizini ljudskih naselja lako dolazile do plena (miševi i sl). Razlikuju se od divljih mačaka i velikih mačaka.

Sadržaj

    * 1 Osnovna obežja
    * 2 Čula
    * 3 Ponašanje
    * 4 Sporazumevanje
    * 5 Polna zrelost
    * 6 Razmnožavanje
    * 7 Inteligencija

 Osnovna obeležja

Odrasla mačka je od njuške do kraja trupa dugačka prosečno cca. 60 cm, a uz to ima još oko 25 cm dugačak rep. U ramenima je visoka 30-35 cm. Može biti teška do 8 kg s tim, da su mužjaci obično veći nego ženke.

Mačke žive oko 15-20 godina, iako su opisani i pojedinačni slučajevi da su doživjele 30 i više godina.

 Čula

Mačje oko



Mačke imaju izraženo dobro razvijen čitav niz čula. Velike oči okrenute prema napred omogućuju joj dobar osećaj za prostor i vrlo tačnu procenu udaljenosti, a naročito dobro registruju brzo kretanje. U mraku vide 50% bolje od ljudi, zahvaljujući velikoj gustoći receptora što ćelije mrežnjače čini posebno osetljivim na svetlo.

Sluh im je osetljiviji od psećeg i tri put bolji od ljudskog. Jedan je od najboljih među svim sisarima.

Među svim životinjama imaju najbolji osećaj ravnoteže. Kod pada s visine od 2-3 m iz bilo kojeg položaja će se okrenuti nogama prema dole pre nego ispruženih šapa doskoči na podlogu. Pri tome joj rep služi kao kormilo. Kod pada s većih visina (ali ne i srednjih) ovaj položaj deluje poput padobrana i omogućava relativno bezopasan pad.

Ponašanje

Staro mišljenje da su mačke samotnjaci je davno opovrgnuto. Među njima, kao i kod svih drugih, ima samotnjaka, ali su mačke po prirodi ipak druželjubive. Ako se posmatra veća populacija mačaka, kao na pr. na nekim seoskim domaćinstvima ili u nekim velikim gradovima, kao, recimo, ispred Koloseuma u Rimu pada u oči niz socijalnih interakcija između pojedinih životinja. Tako nešto bi kod tipičnih samotnjaka, kao što je na primer tigar bilo sasvim isključeno.

Mačke su, nasuprot tome, izraziti individualisti. One same određuju gde i u čijem društvu će provoditi svoje vrijeme, i vrlo teško im se može nešto nametnuti. Na selu, gdje mačke spadaju, doduše, u jedno domaćinstvo ali žive izvan direktne ljudske kontrole, često se udružuju u manje grupe koje podsećaju na lavlji čopor. Takvi mačji čopori sastoje se od nekoliko ženki koje su u međusobnom srodstvu, njihovih starijih i mlađih mačića i jednim ili dva mužjaka. Dok se mužjaci, kad dostignu polnu zrelost, uglavnom raziđu, žensko potomstvo ostaje uz majku na njenoj teritoriji i povećavaju grupu.

 Sporazumevanje

Mačke se sporazumevaju govorom tela, glasom i mirisima. Mirisne signale koriste kako u direktnim susretima tako i na velike udaljenosti. Za to potrebne mirise luče u lojnim i znojnim žlezdama, a prenose ih trljanjem, grebanjem i urinom na predmete, biljke ili osobe.

U neposrednom kontaktu signaliziraju svoje emocionalno stanje držanjem i pokretima celog tela i repa. Pritom, određenu ulogu ima i način kako drže uši kao i sužavanje i širenje zenica.

Puno se toga može o raspoloženju mačke zaključiti po načinu kako drže rep. Ako ne žele skrenuti pažnju na sebe, drže se neutralno, rep sasvim usprave i izbjegavaju pogled prisutnih. Jako savijen vršak uspravnog repa znači prijazan pozdrav ili ponekad unapred radovanje nečemu što očekuju od čoveka. Podignut rep s lagano savijenim vrškom znači radost, zadovoljstvo ili napetost. Nakostrešen rep znak je pretnje i agresivnosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodlučnost, a ne, kako se još i danas misli, ljutnju.

Ako su dovoljno blizu, mačke koriste i zvučne signale kako bi naglasile govor tela. Frktanjem i režanjem izražavaju strah i agresivnost, dok glasom koji podseća na gugutanje goluba dozivaju mačiće.

Mijaukanje je najtipičniji zvuk koji mačka koristi. On isto može imati različita značenja, zavisno od načina i situacije u kojoj se mačka njime koristi. Mačke koje nisu udomaćene izbegavaju mijaukanje da ne bi time skrenule pažnju mogućih neprijatelja na sebe.

Još jedan zvuk je izrazito svojstven mačkama i najčešće je znak ugode i zadovoljstva. To je "predenje". Predenje, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke u pravilu šalju signale pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju agresivnost. Međutim, mačke predu i kada ih nešto boli kako bi time same sebe malo utešile. Na pr., neke mačke intenzivno i glasno predu za vreme koćenja mladunaca.

Polna zrelost

I mužjaci i ženke polno sazrevaju između šestog i osmog meseca života, ali pun telesni razvoj završavaju i jedni i drugi tek nekoliko meseci kasnije. Taj razvoj kod većine rasnih mačaka traje i nekoliko mjeseci duže. Sa polnom zrelošću počinju se uočavati i razlike u telesnoj građi između mužjaka i ženki.Mužjaci su krupnije građe, imaju snažniji vrat a zbog masnih jastučića na obrazima imaju i veću glavu. Ženke su obično vitkije i imaju usku, trouglastu glavu.

Osim fizičkih razlika, mužjaci i ženke se i različito ponašaju. Mužjaci su teritorijalne životinje i područje koje smatraju svojim obeležavaju štrcanjem urina i trljanjem o predmete na mestima koja najčešće posećuju. Na uljeze reaguju pretećim ponašanjem i izraženo agresivno.Za razliku od ženki, skloni su skitnji i izbivaju često danima, u potrazi za ženkama koje se upravo teraju ili u lovu. Kad se konačno vrate iz skitnje, traže utehu, hranu i mirno mesto za odmor.

 Razmnožavanje

Mačke obično polno sazrevaju u šestom mjesecu života i tada se prvi put "teraju", a unutar razdoblja teranja plodne su obično pet do šest dana. Dok se tera, mačka se neprekidno trlja o predmete, valja se po podu i izazovno diže stražnjicu u vis. Ako se u tom razdoblju ne pari s mužjakom, nakon oko tri nedelje ponovo će se terati.

Mačke koje izlaze na otvoreno dozivaju više mužjaka s jedne strane mirisnom porukom da se teraju sadržanom u urinu, a s druge strane vrlo bučnim glasanjem koje podseća na plač malog djeteta. Kad se mužjaci okupe, u prvoj fazi ih mačka drži na odstojanju frktanjem, duvanjem i udarcima šapom, što iskusan mačak po pravilu, uspeva izbeći. Ženka se zatim povlači na sigurnu udaljenost, dok mužjaci zastrašuju jedan drugog pogledima, kostrešenjem i glasnim urlanjem. Obilaze jedan oko drugog i procenjuju se. Ako se ni jedan ne povuče na vreme priznajući time da je slabiji, iz tog se susreta može razviti prava bitka iz koje mužjaci izlaze puni ogrebotina i ugriza. Pravo na parenje dobiva mačak koji iz tih okršaja izađe kao pobednik. Smrtnost nekastriranih mužjaka je značajno veća nego kastriranih jer oni u potrazi za ženkama koje se teraju prelaze velike udaljenosti (neretko u radijusu i preko 3 km) kao i zbog posledica opisanih bitaka za ženku.

Do parenja može doći tek kada ženka signalizira svoju spremnost za parenje tako da čučne, zadigne stražnjicu i rep savije jako u stranu. Akt parenja traje samo par sekundi i naglo se prekida time što ženka uz vrisak zbaci mužjaka jer se na mužjakovom penisu nalazi izraslina koja akt čini bolnim za ženku. Taj je bol potreban jer on izaziva izlazak jajašca i omogućuje oplodnju. U razdoblju teranja mačka se može pariti s više mužjaka, a kako se kod svakog parenja "oslobađa" samo jedno jajašce, u jednom leglu može biti mačića s više različitih očeva.

Razdoblje teranja obično završava skotnošću koja se u prvim nedeljama ni ne primjećuje. Tek zadnje tri nedelje su mačići dovoljno veliki da se može uočiti povećani obim trbuha, a tada i počinju rasti mlečne žlezde. Mačka u proseku nosi 63 do 65 dana. Zadnjih je dana nervozna i neprekidno traži sigurno mesto na kojem će se okotiti. Često liže dojke i analno područje. Kad živi u kući ili stanu, mačka će za koćenje izabrati sobu osobe koju osjeća najbližom. mesto na kojem će se okotiti može biti poluotvoreni ormar, neka kutija ili čak krevet bliske osobe. Sam porod može trajati više sati, čak i do 24 sata. Razmak između rađanja pojedinih mačića može biti vrlo različit. U prvom okotu jedne mačke leglo ima najčešće 2-3 mačića. Događa se, da se mačka s prvim okotom ne snađe i ne pokaže nikakvo zanimanje za svoje potomstvo. Ako se okoti na otvorenom, jednostavno ih ostavi, a mačići uginu. Kod kasnijih okota broj mačića se povećava i može narasti i do 7. Kako mačka ima samo 6 dojki, najslabiji koji se može izboriti za svoju dojku, obično ugine, osim ako se čovek ne umieša i dohranjuje ga.

Inteligencija

Mačke imaju veliku sposobnost učenja i sećanja, koje koriste pre svega za informacije koje su im od neke koristi. Tu spadaju pre svega njena najmilija hrana, mesto na kojem stoji posudica s vodom i mačji toalet, najudobnije mesto za spavanje i mesto na kojem stoji njena najmilija igračka. Osim toga, vrlo brzo otkriju kako se trebaju ponašati da čoveka pridobiju da uradi ono što one žele, pa se tako posebno dobro odazivaju na svoje ime kad je vreme obroka. Mačke koje žive na otvorenom dobro se sećaju granica svog područja, poznatih mačaka koje se pojavljuju na tom području kao i opasnih pasa. Asocijativno sećanje omogućuje mački da rešava novi problem upoređujući ga s već doživljenim. Na taj način bez problema razumeju međusobne odnose između pojedinih događaja i reaguju na nove, do tada nepoznate situacije.

Mačke dolaze na svet s nizom instinkta, ali neke oblike ponašanja koji se na to nadovezuju moraju sa strpljenjem i trudom naučiti. U to spadaju, na primer, lov i upotreba mačjeg toaleta. Kad mačke mogu izaći na otvoreno, iza treće nedelje starosti mačića, mačka počne donositi lovinu. U početku, mačka samo pred mačićima pojede već mrtvu lovinu. Kasnije ju donese živu, i pred mačićima ju ubije i ostavi njima da pokušaju jesti. Na kraju, donese živu lovinu i pusti mačiće da ju hvataju. Ako mačići ne dobiju tu pouku od svoje majke, ili je majka loš lovac, vjerojatno ti mačići nikada neće biti dobri lovci...

...vrlo poučno (pogotovo za ljubitelje...) i par prelepih sličica...

Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #12 poslato: 14.11.2006. 21:18 »
Nosorog
Nosorog, krupna divlja životinja iz roda sisara, nastanjuje afrički i azijski kontinent. Usled različitih uslova života, ova vrsta je vremenom evoluirala i bolje se prilagodila svojim životnim uslovima, pa danas razlikujemo afričkog nosoroga i azijskog nosoroga. Oni su, ipak, naizgled vrlo slični i većina ljudi ih ne razlikuje. Pored izraženog roga na nosu po kojem je i dobio ime, nosorog se odlikuje teškim, nezgrapnim telom, veoma debelom kožom i teškim, krupnim oblim nogama i stopalima nalik slonovim. Iako veoma teška i krupna, ova životinja neočekivano brzo trči.

Ono što je posebno interesantno za ovu životinjsku vrstu jeste činjenica da nosorog ne podnosi vatru! Kada se usled velikih žega i visokih temperatura žbunje i rastinje u savani zapali, nosorog se "pretvara" u vatrogasca - čim primeti vatru ili dim, hitno se trkom približava vatri i krupnim stopalima gazi zapaljeno žbunje sve dok ne ugasi i najmanju žeravicu. Pritom vatra nosorogu ne može da naudi, jer ga njegova hladna, debela i tvrda koža potpuno štiti od opekotina. Na taj način, nosorog vrši izuzetno važnu ulogu u očuvanju flore savane i predstavlja pravog "prirodnog vatrogasca".

 

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #13 poslato: 14.11.2006. 22:44 »
Lenjivac

Život na Zemlji pre nekoliko desetina miliona godina bio je drugačiji nego danas. Većina životinja koje su tada naseljavale našu planetu odavno su izumrle, ali se u nepristupačnim predelima još kriju neobični primerci iz drevnih vremena. Takav je i lenjivac, stanovnik južnoameričkih šuma.

Od više od 35 vrsta ove životinje koje su naseljavale predele od Antarktika do Aljaske ostale su samo dve: dvoprsti i troprsti lenjivac. Iako na prvi pogled slični, ovi biljojedi nisu rođaci. Razlikuju se po broju prstiju na prednjim šapama, a nemaju ni isti broj kičmenih pršljenova. Troprsti lenjivac ima lep rep i prednje noge znatno duže od zadnjih, dok dvoprsti nema rep, a noge su mu približno iste dužine. Uprkos tim razlikama, obe vrste lenjivaca žive na sličan način. Veći deo dana provedu ne pomerajući se, zbog čega su i dobili ime. Lenjivci žive u krošnjama drveća, gde se satima izležavaju u hladovini ili naglavce vise s grana. Pošto većinu stvari u životu rade s glavom okrenutom nadole, mnogi unutrašnji organi lenjivca, kao što su jetra, želudac, slezina i gušterača, postavljeni su drugačije nego kod ostalih sisara. Čak im je i dlaka okrenuta u suprotnom smeru - od stomaka ka leđima.

Odrasli lenjivac je dugačak pola metra do 70 centimetara, dok je njegov predak, veliki lenjivac, bio velik kao današnji slon. Ova životinja živi usporenim životom. Kreće se polako, a takav joj je i metabolizam. Dovoljna joj je mala količina hrane koju vari danima. Hrani se lišćem i pupoljcima, a dvoprsti lenjivac jede i grančice, voće i sitne životinje. Pošto nema sekutiće, biljke otkida svojim tvrdim usnama. Zubi lenjivca neprestano rastu, pošto se troše prilikom dugotrajnog žvakanja. Ne pije vodu već liže rosu i crpi tečnost iz sočnog lišća kojim se hrani.

Iako duge i oštre kandže na prednjim nogama lenjivca deluju zastrašujuće, ova životinja nije opasna. Više voli da se sakrije od opasnosti nego da se brani. Lenjivac ima dugo sivo ili braon krzno koje mu pomaže da se uklopi u okolinu, a tokom kišne sezone, pošto se gotovo i ne pomera, na krznu mu izrastu plavo-zelene alge. Najopasniji neprijatelj mu je jaguar, a često je plen i velikih zmija i ptica grabljivica.

Ljudi često odvode ovu životinju iz njenog prirodnog staništa. Pošto je mirna, žele je za kućnog ljubimca. Nažalost, time najčešće osuđuju lenjivca na smrt. Zbog usporenog metabolizma, ovaj sisar ne može da se izbori s bolestima i hladnoćom s kojima se susreće u novoj sredini.

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #14 poslato: 14.11.2006. 22:50 »
Dazdevnjak


Kod nas takodje dazdevnjak (,,Salamandra maculosa"-burnjak) ako se dodirne, luci bijelu otrovnu tecnost iz citavog tijela, koja je vrlo opasna za ljudsku kozu. Nadam se da nece sada svi navaliti da hvataju dazdevnjake ,,da ih muzu" i probaju efekat jacine njihovog otrova!!!

Dazdevnjak je zasticena zivotinja i vrlo koristna za prirodu!!! Ranije se smatralo, da dazdevnjak moze da ugasi vatru, i cesto su bacani u vatru, kakva tragedija za te neduzne zivotinjice! Od davnina, dazdevnjak je imao vrlo vaznu ulogu u eksperimentima sa Magijom i Alhemijom, naravno zbog njegove halucinogene technosti!Takodje i praznovjerje je neprijatelj dazdevnjaka, jer se fantaziralo da ako neko udari prutom po dazdevnjaku, da on cijukne tako jako da doticna osoba ogluvi! Pitamo se koliko je dazdevnjaka platilo svojom glavom te glupave eksperimente!? Dazdevnjaci su se koristili u proslosti u Sloveniji (po starom alhemijskom receptu) za pravljenje ,,specijalne rakije'', koja je koriscena za razne medicinske svrhe!

Van mreže MaYa

  • Diktatorka
  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.804
  • ThE wOrLd Is MiNe...
    • Pogledaj profil
    • http://www.zlatniretriveri.com
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #15 poslato: 15.11.2006. 20:13 »
ARA



Papagaji se razlikuju od svih ostalih ptica; njihova veoma važna osobina je veliko šarenilo perja - od zelene pa nadalje, a značajno je i to da su papagaji u većini slučajeva višebojni. Ne odlikuju se naročito lepim pevanjem, jer više zvižde, kriče i cvrkuću, ali su zato veoma umiljati i privrženi ljudima. Poznata je i njihova sposobnost za igru, razne akrobacije i imitaciju glasova drugih ptica, melodija i ljudskog govora. Odomaćeni papagaji mogu biti pravi zabavljači porodice i gostiju, a naročito dece.

Poznate su brojne vrste papagaja - mogu biti veliki, srednje veliki i mali. Ipak, najverovatnije prva asocijacija na papagaja jesu ara papagaji. Oni su najveći i veoma lepih boja. Domovina im je Srednja i Južna Amerika. Žive u jatima po šumama. Tako se kreću i hrane, a spavaju u krošnjama drveća, u rupama stenja ili dupljama stabala. Gnezda obično prave u šupljinama drveća. Spareni papagaji su pravi primer vernosti, nežnosti i nesebične ljubavi. U prirodi se hrane raznim plodovima, voćem, pupoljcima drveća, semenjem i raznim zelenišem. Tvrd i jak kljun omogućuje im da se hrane raznim tvrdim plodovima ili košticama. Najradije ih drže u parkovima i zoološkim vrtovima, gde predstavljaju pravu atrakciju. Nisu baš talentovani za učenje ljudskog govora, ali zato dugo žive - i preko 150 godina.

Ara ima više vrsta, a najpoznatije su: svetlocrvena ara, zelenokrila, modro-žuta i plava ara. Crvena ara je najpoznatija; to je papagaj prelepih boja. Međutim, teže se uči ljudskom govoru, pa treba biti strpljiv. Zelenokrila ara je jako slična svetlocrvenoj; iste je veličine i takođe prelepih boja. Za modro-žutu aru kažu da je najlepša. Lako se pripitomljava i uči ljudskom govoru. Plava ara, iako jednobojna, takođe je lepa, ali i jako retka u prirodi.

Predivan je prizor videti jata papagaja u prirodi kako zajedno lete ili se odmaraju na nekom drvetu. U nekim krajevima sveta oni su obična pojava, kao što su ovde golubovi. Međutim, kako to nije slučaj kod nas, možemo u svoj dom uneti dah egzotike u vidu nekog papagaja. Bilo da je veliki ili sasvim mali, uz ovog slatkog akrobatu nikada vam neće biti dosadno.

Cyanoliseus Patagonus Patagonus - Pronašao ga je Vieillot još 1818. godine i opisao kao generalno ljubičasto-braonkasto-maslinasto zelenog papagaja. Glava i vrat su prekriveni zelenim perijem sa belim tragovima na stranama duž grudi koji su odsutni kod nekih primeraka; centar abdomena i donji delovi stomaka su jarko crveni, dok je donji deo pozadi, viši delovi repa, strane abdomena i ispod repa preovladava žuta boja sa obrisima svetlo maslinaste. Ivice krila su fluoroscentno plave, dok je boja krila maslinasto zelena dominantna, sa obrisima braon i plavog perija. Rep je sa spoljašnje strane maslinasto zelen, sa plavim rubovima, a sa unutrašnje strane tamno siv. Kljun je prilično veliki, crn sa belim prstenom u korenu. Noge su u zavisnosti od starosti ptice i to, kod mladih-sivo-roze sa crnim prstenovima, a kod starijih, prstenovi se gube i noge postaju roze crvene sa takozvanim crvenim čarapicama u korenu nogu. Veličina ptice je do 45cm, a dužina jednog krila je u rasponu od 23-25 cm.

Cyanoliseus Patagonus Andius - ovu podvrstu su 1913.godine pronašli i opisali Dabbene i Lillo, a reš je o tamnijoj varijanti sa tamno braon vratom. Gornji deo grudi kod većine ptica nema belih tragova, strane abdomena, deo ispod repa i gornji delovi su maslinasto zeleni, kod nekih primeraka sa žutim obrisima, deo oko abdomena je boje kajsije prošaran tamno maslinastim perijem. Donji deo leđa je prljavo žuto-zelen. Veličina ovog papagaja je 45cm, a dužina jednog krila je oko 24cm.

Cyanoliseus Patagonus Byroni - po rasprostranjenosti boja veoma je sličan Cyanoliseus Patagonus Patagonus-u, sa obaveznim belim flekama na višim delovima grudi (krila), a polovina populacije poseduje i bele pruge preko sredine grudi. Na stranama abdomena perije je žuto, kao i ispod repa i višim delovima grudi bez prisustva maslinastog perija. Centralni deo stomaka je simbioza kajsijasto-narandžasto-crvene. Ova podvrsta je i najveća u pogledu jedinke, tako da veličina papgaja je od 50-55cm, dok je veličina jednog krila čak od 25-27cm. Ovu podvrstu je pronašao i opisao J. E. Gray, 1831.godine.
 
Generalno gledano, patagonci naseljavaju područja južne Argentine, Perua i Čilea, što nesumnjivo ukazuje da je reč o južnoameričkoj vrsti papagaja.U zimskom periodu migriraju u Urugvaj. Obitavaju na svim tipovima otvorenog stepskog zemljišta, suvih, žbunastih regija i kaktusovih poljana. Česti su posetioci obradivih površina pod suncokretom, kukuruzom i kikirikijem, ali i u blizini vodenih tokova čak i do 2000m nadmorske visine. Van sezone parenja žive u grupama od 8-40 jedinki, ali su primećena i jata sa mnogo više ptica. Parovi se lako identifikuju unutar jata. Oglašavaju se veoma bučno u većim skupinama, jako su aktivni i veoma dobri penjači kroz gusto, nisko grmlje, nisu plašljivi, pa im je lako priči. Ako se uznemire dok su u vazduhu, sleću na zemlju jako kreštući. U periodu kada se hrane, po jedna ptica uvek stražari, uz više opreza, i kreštanjem upozorava jato u slučaju opasnosti. Boja leđnog perija im obezbeđuje savršenu kamuflažu kada su na tlu. U ranim jutarnjim satima posećuju vodene površine radi pića i kupanja, dok se hrane u popodnevnim časovima, prelećući velike razdaljine u potrazi za semenjem. Najtoplije podnevne sate provode na određenom drveću koga odaberu, a spavaju na niskom drveću ili u rupama peščanih litica.      


U prirodi se hane raznim semenjem, žitaricama, bobicama, kikirikijem, lešnicima i povrćem, pa su zbog toga izloženi, najviše u Argentini, lovu od strane farmera zbog uništavanja kukuruznih polja i plantaža kikirikija, koji za ove papagaje predstavlja pravu poslasticu. Nažalost, slična sudbina im je zagarantovana i u Peruu, s tom razlikom što ih tamošnje stanovništvo ubija zbog ishrane koja je uslovljena nekim religioznim praznikom po kome ovi papagaji uslovno predstavljaju deo relikvije.opšte gledano, zbog ovih parametara, egzistencijalno pitanje ove vrste papagaja je jako kritično, pa se zbog toga već nalaze na crvenim listama po pitanju ugroženosti. Možete satima uživati u njegovim vragolijama i akrobacijama

 Gnezde se od decembra do januara, kada se odvija i intenzivno parenje. U tu svrhu, odabiraju visoke peščane litice iznad korita reka ili jezera sa dobrim pregledom, u kojima kopaju tunele čak i do 3m dužine sa prečnikom od 10-18cm, na čijem kraju prave udubljenje prečnika 40cm i dubine 15cm, u koje ženka polaže 2-4 jajeta veličine 29x36mm, na, već od grančica, pripremljenom gnezdu. S'obzirom da se gnezde u jatima, to nije redak slučaj da dođe do ukrštanja podzemnih tunela, što neizbežno dovodi do uzajamnih obračuna, pri čemu se slabiji par povlači i pravi sebi novi tunel. Ova vrsta papagaja stiče polnu zrelost u trećoj godini života. Interesantan podatak je taj što razmak između nošenja jaja može da bude i do sedam dana, ako se ima u vidu da ogromna većina papagaja snosi jaja svaki drugi dan. Inkubacuja traje oko 25 dana, s tim što ženka počinje intenzivno da leži tek po zadnje snešenom jajetu. Mladi po izleganju ostaju u gnezdu od 55-60 dana.po izletanju iz gnezda ostaju sa roditeljima još do dva meseca, a zatim se osamostaljuju.nemojte da vas veličina uplaši,Patagonci spadaju u najpitomije papagaje

Uzgoj ove vrste papagaja prvi put je zabeležen još 1868. godine, u londonskom ZOO- vrtu, pri čemu je primećeno da uspešno podnose vlažnost i veoma niske temperature. Kao jedinka, veoma se uspešno pripitomljava. Skloni su da oponašaju veliki broj reči. Kod nas ih zbog veličine, oblika kljuna, očiju i koloritnosti, pored patagonca nazivaju još i ponoćni ara. Ova vrsta papagaja nema mutacija.      

U našim uslovima se hrane semenkama suncokreta, belim i crvenim sirkom šećercem, ovsom, prosom, konopljom, svetlim semenom, svežim ili omekšalim kukuruzom, sojom i kikirikijem uz dodatak jabuke, šargarepe, spanaća i obavezno svežim grančicama sa kojima se oni zanimaju, lomeći ih na sitnije komadiće. S'obzirom da ih ja uspešno parim i odgajam, savetujem budućim vlasnicima ove vrste papagaja, naročito važi za mlade jedinke, obavezno davanje mešavine keksa, jaja i maka zbog razvoja ptice i sjaja perija. Treba napomenuti i to da su razlike u polovima skoro nevidljive, a mlade ptice se razlikuju od odraslih po tome što im je do osmog meseca starosti boja kljuna siva, a što ptica biva starija, to je kljun sve tamniji dok ne postigne potpuno crnu boju.


 


izvor: http://www.krstarica.com
         http://www.parrotfactory.com
« Poslednja izmena: 15.11.2006. 20:40 maya »

Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #16 poslato: 16.11.2006. 22:36 »
Zamislite da živite na najhladnijem mjestu na svijetu, na na antarktičkom ledu gdje temperature mogu pasti i do minus 60 stupnjeva Celzija. Upravo je to mjesto dom carskih pingvina, najveće vrste među pingvinima. Visoki su čak 1,2 metra i teže od 30 do 40 kilograma. Postaju spolno zreli s četiri godine, a žive oko 20 godina. Jedu račiće, ribe i lignje.

Carski pingvini se razmnožavaju u ranu zimu po ledenjacima koji okružuju Antarktiku. Procjenjuje se da ih živi oko 200.000 parova.
Nakon parenja (koje u dokumentarcu 'Carsko putovanje' nije prikazano jer redatelj Luc Jacquet nije želio 'pornografiju u životinjskom svijetu'), ženka liježe jedno veliko jaje, nakon čega brigu oko jaja preuzima pingvin, koji sjedi na jajetu tj. grije ga svojom krznenom masom.

Nije mu lako, kao ni drugim pingvinima koji griju jaja. Zajedno stoje u grupi oko devet tjedana tj. malo više od dva mjeseca, na snijegu, ledu i vjetru. Glavna im je briga da jaje bude na toplom. Dok tako čekaju, izgube čak polovicu svoje tjelesne težine jer ništa ne jedu. Dotle uče o odricanju, gladi i – roditeljstvu, te s nestrpljenjem iščekuju svoje pingvinice da se vrate.

Pingvinice se dotle vraćaju na otvoreno more kako bi se hranile, ne iz sebičnih razloga, već zato da skupe kalorije i snage da se, kad se vrate, mogu brinuti za pingviniće. Kad se vrate, preuzimaju brigu za novorođenčad, a pingvini na neko vrijeme odlaze na otvoreno more u potrazi za hranom, ali se vraćaju i zajedno s pingvinicama brinu za potomke.
Mogu plivati 10 do 15 kilometara na sat, pa uglavnom pobjegnu pred svojim neprijateljima – tuljanima – koji su zabrijali da su pingvini zapravo velike ribe! Nažalost, ne uspiju pobjeći uvijek svi pingvini...

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #17 poslato: 16.11.2006. 22:37 »
Imam prijatelja koji je duže vreme u Australiji i, pre par trenutaka dobio sam od njega mail sa par sličica, od koji mi je jedna posebno privukla pažnju... Papagaji kao vrapci....Dok ih mi skupo plaćamo da bi "uživali" u njihovim bojama kroz rešetke volijere, ljudi tamo imaju sreću da gledaju njihove nestašluke u prirodnom okruženju...kaže da su toliko slobodni i pitomi, (ovi koji su "blizu" ljudi), da na terasi restorana morate dobro paziti, ako vole iste poslastice kao i vi



...stvarno simpatično i, verujem, mnogo lepši prizor mego gledanje kroz "rešetke"

Van mreže Dule

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.175
  • Pol: Muškarac
  • Pa šta onda...
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #18 poslato: 17.11.2006. 02:19 »



Lepo vreme "odložilo" zimski san medveda

Zbog visokih temperatura, medvedi na jugozapadu Sibira ne mogu da utonu u zimski san, zbog čega lutaju šumama i seju strah medju lokalnim stanovništvom.
Medvedi se brane od hladnih zima tako što u oktobru ili novembru utonu u zimski san i spavaju oko pola godine. Ipak, pošto je vreme u oblasti Kemerovo neobično toplo, medvedima hibernacija nije ni na kraj pameti.
"Zbog klimatskih uslova, medvedi nisu na vreme utonuli u zimski san", kazala je Tatjana Maslova, vodeći ekspert regionalne ekološke agencije u Kemerovu.
"Naši timovi rade na sprečavanju šteta u poljoprivredi i štite lokalno stanovništvo", dodala je.
Kako bi preživeli dugi zimski san, medvedi nagomilavaju telesnu težinu - goje se i do 180 kilograma - i mesece pred hibernaciju provode jedući sve na šta naidju.
Ruski mediji javili su da su se na drveću u regionu Kemerova i drugim oblastima, koje su u ovo doba godine pod snegom i sa izuzetno niskim temperaturama, pojavili novi pupoljci, kao i da su neke vrste cveća procvetale drugi put ove godine.

Van mreže jazz

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • refreshing memories
    • Pogledaj profil
Odg: Zanimljivosti iz sveta zivotinja
« Odgovor #19 poslato: 18.11.2006. 17:35 »
Emu

Latinski naziv: Dromaius novaehollandiae
Visina: 1,5-1,9 m; Težina: 30-60 kg
Biologija: Pored noja najveća je ptica na svetu. Ima čupavo obešeno sivosmeđe perje, velike noge sa tri prsta i mala krila. Ne može da leti. Vrlo je društvena i živi u raštrkanim jatima sa do 10-tak ptica. Hrani se semenkama i plodovima. Može da prevali velika rastojanja u potrazi za hranom. U Australiji gde živi mestimično važi za štetočinu jer ulazi u žitna polja.

Ženka polaže 14-17 tamno zelenih jaja, a nakon toga brigu o njima preuzima mužjak. Za vreme dok leži na jajima on ne jede i ne pije. I nakon izleganja brigu o mladuncima, koja traje i do 8 meseci, obavlja mužjak.

Rasprostranjenje: Australija