collapse

* Korisnik

 
 
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

* Izdvajamo

* Statistika

  • stats Ukupno članova: 13.080
  • stats Ukupno poruka: 151.574
  • stats Ukupno tema: 10.299
  • stats Ukupno kategorija: 6
  • stats Ukupno foruma: 72
  • stats Najviše prisutnih korisnika: 1.211

Autor Tema: Pecurke - vrste i gajenje  (Pročitano 33294 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Pecurke - vrste i gajenje
« poslato: 06.01.2007. 12:40 »
Drug me je pre neki dan pitao kako se gaje pecurke, pa sam nesto nasao za pocetak. A dodavacu i ostale vrste pecuraka, kako stignem.

Za pocetak, da pocnem od najpoznatijih pecuraka.

Sampinjoni



Opis i poreklo

Čovjek se od davnina bavio skupljanjem gljiva za jelo. U drevnoj kineskoj civilizaciji i kulturi gljive su cijenjene već 7000 godina, a i starim Rimljanima bila su poznata razna jela od gljiva. U azijskim se zemljama koriste u prehrani i liječenju već tisuću godina. U staro doba ljudi su mislili da je to hrana bogova, možda čak da su nastale od groma, jer su se pojavljivale preko noći, nakon oluje.

Šampinjoni se, kao i ostale gljive, zbog svoje spužvaste strukture ne peru u vodi, već se brišu vlažnom krpom ili kuhinjskim papirom.

Šampinjoni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih gljiva, svojstvenog mirisa i okusa, koja je sve više zastupljena u svakodnevnoj prehrani. Pravi šampinjoni imaju pravilan, polukuglast klobuk, bijelo-sive do smećkaste boje. U prirodi ih nalazimo od svibnja do listopada na gnojenim livadama, pašnjacima, šumskim livadama i sl. Šampinjoni, osim toga, spadaju u red rijetkih gljiva koje se naveliko uzgajaju umjetno i prodaju na tržištu. Ova gljiva je bijele boje i jedinstvene arome. Mogućnosti pripreme su neograničene. Dostupne su tijekom cijele godine, konzervirane ili svježe.

Zatvoreni šampinjoni najmlađa su vrsta šampinjona, mliječno bijele boje, a beru se u vrlo ranom stadiju razvoja. Okus im nije toliko izražajan pošto nije bilo dovoljno vremena da sazriju, a koriste se sami ili u kombinaciji u kojima njihovo hrskavo tkivo izvrsno dolazi do izražaja. Šampinjoni sa zatvorenim klobukom izgledom se jedva mogu razlikovati od onih s nerazvijenim klobukom, no njihov je okus izražajniji.

Poluotvoreni šampinjoni su u naprednijem stadiju razvoja i mogu imati otvorene ili zatvorene klobuke.

Otvoreni šampinjoni najzreliji su među običnim šampinjonima i intenzivnijeg su okusa. Zbog svojih uvelih klobuka i izloženih smeđih listića, mnogima su neprivlačni, no usprkos tome, bilo bi pogrešno dopustiti da njihov izgled omete njihov veliki začinski potencijal. To su zreli šampinjoni, čiji je okus u potpunosti razvijen.

Smeđi šampinjoni
Ova tamnosmeđa vrsta šampinjona sa slobodnim klobukom ima ugodan okus i može poboljšati okus jelima.

Dalji tekst:http://www.coolinarika.com/namirnica/sampinjoni


Gajenje sampinjona

Za gajenje plemenite pecurke odnosno šampinjona mogu poslužiti podrumi, staje, napušteni tuneli i svi drugi prostori debelih zidova u kojima se može održavati temperatura i vlažnost potrebna za uzgoj ovih gljiva.

Da bi ste to uradili u prvoj fazi uzgoja šampinjona – fazi u kojoj micelij gljive prorašta kompost potrebno je postici temperaturu od 22 – 25 C i ta temperatura ne smije da varira. Takodje je u toj fazi potrebno održavati visoku relativnu vlagu vazduha oko 90 – 95 posto.

U drugoj fazi – fazi plodonošenja odnosno rasta plodnih tijela gljive, temperaturu treba spustiti na 17 – 18 C, a i vlaga vazduha bi trebala biti nešto niža od 95 posto, a održava se prskanjem ili zalivanjem nasada mlakom vodom.

Kako temperatura i vlaga za pojedine faze uzgoja nisu iste, najbolje bi bilo urediti gljivarnik tako da ga se pregradi u dvije prostorije. Proizvodnju treba podesiti tako da se u jednoj prostoriji odvija inkubacija odnosno proraštanje supstrata dok ce istovremeno u drugoj u kojoj su smještene vec proraštene vrece s kompostom ili prorašteni kompost na policama – odvijati plodonošenje. Na taj cete nacin produžiti berbu odnosno osigurati kontinuirano plodonošenje pa cete neprekidno imati gljiva za plasman na tržište.

Uzgajalište mora imati mogucnost prozracivanja osobito ako je prostor pretrpan.
Valja takoder napomenuti da je za uspješnu proizvodnju šampinjona neophodna potpuna cistoca prostorija. Stoga unutarnji zidovi i pod, a i strop uzgajališta, trebaju biti glatki kako bi ih se lakše pralo i dezinficiralo, a prozori i svi drugi otvori moraju biti zašticeni gustim mrežama kako mušice i drugi štetnici ne bi mogli uci u uzgajalište.

Ako neko zna nesto oko gajenja sampinjona ili neke druge vrste pecuraka neka napise.
« Poslednja izmena: 06.01.2007. 15:30 snajp »

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #1 poslato: 06.01.2007. 12:43 »
Ono na sta bih svima vama skrenula paznju prilikom kupovine sampinjona je da obratite paznju na to da li su sampinjoni raspuknuti ili su celi. Kupujte rapuknute, hranljiviji su, imaju vise proteina u sebi. Za razliku od njih, ovi celi su "lepsi za oko", ali su prepuni vode, i sa mnoooogo manje proteina.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #2 poslato: 06.01.2007. 15:53 »
Gajenje pecuraka nije hobi - to je dobar posao. Evo nasao sam jos nesto o pecurkama. Mozda nekom pomogne da pocne da se bavi ovim poslom.

Nacin uzgoja gljive Bukovace



Gljive su cijenjenene zbog svoje hranjive vrijednosti. Proteini gljiva imaju sastav slican proteinima životinjskog porijekla i zato su biološki vredniji od biljnih proteina. Gljive sadrže mali postotak masti zbog cega su cijenjene kao dijetalna hrana.Osim toga, sadrže velike kolicine minerala i vitamina. Neke se gljive uzgajaju i zbog ljekovitosti. Tako npr. shii-take i zimske panjevcice imaju antikancerogena svojstva.Gljive se uzgajaju na sirovinama koje su slabo iskoristive u druge svrhe. Mogu se proizvoditi tijekom cijele godine na relativno malom prostoru u kratkom ciklusu proizvodnje. Za pripremanje uzgojne hranjive podloge najcešce se upotrebljava slama žitarica, npr. pšenice i raži, koja bi se inace spalila ili zaorala. Nakon uzgoja bukovace, prorašteni supstrat se u nekim zemljama koristi kao stocna hrana. Osim slame žitarica za uzgoj gljiva može se koristiti i pljeva, kukuruzovina, lišce, piljevina, stari papir i drveni otpaci.


Ciklus uzgoja bukovace je kraci od ciklusa uzgoja šampinjona. Do pojave prvih plodišta ne prode ni pun mjesec dana, a ocekivani prinos iznosi otprilike 50% od težine upotrijebljene suhe mase.U prirodi bukovaca (Pleurotus ostreatus) raste na panjevima, srušenim stablima i komadima drva koji ostaju iza sjece. Prvi pokušaji uzgoja bili su na drvu. Ova se metoda uzgoja i danas uspješno koristi. U posljednje vrijeme, bukovaca se uzgaja na poljoprivrednim nusproizvodima, npr. slami razlicitih žitarica pomiješanoj s razlicitim omjerima kukuruzovine, sijena, pljeve, piljevine i sl. Na takvim podlogama ciklus uzgoja traje dva do najviše tri mjeseca.

Bukovaca se može uzgajati u zatvorenim, djelomicno zatvorenim i otvorenim ali natkrivenim prostorima. Mjesto uzgoja mora biti zašticeno od kiše, jakog vjetra i izravnih Suncevih zraka. Mora biti osigurana stalna visoka vlažnost zraka, dobro prozracivanje i 12-satno osvjetljavanje. Slama koja se koristi za pripremu podloge mora biti zdrava, zlatno-žute boje i suhih vlati. Podlozi se može dodati sijeno (10-30%), kukuruzni oklasci (25-75%), kukuruzovina (25-50%) ili slama soje ili graška (10-30%). Dodatak sijena u hranjivu podlogu povecava prinos za oko 20% i smanjuje napad zelenih plijesni na supstrat. Sve sirovine koje se koriste kao hranjiva podloga moraju biti dobro usitnjene.

Uzgojem bukovaca na slami dobit ce se zdrava hrana i iskoristiti slama koja bi se inace spalila ili zaorala

Materijal i metode

Micelij bukovace nasadivat ce se na usitnjenu slamu jecma ili pšenice. Prije nasadivanja micelija supstrat ce se sterilizirati vrenjem na temperaturi 100 st. C oko pola sata kako bi se uništili mikroorganizmi i potom dobro ohladiti jer temperatura od 33 st. C ubija micelij bukovaca.

Steriliziranom supstratu (100 kg) se dodaje micelij (5 litara). u slojevima. Smjesa se stavlja u plasticne vrece velicine 45 x 90 cm i to tako da se slaže sloj supstrata, sloj micelija i tako do vrha vrece. Na vrecama se radi prozracivanja izbuše rupe promjera 15-20 mm na razmaku od dvadesetak centimetara. Vrece se stavljaju u zamracenu prostoriju na temperaturu 22 st. C. Nakon otprilike tri tjedna vrece su gotovo sasvim proraštene i premještaju se u prostoriju za uzgoj. U tim prostorijama mora biti osigurano 12-satno osvjetljenje i vlažnost 90-95%.

Prilikom berbe strucak se reže blizu same površine na kojoj je izrastao. Nakon 10-15 dana pojavit ce se nove bukovace. Moguce su tri berbe, a nakon toga je supstrat iscrpljen.

Tri vrste supstrata : 
-Samo slama od jacmena
-80% slama i 20% sjeno 
-80% slama i 20% piljevina

Prva berba ocekuje se nakon mjesec dana. Obzirom da su moguce tri berbe, u tri mjeseca se ocekuje prinos koji ce iznositi oko 20% težine supstrata.

Link za download teksta za gljive:
http://www.geocities.com/gljive/Upute.zip

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #3 poslato: 06.01.2007. 16:24 »
Da ne bih otvarala novu temu, napisacu nesto uopsteno o gljivama.

  Gljive (Fungi ili Mycota) su brojna grupa organizama, njih ima vise nego svih biljaka ukljucujuci drvece, cvece, mahovine, trave, lisajeve i alge.  Broj opisanih i otkrivenih vrsta je samo mali broj vrsta koje postoje. Razgradnjom mrtvog organskog materijala gljive nastavljaju kruzenje hranljivih materija kroz ekosistem. Vecina visih biljaka ne bi mogla da zivi bez simbiotskih gljiva, ili mikoriza, koje naseljavaju njihove korenove i snabdevaju ih neophodnim hranljivim materijama. Druge gljive imaju lekovita svojstva (tartufi, shii-take, ling-ci...), a neke u procesima fermentacije stvaraju mehurice u hlebu, sampanjcu i pivu.
  Gljive takodje izazivaju veci broj bolesti biljaka i zivotinja. Kod ljudi, kosopasica, atletsko stopalo i nekoliko ozbiljnih bolesti je izazvano gljivama. Postu su gljive hemijski i genetski slicnije zivotinjama, ovo cini gljivicna oboljenja veoma teskim za lecenje. Biljne bolesti prouzrokovane gljivama ukljucuju plamenjacu, pepelnicu, rdju, gar, pegavost listova, truljenje stabla i korena, a mogu izazvati i ozbiljna ostecenja na plodovima. Medjutim, jedan broj gljiva, posebno kvasci, su jako vazni "model organizmi".
  Jos uvek nije tacno izdefinisano mesto gljiva u zivom svetu. Neki autori gljive svrstavaju u biljke, ali ipak je adekvatnije da gljive svrstamo u posebno carstvo, jer one imaju osobine i bilajka i zivotinja. tako da umesto svima nama dobro poznata 2 carstva, postoje 3 carstva: Carstvo Zivotinja, Carstvo Biljaka i Carstvo Gljiva.

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #4 poslato: 06.01.2007. 16:35 »
tako da umesto svima nama dobro poznata 2 carstva, postoje 3 carstva: Carstvo Zivotinja, Carstvo Biljaka i Carstvo Gljiva.

Ovo vec nisam znao  ??? ??? Imam negde na kompu i onaj Prirucnik za prezivljavanje u prirodi (ishrana biljem mislim da se zove) - naci cu to kasnije pa cu da ga postujem.  ;)

Van mreže IVAN

  • Administrator
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 5.450
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
    • Ninet
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #5 poslato: 21.02.2007. 19:43 »
Da li neko zna sajt za gljivare (valjda se tako kaze)?
Mislim na uzgajivace gljiva gde mogu da se informisem, mozda razvijem biznis :)

Van mreže snajp

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 3.424
  • Pol: Muškarac
  • One more round
    • Pogledaj profil
    • Moj sajt
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #6 poslato: 21.02.2007. 21:45 »
Ima neko udruzenje u "Mrkonjic Gradu" ;)

http://www.gljive.com/

Van mreže Nedster

  • Moderator
  • Meraklija
  • ***
  • Poruke: 1.125
  • Pol: Muškarac
  • otrov
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #7 poslato: 22.02.2007. 00:51 »
Jel probo nekad neko "Ludare"? :)

Van mreže IVAN

  • Administrator
  • Meraklija
  • *****
  • Poruke: 5.450
  • Pol: Muškarac
    • Pogledaj profil
    • Ninet
Odg: Pecurke - vrste i gajenje(kombuha)
« Odgovor #8 poslato: 03.03.2007. 16:48 »
I malo o kombuhi :

kombuha ili cajna gljiva je u stvari simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sircetnog vrenja.  kombuha je neobican kompleks mikroorganizama sposoban da iz malog broja komponenata stvori obilje razlicitih nutritivnih i farmakoloski korisnih supstanci. to su: glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlecna, glukonska i glukoronska kiselina, vocne kiseline (vinska, oksalna, limunska, sircetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. zbog ovakvih sposobnosti nazivaju je i cudesnom gljivom i svrstava se u grupu gljiva znacajnih lekovitih karakteristika. sta sve ovo radi organizmu i zasto je toliko lekovita? ako je neko zainteresovan mogu da napisem duzi tekst ili da preporucim literaturu, a dosta toga moze da se nadje i na internetu, ja cu ovde samo ukratko nabrojati lekovita dejstva kombuhe. kombuha pomaze odrzavanje mreze nervnih vlakana u organizmu, redukuje depresiju i gubitak pamcenja, pomeze celijama da koriste kiseonik, sprecava pojavu katarakte, prosiruje krvne sudove, povecava dotok krvi do rana i ubrzava njihovo zarastanje, pomaze u odrzavanju zdravlja nervnog sistema i u formiranju hormona, smanjuje broj sedih vlasi, jaca imunoloski sistem, pomaze formiranje belih krvnih zrnaca, smanjuje nivo zacepljenosti arterija, menja homocistein u metionin, aminokiselinu koja sprecava pojavu raka, pomaze prilikom razlaganja masti, pomaze prilikom gubljenja kose, obnavlja celije krvi, pomaze biosintezu kolagena, proteina koji cini strukturu kostiju, koze i krvnih sudova, regulise celijsko disanje i sprecava stvaranje celija kancera i zaustavlja njihov rast, regulise ph krvi, izuzetno efikasno cisti otrove iz organizma, ima antibiotske efekte, pomaze organizmu da se zastiti od teskih metala kao sto su olovo i aluminijum, primenjuje se u lecenju stomacnih bolesti, pokazuje antibiotsku aktivnost prema nekim stafilokokama i e.coli, , stimulise metabolizam, snizava krvi pritisak, podstice rad zlezda, snizava secer i holesterol u krvi, smanjuje valunge tokom menopauze, obnavlja crevnu floru, pomaze kod reumatskih i artritickih smetnji, nepravilnosti u radu zeluca, jetre i bubrega, cisti zucnu kesu, pomaze asmaticarima i obolelim od bronhitisa, pegla bore, usporava znake starenja i staracke bolesti....

www.zdravzivot.com

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #9 poslato: 13.03.2007. 23:57 »
Zelena pupavka
Taksonomija
carstvo:   Fungi
razdeo:   Basidiomycota
klasa:   Basidiomycetes
red:   Agaricales
familija:   Amanitaceae
rod:   Amanita
vrsta:   A. phalloides

Binomijalna nomenklatura
Amanita phalloides
Fries

Ekologija taksona
Životna forma:simbiont

Zelena pupavka (Amanita phalloides) smrtno otrovna gljiva, najčešće raste u svetlim listopadnim (hrastovim)šumama, takođe i uz četinare, od početka leta do jeseni.
Šešir prečnika 6-15 sm, jajolik, zvonast na kraju otvoren, maslinastozelen, žutozelen ili sivozelen.
Listići beli,gusti.
Drška bela, sa cik-cak zelenim šarama, ugornjem delu beli rukavac, pri dnu gomoljasto zadebljana, obavijena belim ovojem.
Meso belo.
Spore u masi bele.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Зелена_пупавка

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #10 poslato: 15.03.2007. 00:04 »
TROVANJA GLJIVAMA
Aleksandar KRAPEZ

Nevolje sa gljivama ne moraju nastati zbog toga sto su neke po prirodi otrovne. Jelo od gljiva moze vam se pokvariti zbog predugog stajanja. Uobicajene mere opreza (ne jedite jelo od gljiva koje je stajalo duze od 24 casa u frizideru), uz podatak da su gljive lako kvarljive zbog visokog procenta belancevina koje sadrze, trebalo bi da budu dovoljni da sprece probleme. Upozoravam, takodje, da ce gljive upiti mnogo masti ako ih przite, i ako niste pazljivi dobicete masna, teska, i neprijatna jela.
Druga neugodna mogucnost je alergija. Obicno se ogleda u stomacnim tegobama, ali postoje i izvestaji o alergijskim reakcijama pri udisanju spora i na dodir. Savrseno jestiva gljiva tako moze da izazove velike probleme vama ili nekom od vasih gostiju. Za predupredjenje ove opasnosti postoji standardna procedura koja se koristi prilikom probanja novih gljiva. Ako neku gljivu nikada niste probali a identifikovali ste je kao jestivu, prvi put cete pripremiti i pojesti samo nekoliko zalogaja da utvrdite njenu potpunu neskodljivost. Pritom treba sacuvati nekoliko svezih gljiva iste vrste da bi se u slucaju potrebe uradila jos jedna identifikacija. Tek ako ovaj test prodje dobro, mozete je jesti u vecim kolicinama i mesanu sa drugim gljivama.
Kod uslovno jestivih gljiva vodicete racuna o postupku kojim se unistavaju otrovne supstance. Najcesce je to prokuvavanje i treba voditi racuna da ono bude dovoljno dugo tako da se otrovne supstance raspadnu.
Najzad, preostaju prava trovanja gljivama, od najblazih stomacnih tegoba do teskih trovanja sa smrtnim ishodom.

Mnogo vise o ovome mozete procitati na: http://www.fungi.co.yu/yu-fungi/1997.html


Van mreže principessa

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.414
  • Pol: Žena
  • :)
    • Pogledaj profil
    • Najbolji forum
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #11 poslato: 06.05.2007. 17:54 »
Tartuf - čudo prirode


Legenda kaže da su bogovi, stvarajući svet za sebe napravili hranu tartuf, čudesnu izraslinu koja raste u zemlji, opojnog mirisa i ukusa i za čoveka nevidljivu. Gastronomi ne mogu da se slože da li je ova gljiva začin ili hrana. Bilo kako bilo, tartufe su još u starom veku upotrebljavali Egipćani, Grci, Rimljani, pominje ih Plutarh, Ciceron ih naziva sinovima zemlje, a Plinije čudom prirode. U Srbiji se po prvi put piše o tartufima 1778. godine da bi već 1896. godine na dvoru kralja Milana Obrenovića francuski kuvar spremao specijalitete sa ovom gljivom. Koliko je tartuf na ceni najbolje govori podatak da je prošle godine u novembru na Međunarodnoj dobrotvornoj aukciji u Italiji beli tartuf, težak 1,2 kilograma prodat za 95 hiljada evra (prosečna postignuta cena za gram je bila 3,25 evra).

Najveći proizvođači tartufa su Francuzi koji godišnje na prirodnim staništima i veštačkim tartufištima sakupe 1,5 hiljadu tona. Daleko iza njih su Italijani, koji za godinu “ulove” oko 100 tona. Španci, na trećem mestu, pronađu manje od 100 tona. Srbija je prirodno stanište tartufa u kojoj zbog neznanja godišnje istruli nekoliko stotina tona tartufa velike vrednosti. Na velikom broju staništa raste beli tartuf, ekstra klase. Kod nas gljivu najčešće pronalaze specijalni psi, Francuzi koriste dresirane svinje, a Rusi pripitomljene medvede. Sakupljanje i proizvodnja tartufa je unosan posao, potražnja je u svetu mnogo veća od ponude, kilogram kvalitetnog tartufa košta oko hiljadu evra.

Tartuf ima hranljivu vrednost, mada je na velikoj ceni zbog mirisa. Doduše, mnogi mu pridaju afrodizijačka svojstva, što takođe može biti jak razlog za veću tražnju od ponude. Inače, raste na korenu šumskog drveća. Pored prirodnog staništa, uspeva i na plantažama. Za kontrolisano uzgajanje najbolja podloga je “hibrid” leske i hrasta na čijem korenu se nalaze mikorize tartufa. Na rod se čeka od pet do 15 godina i sa jednog hektara može da se “ubere” i do 100 kilograma.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/49124
« Poslednja izmena: 06.05.2007. 21:36 zavs »

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #12 poslato: 06.05.2007. 21:37 »
Inace, da li ste znali da su divlje svinje odlicni lovci na tartufe? Samo, ovde covek treba da bude lukaviji-da ih prati, ali da ne dozvoli da ih svinje pojedu... :hihi:

Van mreže draganni

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 1
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #13 poslato: 16.02.2008. 21:50 »
Pozdrav,nov sam na forumu ali ukoliko neko zeli da se bavi gajenjem shiitake i bukovace neka me slobodno kontaktira to radim dosta dugo tacnije preko 15 godina , posetite sajt novilink:http://www.fungionline.com [neaktivan] :hello:

Van mreže bubo

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 1
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #14 poslato: 19.02.2008. 11:39 »
zdravo svima jas sam iz makedonije portebna mi je pomoc za odgajanje gljiva sampinjon ,ako ima neko neku literaturu ili neki link sa dobrom objasnjenjem nek mi pise .
hvala !

Van mreže zavs

  • Meraklija
  • ******
  • Poruke: 1.492
  • Pol: Žena
  • The greatest thing, you'll ever learn...
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #15 poslato: 04.03.2008. 23:11 »
velika puhara - hrana i lek
Langermania gigantea

Jesen je godišnje doba koje obiluje najvećim brojem vrsta pečuraka. Šarene se šume, livade i proplanci. Kišna jesen nam donosi gljive iz porodice Lycoperdaceae. Bele se po livadama, proplancima i svetlim šumama, na mestima gde ima sirovog humusa.
Ovoj porodici pripada i Langermania gigantea, velika puhara. To je jedna od najvećih gljiva uopšte, loptastog je oblika, prečnika i više od 50cm, a težina joj može biti i preko 10kg.
   
   
Pored toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje sadrži, ona ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol (provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin (calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna svojstva.

Zrele spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave na otvorenu ranu, zaustave krvarenje. Takođe se stavljaju i na žive rane da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Ovo svojstvo je u narodu poznato od davnina, naročito u pasivnim krajevima i planinskim zabitima. Najčešće su seljaci na ovaj način lečili rane kod stoke. Postoje dokumenti da su vojnici tokom I svetskog rata takođe koristili ovaj prah za dezinfekciju i zarastanje rana.

Obzirom na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj se prah koristio i kod bakterijskih oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju uplau pluća i na neke od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.

U saradnji sa Centralnom apotekom Kliničkog centra Srbije, gde je napravljen 20% dekokt puhare i Naučnim Institutom za veterinarstvo Srbije, izvršeno je ispitivanje antibakterijskog dejstva dekokta puhare (Langermania gigantea). Na krvni agar zasejana je kultura Staphylococcus aureus izolovana iz mleka krave sa znacima kliničkog mastita. Na kulturu je nanesen filter papir natopljen dekoktom puhare. Posle inkubacije utvrđena je zona inhibicije rasta Staphylococcus aureus. Ovo labotarijsko istraživanje (18.11.2002.) je prvi naučni dokaz lekovitog delovanja spora puhare kod nas.

http://www.treasurekeepers.org.yu/sr/Gljive/Gljive_iz_prirode/Lekovite_gljive/puhara/index.htm

Van mreže marko_17

  • Nišlija
  • *****
  • Poruke: 529
  • Pol: Muškarac
  • nishSTYLE
    • Pogledaj profil
Odg: Pecurke - vrste i gajenje
« Odgovor #16 poslato: 12.03.2008. 11:40 »
      Armillaria mellea   
    Domaće ime: medenjača, puza






Šešir: prečnika do 15cm, boje meda, sa primesama tamno smeđe i zelene boje. U mladosti posut smeđim čekinjama.

Listići: prljavo beli, ubrzo dobiju smeđe pege.

Drška: dužine 20cm, debljine 1,5cm, cilindrična, veoma žilava. Nosi beli venčić.

Otisak spora: beo.

Meso: žilavo, miris prijatan - na gljive.

Stanište: parazitira listopadno drveće, najčešća je na hrastu.

Upotreba: Uslovno jestiva, teško svarljiva.

Izvor: > > ;)