Svima je dobro poznato šta je to astrologija, šta je to horoskop. Ali, da li ste se ikada zapitali kako je nastala astrologija, kako se razvijala… i što je najvažnije šta o astrologiji kaže nauka.

Od osvita civilizacije ljudi su se želeli da saznaju šta donosi sutrašnji dan, šta donosi budućnost. Stari narodi su posmatrali svet oko sebe, uočavali i beležili promene prirode i pokušavali da predvide prirodu i utvrde neke zakonitosti. Primetili su da posle dana uvek dolazi noć, zatim opet dan, pa opet noć. Tokom noći primetili su da na nebu postoje sjajne bele tače. Ove tačke izgledale su kao da su raspoređene slučajno, ali pažljivim posmatranjem utvrdili su da se njihov raspored ne menja. Polako, ljudi su počeli da preslikavaju svoje mitove i istoriju na nebo. Nalazili su oblike u rasporedu ovih zvezda i davali im imena. Tako su nastala sazvežđa. Proteklo je mnogo vedrih noći posmatranja dok ljudi nisu primetili da se sazvežđa periodično smenjuju, a sa promenom sazvežđa na noćnom nebu smenjivali su se i uslovi na zemlji, smenjivala su se godišnja doba. Ljudi su primetili da postoji i 5 belih tačkica koje su kvarile priču. One su stalno lutale, nije ih držalo mesto, nikako nisu htele da se smire u jednom sazvežđu. Grci ih nazvaše planete.

Постоји у српској народној поезији израз "књиге староставне" ,"књиге старославне" .. понегде и "цароставне"..
Судећи по нашим песмама, користили су их владари и племићи да прогнозирју исходе ратова, будућност, али и срећу или несрећу брака који се предлаже да буде склопљен са одређеном особом..
Данас би се такве књиге назвале грчким термином "ефемериде".. односно списком положаја звезда и планета за сваки дан, (ефе=сваки; мера=дан) на основу астрономски израчунатих положаја, а тумачење је зависило од способности самог српског племића, племкиње или владара..

Неки примери:
(Југ Богдан, отац Књегиње МИлице и таст Кнеза Лазара)песма Женидба кнеза Лазара, Вук II, 32 :

Кад сједемо за столове златне,
ти навали шећер и ракију,
па донеси црвенику вино.
Кад се ладна напијемо вина,
о свачем ће Јуже бесједити,
како који добар јунак јесте,
изнијеће књиге старославне,
да казује пошљедње вријеме;

 Милош Обилић, славни витез  гледа у цароставне књиге, у оне књиге које у српској поезији имају улогу сличну оној коју у грчкој имају Калхас-књиге, у којима је тражен савет у свим приликама, уочи свих великих важних догађаја.  Милош у књигама види сведочанство да долазе последња времена, да се приближава крај друштва, српског краљевства, да ће Турци завладати земљом и да у својој похлепности највише траже злато, сребро и драгуље. Зато је боље подићи цркву на граниту, саградити је од цигала и покрити црепом; на тај начин ће она преживети турско господство. То пророчанство се испунило, јер манастир Раваница, толико славан у српској поезији, постоји, кажу, и данас.

И има још, специјално везаних па рреиод пре Косовског боја,,
Истакнути пољски филолог Адам Мицкијевич, професор у Паризу средином 19.века,такође је запазио  овај термин "књига старославних" . На једном  од јавних предавања у Паризу- поводом српске поезије,
казао је:



Како су они долазили до података у средњем веку, на основу којих и чијих посматрања звезда, шта мислите ?

Poslato: 04.01.2008. 17:48

---

Ево још неких примера, захвањујући гуглању:

из песме Урош и Мрњавчевићи

Оде Марко у господске дворе,
Пак дозива Јевросиму мајку:
"Јевросима, моја мила мајко!
"Господа се јесу завадила
"На Косову пољу широкоме
"Код бијеле Самодреже цркве,"И они се отимљу о царство,
"Међу се се хоће да поморе,
"Злаћенима да пободу ножи,
"А не знаду, на коме је царство;
"Мене зову на поље Косово,
"Да им кажем, на коме је царство."
..
Узе Марко књиге староставне,
Па опреми себе и Шарина,
Шарину се на рамена баци
Отидоше у Косово равно.
...
Марко узе књиге староставне,
Књиге гледа, а говори Марко:
"А мој бабо, Вукашине краљу!
"Мало л' ти је твоје краљевине?
"Мало л' ти је? Остала ти пуста!
"Већ с' о туђе отимате царство.
"А ти стриче, деспоте Угљеша!
"Мало л' ти је деспотства твојега?
"Мало л' ти је? Остало ти пусто!
"Већ с" о туђе отимате царство.
"А ти стриче, војевода Гојко!
"Мало л' ти је војводства твојега?
"Мало л' ти је? Остало ти пусто!
"Већ с' о туђе отимате царство.
"Видите ли, Бог вас не видио!
"Књига каже, на Урошу царство,
"Од оца је остануло сину,
"Ђетету је од кољена царство.
"Њему царство царе наручио
"На самрти, кад је починуо."

из песме Зидање Раванице

Скочи Милош од земље на ноге,
Скиде с главе самур и челенке,
Па је часно кнеза подворио;
Дадоше му златну купу вина,
Не пије је, поче бесједити:
''Бала, кнеже, на бесједи твојој!
Што ти хоћеш задужбину градит:
Време није, нити може бити;
Узми, кнеже, књиге староставне,
Те ти гледај што нам књиге каже:
Настало је пошљедње вријеме,
Хоће Турци царство преузети..


из текста који пореди Душанов законик са Мануовим закоником, аутор Драгољуб Антић

Још неки српски термини везани за прогнозирање будућности су:
 рожданици, луници, трепетници, громовници, коледници, сановници.

Коледарник је "врачарска књига из које се прориче судбина према данима рођења" штоби било исто лап латинска кованица астро- логија..и требало би да је исто што и рожданик (рожден= рођен)
; по лунику се види судбина из положаја Месеца; по громовнику се то чита из громова.
Трепетник описује шта ће се десити ако неки део тела "заигра", "затрепери", а сановник растумачује снове.


објашњење је поводом записаних пророчанстава Деспота Стефана Лазаревића
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/01/article-17.html

Наводи се и да су књиге староставне (на сајтовима СПЦ) биле на пергаменту и да су их поседовали само истакнути владарски појединци, па би се могло тумачити дасу то сачувани родослови (они који нису допали Турцима у руке да их попале)..али то и даље не објашањава како су могли погнозирати будућност на основу родослова..

Али се такве књиге помињу и у текстовима о предхришћанској српској вери:
''Оно чита књиге царославне, Понајвише тога светог Праве, И његова Јариала слуге, Огњенога слуге мазианског."